Počela predavanja na fakultetima

Zavrsio sam osnovne studije u Srbiji i dosao u SAD da doktoriram. Jedan od razloga za to je sto je nase visoko obrazovanje potpuna parodija onoga sto bi zaista trebalo da bude. Mislim da je osnovni problem zasto je stanje takvo u apsolutnom neradu i nemoralu velike vecine profesora koja radi na nasim fakultetima. Oni se uopste ne bave naukom, vec, na zalost, osim retkih izuzetaka, uglavnom samo lece komplekse koje su im nabili njihovi losi profesori dok su oni bili studenti. Profesori su i glavni koncnicari reformi, jer NE ZELE DA RADE!!! Neka se svaki student zapita koliko je strucnih knjiga i naucnih radova u kojima se pravi makar i trunka doprinosi njegovoj naucnoj oblasti objavio svaki od njegovih profesora, i shvatice koliki su oni neradnici.

A onda imamo rektora Beogradskog Univerziteta (koji, usput, meni izgleda kao poljoprivrednik, i to ne doktor poljoprivrednih nauka, nego onaj... "prakticar"), koji neprestano ponavlja da su za probleme u visokom obrazovanju krivi studenti... E, dok se ne pojavi naucni radnik na univerzitetu koji ce da kaze: "ne, nisu studenti krivi ni za sta, mi profesori smo krivi" zapamtite: NEMA NISTA OD NASEG VISOKOG OBRAZOVANJA!!!!!

Studiranje po Bolonjskoj konvencije ne moze da uspe jer je uglavnom uradjena formalna podela na semestre bez rastrecenja gradiva koje treba da se savlada (ostalo je isto ili cak uvecano), bez pravog mentorskog rada sa studentima i sa nastavnim osobljem koje ne zeli da uci i da menja svoj nacin rada.

Bolonja prediđa:

Manje predmeta, ali više obevaza za studente po predmetu.

Studente su uredno opteretili, ali kada je došlo do toga da se nepotrebni predmeti izbace iz programa, pojedini profesorei su se prepali za svoje plate i to NIJE urađeno.

I sada, kada je prolaznost studenata jedva 30%, umesto da dođu sebi i izbace nepotrebne predmete, oni već treću godinu zaredom krše zakon, a sada kažu i da će da ga menjaju.

Ne treba smanjivati uslov, već treba, lepo oboriti 70% studenata, pa kada gotovo niko ne upiše narednu godinu, valjda će im doći u glavu da je obrazovni sistem važniji od plate!

"Mi hoćemo u Evropu, ali na naš način"... Ne prestaje da odzvanja sa svih strana.

"Bolonja" dolazi kao gotovo rešenje, dogovor svih univerziteta u inostranstvu koji su već maksimalno prilagođeni studentima i obezbeđuju im aktivno studiranje uz stalan (neformalan) kontakt sa profesorima i asistentima, uz stalne projekte i grupne radove, uz stalne raznorazne "socijalizirajuće" akcije univerziteta itd., tako da im na kraju, polaganje ispita predstavlja puku formalnost, dotle je Bolonja ovde shvaćena kao skup pravila o bodovima koji je nadodat ionako preglomaznim i zastarelim programima na način da to još više oteža studentu.

Rezultat vidimo i sami - studenti ne postižu. I onda, umesto da se neka od sedih profesorskih glava doseti pa da kaže, čekaj čekaj, Bolonja pretpostavlja i neke promene kod nas samih, ne, naći će se solomonsko rešenje, prelazni period od četiri godine...

Mislim da će proći još mnogo vode Dunavom i Savom dok se naši profesori ne dosete da su na potpuno istom poslu sa svojim kolegama studentima i da jednu ovako veliku i suštinsku promenu u sistemu visokog obrazovanja trebaju da dožive takođe ZAJEDNO - kao veliku i suštinsku, ali za obe strane.

