Žene ponovo žele da budu domaćice

Pa normalno....a ja se vec pitala jesu li svi ludi ili samo ja koja NE ZELIM vise da radim u firmi nego u kuci?
I zasto ja nemam decu? Pa zato sto ne zelim da, kao ostale moje drugarice, uvalim decu starim, bolesnim i krajnje nepouzdanim (tj. nepodobnim za vaspitavanje i subjektivnim) svojim ili njegovim roditeljima. Izvin`te molim vas, ali baba i deda nit su za cuvanje nit za vaspitavanje dece. Baba i deda mogu malo da se poigraju sa decom i to je sve. (da cujem sad pametne "imene su odgajili baba i deda PA STA MI FALI" ha hah ha). Ne zelim da se delimicno posvetim necemu (pa jos i mrtva umorna) tako bitnom kao sto je odgajanje deteta. Ako budem imala dete hocu da uzivam u njemu a ne da krpim kraj s krajem. Tako da, ako jednog dana finansije dozvole, mozda i priustimo sebi dete, bilo da ga rodimbilo da ga usvojim posto mi je svejedno, jer dete je dete i ja nisam snobcina po tom pitanju.
A poslove po kuci OBOZAVAM da radim, OBOZAVAM da kuvam, i NE VOLIM da imam nit kucnu pomocnicu nit kuvaricu jer to me vredja. I shvatila sam da OBOZAVAM i nauku ali samo u toj meri da sam rada sve da naucim i saznam, a ne da se smaram rutinskim glupostima na poslu (koji uzgred uopste nije los). I volim svoju kucu i svog coveka, volim i svoje stare i bolesne roditelje, i sve su to drage osobe kojima zelim da posvetim vreme (pored kuvanja, ciscenja, nabavljanja) jer vreme prodje a onaj ko je ostao uskracen za ljubav pati.
I to je i vise nego dovoljno da mi okupira dan. A sta bih tek sa detetom? Pa ko bi ga cuvao? Ko bi kuvao, ako bih ja radila? Ko bi po lepom danu vodio dete u prirodu?
Ne sumnjam da ovde postoje i superzene koje mogu sve i po cijoj logici je sve "samo pitanje dobre organizacije" ali, izvinjavam se ako gresim, meni sve to zvuci kao jedna VEEELIKA laz nekoga ko zivi kao robot, na dugme.
Ja tako nit mogu nit zelim.
Ajd pa uzdravlje!

Da, mir i stabilnost doma (dakle samim tim i jaka finansijska potpora), to mi je najbitnije u zivotu. Dzaba svega ostalog, i provoda, i putovanja, i visokog obrazovanja, ako mir i srecu u kuci nemam.

@ Razumna do bola
Nisu svacije babe i dede stare i nemocne. Postoje i mlade babe sasvim sposobne za cuvanje dece. Ocigledno vi takvu majku nemate.
... takodje, smatram da je veoma nepristojno nazivati "imanje svog deteta koje ste vi rodili" snobizmom.

Naravno da se treba posvetiti porodici i da ni jedna kuvarica, pomocnica ili guvernanta ne mogu da zamene majcinsku ljubav i brigu.
Verujem i da postoje zene koje briga oko kuce i ukucana zaista ispunjava. Ali ima nas raznih. Odbaciti svoje obrazovanje i profesiju zarad ciscenja po kuci i cuvanja dece je... Wellll. Bacanje godina. Mada opet, mozda vi dalje od osnovne ili mozda srednje niste ni stigli pa vam i nije zao. Nekome ko iza sebe ima doktorsku disertaciju sigurno ne bi bilo prijatno da odbaci sav svoj rad, trud i dostignuce u profesionalnom zivotu. Pre ce se truditi da odrzi i profesiju i porodicu, na pocetku na ustrb profesije, a zatim kad dete malo poraste moci ce malo vise da se posveti naucnom radu.

Da li se neko zapitao st abude kad deca porastu?
Vec kad krenu u srednju skolu ima je "truba" sto enmogu da dovedu decka/devojku/drustvo kuci jer im "keva ne izbija iz gajbe" - jer je domacica.
A dosta zena koje su se potpuno posvetile porodici onda kada deca malo porastu vec su uglavnom dosta starije i ne mogu da nadju posao. I onda ostaju u kuci.
Naravno ima izuzetaka.
Ali velika vecina postaje isfrustrirana jer su godine prosle a one nista nisu uradile (sem odgajile decu koja sada zive svoj zivot i takve majke im vise ne trebaju sem da ih vidjaju nedeljom na rucku ili povremeno da im utrape decu).
Nisu deca vecno mala, niste vi vecno mlade. Treba razmisljati sta ce posle biti.

Najgore je postati teret sopstvenoj porodici zbog koje ste sve zrtvovale. I onda nastaviti da brinete o deci kao da i dalje imaju 6 godina i trpati im se u privatni zivot, vezu, brak, posao.. Jer vi nemate pametnija posla.
Deci je u nekom momentu potrebna i sloboda od roditeljskog zagrljaja.
Treba misliti i o tome.

Valerija,
kao sto rece, ima nas raznih, pa nesto je tebi bacanje godina meni ocigledno nije.
Moja majka je bila visokoobrazovana domacica jer je tako htela (poslove su joj nudili na sve strane!) i nikad, ali apsolutno nikad se nije mesala u moj zivot niti u zivot mog brata jer ne samo sto nas ceni i postuje kao licnosti koje imaju prava na svoj zivot, nego i ona sama ima svoj zivot. A napisala je tri fantasticne knjige (neplanirano, jer ih je pisala za sebe i po mom nagovoru ih je ponudila izdavacu) koje joj i dan danas donose profit (da ne kazem i da su prevedene na 5 jezika), profit koji joj uopste nije neophodan ali sto da ne.
Zena moga brata takodje je visokoobrazovana i domacica, imaju preslatku bebicu koju od radosti ja cesto cuvam (iako nema potrebe za tim).
Meni se takav zivot dopada, ali tesko je zaista naci muskarca koji moze toliko da zaradi (a da pritom ne bude kriminalac).
Moj covek solidno zaradjuje, kao i ja, ali to je po nasim merilima solidno samo za nas dvoje i posto smo navikli na odredjeni standard ne zelimo da ga se odricemo. Nasa stvar, nasa odluka, opet nam se roditelji nikad ni u to nisu mesali.
A da su stari stari su i bolesni, sto mi je vrlo zao. Tugica jedna kako vreme uzima svoj danak.
Kada sam rekla da be zelim da mi decu cuvaju baba i deda mislila sam da ne zelim time da ih opterecujem, koliko god bili stari ili mladi, jer ne samo da nisu to zasluzili, nego imaju neke svoje norme koje su verujem vec zastarele a deca treba da idu ukorak sa vremenom.
Da uvek je bilo puno onih koji su nam zavideli na svakom uspehu, i vidim ih i sada kad me pitaju "kako ti je mama" to je sa nekom zluradoscu. Ali nema veze, ja se ne svetim nikome, a vidim kako ih je vreme bas lose sazvakalo, kako su izobliceni od sopstvene zlobe i kako jedva satavljaju kraj s krajem i sa svojom lose vaspitano, nezahvalnom, zlom i tupavom decom. Bog sve vidi.

Purenjak:

Nemam je sta kome da se PRAVDAM. Pravda se onaj ko smatra da je nesto pogresio, dakle ne pravdam se nego iznosim svoj stav. Lose si me protumacio. Ali dobro si me protumacio po pitanju toga da ne zelim da remetim svoj komfor (mada ne treba neka inteligencija za takav zakljucak).
ALI!
To sto ne zelim da remetim svoj komfor samo znaci da kad resim (i ako resim) da rodim/usvojim dete, ono ce imati sve sto treba da ima. I naravno da necu od njega praviti debila i "ljubi ga majka glupavog al` mog" vec cu dati sve od sebe da ga pravilno vaspitam. A sta ce ono raditi u zivotu kad odraste, njegova/njena stvar.
Kada bi ljudi vise razmisljali mozgom umesto svojim polnim organima ne bi bilo toliko jadne i istraumirane dece po domovima. I da, cesto sirotinja postize dobre rezultate u zivotu, ali dzaba ti toga, tog jada bede i trauma, siromasnog detinjstva koje se vratiti ne moze.
Moj otac je usvojeno dete. Dobio je on u novom domu i ljubav i paznju, izrastao u dobrog coveka, ali opet to je slucajnost.
I zato sto zelim da izbegnem izvesne dogadjaje koji su u najvecem procentu posledica nekih drugih dogadjaja, zato tako razmisljam. Svedi rizik na najmanju mogucu meru. Da, uvek postoji faktor iznenadjenja, ali da li je veca sansa da ce mi se zensko dete baviti prostitucijom ako zivi u toplom domu gde ima sve ili ako se smrzava u nekoj stracari?
Sad se moze na ovo digresirati nevidjeno, tvrdoglavci mogu iznositi raznorazne teorije ("ako ga volis odgajices ga"-da da, poznato je da se od ljubavi placa skolarina, hrana, putovanja i ostalo, mogu ljubomorni da pricaju o lenjosti), al` briga mene- toliko je ocigledno da su samo ljubomorni i i sami ostali uskraceni za mnogo toga u detinjstvu.

A, gde je zapisano da isključivo MAJKE (dakle ŽENE) treba da se bave kućnim poslovima?!?!?!?!

Izvinite, niko me nije obavestio da smo se vratili u 19 vek i da se podrazumeva da su poslovi oko kuće ISKLJUČIVO ŽENSKI posao.

I, po čijoj to logici detetu nedostaje samo MAJKA koja radi? A šta je sa ocem, koji po mom skromnon mišljenju (i iskustvu) takođe ima bitnu ulogu u razvoju krhke dečje psihe?

@ Ocajna domacica:

E svaka ti cast!!!

Ne, definitivno zena na moze da bude srecna pored muskarca koji ne zaradjuje dobro, radila ona ili ne radila.
Njegova niska plata jednostavno vredja njenu licnost, ponizava je u sopstvenim ocima.
Nista lepse nego kad imas muskarca koga volis, cenis i postujes i sve to s razlogom.

Danas je tesko da jedna osoba zaradjuje dovoljno za celu porodicu. I to ne samo u Srbiji vec i svuda u svetu.

Mislim da nije resenje da se odreknemo nase profesije i obrazovanja da bismo bile "house menagers".
Mnogo bi bolje bilo da postoji neko skraceno radno vreme za zene sa porodicom ili manjom decom. I da se to primenjuje recimo do 12 godina starosti najmladjeg deteta.

Ili pola radnog vremena ili recimo 3 radna dana nedeljno. Sa mogucnoscu rada od kuce na projektima i slicno. Na taj nacin mlade majke ne bi morale da biraju deca i kuca ili karijera vec bi mogle da imaju oboje bez da nesto od ta dva trpi.

Naravno, poslodavcima se to "ne isplati".... E TO ne valja. I to sabotira celu pricu.

Treba da se skolujem 8+4+4+X godina da bih imala diplomu fakulteta i onda to da bacim i da svojoj deci ne mogu time da pomognem vec usisivacem i varjacom? Da ostavim nesto sto volim i za sta sam se citavo skolovanje spremala zarad sedenja u kuci????

To je tracanje potencijala.

Ne znam kako je u inostranstvu, nikad nisam bila tamo, ali ovde je neophodno potrebno da drzava namtene bolju porodicnu politiku poslodavcima.
Sa bednim primanjem tokom trudnickog i porodiljskog (znam da je to trebalo da se promeni na 100% plate u tom periodu ali nisam u toku sta je s tim), i brzo vracanje na posao sa punim radnim vremenom pokolebace svaku majku koja iole moze sebi i porodici da priusti da ne radi.
A svi znamo kako se ponasa vecina poslodavaca ako vas vidi da ste dosli na razgovor za posao neudati ili sveze udati sa sve onim pitanjima ispod zita "a jel vi sad planirate porodicu"... Ili jos gore kad cuju da recimo imate troje male dece pa pomisle na sve decije bolesti i vasa odustva i odmah imate ogroman minus....