Baš me zanima dokle ćete razvodnjavati tu "bolonju"? prolaznost studenata loša, kako to? do sada ste se hvalili super obrazovnim sistemom i prolaznošću studenata iz srbije u svetu, upoređivali ih sa studentima u eu.... ispade da srpski studenti ipak nisu baš i najbolji, ili? Bolonjski sitem zahteva od studenta i samoorganizaciju, procenu stanja, planiranje studiranja, a ne da se sve servira, pa još i sažvakano ako može. imam nekoliko svežih primera studenata iz srbije koji su upisali master (magistarske) studije u Beču i koji su skroz izgubljeni jer ne znaju da postave prioritete, niti da organizuju sebi semestar... jednostavno, u Srbiji su sve dobijali na srebrnom poslužavniku i nisu nikada naučili da budu samostalni niti da rade u kompleksnom okruženju. po meni, nije potrebno menjati kriterijume za prolaznost već je potrebno studente (učenike uopšte) da budu samostalniji i da nauče da sami prepoznaju prioritete.
Po pitanju prava mastera i diplomiranih: mislim da je to jedna velika greška ministarstva da dozvoli paralelnu upotrebu obe kategorije. trebalo je da se uvede master od određenog termina. za sve koji završavaju studije po starim nastavnim planovima postoji dipl. ing. dipl. hem. ...., kao u Nemačkoj.

Jedan od najboljih nacina da se znatno poboljsa kvalitet srpskih univerziteta je: 1) da se rektori univerziteta, dekani fakulteta, sefovi odseka i katedri fakulteta biraju konkursom (iz redova profesora) a ne kao do sada, zadnjih sezdeset godina, politickom podobnoscu; 2) da se clanovi senata univerziteta i nastavno-naucnih veca, takodje, biraju konkursom iz redova profesora; 3) da predlog o izboru u bilo koje nastavnicko zvanje pise samo jedan ugledan redovan profesor (iz Srbije ili van nje) iz date naucno-nastavne oblasti i da njegov predlog ide direktno na univerzitetski senat; 4) da prilikom odbrane doktorske teze ucestvuje samo jedan od profesora maticnog univerziteta a ostali (najmanje pet) sa drugih, nematicnih, i po mogucnosti jedan ugledan profesor van Srbije; 5) u docentsko zvanje birati samo one koji su doktorirali na uglednim univerzitetima van Srbije ili obavili dvogodisnje post-doktorske studije na istim; i 6) da se nasilno ne penzionisu univerzitetski profesori bez obzira na njihove naucno-strucne i psihofizicke kvalitete. Ugledni univerzitetski profesori se razlikuju od trecerazrednih cinovnika i “dundjera”, zar ne? Sem toga, Srbijica je jos uvek vrlo nepismena! S obzirom, da se ovo nikad nece desiti zakljucak je o buducnosti srpskih univerziteta jasan...

Ssta bi sa izjednaccavanje prava diplomiranih i mastera?

Ucitelj se po uceniku procenjuje..

Sta vredi da uvedes Bolonju kad se ista ne primenjuje u praksi.Ja sam za jedan predmet na Ekonomskom,pisao esej,uradio prezentaciju,polozio oba kolokvijuma ali sam i dalje morao da ucim za ispit celu knjigu od 700 strana dok je moj drug sa FON-a za jedan predmet pisao esej i polozio jedan kolokvijum i za ispit bio oslobodjen 90% sadrzaja knjige od 600 strana.Nece Bolonja zaziveti u Srbiji narednih 50 godina,prolaznost ce i dalje biti niska a studenti ce i dalje zavsrsavati faks u proseku oko 26,27 godine,a to sve zato sto profesori nece da rade niti da se promene i predavaju iste stvari vec 20,30 godina,tj jos zive u vremenu birokratizovanog socijalistickog sistema.