Znam da su to moje puste zelje, ali drzava treba da stiti interese gradjana i gradjanki i da vodi racuna o nijima. Jer ako drzava ne pomogne porodici zakonima koji ce da obavezu poslodavce da pomazu tim istim porodicama ljudi ostaju na cedilu.

Treba omoguciti zenama da ispune i svoje profesionalne i porodicne obaveze.

Samo zele da budu sponzoruse i da nista ne rade. Interesuje ih samo lova, deca jer su ona kao igracke i zabava. Deca ih cine da nisu usamljene i ostavljene. Lako je sedeti kuci. Neka idu da zaradjuju novac, jer su se za to izborile. Sad kad mogu i to nesto im se ne da. Sve se polako vraca, pa i cvrsta ruka ce doci i slusa ce se domacin. Tada ce sve biti u redu u braku. Ovako neka gledaju sex i grad i neka se loze dok ne izgore u gluposti.

Posvetiti se svojoj deci posebno kad su mala, cini se veliki luksuz u danasnje vreme, i to ne samo kod nas.

S druge starne biti full-time roditelj i domacica/domacin bez pauze, bez plate, cesto bez ikakvog javnog priznaja, donosi izolovanost i manjak samopostovanja.

Uostalom kad deca udju u sistem (vrtic, skola) roditelji im nisu vise toliko potrebni vremenski; i sta onda ostaje? metla i sapunske opere!? Sumnjam da to i jedna zena zeli vise nego da se obuce i krene na posao po kisnom danu.

Ono sto je razumljivo je da ljudi nisu zadovoljni sa prebukiranim rasporedom na poslu koji od njih trazi 100% kao i kod kuce/porodice koja isto tako trazi svoj deo.

Mi nismo super bica koja mogu sve (iako se neki prave da jesu, a mediji nam serviraju kvazi-modele), balans koji je svakom pojedincu potreban izmedju posla i privatnog zivota je moguc ali je potrebno da tome doprinese i sam biznis pa i drzava da podrzi takve biznise.

Fleksibilno radno vreme, skraceno radno vreme, rad iz kuce pokazali su se u mnogim istarzivanjima trzista rada kao pozeljniji nego povisica plate kod polovine muskaraca a vecine zena (50% i 65%). Pametni poslodavci u lovu na talente, na motivisane i lojalne radnike, na bolju produktivnost odreagovace na rezultate ovih istrazivanja. Zapadno drustvo koje se suocava sa ostarelom radnom snagom, treba da gleda kako da motivise i uposli sto vise slojeva drustva, a da natalitet zbog toga ne ispasta.

Tu su i tehnoloski napredak i internet koji omogucuju krojenje fleksibilnih radnih mesta.

Da imam svoj biznis, ja bih rado zaposlila zene u raznim fazama zivota, s porodicom ili bez, i dala im da dele pun radni odnos medju sobom tako da i njima i meni odgovara, jer znam da bih na taj nacin sebi obezbedila motivisanu i lojalnu radnu snagu.

Zena vezana za samo za sporet i decu; nece biti zadovoljna zena (ma koliko da joj muz zaradjuje) jer tako ne moze da ostvari svoj pun potencijal.

Inace, volim i da kuvam, volim i da provodim vreme sa mojom decom; volim i svoj posao, koji uglavnom radim od kuce-elektronski, a povremeno zbog istog putujem.

Srpski patriota:
I ja mislim da je bolje da ostanes momak. Jer, ljubav se zasluzuje (eto zasto nastaju toliki problemi). Ako neko trosi svoj novac na tvoje zdravlje, hranu, topao dom i zajednicku decu, to samo znaci da te voli. Jer novac je tesko zaraditi a lako potrositi.
Ako se neko samo poziva na ljubav i pita se gde je ljubav i zakukava oko ljubavi a pritom ocekuje da ce ge neko drugi voleti ni zbog cega, onda bolje da se ne zeni. Barem ne zenom dostojnom postovanja i ljubavi. Ljubav se zasluzuje a ne dobija. O da.
Ljubav nije zaljubljenost. Zaljubljenost je zanos i nikako se ne bi smeli parovi u tom zanosu vencavati jer tada su gluvi i slepi za realnost. Prvo nekoliko godina zajednickog zivota, pa ako se slazu, tek onda brak. Nikako, ne nikako macka u dzaku jer to moze imati tragicne posledice posebno po decu koja, uzgred budi receno, nisu ni trazila da se rode.

Feministi se nisu borili da od domacice naprave poslovnu zenu. Oni su se borili za rodnu ravnopravnost, odnosno uvazavanje prava zena koja su bila (i dalje su) manja nego prava muskaraca. Pravo zene na obrazovani izbor je kljucno pitanje, a faktor koji je neohodno obrazovati, informisati i poduciti je drustvo (muskarci i zene). Da moja zena zaradjuje dovoljno novca da lepo zivimo i ja bih mastao o tome da ostajem kod kuce, pazim decu, kuvam rucak, vezbam, citam/ucim itd.

@ Srpski patriota:
"...a zeni je mesto u kuci".
Potpuno se slazem!
Samo, znas li da KUCA znaci upravo to sto i kaze- KUCA, a ne STAN, ne dumbetanje sa svih strana, 100 komsija, smrad, neizvesnost, zajednicke stepenice.
Kuca- pa to je jedina prava i dobra stvar za porodicu. Naravno sa ogradjenim velikim dvoristem. Da zena, posto joj je mesto u kuci, ima oko kuce stazu u drvoredu od min 3km da moze nesmetano da dzogira svako jutro i tako bude uvek u top formi za svog dragog. Deca, pas i macka. Milina jedna. Mesecni prihodi muza min 10 000 evra. A muz mio, dobar, pazljiv, pametan, zanimljiv, sarmantan, obozava zenu i decu i obozava da za njih zaradjuje...Da ih svake godine vodi na letovanja i zimovanja u egzoticne krajeve...
Da, pod takvim uslovima, zeni je zaista mesto u KUCI, pored dece.

"Naravno da su zene zadužene za kućne poslove, osim popravki po kući"
"Deci je mesto pored majke, a zeni mesto u kuci"
:))))))))))))
Tipična opravdanja muškaraca koji nisu sposobni da naprave 200 evra mesečno da plate kućnu pomoćnicu
(ili majstora)

imam 31 godinu i ne pada mi na pamet da radjam decu. posao koji radim je visoko kompetitivan, nisam ovoliko ulagala u svoje obrazovanje da bih se sada, kada treba da uzivam u plodovima tog svog visedecenijskog ulaganja, zarobila u kucu.
mozda je doslo vreme da se redefinise citava ta prica: ok, imamo dva pola, muski i zenski, ali - koliko rodova imamo? 10? 15? zar moramo svi da fitujemo u jednu od 2 kategorije?
imam dosta osobina koje se obicno svrstavaju u muske osobine, i ne pada mi na pamet da se menjam. u svakom slucaju, sat mog rada se placa isuvise skupo da bih ga potrosila na briskanje po kuci i kuvanje.

imam 31 godinu i ne pada mi na pamet da radjam decu. posao koji radim je visoko kompetitivan, nisam ovoliko ulagala u svoje obrazovanje da bih se sada, kada treba da uzivam u plodovima tog svog visedecenijskog ulaganja, zarobila u kucu.
mozda je doslo vreme da se redefinise citava ta prica: ok, imamo dva pola, muski i zenski, ali - koliko rodova imamo? 10? 15? zar moramo svi da fitujemo u jednu od 2 kategorije?
imam dosta osobina koje se obicno svrstavaju u muske osobine, i ne pada mi na pamet da se menjam. u svakom slucaju, sat mog rada se placa isuvise skupo da bih ga potrosila na briskanje po kuci i kuvanje.
(marija, 19. septembar 2008 09:14) (marija, 19. septembar 2008 09:14)
************
hm...Marija...da se razumemo...nisam "muški šovinista", pobornik sam jednakih prava ne samo među polovima vec i među svim živim bićima....no moram priznati da me je tvoj komentar zaprepastio.
Molim te, reci mi, koja je svrha tvog života?
Da bi radila?
Bila na ranom mestu gde ćeš izdavati naređenja I ljudi ti se diviti zbog moći.
Takodje, u obrazovanje se na prvom mestu ulaže ne radi budućeg zaposlenja (a to je ono što drugi na zalost najpre rade), vec radi sebe, širenja vidika i spoznaje.
Imam priliku da se družim sa osobama koje rade od 9 do 17h (u najboljem slucaju), pa dodati tu jos i pride 1,5h gubljena u saobraćaju, pa još ako jure karijeru…dočekaju i 20:00h na poslu.
Takođe i sa osobama koje žive u manjem gradu (u kome i ja živim), sa radnim vremenom koje se završava u 14h i razdaljinom do kuce oja se prelazi za nekih 5 do 10 minuta.
Oni prvi su zahvaljujući položaju i višem standardu u metropolis, daleko , daleko finansijski jači od žitelja malih gradova….sigurni u sebe, čvrsti, stabilni, večito u nekim dešavanjima, u stanju mirovanja samo kada spavaju.
Rekao bi čovek….sretni i ispunjeni.
Na prvi pogled.
Jer duboko u sebi oni shvataju da ih mašina drobi I melje I da žive u samozavaravanju ispunjenosti I osećanja zadovoljstva (From je u Bekstvu od slobode to savrseno pojasnio).
Pre 10-k dana bila je delegacija iz jednog holandskog grada u poseti našoj lokalnoj administraciji.
Prošetali gradom ..i nakon toga pitali “Kako se vi ovde zabavljate, provodite slobodno vreme.”
Devojka/žena koju su pitali, prvo je ćutala a onda rekla “ znate, ovo je jako siromalna opština, nema koncerata, bisokop skoro I da ne radi, pozorište 1-2 puta godišnje ako održi neku predtavu, nema se para za bogate večere p restoranima..itd..stoga smo prinuđeni da naše slobodno vrme provodimo tako što se kupamo u reci, jezerima, idemo kod prijatelja na kafu, okupimo se pa svi zajedno ćaskamo, šetamo se, družimo..sve ono za šta nam novac nije potrebam.”
Holanđanin je pažljio slušao a onda rekao “ vi I ne znate koliko ste vi srećni, koliko uživate.”

Marija…da li mislis da osoba može biti empatična, samilosna, topla, znati šta je ljubav, ukoliko karijeru I posao stvai na prvo mesto-
A pogotovo roditeljski instik; koji te uči, otvara, da shvatis, koliko su neke stvari totalno smešne, mizerne, nametnute.
Da li možeš biti I dobar prijatelj sa tim stepenovanjem prioriteta_
Ne.
Možda nešto površno ali dublje..ne..
Sada ti je zanimljivo…još mlada, puna elana koji je u funkciji razvijanja ega..ali kroz 20-k godina…kada zastaneš i shvatis da si sama….shvatićeš..šta si izgubila…
Da se vratim na centralnu temu…idealno bi bilo kada bi…ne samo žene..već I muškarci radili tj imali radno mesto na kome bi proveli 4 sata dnevno.
Na ovakav način, gde se radi minimalno 8 sati, deca ostaju potpuno bez roditeljske ljubavi, topline… zar mislite da vaspitači/ce mogu nadomestiti roditeljsku ljubav?
U SSSR-u su u periodu nakon osnivanja pokušali da naprave masovna obdaništa/kuće gde bi decu vaspitavala “majka država”…projekat je propao sa katastrofalnim posledicama po tu jadnu decu.
Koje je rešenje?
Pošto u ovom nakaradnom sistemu koji je stvoren da od ljudi pravi potrošačke robote nije moguće da radni dan traje 4 sata (mada po mom ličnom uverenju je to mogućno) jedino što imamo je mogućnost biranja…juriti za egom, priznanjima, materijalnim stvarima i udobnošću ili žrtvovati sve to zarad nečeg drugog.
A to drugo neću imenovati, svi dobro znamo šta je to…samo što većina nas nema hrabrosti zaviriti u sebe.