Svakako da nisu svi brucoši ni sposobni za studiranje, niti je realno očekivati da svi završavaju sve u roku. ALI, ako je sticanje diplome u roku na nivou izuzetka, a ne pravila, onda se ne može krivica svaliti na studente. Čak i kad se (opravdano) prigovori da studenti ne umeju da se snađu, da odrede prioritete čak ni kad odu na dalje školovanje u inostranstvo, treba se zapitati ko je bio dužan da ih nauči tome.
Bolonjski proces podrazumeva rasterećenje studenta, odnosno, bolje rečeno, diplomu stečenu na osnovu bodova koji tačno označavaju opterećenje koje je student pretrpeo tokom studija. A onda su naši profesori to ubeležili kao neke obične cifre, pa tako, na primer, na Filološkom fakultetu u Beogradu postoji predmet Srpska književnost 20. veka, koji podrazumeva 10000 (DESET HILJADA) strana kucanog teksta, što obavezne literature (književnih dela), što preporučene pomoćne literature (književoistorijskih studija); da ne bude zabune, to "preporučeno" znači "pročitaj ako misliš da prođeš", a, osim toga, postoji i nezvanični dodatak tom spisku literature, koji profesor redovno propituje, smatrajući da je logično da se i "neobaveznim stvarima pozabavimo, jer su bitne". I taj ispit, koji prosečan student sprema minimum godinu dana (fizički je neizvodljvo tolikogradivo savladati za kraće vreme), ovako divno sporovedenom bolonjom dobije isti broj bodova kao i neki desetostruko lakši ispit. Na sve pokušaje da "iskamčimo" polaganje ovog ispita u delovima, dobijamo isti odgovor: moći će kad ga uverimo da smo ograničenih sposobnosti. Osim toga, kolovijumi na većini studijskih grupama NE POSTOJE; redovna je pojava da prolaznost na ispitu kod nekih profesora bude 0-10%; tačno se zna ko ne daje desetke (i to nikome ne smeta, jer su uglavnom u pitanju doktori nauka), bez obzira na pokazano znanje; tačno se zna kod koga se ispit polaže u "horizontali" ili kojem se bibliotekaru smeškati da bi vam doturio testove koje on prekucava; dva ispitna roka naguraju u razmaku od deset dana, s tim što za tih deset dana volšebnom matematikom ispiti poskupe; na višegodišnje pokušaje studenata da dobiju obrazloženje troškova studija ne dobija se čak ni pokušaj odgovora, ništa! nepotizam je zahvatio sve nivoe, pa tako na nekim katedrama radi i više generacija jedne (uže) porodice; raspored ispita se objavljuje tek nakon što je ispitni rok uveliko počeo, a ispiti se i bez objašnjenja pomeraju po nekoliko dana unapred, tako da su o promenama obavešteni samo oni koji imaju običaj da svakog dana obilaze oglasne table, ostali propuštaju ispite; ukida se jedan ispit, kao "zbog raserećenja", a uvodi se drugi, jednako besmislen, da profesor ne bi ostao bez radnog mesta; nekadašnji dvosemestralni ispiti su bez smanjenja obima gradiva pretvoreni u jednosemestralne; nema grejanja; nema štampanog materijala; nema knjiga u bibliotekama; nema papira za ispit; nemamo ni dovoljno učlionica, ni stolica; nemamo kvake na toaletima, higijenski uslovi su katastrofalni; zaposleni se prema studentima odnose kao prema najgorem šljamu, a eventualne zamerke na rad pojedinih zaposlenih se komentarišu kao "gnusne laži" i "izmišljotine" razmaženih studenata.
Ali su zato školarine po "Bolonji". I zato su očekivanja "evropska".

Poraz nego sta!

Ali je pre svega poraz, jer ste mislili da cete kopiranjem strukture sistema izvrsiti reformu.

Zaboravili ste da reformisete "samo" sustinu - materiju tj gradivo (koje nije dotaknuto reformom i ostalo je zastarelo, preobimno, uglavnom i otuzno pisano..!), metode (sve je isto i u predavanjima i u vezbama i u nepostojecoj praksi..sem ponekog kolokvijuma vise) i profesorski kadar, koji vala ni sam nije mrdnuo prstom da postane dostupniji, fleksibilniji, kulturniji prema studentima...(cast izuzecima).

Ne poraz, nego VELIKI PORAZ. Naucite u Evropi kako Bolonja izgleda, pa ponovo, jer je ovo otuzno i vrlo nezadovoljavajuce, a to se vidi prema nasim studentima koji bi morali da budu, makar evropski prosek.

Sramota!