Ma divno. Ili si dobra zena/majka pa sedis kod kuce i gajis decu, il si hladna, bezosecajna i sebicna i samo juris karijeru! Fantasticno! Otac/partner/muz se NI NE SPOMINJE!!! Sve je palo na zenu! Naravno da vecina zena sad hoce da ostane u kuci, kad jednostavno ne mogu da postignu nametnuti ideal savrsene super mocne zene koja SVE MOZE - da radi i zaradjuje, da radja decu, da kuva, pere, cisti, bude atraktivna svom partneru. Zgrozena sam ovakvim grubim podelama, svaljivanjem tereta roditeljstva i brige o deci i kuci samo na zenu. Ako vec sve zena treba da radi, onda ajde da izbacimo muskarce potpuno - trebaju nam samo za oplodnju.
Jel vidite vi ljudi bre kuda vode ove grube podele???

Majka sam dvogodisnjeg deteta, udata i radim dva posla.Napominjem da radim u kulturi i obrazovanju ali da mi posao nije narocito stresan.I suprug i ja smo smo fakultetski obrazovani sto se u nasem drustvu cesto pogresno smatra preduslovom za lagodan zivot.Zadovoljna sam sto radim ali i potpuno iscrpljena kada treba obaviti kucne poslove.Nedavno sam pocela da koristim opciju > i lecim perfekcionizam.Vise vremena provodim sa sinom u igri ili u razgovoru sa suprugom.Ali opet sam umorna i nezadovoljna sto nisam super-zena.Ipak mi nered smeta.Smeta mi i sto se ne druzimo sa prijateljima.A kako bi bilo da ne radim?Uzas!!! Imam potrebu da se mentalno okupiram, da izadjem iz kuce, da komuniciram sa ljudima slicnih interesovanja.Verujem da smo mi generacija zena koje su svesne prioritetnosti porodice ali koje zele i da rade.Mislim da i muskarcima nije lako jer nasim vecim angazovanjem van kuce i oni ravnopravno dele kucne obaveze.Ne vidim kako bi nam se moglo pomoci ali se nadam da ce ovo nase iskustvo pomoci da psiholozi otkriju formulu za rasterecivanje narednih generacija majki, domacica i radnica.A sad na posao!

Sve ima svoju cenu.
Neka tamo koja se razmnozava sutra moze biti vasa zena ili sestra ili dete...

Ok, ja nemam firmu, i molila bih nekoga ko ima da mi objasni..
Ako recimo ja radim 3 dana u nedelji kod vas u firmi jer smo se tako dogovorili i radim projekte od kuce, i vi mene placate po ucinku + radni sati sto sedim u firmi, ne vidim onda kako ste na gubitku?
Po ceni malo vecoj od jednog full time zaposlenog (sa sve porezima i doprinosima) mozete da imate dve osobe koje ce tako da rade half time.

Zar tako nije isplativije?
Dve osobe uvek mogu da rade mnogo vise do jedne.

Stvar je jednostavna-ako je otac na poslu, i majka na poslu, dete je SAMO. Vaspitanje od strane roditelja ne moze da zameni ni zabaviste ni baba ni deda ni bejbisiterka. Resenje:
1. drzava mora da finansira majke bar dok dete ne krene u skolu.
2. mora se uvesti da zene (a sto da ne i muskarci) mogu da biraju da li ce raditi 8 sati, ili 4 sati dnevno (naravno, shodno tome i plata). Tako bi ljudi mogli i da novcano doprinose, i da imaju vremena za decu. Poslodavci ne bi trpeli-za isti posao bi placali iste pare, samo sto ne bi radila jedna vec dve osobe. Time bi cak stekli i bolji imidz jer bi uposljavali vise ljudi.
Simple as that.
Uostalom, u nasem narodu su socijalizam predstavili kao "bauk", a kako vidimo i kapitalizam i liberalizam nam je bauk, zato sto je drustvo KORUMPIRANO i zatucano. I mesto da se promenimo i iskorenimo korupciju, mi menjamo ideologije. Pa u Svedskoj i Norveskoj vlada CIST socijalizam, ali u PRAKSI.

@RAZUMNA DO BOLA I NORMALNA

Imate neke teske probleme izgleda???Vezano za sopstveni identitet.U 20 recenica ste sami sebe demantovali nekoliko puta.Cas ovako-cas onako.Nisam siguran da smo raazumeli sta ste hteli reci.
Da skratim.Ocigledno da volite svoju nezavisnost(ekonomsko-poslovnu)do te mere da pravdate ne radjanje-usvajanje deteta finansijskom stranom.Hocu reci da bi ste morali da se odreknete mnogo cega da bi ste priustili detetu to sto mu je potrebno.Na to izgleda niste spremni.To je to.
Zelim Vam sve najbolje

E neće da može. Ima da rade. I na poslu i u kući. Kao i Muškarci, uostalom. Da i nama malo svane od te emancipacije.

Завршавам факултет и толико ме не интересује залагање за пословни успех да је то страшно ... сви радимо због пара. Ако пара има посао ме не итнересује. Мој посао није мој живот. Ја нисам мој посао. Мој живот су моја деца!

Kada sam trebala da se porodim sa prvim detetom, i kada sam otvarala bolovanje (dve nedelje pred porodjaj, moj `srBski` sef je rekao, eto sada ce ona i drugo da rodi, i nikakva korist od nje. Ostala sam na porodiljskom taman toliko dok nisam ostala ponovo u drugom stanju, i kada sam trebala da se vratim na posao posle drugog porodiljskog dala sam otkaz i otvorila svoju firmu, posto sam uz decu mogla da radim i od kuce, i u svo to silno vreme trudnickih i porodiljski sam se obucila dovoljno da se odvazim na tajkav korak. Moj dragi ZMU je u to vreme `valjao neku robu`, i sedeo kod kuce. Bio je jako koristan u trenucima kada sam morala da skoknem da nesto obavim, ali nista vise od toga. (jos ne zan gde nam stoja koje case i soljice za kafu, pa ne propusti priliku da me zove na mob, i da mi uputi neko takvo genijalno pitanje,). Sada su deca velika, starije je vec u gimnaziji, i ja selim firmu iz kuce u iznajmljeni prostor, i srecna sam zadovoljna, ispunjena, deca su mi prohodavala dok mi je slusalica visila sa uveta i dok sam ugovarala poslove, bila sam uz njih na svim skolskim predstavama i utakmicama, zavrsnim casovima hora i baleta, a kada im je dolazilo drustvo pravila sam sendvice i sipala sokove. Zarada je dovoljna da pokrije troskove zivota, i njihovog zahtevnog odrastanja, a sto se tice zmua, on je definitivno u celoj prici samo teret koji se kao cetvrti smeska sa porodicnih fotografija. Da nisam imala posao koji volim, davno bih se razvela, ali ovako nisam dovoljno sa njim da bi mi isao na zivce...

Od rodjenja moje (2) dece,nisam propustila ni jedan trenutak gledajuci kako rastu.Prvi dodir,dojenje,prvi osmeh namenjen bas meni,prvi koraci,prvi dan u skoli...
Uzivam u svemu sta rade,radujem se sa njima i placem sa njima.Nema nista lepse ni jace od majcinske ljubavi i verujte mi, deca su kao sundjer upijaju toplotu,paznju,ljubav koju im dajemo.
Moje slobodno vreme je namenjeno deci i ponosna sam na tu odluku.
Divim se zenama sa karijerom,gledam Sex and City,
uzimam casove yoge,bavim se sportom,izlazim sa prijateljicama na pice ALI na prvom mestu sam majka moje dece,i ne slazem se da bake i deke vaspitavaju decu cak i ako su u mogucnosti.
Uzivajte u svakom trenutku sa svojom decom,budite pozitivni,dajte im ljubav koju zasluzuju jer zivot je prokleto kratak.Pozdrav.

Nametanje bilo cega poslodavcima nije nikakvo resenje jer ce ubrzo doci do toga da nijedan poslodavac nece rizikovati da zaposli zensku osobu. Ovo sto pise natasha ima daleko vise smisla.

Ovih dana citam clanak da su doktori nauka kroz svoj rad izneli naucne dokaze da su deca iz brakova gde su oba roditelja zaposlena i neprestano u utrci sa vremenom da bi postigli sve obaveze daleko uspesnija u zivotu od dece ciji jedan od roditelja ne radi. Naravno, radi se o studiji na Zapadu gde ulazi u obzir i zapadni standard i to da su deca od svoje druge godine u obdanistu. Dakle, ne podizu ih baba i deda nego strucno osoblje. Naucnici takodje smatraju kao prednost te dece koja s vremenom poodrastu pa podju u skolu i dobar deo vremena provode sama kod kuce i treba da se pobrinu i za hranu sebi dok roditelji ne stignu s posla a i da urade domace zadatke. Smatraju da ih to cini daleko uspesnijim u zivotu jer se od malena vaspitavaju da obavljaju mnoge stvari sama. Da su takodje ova deca daleko vise motivisana za uspeh od onih kojima je mama svo vreme uz njih.

Dalje vodjeno je istrazivanje zasto zene u Spaniji ne zele da imaju decu kao i zasto zene u Skandinaviji radjaju vrlo rado decu i da prosek rodjene dece sa godinama raste a medju intelektualcima raste broj brakova koji imaju najmanje cetvoro dece. Istrazivanje pokazuje da spanske zene ne zele decu a ni brak jer su im muzevi koji ne rade nista u kuci teret i samim tim za njih je ne prihvatljivo da rode dete. Takodje je obuhvacena i Nemacka gde je natalitet jako nizak i gde su citava naselja ostala bez stanovnistva. Predpostavljam da su se i Nemice pridruzile misljenju Spanjolki mada su Nemci daleko prakticniji tj. njima je normalnije da ucestvuju u domacim poslovima nego Spancima.
Dejli mejl, ciji bese? Britanski ili americki? Nikad njihov konzervatizam ne iznenadjuje ne cudi me da su njihovi rezultati potpuno oprecni ovim koje sam ja navela. Mada, ako finansijska kriza koja drma USA potraje nije iskljuceno da ce jaci naterati slabije (fizicki) da "dobrovoljno" ciste, peru i ribaju umesto da svoje obrazovanje koriste na poslu za koji su se i obrazovale.