Rektor samo sprovodi politiku srpskih ideologa iz “senke”. Bolonja kao „mantra“ ili „šarena laža“ trebala je jednim udarcem da ubije 2 muve.
(1) Političari su hteli da prave privid kako se u Srbiji nisu dogodila 4 rata + NATO i da to nije ostavilo KATASTROFALNE posledice na omladinu (osnovnu i srednju školu!). Živelo se bez bilo kakvih standarda i sistema vrednosti onako po inerciji. Đaci su izlazili iz škole a da pri tome nisu bili naučeni “da misle i uče” a o moralu i etici ne trba trošiti reči.
(2) A studeni su očekivali od Bolonje da bez “truda i rada” onako po inerciji (jer su bili prisutni na času!) dobiju diplome.
Mogu programi da se „skrate“ koliko hoćete i da se ispiti „prenose“ i opet neće biti ništa, većina studenata su, na našu veliku žalost, FUNKCIONALNO NEPISMENI nisu sposobni za studije i to se ne može popraviti. Ako bi u društvu danas započele ISTINSKE reforme koje bi afirmisale ZNANJE, RAD, ETIKU i tsl., koje bi školu stavile na mesto najvažnije institucije (za stvaranje budućnosti zemlje) tek bi naredne generacije ( kroz 10 do 15 g) bile sposobne za bilo kakve studije pa i za Bolonju. Umesto istinskih reformi države i društva već 8 godina vlast nastavlja tamo gde je Milošević stao u “ispravljanju krive Drine” tj. u PREPRAVLJANJU PROŠLOSTI a to sa budućnostu nema ama baš nikakve veze. Njima su istinski intelektualci prava SMETNJA i jedno veliko zlo.

Osnovno je stalni, neposredni rad sa studentima. Profesori nemaju vremena. Jedna moja poznanica "tezgari" na tri fakulteta, a mnogo ih putuje svake nedelje u Banjaluku, na tamosnje fakultete. Ne mozes postici sve.

e pa dragom rektoru bih porucio da Bolonja koja se kod nas primenjuje nema veze sa Bolonjom u ostalim zemljama, oni misle da je Bolonja samo oznaciti koliko koji ispit nosi bodova itd ... sve kao hoce da pomeraju taj uslov postepeno, a niko ne prica o gradivu, o materiji koja je ista ko i pre 50 god ucimo toliko gluposti i nebitnih stvari da je to ludilo, ja sam generacija 07 i moj program se ne razlikuje od programa prethodnih generacija nimalo, oni su dobili master za 4 god studiranja a ja koji sam kao po 'Bolonji' moracu da grcam 5 god za master diplomu, pritom moram reci da se na mom fakultetu-Ekonomskom, kolokvijumi preko kojih po tzv Bolonji mozes da ocistis dobar deo ispita ne priznaju, tj. predstavljaju samo uslov za izlazak na ispit 'samo', a to gradivo koje smo polozili na kolokvijumu moramo opet da polazemo na zavrsnom ispitu, e pa hvala vam na olaksanju!!!

Ssta bi sa izjednaccavanje prava diplomiranih i mastera?

Baš me zanima dokle ćete razvodnjavati tu "bolonju"? prolaznost studenata loša, kako to? do sada ste se hvalili super obrazovnim sistemom i prolaznošću studenata iz srbije u svetu, upoređivali ih sa studentima u eu.... ispade da srpski studenti ipak nisu baš i najbolji, ili? Bolonjski sitem zahteva od studenta i samoorganizaciju, procenu stanja, planiranje studiranja, a ne da se sve servira, pa još i sažvakano ako može. imam nekoliko svežih primera studenata iz srbije koji su upisali master (magistarske) studije u Beču i koji su skroz izgubljeni jer ne znaju da postave prioritete, niti da organizuju sebi semestar... jednostavno, u Srbiji su sve dobijali na srebrnom poslužavniku i nisu nikada naučili da budu samostalni niti da rade u kompleksnom okruženju. po meni, nije potrebno menjati kriterijume za prolaznost već je potrebno studente (učenike uopšte) da budu samostalniji i da nauče da sami prepoznaju prioritete.
Po pitanju prava mastera i diplomiranih: mislim da je to jedna velika greška ministarstva da dozvoli paralelnu upotrebu obe kategorije. trebalo je da se uvede master od određenog termina. za sve koji završavaju studije po starim nastavnim planovima postoji dipl. ing. dipl. hem. ...., kao u Nemačkoj.

Zavrsio sam osnovne studije u Srbiji i dosao u SAD da doktoriram. Jedan od razloga za to je sto je nase visoko obrazovanje potpuna parodija onoga sto bi zaista trebalo da bude. Mislim da je osnovni problem zasto je stanje takvo u apsolutnom neradu i nemoralu velike vecine profesora koja radi na nasim fakultetima. Oni se uopste ne bave naukom, vec, na zalost, osim retkih izuzetaka, uglavnom samo lece komplekse koje su im nabili njihovi losi profesori dok su oni bili studenti. Profesori su i glavni koncnicari reformi, jer NE ZELE DA RADE!!! Neka se svaki student zapita koliko je strucnih knjiga i naucnih radova u kojima se pravi makar i trunka doprinosi njegovoj naucnoj oblasti objavio svaki od njegovih profesora, i shvatice koliki su oni neradnici.

A onda imamo rektora Beogradskog Univerziteta (koji, usput, meni izgleda kao poljoprivrednik, i to ne doktor poljoprivrednih nauka, nego onaj... "prakticar"), koji neprestano ponavlja da su za probleme u visokom obrazovanju krivi studenti... E, dok se ne pojavi naucni radnik na univerzitetu koji ce da kaze: "ne, nisu studenti krivi ni za sta, mi profesori smo krivi" zapamtite: NEMA NISTA OD NASEG VISOKOG OBRAZOVANJA!!!!!

Jedan od najboljih nacina da se znatno poboljsa kvalitet srpskih univerziteta je: 1) da se rektori univerziteta, dekani fakulteta, sefovi odseka i katedri fakulteta biraju konkursom (iz redova profesora) a ne kao do sada, zadnjih sezdeset godina, politickom podobnoscu; 2) da se clanovi senata univerziteta i nastavno-naucnih veca, takodje, biraju konkursom iz redova profesora; 3) da predlog o izboru u bilo koje nastavnicko zvanje pise samo jedan ugledan redovan profesor (iz Srbije ili van nje) iz date naucno-nastavne oblasti i da njegov predlog ide direktno na univerzitetski senat; 4) da prilikom odbrane doktorske teze ucestvuje samo jedan od profesora maticnog univerziteta a ostali (najmanje pet) sa drugih, nematicnih, i po mogucnosti jedan ugledan profesor van Srbije; 5) u docentsko zvanje birati samo one koji su doktorirali na uglednim univerzitetima van Srbije ili obavili dvogodisnje post-doktorske studije na istim; i 6) da se nasilno ne penzionisu univerzitetski profesori bez obzira na njihove naucno-strucne i psihofizicke kvalitete. Ugledni univerzitetski profesori se razlikuju od trecerazrednih cinovnika i “dundjera”, zar ne? Sem toga, Srbijica je jos uvek vrlo nepismena! S obzirom, da se ovo nikad nece desiti zakljucak je o buducnosti srpskih univerziteta jasan...

Bolonja prediđa:

Manje predmeta, ali više obevaza za studente po predmetu.

Studente su uredno opteretili, ali kada je došlo do toga da se nepotrebni predmeti izbace iz programa, pojedini profesorei su se prepali za svoje plate i to NIJE urađeno.

I sada, kada je prolaznost studenata jedva 30%, umesto da dođu sebi i izbace nepotrebne predmete, oni već treću godinu zaredom krše zakon, a sada kažu i da će da ga menjaju.

Ne treba smanjivati uslov, već treba, lepo oboriti 70% studenata, pa kada gotovo niko ne upiše narednu godinu, valjda će im doći u glavu da je obrazovni sistem važniji od plate!

Studiranje po Bolonjskoj konvencije ne moze da uspe jer je uglavnom uradjena formalna podela na semestre bez rastrecenja gradiva koje treba da se savlada (ostalo je isto ili cak uvecano), bez pravog mentorskog rada sa studentima i sa nastavnim osobljem koje ne zeli da uci i da menja svoj nacin rada.

"Mi hoćemo u Evropu, ali na naš način"... Ne prestaje da odzvanja sa svih strana.

"Bolonja" dolazi kao gotovo rešenje, dogovor svih univerziteta u inostranstvu koji su već maksimalno prilagođeni studentima i obezbeđuju im aktivno studiranje uz stalan (neformalan) kontakt sa profesorima i asistentima, uz stalne projekte i grupne radove, uz stalne raznorazne "socijalizirajuće" akcije univerziteta itd., tako da im na kraju, polaganje ispita predstavlja puku formalnost, dotle je Bolonja ovde shvaćena kao skup pravila o bodovima koji je nadodat ionako preglomaznim i zastarelim programima na način da to još više oteža studentu.

Rezultat vidimo i sami - studenti ne postižu. I onda, umesto da se neka od sedih profesorskih glava doseti pa da kaže, čekaj čekaj, Bolonja pretpostavlja i neke promene kod nas samih, ne, naći će se solomonsko rešenje, prelazni period od četiri godine...