Auuu sta se zena zali na nas muskarce.
A sto je najgore, vi sto se zalite na svoje muzeve da nista ne rade po kuci, isto tako verovatno niste naucile svoje sinove da MORAJU da rade kucne poslove jer nije fer da samo zenski deo porodice obavlja te poslove.
Velika vecina mog muskog drustva kao i ja bez problema obavljamo sve te poslove, ne treba majka da mi kaze da treba nesto da ocistim pa da uzmem krpu da brisem i usisivac da usisam, znam da perem ves, u peglanju uzivam, da kuvam to ne znam, uvek je bio neko u kuci ko je to radio pa se nisam nesto interesovao da naucim, ali opet mislim da to nije problem nauciti i takodje taj deo preuzeti na sebe kao sto uostalom neki drugari to rade. Pranje sudja nakon svakog obroka isto nekad padne meni u ruke.
Iz moje okoline muski deo populacije cesto vise vodi racuna o tim kucnim poslovima nego zenski. Shvatam da je generalno u Srbiji to obrnuto ali ne mora da bude tako. Ako vec ne mozete svoje muzeve da naterate da rade po kuci i da znaju gde se sta nalazi onda sinove naterajte da vam pomazu, ipak dok je mali mora da slusa, posle ce mu preci u naviku, a kad se ozeni pomagace svojoj zeni, kao sto i ja planiram da delim sve obaveze sa svojom zenom, koja ce takodje biti fakultetski obrazovana, sposobna i voljna da recimo ako sam ja umoran preuzme vise poslova na sebe, a ja cu naravno obrnuto raditi.
Sve je to stvar vaspitanja, odavno vise ne postoje podele na muske i zenske poslove, svi rade manje vise sve, jednostavno nije fer ocekivati da zena i zaradjuje i sama vaspitava decu i sredjuje kucu, ako ipak ne radi onda je logicno da kucne poslove preuzeti na sebe ali sto se tice vaspitavanja otac MORA da bude tu i provodi vreme sa tim detetom. Isto vazi i obrnuto, da majka radi a otac ne.
Ja tako dozivljavam bracnu zajednicu, dvoje ljudi koji su spremni da ucine sve sto treba da bi im bilo lakse i da bi sto vise uzivali zajedno, a to se postize podelom poslova.

Mnogo komentara bez osvrta na realnost - studija je obavljena u Engleskoj gde su zene odgajane da veruju u uzvisenost domacinstva i gde se matematika nije predavala zenskoj deci do sredine 70-ih godina. Takodje, ovde se zene udaju za pare, manje za ljubav - te su ta dva stremljenja povezana. Ocekuju da je njihovo pravo da rade neko vreme dok ne nadju partnera i da onda budu sponzorisane cim dobiju decu.

Takodje, ako neko ima fakultetsku spremu, ne znaci da je studirao ono sto ga/je zaista interesuje - pogotovo u nasoj zemlji gde su mnoge branse bile zapostavljene, pa su se ljudi opredeljivali za 'profitabilne' nauke. Jedva docekavsi da zavrse pet godina mucenja, mnogi sanjaju o odmoru na duze vreme.

Mnogi iza svoje dece kriju samo svoje nesposobnosti i nista drugo. Oni koji zaista vole svoju decu, snalaze se u svakoj situaciji, i materijalnoj i poslovnoj. Bitna je ljubav, ostalo su nase fantazije o komoditetu, i lenjost.

Problem je uvek kompleksnije prirode od pitanja da li zena treba da radi ili ne. Najpre, svako bice se oseca bolje kada je svrsishodno i u siroj drustvenoj zajednici, a ne samo u svojoj porodici. Sad, radno vreme je zaista nepodnosljivo i bespotrebno dugacko, a poslovi koji se mogu raditi za manji broj sati i od kuce jednostavno nisu u opticaju. Ja radim i izdrzavam porodicu a moj muz brine o detetu. Osim sto radim, ja brinem i o kuci u smislu da muskarcima zaista ne pada na pamet da brisu prasinu, nered im uglavnom ne smeta ako nije na njihovom radnom stolu, a i svih drugih potreba deteta ili drugih ukucana se retko sete. Dakle, radim, zaradjujem, i tesko mi je. Volim svoj posao ali volela bih i muza koji donosi novac. Smatram da mnogi ljudi na neke volsebne nacine zaradjuju pare, a ja se cesto iznerviram i kazem mu, da, na kraju krajeva, ne mora da radi ali moze i da krade, ne zanima me, samo da teret svakodnevnog prezivljavanja nije bas samo na meni.
U firmi gde radim, sticajem okolnosti rade mnoge visokoobrazovana zene ciji muzevi takodje nisu zaposleni. Ustvari, vidim da je to sve rasirenija pojava: obrazovana zena potegne, pa i radi i rodi i brine da joj dete bude animirano na najbolji nacin, i izdrzava muza... a ti muzevi uglavnom jednostavno ne mogu nista za sebe da pronadju i sede kuci. Zakljucujem jedino da te zene i ne mogu da nadju neke druge momke koji su mocni, maco i u "igri", jer im takvi tipovi ne leze i ne vole neke muske tirane i krimose, vec partnere. Na zalost, fini momci... oni koji bi trebalo da budu partneri... uglavnom ne mogu vise za sebe da nadju prostor u ovom drustvu.
Sve je to, na kraju krajeva zanimljivo i ipak bolje za zenu nego kad nije imala nikakvog izbora i kad nije mogla da zaradjuje.

Naslov ovog stiva je cista propaganda. To mu dodje kao ubedjenje da muslimanske zene vole da nose veo preko lica, a dobro znamo da pred njihovim muskarcima ne smeju priznati drugacije i da tako drustvo od njih ocekuje da se ponizno ponasaju. Tako i ove zene obuhvacene u ovom "istarzivanju" koje su odgovarale onako kako bi mogle da "pliz" svoje muzjake. One druge, radne zene, profesionalci, nisu ni bile zainteresovane da odgovaraju na ovakvu staromodnu prozivku. Zena je podjednako inteligentna i kreativna kao i muskarac i taj potencijal bi morala iskoristiti. Ona ne sme da izgleda kao zenka koja ce dojiti i cekati muza da joj donese platu. Lepo je imati decu SAMO ukoliko vas partner zeli da podjednako podeli kucne, roditeljske i poslovne obaveze sa vama.

Tata je napisao mami:
- Danas radim duze.
Mama je napisala tati:
- Rucak je u frizideru.
Tata je napisao mami:
- Bicu odsutan dva dana,
idem na sluzbeni put.
Mama je napisala tati:
- Ljubavi, vodim decu na
skolski izlet, ne znam
kad se vracam.
***
Ja sam napisao:
- MNOGO MI NEDOSTAJETE.
VOLI VAS VAS SIN!!!

Koliko nizak nivo tolerancije prema tudjem misljenju i potrebama imaju ljudi. Sasvim je u redu da svaki pojedinac (jer to je ono sto jesmo: pojedinci) ima svoje potrebe, zahteve, prioritete i svoj sistem vrednosti, ali ono sto primecujem je da vecina tih pojedinaca nastoji da uveri ostale kako je njihovo i samo njihovo misljenje validno i prihvatljivo, a sve sto se ne uklapa u te okvire jednostavno vredno svakog prezira. Drugim recima, vecina vas nema nimalo postovanja ni tolerancije prema tudjem misljenju i tudjim potrebama, i prema nekom stavu koji se vama cini ne samo primetno drugacijim od vaseg nego kao da vas na neki nacin ugrozava. Kao da se svaki od zagovornika odredjenog stava (a svaki od tih stavova je krajnost koja odgovara manjini pojedinaca i ne moze se uvesti kao pravilo) oseca ugrozenim od bilo kakvog drugacijeg misljenja od sopstvenog, a ne smunjam da tu ima i kompleksa krivice zbog kojeg svako nastoji da ocajnicki odbrani svoj stav, odnosno sebe samog. Kompleks krivice zbog sopstvenog izbora koji nikad nije savrsen tera nas da napadamo druge koji imaju drugaciji stav od naseg pa nas na taj nacin "ugrozavaju".
Naravno da ce se odmah neko buniti i reci da nema "kompleks krivice" ali pogledajte samo te agresivne napade svakog misljenja koje je vrlo subjektivno odredjeno naspram potrebe POJEDINCA (a ne drustva) a drugacije od naseg i te agresivne "odbrane" sopstvenog stava. ZAr ne mozete prosto da izgradite sopstveni stav i nacin zivota i situaciju koja vama odgovara kao pojedincu, umesto da insistirate svi na tome da se prihvati odredjeni (opsteprihvaceni) obrazac. To je fasizam. Ne moze se odredjivati kako treba da svi ljudi zive na osnovu neke lokalne ankete. I zaboga, cemu toliko netolerancije ka tudjem stavu? Sta je mene briga cija je majka, baba bila visokoobrazovana naucnica a odlucila da ipak sve to batali i gaji decu? Ili sto neko potencira karijeru ispred porodice i balansira, manje ili vise uspesno izmedju ta dva? To je izbor nekog pojedinca, ostali imaju pravo na sosptveni izbor i da urede sopstveni zivot onako kako oni zele i niko nema pravo da im govori da to nije u redu osim ako se stvarno kosi sa zakonom i zdravim razumom, odnosno ako je rec o patologiji ili kriminalu.
Pustite ljude da zive onako kako njima odgovara. Sve ostalo je jednostavno agresija na tudji zivot.
Toliko od mene.

sad sam se nacitao svega,

1. naravno da su zene zduzene za kucne poslove, osim popravki po kuci,
2. zene treba da imaju svoju karijeru, tj stalno zaposlenje, jer malo ko moze u srbiji da opstane na jednoj plati,
3. decu treba radjati tek posle 30 godine, sto ne znaci da su ljudi onda dovoljno zreli da bi bili dobri roditelji, nego treba do 30 covek da uziva u zivotu, da putuje, da oseti slobodu,

i onda se posvetiti porodici, i tom detetu, koje treba vaspitati i obrazovati da bude pre svega dobar covek, zatim obrazovan i uspesan.

jel' neko nekad rekao (možda Svevišnji?) da je život med i mleko tokom celog svog trajanja? Ja za to još nisam čuo.
Narano da treba mnogo odricanja da bi se sve postiglo,pa zar i skola nije samoodricanje (bar onim "uspešnim") ,a sad kad treba da to ponove i sa detetom (decom) ,onda više ne izgledaju tako odlučni.
Ili ljudi žele da uživaju u životu,što je kod nas veoma teško,i sa decom i bez njih (a i to "uživanje" je relativna stvar).
Pa kad je već "teško", zar nije bolje da je teško sa decom,koja će jednog dana da odrastu i koja će vam svojim osmehom ili samim postojanjem doneti toliko radosti da će vam "muke" koje ste imali s njihovim vaspitanjem i odrastanjem izgledati smešne.
Život prolazi prebrzo,da bi se čekali stanovi,extra plaćeni poslovi...i šta onda ? ...ja znam,moja zena zna,a vi razmislite!

Prosto je neverovatno i naravno veoma zabrinjavajuce koliko mnogim komentarima a naravno i samim zakljccima 'studije' dominira shvatanja: 'zene su te koje ISKLJUCIVO treba da: ciste, peru, kuvaju i da ne nabrajam-bave se svim tzv. kucnim poslovima i naravno decom i svim sto uz to ide: ne samo igranje, vaspitavanja nego ponovo puno ciscenja, pranja, kuvanja... Zasto? Zato sto je 'to uvek bilo tako', zato sto su to 'zenski poslovi', one ce to bolje...Izvinite na pitanju ali koji su to muski poslovi u urbanoj sredini 21. veka? Da li mozda radi u polju? Priprema ogrev za zimu? Lovi hranu? Obavlja gomilu teskog posla u njivi (koji su BTW zene ravnopravno delile vekovima), stali ili gde vec? Odlaze u ratove? Sta ta gomila gospode radi kada je u 'single' statusu? Da li su u prilici da 'opsluzuju' sebe u smislu barem osnovnog spremanja hrane, pranja, peglanja ili je u pitanju strategija 'upregni majku dok mozes a onda brze bolje nadji zenu' (ovo verovatno vazi za Srbiju ali nisam sigurna da moze na Zapadu)? Da li se iko zapita da je mozda, NORMALNO (sta god ta rec znacila) da se svako stara o svakodnevnim obavezama koje zivot neminovno namece: odrzavanje licne higijene i higijene stana, pripremanje hrane (bar je ne lovimo vec jednako kupujemo) kako za sebe tako i za svoje potomke? Sta to otac ne moze da uradi (osim dojenja) a 'ekskluzivno' je namenjeno zenama u ovakvim podelama? Mislim da je u pitanju pre NE ZELI da uradi/ni da pomisli na to/ni da pokusa i sl. Oni koji tako razmisljaju i dalje su u filmu: 'muz/muskarac je na tronu, on zaboga mnogo radi a sve to drugo su tricarije...'. Doticni 'princ' naravno sem svog Posla retko da radi bilo sta drugo (a zasto bi) tako da ne preostaje nista drugo na strani 'muskih poslova', cast izuzecima, ali retko koji se sem najsitnijih mogucih 'popravki' (koje cesto rade i zene) prihvatio bilo cega znacajnog (cemu toliki majstori/servisi - naravno da je u 21. veku za gomilu usluga neophodno strucno znanje koje obicnom coveku nije potrebno). Gde su dakle 'muski poslovi' u urbanoj sredini 21. veka koji od njih traze SVAKODNEVNO angazovanje uporedivo sa 'kucnim' poslovima koji prate zivot svakog od nas (a u ovakvim podelama su iskljucivo prebaceni u odgovornost zeni)?