Mislim da će proći još mnogo vode Dunavom i Savom dok se naši profesori ne dosete da su na potpuno istom poslu sa svojim kolegama studentima i da jednu ovako veliku i suštinsku promenu u sistemu visokog obrazovanja trebaju da dožive takođe ZAJEDNO - kao veliku i suštinsku, ali za obe strane.

Sta vredi da uvedes Bolonju kad se ista ne primenjuje u praksi.Ja sam za jedan predmet na Ekonomskom,pisao esej,uradio prezentaciju,polozio oba kolokvijuma ali sam i dalje morao da ucim za ispit celu knjigu od 700 strana dok je moj drug sa FON-a za jedan predmet pisao esej i polozio jedan kolokvijum i za ispit bio oslobodjen 90% sadrzaja knjige od 600 strana.Nece Bolonja zaziveti u Srbiji narednih 50 godina,prolaznost ce i dalje biti niska a studenti ce i dalje zavsrsavati faks u proseku oko 26,27 godine,a to sve zato sto profesori nece da rade niti da se promene i predavaju iste stvari vec 20,30 godina,tj jos zive u vremenu birokratizovanog socijalistickog sistema.

Ucitelj se po uceniku procenjuje..

Poraz nego sta!

Ali je pre svega poraz, jer ste mislili da cete kopiranjem strukture sistema izvrsiti reformu.

Zaboravili ste da reformisete "samo" sustinu - materiju tj gradivo (koje nije dotaknuto reformom i ostalo je zastarelo, preobimno, uglavnom i otuzno pisano..!), metode (sve je isto i u predavanjima i u vezbama i u nepostojecoj praksi..sem ponekog kolokvijuma vise) i profesorski kadar, koji vala ni sam nije mrdnuo prstom da postane dostupniji, fleksibilniji, kulturniji prema studentima...(cast izuzecima).

Ne poraz, nego VELIKI PORAZ. Naucite u Evropi kako Bolonja izgleda, pa ponovo, jer je ovo otuzno i vrlo nezadovoljavajuce, a to se vidi prema nasim studentima koji bi morali da budu, makar evropski prosek.

Sramota!

Osnovno je stalni, neposredni rad sa studentima. Profesori nemaju vremena. Jedna moja poznanica "tezgari" na tri fakulteta, a mnogo ih putuje svake nedelje u Banjaluku, na tamosnje fakultete. Ne mozes postici sve.

Rektor samo sprovodi politiku srpskih ideologa iz “senke”. Bolonja kao „mantra“ ili „šarena laža“ trebala je jednim udarcem da ubije 2 muve.
(1) Političari su hteli da prave privid kako se u Srbiji nisu dogodila 4 rata + NATO i da to nije ostavilo KATASTROFALNE posledice na omladinu (osnovnu i srednju školu!). Živelo se bez bilo kakvih standarda i sistema vrednosti onako po inerciji. Đaci su izlazili iz škole a da pri tome nisu bili naučeni “da misle i uče” a o moralu i etici ne trba trošiti reči.
(2) A studeni su očekivali od Bolonje da bez “truda i rada” onako po inerciji (jer su bili prisutni na času!) dobiju diplome.
Mogu programi da se „skrate“ koliko hoćete i da se ispiti „prenose“ i opet neće biti ništa, većina studenata su, na našu veliku žalost, FUNKCIONALNO NEPISMENI nisu sposobni za studije i to se ne može popraviti. Ako bi u društvu danas započele ISTINSKE reforme koje bi afirmisale ZNANJE, RAD, ETIKU i tsl., koje bi školu stavile na mesto najvažnije institucije (za stvaranje budućnosti zemlje) tek bi naredne generacije ( kroz 10 do 15 g) bile sposobne za bilo kakve studije pa i za Bolonju. Umesto istinskih reformi države i društva već 8 godina vlast nastavlja tamo gde je Milošević stao u “ispravljanju krive Drine” tj. u PREPRAVLJANJU PROŠLOSTI a to sa budućnostu nema ama baš nikakve veze. Njima su istinski intelektualci prava SMETNJA i jedno veliko zlo.