Nije mi jasno kako neko moze da zahteva od muzeva da ucestvuju ravnopravno u kucnim obavezama. Pustite ljude da zive svoj zivot. Prvo su morali da zavrsavaju skole i fakultete (ako su ih zavrsili) pa da se zaposle, sefovi im vise nad glavom svakodnevno i vrse presing na njih, jednostavno su ljudi u stresu i kad dodju kuci ceka ih kompjuter, malo treba procunjati netom, pa se javiti svim poznanicima i drugaricama na netu, razmeniti bar po pet e-mail-a svako vece sa svakom od drugarica koje su sreli na netu (ko zna mozda im se i ostvari susret sa njima na jednom od putovanja). Treba vremena i raspolozenja za sve ovo, pa intelektualni napor pri upotrebi daljinskog a mozda i poneki odlazak na fudbalicu sa drustvom, na utakmicu ili mec tenisa pa malo preferansa ili pokera, pa kladza i drustvo tamo, a koliko tek napora zahteva punjenje benzina u auto, mozda se usput navrati i do svoje vanbracne veze dok pre toga treba kupiti dobar poklon za poneti doticnoj.......a sta bi, bre zena radila da joj on kojim slucajem mora da pomaze? Smucala se okolo u potrazi za drustvom jer od dosade ne zna sta ce i sta je to uostalom za nju, spremanje hrane, kupovina, pranje, brisanje, peglanje, pa sudovi, pa decica i njihove obaveze, samo jos da pregleda njihove domace zadatke i da ih preslisa, da ode na roditeljski, sve ove radnje zahtevaju po pet minuta i jos ono da i sama izgleda tiptop u svakom trenutku jer mora biti i dobra majka i domacica i pralja kao i jubavnica jer ko zna kad ce se njenom muzu prohteti, a ono da je uspesna na poslu i da je pozavrsavala sve sto se od nje ocekuje pa to je najnormalnije, kad mogu druge zene moze i svaka ostala, zar ne! Muzevi su i onako glave porodicem, gazde i domacini, bez njih se ni slave ne bi mogle da slave
i da njih nije ko zna kako bi porodica opstjala!

odakle ovakve budalastine?
da, bas...skolovala sam se s ciljem da budem domacica :D

Mislis,ocajne domacice.

Nisam bas sigurna da je naslov clanka odgovarajuci. Pre bih zakljucila da bi zene volele da imaju vise vremena pre svega za decu, a i celu porodicu, u situaciji kada poslodavci na Zapadu (po mom licnom iskustvu) ocekuju od zena da pruzaju maksimum na poslu (sto znaci 40h nedeljno + po potrebi prekovremeni). Zene su jednostavno postale svesne da pod tim uslovima nije moguce imati paralelno i super karijeru i ispuniti na pravi nacin ulogu roditelja. I u slucaju dileme se jednostavno odlucuju za ono sto im je bitnije, a to su deca.
Na kraju krajeva, isto vazi i za muskarce. Posebno u situaciji kada porodice nisu na okupu, kada se radna snaga seli po principu "trbuhom za kruhom" i kada nigde nema bake i dede da pomognu, odnosno dovoljno kvalitetnih mesta po jaslicama i obdanistima. Vrlo je interesantno posmatrati i kolege, koje kada dobiju decu negde u 30im, prvo imaju prvu bracnu krizu, pa se onda ili razvode i imaju karijeru ili pocinju tacno u 17h da se vracaju kuci. Naravno ima i onih koji imaju zene domacice, koje su po ceo dan same sa decom, odgovorne i za obrazovanje i za domacinstvo. Nemam nista protiv toga ako to nekoga cini zadovoljnim, ali mislim da kod vecine zena to nije tako.

Inace se u svemu ostalom slazem sa natashom.

Deci je mesto pored majke, a zeni mesto u kuci. Zene stare brze, ali duze zive od nas muskaraca. Odgajanje dece i kucni poslovi su oduvek bili najlaksi, zato su ih i zene odradjivale u ljudskoj istoriji. Niko nije vise naivan da uzme za svoju zivotnu saputnicu neupotrebljivu zenu. Feminizam , kao i kapitalizam, je prazna ideologija.

Pa kada bi žene odlučile da više ne rade, nastao bi manjak radne snage, što bi značilo s jedne strane da bi plate porasle a sa druge da bi dosta firmi zbog toga propalo. Mislim da je ipak najbolje rešenje obdanište za decu 9-5 pa kako ispadnu. Sigurno neću da mi propadne firma da bi se neka tamo razmnožavala.

Dobro, lepo smo se ispricali i sta sad?
Kako da od ideje kraceg radnog vremena (po principu 2 coveka za platu 1) stignemo do prakse?
Ko moze i hoce da sedi kuci neka sedi, ali onaj ko hoce da radi i da bude roditelj malom detetu (bio to tata ili bila to mama.. ili oboje) treba mu omoguciti i jedno i drugo...

@ Nindza, mozda bi se Svedska i Norveska mogle definisati kao socijalisticke zemlje ali se ipak definisu kao Drzave socijalnog staranja. Mada nije sigurno dokle ce to biti tako jer slobodne snage marketinga cine svoje. Ono sto je interesantno za ovu temu je kultura u kojoj se formiraju i muskarci i zene i kakve stavove i ponasanje imaju u medjusobnim relacijama. Muskarcima je rad u kuci, (ciscenje, pranje, usisavanje, briga oko dece),pitanje casti i morala a to znaci sasvim normalno i niko ne treba da ih na to poziva i da to ne rade pod prinudom. Zakonom je resen i taj momenat da ocevi novorodjenih beba takodje uzimaju porodiljsko i to je prihvaceno i praktikuje se u svim slojevima drustva iz prostog razloga da zene ne bi bile odsutne suvise dugo sa svog posla a i da bi otac ucestvovao u razvoju svoje dece.

Posle ovakvih komentara dodje mi da ostanem vecno momak i da zaradljujem samo za sebe :). E LJUBAVI gde si ?

''Parenting is the only love that leads to separation'' (all other forms/types of love bring people together)

@Milan
Svaka cast na stavovima. Potpuno se slazem sa tvojom pricom o radnom vremenu. Drago mi je da ima ljudi koji tako razmisljaju.

Samo zele da budu sponzoruse i da nista ne rade. Interesuje ih samo lova, deca jer su ona kao igracke i zabava. Deca ih cine da nisu usamljene i ostavljene. Lako je sedeti kuci. Neka idu da zaradjuju novac, jer su se za to izborile. Sad kad mogu i to nesto im se ne da. Sve se polako vraca, pa i cvrsta ruka ce doci i slusa ce se domacin. Tada ce sve biti u redu u braku. Ovako neka gledaju sex i grad i neka se loze dok ne izgore u gluposti.

Pa normalno....a ja se vec pitala jesu li svi ludi ili samo ja koja NE ZELIM vise da radim u firmi nego u kuci?
I zasto ja nemam decu? Pa zato sto ne zelim da, kao ostale moje drugarice, uvalim decu starim, bolesnim i krajnje nepouzdanim (tj. nepodobnim za vaspitavanje i subjektivnim) svojim ili njegovim roditeljima. Izvin`te molim vas, ali baba i deda nit su za cuvanje nit za vaspitavanje dece. Baba i deda mogu malo da se poigraju sa decom i to je sve. (da cujem sad pametne "imene su odgajili baba i deda PA STA MI FALI" ha hah ha). Ne zelim da se delimicno posvetim necemu (pa jos i mrtva umorna) tako bitnom kao sto je odgajanje deteta. Ako budem imala dete hocu da uzivam u njemu a ne da krpim kraj s krajem. Tako da, ako jednog dana finansije dozvole, mozda i priustimo sebi dete, bilo da ga rodimbilo da ga usvojim posto mi je svejedno, jer dete je dete i ja nisam snobcina po tom pitanju.
A poslove po kuci OBOZAVAM da radim, OBOZAVAM da kuvam, i NE VOLIM da imam nit kucnu pomocnicu nit kuvaricu jer to me vredja. I shvatila sam da OBOZAVAM i nauku ali samo u toj meri da sam rada sve da naucim i saznam, a ne da se smaram rutinskim glupostima na poslu (koji uzgred uopste nije los). I volim svoju kucu i svog coveka, volim i svoje stare i bolesne roditelje, i sve su to drage osobe kojima zelim da posvetim vreme (pored kuvanja, ciscenja, nabavljanja) jer vreme prodje a onaj ko je ostao uskracen za ljubav pati.
I to je i vise nego dovoljno da mi okupira dan. A sta bih tek sa detetom? Pa ko bi ga cuvao? Ko bi kuvao, ako bih ja radila? Ko bi po lepom danu vodio dete u prirodu?
Ne sumnjam da ovde postoje i superzene koje mogu sve i po cijoj logici je sve "samo pitanje dobre organizacije" ali, izvinjavam se ako gresim, meni sve to zvuci kao jedna VEEELIKA laz nekoga ko zivi kao robot, na dugme.
Ja tako nit mogu nit zelim.
Ajd pa uzdravlje!

Deci je mesto pored majke, a zeni mesto u kuci. Zene stare brze, ali duze zive od nas muskaraca. Odgajanje dece i kucni poslovi su oduvek bili najlaksi, zato su ih i zene odradjivale u ljudskoj istoriji. Niko nije vise naivan da uzme za svoju zivotnu saputnicu neupotrebljivu zenu. Feminizam , kao i kapitalizam, je prazna ideologija.

Pa kada bi žene odlučile da više ne rade, nastao bi manjak radne snage, što bi značilo s jedne strane da bi plate porasle a sa druge da bi dosta firmi zbog toga propalo. Mislim da je ipak najbolje rešenje obdanište za decu 9-5 pa kako ispadnu. Sigurno neću da mi propadne firma da bi se neka tamo razmnožavala.

@RAZUMNA DO BOLA I NORMALNA

Imate neke teske probleme izgleda???Vezano za sopstveni identitet.U 20 recenica ste sami sebe demantovali nekoliko puta.Cas ovako-cas onako.Nisam siguran da smo raazumeli sta ste hteli reci.
Da skratim.Ocigledno da volite svoju nezavisnost(ekonomsko-poslovnu)do te mere da pravdate ne radjanje-usvajanje deteta finansijskom stranom.Hocu reci da bi ste morali da se odreknete mnogo cega da bi ste priustili detetu to sto mu je potrebno.Na to izgleda niste spremni.To je to.
Zelim Vam sve najbolje

@ Razumna do bola
Nisu svacije babe i dede stare i nemocne. Postoje i mlade babe sasvim sposobne za cuvanje dece. Ocigledno vi takvu majku nemate.
... takodje, smatram da je veoma nepristojno nazivati "imanje svog deteta koje ste vi rodili" snobizmom.

Naravno da se treba posvetiti porodici i da ni jedna kuvarica, pomocnica ili guvernanta ne mogu da zamene majcinsku ljubav i brigu.
Verujem i da postoje zene koje briga oko kuce i ukucana zaista ispunjava. Ali ima nas raznih. Odbaciti svoje obrazovanje i profesiju zarad ciscenja po kuci i cuvanja dece je... Wellll. Bacanje godina. Mada opet, mozda vi dalje od osnovne ili mozda srednje niste ni stigli pa vam i nije zao. Nekome ko iza sebe ima doktorsku disertaciju sigurno ne bi bilo prijatno da odbaci sav svoj rad, trud i dostignuce u profesionalnom zivotu. Pre ce se truditi da odrzi i profesiju i porodicu, na pocetku na ustrb profesije, a zatim kad dete malo poraste moci ce malo vise da se posveti naucnom radu.

Da li se neko zapitao st abude kad deca porastu?
Vec kad krenu u srednju skolu ima je "truba" sto enmogu da dovedu decka/devojku/drustvo kuci jer im "keva ne izbija iz gajbe" - jer je domacica.
A dosta zena koje su se potpuno posvetile porodici onda kada deca malo porastu vec su uglavnom dosta starije i ne mogu da nadju posao. I onda ostaju u kuci.
Naravno ima izuzetaka.
Ali velika vecina postaje isfrustrirana jer su godine prosle a one nista nisu uradile (sem odgajile decu koja sada zive svoj zivot i takve majke im vise ne trebaju sem da ih vidjaju nedeljom na rucku ili povremeno da im utrape decu).
Nisu deca vecno mala, niste vi vecno mlade. Treba razmisljati sta ce posle biti.

Najgore je postati teret sopstvenoj porodici zbog koje ste sve zrtvovale. I onda nastaviti da brinete o deci kao da i dalje imaju 6 godina i trpati im se u privatni zivot, vezu, brak, posao.. Jer vi nemate pametnija posla.
Deci je u nekom momentu potrebna i sloboda od roditeljskog zagrljaja.
Treba misliti i o tome.

Valerija,
kao sto rece, ima nas raznih, pa nesto je tebi bacanje godina meni ocigledno nije.
Moja majka je bila visokoobrazovana domacica jer je tako htela (poslove su joj nudili na sve strane!) i nikad, ali apsolutno nikad se nije mesala u moj zivot niti u zivot mog brata jer ne samo sto nas ceni i postuje kao licnosti koje imaju prava na svoj zivot, nego i ona sama ima svoj zivot. A napisala je tri fantasticne knjige (neplanirano, jer ih je pisala za sebe i po mom nagovoru ih je ponudila izdavacu) koje joj i dan danas donose profit (da ne kazem i da su prevedene na 5 jezika), profit koji joj uopste nije neophodan ali sto da ne.
Zena moga brata takodje je visokoobrazovana i domacica, imaju preslatku bebicu koju od radosti ja cesto cuvam (iako nema potrebe za tim).
Meni se takav zivot dopada, ali tesko je zaista naci muskarca koji moze toliko da zaradi (a da pritom ne bude kriminalac).
Moj covek solidno zaradjuje, kao i ja, ali to je po nasim merilima solidno samo za nas dvoje i posto smo navikli na odredjeni standard ne zelimo da ga se odricemo. Nasa stvar, nasa odluka, opet nam se roditelji nikad ni u to nisu mesali.
A da su stari stari su i bolesni, sto mi je vrlo zao. Tugica jedna kako vreme uzima svoj danak.
Kada sam rekla da be zelim da mi decu cuvaju baba i deda mislila sam da ne zelim time da ih opterecujem, koliko god bili stari ili mladi, jer ne samo da nisu to zasluzili, nego imaju neke svoje norme koje su verujem vec zastarele a deca treba da idu ukorak sa vremenom.
Da uvek je bilo puno onih koji su nam zavideli na svakom uspehu, i vidim ih i sada kad me pitaju "kako ti je mama" to je sa nekom zluradoscu. Ali nema veze, ja se ne svetim nikome, a vidim kako ih je vreme bas lose sazvakalo, kako su izobliceni od sopstvene zlobe i kako jedva satavljaju kraj s krajem i sa svojom lose vaspitano, nezahvalnom, zlom i tupavom decom. Bog sve vidi.

imam 31 godinu i ne pada mi na pamet da radjam decu. posao koji radim je visoko kompetitivan, nisam ovoliko ulagala u svoje obrazovanje da bih se sada, kada treba da uzivam u plodovima tog svog visedecenijskog ulaganja, zarobila u kucu.
mozda je doslo vreme da se redefinise citava ta prica: ok, imamo dva pola, muski i zenski, ali - koliko rodova imamo? 10? 15? zar moramo svi da fitujemo u jednu od 2 kategorije?
imam dosta osobina koje se obicno svrstavaju u muske osobine, i ne pada mi na pamet da se menjam. u svakom slucaju, sat mog rada se placa isuvise skupo da bih ga potrosila na briskanje po kuci i kuvanje.

A, gde je zapisano da isključivo MAJKE (dakle ŽENE) treba da se bave kućnim poslovima?!?!?!?!

Izvinite, niko me nije obavestio da smo se vratili u 19 vek i da se podrazumeva da su poslovi oko kuće ISKLJUČIVO ŽENSKI posao.

I, po čijoj to logici detetu nedostaje samo MAJKA koja radi? A šta je sa ocem, koji po mom skromnon mišljenju (i iskustvu) takođe ima bitnu ulogu u razvoju krhke dečje psihe?

E neće da može. Ima da rade. I na poslu i u kući. Kao i Muškarci, uostalom. Da i nama malo svane od te emancipacije.

Da, mir i stabilnost doma (dakle samim tim i jaka finansijska potpora), to mi je najbitnije u zivotu. Dzaba svega ostalog, i provoda, i putovanja, i visokog obrazovanja, ako mir i srecu u kuci nemam.

Naslov ovog stiva je cista propaganda. To mu dodje kao ubedjenje da muslimanske zene vole da nose veo preko lica, a dobro znamo da pred njihovim muskarcima ne smeju priznati drugacije i da tako drustvo od njih ocekuje da se ponizno ponasaju. Tako i ove zene obuhvacene u ovom "istarzivanju" koje su odgovarale onako kako bi mogle da "pliz" svoje muzjake. One druge, radne zene, profesionalci, nisu ni bile zainteresovane da odgovaraju na ovakvu staromodnu prozivku. Zena je podjednako inteligentna i kreativna kao i muskarac i taj potencijal bi morala iskoristiti. Ona ne sme da izgleda kao zenka koja ce dojiti i cekati muza da joj donese platu. Lepo je imati decu SAMO ukoliko vas partner zeli da podjednako podeli kucne, roditeljske i poslovne obaveze sa vama.

imam 31 godinu i ne pada mi na pamet da radjam decu. posao koji radim je visoko kompetitivan, nisam ovoliko ulagala u svoje obrazovanje da bih se sada, kada treba da uzivam u plodovima tog svog visedecenijskog ulaganja, zarobila u kucu.
mozda je doslo vreme da se redefinise citava ta prica: ok, imamo dva pola, muski i zenski, ali - koliko rodova imamo? 10? 15? zar moramo svi da fitujemo u jednu od 2 kategorije?
imam dosta osobina koje se obicno svrstavaju u muske osobine, i ne pada mi na pamet da se menjam. u svakom slucaju, sat mog rada se placa isuvise skupo da bih ga potrosila na briskanje po kuci i kuvanje.
(marija, 19. septembar 2008 09:14) (marija, 19. septembar 2008 09:14)
************
hm...Marija...da se razumemo...nisam "muški šovinista", pobornik sam jednakih prava ne samo među polovima vec i među svim živim bićima....no moram priznati da me je tvoj komentar zaprepastio.
Molim te, reci mi, koja je svrha tvog života?
Da bi radila?
Bila na ranom mestu gde ćeš izdavati naređenja I ljudi ti se diviti zbog moći.
Takodje, u obrazovanje se na prvom mestu ulaže ne radi budućeg zaposlenja (a to je ono što drugi na zalost najpre rade), vec radi sebe, širenja vidika i spoznaje.
Imam priliku da se družim sa osobama koje rade od 9 do 17h (u najboljem slucaju), pa dodati tu jos i pride 1,5h gubljena u saobraćaju, pa još ako jure karijeru…dočekaju i 20:00h na poslu.
Takođe i sa osobama koje žive u manjem gradu (u kome i ja živim), sa radnim vremenom koje se završava u 14h i razdaljinom do kuce oja se prelazi za nekih 5 do 10 minuta.
Oni prvi su zahvaljujući položaju i višem standardu u metropolis, daleko , daleko finansijski jači od žitelja malih gradova….sigurni u sebe, čvrsti, stabilni, večito u nekim dešavanjima, u stanju mirovanja samo kada spavaju.
Rekao bi čovek….sretni i ispunjeni.
Na prvi pogled.
Jer duboko u sebi oni shvataju da ih mašina drobi I melje I da žive u samozavaravanju ispunjenosti I osećanja zadovoljstva (From je u Bekstvu od slobode to savrseno pojasnio).
Pre 10-k dana bila je delegacija iz jednog holandskog grada u poseti našoj lokalnoj administraciji.
Prošetali gradom ..i nakon toga pitali “Kako se vi ovde zabavljate, provodite slobodno vreme.”
Devojka/žena koju su pitali, prvo je ćutala a onda rekla “ znate, ovo je jako siromalna opština, nema koncerata, bisokop skoro I da ne radi, pozorište 1-2 puta godišnje ako održi neku predtavu, nema se para za bogate večere p restoranima..itd..stoga smo prinuđeni da naše slobodno vrme provodimo tako što se kupamo u reci, jezerima, idemo kod prijatelja na kafu, okupimo se pa svi zajedno ćaskamo, šetamo se, družimo..sve ono za šta nam novac nije potrebam.”
Holanđanin je pažljio slušao a onda rekao “ vi I ne znate koliko ste vi srećni, koliko uživate.”

Marija…da li mislis da osoba može biti empatična, samilosna, topla, znati šta je ljubav, ukoliko karijeru I posao stvai na prvo mesto-
A pogotovo roditeljski instik; koji te uči, otvara, da shvatis, koliko su neke stvari totalno smešne, mizerne, nametnute.
Da li možeš biti I dobar prijatelj sa tim stepenovanjem prioriteta_
Ne.
Možda nešto površno ali dublje..ne..
Sada ti je zanimljivo…još mlada, puna elana koji je u funkciji razvijanja ega..ali kroz 20-k godina…kada zastaneš i shvatis da si sama….shvatićeš..šta si izgubila…
Da se vratim na centralnu temu…idealno bi bilo kada bi…ne samo žene..već I muškarci radili tj imali radno mesto na kome bi proveli 4 sata dnevno.
Na ovakav način, gde se radi minimalno 8 sati, deca ostaju potpuno bez roditeljske ljubavi, topline… zar mislite da vaspitači/ce mogu nadomestiti roditeljsku ljubav?
U SSSR-u su u periodu nakon osnivanja pokušali da naprave masovna obdaništa/kuće gde bi decu vaspitavala “majka država”…projekat je propao sa katastrofalnim posledicama po tu jadnu decu.
Koje je rešenje?
Pošto u ovom nakaradnom sistemu koji je stvoren da od ljudi pravi potrošačke robote nije moguće da radni dan traje 4 sata (mada po mom ličnom uverenju je to mogućno) jedino što imamo je mogućnost biranja…juriti za egom, priznanjima, materijalnim stvarima i udobnošću ili žrtvovati sve to zarad nečeg drugog.
A to drugo neću imenovati, svi dobro znamo šta je to…samo što većina nas nema hrabrosti zaviriti u sebe.

sad sam se nacitao svega,

1. naravno da su zene zduzene za kucne poslove, osim popravki po kuci,
2. zene treba da imaju svoju karijeru, tj stalno zaposlenje, jer malo ko moze u srbiji da opstane na jednoj plati,
3. decu treba radjati tek posle 30 godine, sto ne znaci da su ljudi onda dovoljno zreli da bi bili dobri roditelji, nego treba do 30 covek da uziva u zivotu, da putuje, da oseti slobodu,

i onda se posvetiti porodici, i tom detetu, koje treba vaspitati i obrazovati da bude pre svega dobar covek, zatim obrazovan i uspesan.