e pa dragom rektoru bih porucio da Bolonja koja se kod nas primenjuje nema veze sa Bolonjom u ostalim zemljama, oni misle da je Bolonja samo oznaciti koliko koji ispit nosi bodova itd ... sve kao hoce da pomeraju taj uslov postepeno, a niko ne prica o gradivu, o materiji koja je ista ko i pre 50 god ucimo toliko gluposti i nebitnih stvari da je to ludilo, ja sam generacija 07 i moj program se ne razlikuje od programa prethodnih generacija nimalo, oni su dobili master za 4 god studiranja a ja koji sam kao po 'Bolonji' moracu da grcam 5 god za master diplomu, pritom moram reci da se na mom fakultetu-Ekonomskom, kolokvijumi preko kojih po tzv Bolonji mozes da ocistis dobar deo ispita ne priznaju, tj. predstavljaju samo uslov za izlazak na ispit 'samo', a to gradivo koje smo polozili na kolokvijumu moramo opet da polazemo na zavrsnom ispitu, e pa hvala vam na olaksanju!!!

Svakako da nisu svi brucoši ni sposobni za studiranje, niti je realno očekivati da svi završavaju sve u roku. ALI, ako je sticanje diplome u roku na nivou izuzetka, a ne pravila, onda se ne može krivica svaliti na studente. Čak i kad se (opravdano) prigovori da studenti ne umeju da se snađu, da odrede prioritete čak ni kad odu na dalje školovanje u inostranstvo, treba se zapitati ko je bio dužan da ih nauči tome.
Bolonjski proces podrazumeva rasterećenje studenta, odnosno, bolje rečeno, diplomu stečenu na osnovu bodova koji tačno označavaju opterećenje koje je student pretrpeo tokom studija. A onda su naši profesori to ubeležili kao neke obične cifre, pa tako, na primer, na Filološkom fakultetu u Beogradu postoji predmet Srpska književnost 20. veka, koji podrazumeva 10000 (DESET HILJADA) strana kucanog teksta, što obavezne literature (književnih dela), što preporučene pomoćne literature (književoistorijskih studija); da ne bude zabune, to "preporučeno" znači "pročitaj ako misliš da prođeš", a, osim toga, postoji i nezvanični dodatak tom spisku literature, koji profesor redovno propituje, smatrajući da je logično da se i "neobaveznim stvarima pozabavimo, jer su bitne". I taj ispit, koji prosečan student sprema minimum godinu dana (fizički je neizvodljvo tolikogradivo savladati za kraće vreme), ovako divno sporovedenom bolonjom dobije isti broj bodova kao i neki desetostruko lakši ispit. Na sve pokušaje da "iskamčimo" polaganje ovog ispita u delovima, dobijamo isti odgovor: moći će kad ga uverimo da smo ograničenih sposobnosti. Osim toga, kolovijumi na većini studijskih grupama NE POSTOJE; redovna je pojava da prolaznost na ispitu kod nekih profesora bude 0-10%; tačno se zna ko ne daje desetke (i to nikome ne smeta, jer su uglavnom u pitanju doktori nauka), bez obzira na pokazano znanje; tačno se zna kod koga se ispit polaže u "horizontali" ili kojem se bibliotekaru smeškati da bi vam doturio testove koje on prekucava; dva ispitna roka naguraju u razmaku od deset dana, s tim što za tih deset dana volšebnom matematikom ispiti poskupe; na višegodišnje pokušaje studenata da dobiju obrazloženje troškova studija ne dobija se čak ni pokušaj odgovora, ništa! nepotizam je zahvatio sve nivoe, pa tako na nekim katedrama radi i više generacija jedne (uže) porodice; raspored ispita se objavljuje tek nakon što je ispitni rok uveliko počeo, a ispiti se i bez objašnjenja pomeraju po nekoliko dana unapred, tako da su o promenama obavešteni samo oni koji imaju običaj da svakog dana obilaze oglasne table, ostali propuštaju ispite; ukida se jedan ispit, kao "zbog raserećenja", a uvodi se drugi, jednako besmislen, da profesor ne bi ostao bez radnog mesta; nekadašnji dvosemestralni ispiti su bez smanjenja obima gradiva pretvoreni u jednosemestralne; nema grejanja; nema štampanog materijala; nema knjiga u bibliotekama; nema papira za ispit; nemamo ni dovoljno učlionica, ni stolica; nemamo kvake na toaletima, higijenski uslovi su katastrofalni; zaposleni se prema studentima odnose kao prema najgorem šljamu, a eventualne zamerke na rad pojedinih zaposlenih se komentarišu kao "gnusne laži" i "izmišljotine" razmaženih studenata.
Ali su zato školarine po "Bolonji". I zato su očekivanja "evropska".