''Parenting is the only love that leads to separation'' (all other forms/types of love bring people together)

Posle ovakvih komentara dodje mi da ostanem vecno momak i da zaradljujem samo za sebe :). E LJUBAVI gde si ?

Majka sam dvogodisnjeg deteta, udata i radim dva posla.Napominjem da radim u kulturi i obrazovanju ali da mi posao nije narocito stresan.I suprug i ja smo smo fakultetski obrazovani sto se u nasem drustvu cesto pogresno smatra preduslovom za lagodan zivot.Zadovoljna sam sto radim ali i potpuno iscrpljena kada treba obaviti kucne poslove.Nedavno sam pocela da koristim opciju > i lecim perfekcionizam.Vise vremena provodim sa sinom u igri ili u razgovoru sa suprugom.Ali opet sam umorna i nezadovoljna sto nisam super-zena.Ipak mi nered smeta.Smeta mi i sto se ne druzimo sa prijateljima.A kako bi bilo da ne radim?Uzas!!! Imam potrebu da se mentalno okupiram, da izadjem iz kuce, da komuniciram sa ljudima slicnih interesovanja.Verujem da smo mi generacija zena koje su svesne prioritetnosti porodice ali koje zele i da rade.Mislim da i muskarcima nije lako jer nasim vecim angazovanjem van kuce i oni ravnopravno dele kucne obaveze.Ne vidim kako bi nam se moglo pomoci ali se nadam da ce ovo nase iskustvo pomoci da psiholozi otkriju formulu za rasterecivanje narednih generacija majki, domacica i radnica.A sad na posao!

@ Ocajna domacica:

E svaka ti cast!!!

Ne, definitivno zena na moze da bude srecna pored muskarca koji ne zaradjuje dobro, radila ona ili ne radila.
Njegova niska plata jednostavno vredja njenu licnost, ponizava je u sopstvenim ocima.
Nista lepse nego kad imas muskarca koga volis, cenis i postujes i sve to s razlogom.

@ Srpski patriota:
"...a zeni je mesto u kuci".
Potpuno se slazem!
Samo, znas li da KUCA znaci upravo to sto i kaze- KUCA, a ne STAN, ne dumbetanje sa svih strana, 100 komsija, smrad, neizvesnost, zajednicke stepenice.
Kuca- pa to je jedina prava i dobra stvar za porodicu. Naravno sa ogradjenim velikim dvoristem. Da zena, posto joj je mesto u kuci, ima oko kuce stazu u drvoredu od min 3km da moze nesmetano da dzogira svako jutro i tako bude uvek u top formi za svog dragog. Deca, pas i macka. Milina jedna. Mesecni prihodi muza min 10 000 evra. A muz mio, dobar, pazljiv, pametan, zanimljiv, sarmantan, obozava zenu i decu i obozava da za njih zaradjuje...Da ih svake godine vodi na letovanja i zimovanja u egzoticne krajeve...
Da, pod takvim uslovima, zeni je zaista mesto u KUCI, pored dece.

Feministi se nisu borili da od domacice naprave poslovnu zenu. Oni su se borili za rodnu ravnopravnost, odnosno uvazavanje prava zena koja su bila (i dalje su) manja nego prava muskaraca. Pravo zene na obrazovani izbor je kljucno pitanje, a faktor koji je neohodno obrazovati, informisati i poduciti je drustvo (muskarci i zene). Da moja zena zaradjuje dovoljno novca da lepo zivimo i ja bih mastao o tome da ostajem kod kuce, pazim decu, kuvam rucak, vezbam, citam/ucim itd.

Mislis,ocajne domacice.

Завршавам факултет и толико ме не интересује залагање за пословни успех да је то страшно ... сви радимо због пара. Ако пара има посао ме не итнересује. Мој посао није мој живот. Ја нисам мој посао. Мој живот су моја деца!

jel' neko nekad rekao (možda Svevišnji?) da je život med i mleko tokom celog svog trajanja? Ja za to još nisam čuo.
Narano da treba mnogo odricanja da bi se sve postiglo,pa zar i skola nije samoodricanje (bar onim "uspešnim") ,a sad kad treba da to ponove i sa detetom (decom) ,onda više ne izgledaju tako odlučni.
Ili ljudi žele da uživaju u životu,što je kod nas veoma teško,i sa decom i bez njih (a i to "uživanje" je relativna stvar).
Pa kad je već "teško", zar nije bolje da je teško sa decom,koja će jednog dana da odrastu i koja će vam svojim osmehom ili samim postojanjem doneti toliko radosti da će vam "muke" koje ste imali s njihovim vaspitanjem i odrastanjem izgledati smešne.
Život prolazi prebrzo,da bi se čekali stanovi,extra plaćeni poslovi...i šta onda ? ...ja znam,moja zena zna,a vi razmislite!

Stvar je jednostavna-ako je otac na poslu, i majka na poslu, dete je SAMO. Vaspitanje od strane roditelja ne moze da zameni ni zabaviste ni baba ni deda ni bejbisiterka. Resenje:
1. drzava mora da finansira majke bar dok dete ne krene u skolu.
2. mora se uvesti da zene (a sto da ne i muskarci) mogu da biraju da li ce raditi 8 sati, ili 4 sati dnevno (naravno, shodno tome i plata). Tako bi ljudi mogli i da novcano doprinose, i da imaju vremena za decu. Poslodavci ne bi trpeli-za isti posao bi placali iste pare, samo sto ne bi radila jedna vec dve osobe. Time bi cak stekli i bolji imidz jer bi uposljavali vise ljudi.
Simple as that.
Uostalom, u nasem narodu su socijalizam predstavili kao "bauk", a kako vidimo i kapitalizam i liberalizam nam je bauk, zato sto je drustvo KORUMPIRANO i zatucano. I mesto da se promenimo i iskorenimo korupciju, mi menjamo ideologije. Pa u Svedskoj i Norveskoj vlada CIST socijalizam, ali u PRAKSI.

Tata je napisao mami:
- Danas radim duze.
Mama je napisala tati:
- Rucak je u frizideru.
Tata je napisao mami:
- Bicu odsutan dva dana,
idem na sluzbeni put.
Mama je napisala tati:
- Ljubavi, vodim decu na
skolski izlet, ne znam
kad se vracam.
***
Ja sam napisao:
- MNOGO MI NEDOSTAJETE.
VOLI VAS VAS SIN!!!

Purenjak:

Nemam je sta kome da se PRAVDAM. Pravda se onaj ko smatra da je nesto pogresio, dakle ne pravdam se nego iznosim svoj stav. Lose si me protumacio. Ali dobro si me protumacio po pitanju toga da ne zelim da remetim svoj komfor (mada ne treba neka inteligencija za takav zakljucak).
ALI!
To sto ne zelim da remetim svoj komfor samo znaci da kad resim (i ako resim) da rodim/usvojim dete, ono ce imati sve sto treba da ima. I naravno da necu od njega praviti debila i "ljubi ga majka glupavog al` mog" vec cu dati sve od sebe da ga pravilno vaspitam. A sta ce ono raditi u zivotu kad odraste, njegova/njena stvar.
Kada bi ljudi vise razmisljali mozgom umesto svojim polnim organima ne bi bilo toliko jadne i istraumirane dece po domovima. I da, cesto sirotinja postize dobre rezultate u zivotu, ali dzaba ti toga, tog jada bede i trauma, siromasnog detinjstva koje se vratiti ne moze.
Moj otac je usvojeno dete. Dobio je on u novom domu i ljubav i paznju, izrastao u dobrog coveka, ali opet to je slucajnost.
I zato sto zelim da izbegnem izvesne dogadjaje koji su u najvecem procentu posledica nekih drugih dogadjaja, zato tako razmisljam. Svedi rizik na najmanju mogucu meru. Da, uvek postoji faktor iznenadjenja, ali da li je veca sansa da ce mi se zensko dete baviti prostitucijom ako zivi u toplom domu gde ima sve ili ako se smrzava u nekoj stracari?
Sad se moze na ovo digresirati nevidjeno, tvrdoglavci mogu iznositi raznorazne teorije ("ako ga volis odgajices ga"-da da, poznato je da se od ljubavi placa skolarina, hrana, putovanja i ostalo, mogu ljubomorni da pricaju o lenjosti), al` briga mene- toliko je ocigledno da su samo ljubomorni i i sami ostali uskraceni za mnogo toga u detinjstvu.

@Milan
Svaka cast na stavovima. Potpuno se slazem sa tvojom pricom o radnom vremenu. Drago mi je da ima ljudi koji tako razmisljaju.

Srpski patriota:
I ja mislim da je bolje da ostanes momak. Jer, ljubav se zasluzuje (eto zasto nastaju toliki problemi). Ako neko trosi svoj novac na tvoje zdravlje, hranu, topao dom i zajednicku decu, to samo znaci da te voli. Jer novac je tesko zaraditi a lako potrositi.
Ako se neko samo poziva na ljubav i pita se gde je ljubav i zakukava oko ljubavi a pritom ocekuje da ce ge neko drugi voleti ni zbog cega, onda bolje da se ne zeni. Barem ne zenom dostojnom postovanja i ljubavi. Ljubav se zasluzuje a ne dobija. O da.
Ljubav nije zaljubljenost. Zaljubljenost je zanos i nikako se ne bi smeli parovi u tom zanosu vencavati jer tada su gluvi i slepi za realnost. Prvo nekoliko godina zajednickog zivota, pa ako se slazu, tek onda brak. Nikako, ne nikako macka u dzaku jer to moze imati tragicne posledice posebno po decu koja, uzgred budi receno, nisu ni trazila da se rode.

Danas je tesko da jedna osoba zaradjuje dovoljno za celu porodicu. I to ne samo u Srbiji vec i svuda u svetu.

Mislim da nije resenje da se odreknemo nase profesije i obrazovanja da bismo bile "house menagers".
Mnogo bi bolje bilo da postoji neko skraceno radno vreme za zene sa porodicom ili manjom decom. I da se to primenjuje recimo do 12 godina starosti najmladjeg deteta.

Ili pola radnog vremena ili recimo 3 radna dana nedeljno. Sa mogucnoscu rada od kuce na projektima i slicno. Na taj nacin mlade majke ne bi morale da biraju deca i kuca ili karijera vec bi mogle da imaju oboje bez da nesto od ta dva trpi.

Naravno, poslodavcima se to "ne isplati".... E TO ne valja. I to sabotira celu pricu.

Treba da se skolujem 8+4+4+X godina da bih imala diplomu fakulteta i onda to da bacim i da svojoj deci ne mogu time da pomognem vec usisivacem i varjacom? Da ostavim nesto sto volim i za sta sam se citavo skolovanje spremala zarad sedenja u kuci????

To je tracanje potencijala.

Ne znam kako je u inostranstvu, nikad nisam bila tamo, ali ovde je neophodno potrebno da drzava namtene bolju porodicnu politiku poslodavcima.
Sa bednim primanjem tokom trudnickog i porodiljskog (znam da je to trebalo da se promeni na 100% plate u tom periodu ali nisam u toku sta je s tim), i brzo vracanje na posao sa punim radnim vremenom pokolebace svaku majku koja iole moze sebi i porodici da priusti da ne radi.
A svi znamo kako se ponasa vecina poslodavaca ako vas vidi da ste dosli na razgovor za posao neudati ili sveze udati sa sve onim pitanjima ispod zita "a jel vi sad planirate porodicu"... Ili jos gore kad cuju da recimo imate troje male dece pa pomisle na sve decije bolesti i vasa odustva i odmah imate ogroman minus....

Znam da su to moje puste zelje, ali drzava treba da stiti interese gradjana i gradjanki i da vodi racuna o nijima. Jer ako drzava ne pomogne porodici zakonima koji ce da obavezu poslodavce da pomazu tim istim porodicama ljudi ostaju na cedilu.

Treba omoguciti zenama da ispune i svoje profesionalne i porodicne obaveze.

Ma divno. Ili si dobra zena/majka pa sedis kod kuce i gajis decu, il si hladna, bezosecajna i sebicna i samo juris karijeru! Fantasticno! Otac/partner/muz se NI NE SPOMINJE!!! Sve je palo na zenu! Naravno da vecina zena sad hoce da ostane u kuci, kad jednostavno ne mogu da postignu nametnuti ideal savrsene super mocne zene koja SVE MOZE - da radi i zaradjuje, da radja decu, da kuva, pere, cisti, bude atraktivna svom partneru. Zgrozena sam ovakvim grubim podelama, svaljivanjem tereta roditeljstva i brige o deci i kuci samo na zenu. Ako vec sve zena treba da radi, onda ajde da izbacimo muskarce potpuno - trebaju nam samo za oplodnju.
Jel vidite vi ljudi bre kuda vode ove grube podele???

@ Nindza, mozda bi se Svedska i Norveska mogle definisati kao socijalisticke zemlje ali se ipak definisu kao Drzave socijalnog staranja. Mada nije sigurno dokle ce to biti tako jer slobodne snage marketinga cine svoje. Ono sto je interesantno za ovu temu je kultura u kojoj se formiraju i muskarci i zene i kakve stavove i ponasanje imaju u medjusobnim relacijama. Muskarcima je rad u kuci, (ciscenje, pranje, usisavanje, briga oko dece),pitanje casti i morala a to znaci sasvim normalno i niko ne treba da ih na to poziva i da to ne rade pod prinudom. Zakonom je resen i taj momenat da ocevi novorodjenih beba takodje uzimaju porodiljsko i to je prihvaceno i praktikuje se u svim slojevima drustva iz prostog razloga da zene ne bi bile odsutne suvise dugo sa svog posla a i da bi otac ucestvovao u razvoju svoje dece.

Prosto je neverovatno i naravno veoma zabrinjavajuce koliko mnogim komentarima a naravno i samim zakljccima 'studije' dominira shvatanja: 'zene su te koje ISKLJUCIVO treba da: ciste, peru, kuvaju i da ne nabrajam-bave se svim tzv. kucnim poslovima i naravno decom i svim sto uz to ide: ne samo igranje, vaspitavanja nego ponovo puno ciscenja, pranja, kuvanja... Zasto? Zato sto je 'to uvek bilo tako', zato sto su to 'zenski poslovi', one ce to bolje...Izvinite na pitanju ali koji su to muski poslovi u urbanoj sredini 21. veka? Da li mozda radi u polju? Priprema ogrev za zimu? Lovi hranu? Obavlja gomilu teskog posla u njivi (koji su BTW zene ravnopravno delile vekovima), stali ili gde vec? Odlaze u ratove? Sta ta gomila gospode radi kada je u 'single' statusu? Da li su u prilici da 'opsluzuju' sebe u smislu barem osnovnog spremanja hrane, pranja, peglanja ili je u pitanju strategija 'upregni majku dok mozes a onda brze bolje nadji zenu' (ovo verovatno vazi za Srbiju ali nisam sigurna da moze na Zapadu)? Da li se iko zapita da je mozda, NORMALNO (sta god ta rec znacila) da se svako stara o svakodnevnim obavezama koje zivot neminovno namece: odrzavanje licne higijene i higijene stana, pripremanje hrane (bar je ne lovimo vec jednako kupujemo) kako za sebe tako i za svoje potomke? Sta to otac ne moze da uradi (osim dojenja) a 'ekskluzivno' je namenjeno zenama u ovakvim podelama? Mislim da je u pitanju pre NE ZELI da uradi/ni da pomisli na to/ni da pokusa i sl. Oni koji tako razmisljaju i dalje su u filmu: 'muz/muskarac je na tronu, on zaboga mnogo radi a sve to drugo su tricarije...'. Doticni 'princ' naravno sem svog Posla retko da radi bilo sta drugo (a zasto bi) tako da ne preostaje nista drugo na strani 'muskih poslova', cast izuzecima, ali retko koji se sem najsitnijih mogucih 'popravki' (koje cesto rade i zene) prihvatio bilo cega znacajnog (cemu toliki majstori/servisi - naravno da je u 21. veku za gomilu usluga neophodno strucno znanje koje obicnom coveku nije potrebno). Gde su dakle 'muski poslovi' u urbanoj sredini 21. veka koji od njih traze SVAKODNEVNO angazovanje uporedivo sa 'kucnim' poslovima koji prate zivot svakog od nas (a u ovakvim podelama su iskljucivo prebaceni u odgovornost zeni)?

Nije mi jasno kako neko moze da zahteva od muzeva da ucestvuju ravnopravno u kucnim obavezama. Pustite ljude da zive svoj zivot. Prvo su morali da zavrsavaju skole i fakultete (ako su ih zavrsili) pa da se zaposle, sefovi im vise nad glavom svakodnevno i vrse presing na njih, jednostavno su ljudi u stresu i kad dodju kuci ceka ih kompjuter, malo treba procunjati netom, pa se javiti svim poznanicima i drugaricama na netu, razmeniti bar po pet e-mail-a svako vece sa svakom od drugarica koje su sreli na netu (ko zna mozda im se i ostvari susret sa njima na jednom od putovanja). Treba vremena i raspolozenja za sve ovo, pa intelektualni napor pri upotrebi daljinskog a mozda i poneki odlazak na fudbalicu sa drustvom, na utakmicu ili mec tenisa pa malo preferansa ili pokera, pa kladza i drustvo tamo, a koliko tek napora zahteva punjenje benzina u auto, mozda se usput navrati i do svoje vanbracne veze dok pre toga treba kupiti dobar poklon za poneti doticnoj.......a sta bi, bre zena radila da joj on kojim slucajem mora da pomaze? Smucala se okolo u potrazi za drustvom jer od dosade ne zna sta ce i sta je to uostalom za nju, spremanje hrane, kupovina, pranje, brisanje, peglanje, pa sudovi, pa decica i njihove obaveze, samo jos da pregleda njihove domace zadatke i da ih preslisa, da ode na roditeljski, sve ove radnje zahtevaju po pet minuta i jos ono da i sama izgleda tiptop u svakom trenutku jer mora biti i dobra majka i domacica i pralja kao i jubavnica jer ko zna kad ce se njenom muzu prohteti, a ono da je uspesna na poslu i da je pozavrsavala sve sto se od nje ocekuje pa to je najnormalnije, kad mogu druge zene moze i svaka ostala, zar ne! Muzevi su i onako glave porodicem, gazde i domacini, bez njih se ni slave ne bi mogle da slave
i da njih nije ko zna kako bi porodica opstjala!

Posvetiti se svojoj deci posebno kad su mala, cini se veliki luksuz u danasnje vreme, i to ne samo kod nas.

S druge starne biti full-time roditelj i domacica/domacin bez pauze, bez plate, cesto bez ikakvog javnog priznaja, donosi izolovanost i manjak samopostovanja.

Uostalom kad deca udju u sistem (vrtic, skola) roditelji im nisu vise toliko potrebni vremenski; i sta onda ostaje? metla i sapunske opere!? Sumnjam da to i jedna zena zeli vise nego da se obuce i krene na posao po kisnom danu.

Ono sto je razumljivo je da ljudi nisu zadovoljni sa prebukiranim rasporedom na poslu koji od njih trazi 100% kao i kod kuce/porodice koja isto tako trazi svoj deo.

Mi nismo super bica koja mogu sve (iako se neki prave da jesu, a mediji nam serviraju kvazi-modele), balans koji je svakom pojedincu potreban izmedju posla i privatnog zivota je moguc ali je potrebno da tome doprinese i sam biznis pa i drzava da podrzi takve biznise.

Fleksibilno radno vreme, skraceno radno vreme, rad iz kuce pokazali su se u mnogim istarzivanjima trzista rada kao pozeljniji nego povisica plate kod polovine muskaraca a vecine zena (50% i 65%). Pametni poslodavci u lovu na talente, na motivisane i lojalne radnike, na bolju produktivnost odreagovace na rezultate ovih istrazivanja. Zapadno drustvo koje se suocava sa ostarelom radnom snagom, treba da gleda kako da motivise i uposli sto vise slojeva drustva, a da natalitet zbog toga ne ispasta.

Tu su i tehnoloski napredak i internet koji omogucuju krojenje fleksibilnih radnih mesta.

Da imam svoj biznis, ja bih rado zaposlila zene u raznim fazama zivota, s porodicom ili bez, i dala im da dele pun radni odnos medju sobom tako da i njima i meni odgovara, jer znam da bih na taj nacin sebi obezbedila motivisanu i lojalnu radnu snagu.

Zena vezana za samo za sporet i decu; nece biti zadovoljna zena (ma koliko da joj muz zaradjuje) jer tako ne moze da ostvari svoj pun potencijal.

Inace, volim i da kuvam, volim i da provodim vreme sa mojom decom; volim i svoj posao, koji uglavnom radim od kuce-elektronski, a povremeno zbog istog putujem.

Nametanje bilo cega poslodavcima nije nikakvo resenje jer ce ubrzo doci do toga da nijedan poslodavac nece rizikovati da zaposli zensku osobu. Ovo sto pise natasha ima daleko vise smisla.

Sve ima svoju cenu.
Neka tamo koja se razmnozava sutra moze biti vasa zena ili sestra ili dete...

Ok, ja nemam firmu, i molila bih nekoga ko ima da mi objasni..
Ako recimo ja radim 3 dana u nedelji kod vas u firmi jer smo se tako dogovorili i radim projekte od kuce, i vi mene placate po ucinku + radni sati sto sedim u firmi, ne vidim onda kako ste na gubitku?
Po ceni malo vecoj od jednog full time zaposlenog (sa sve porezima i doprinosima) mozete da imate dve osobe koje ce tako da rade half time.

Zar tako nije isplativije?
Dve osobe uvek mogu da rade mnogo vise do jedne.

Nisam bas sigurna da je naslov clanka odgovarajuci. Pre bih zakljucila da bi zene volele da imaju vise vremena pre svega za decu, a i celu porodicu, u situaciji kada poslodavci na Zapadu (po mom licnom iskustvu) ocekuju od zena da pruzaju maksimum na poslu (sto znaci 40h nedeljno + po potrebi prekovremeni). Zene su jednostavno postale svesne da pod tim uslovima nije moguce imati paralelno i super karijeru i ispuniti na pravi nacin ulogu roditelja. I u slucaju dileme se jednostavno odlucuju za ono sto im je bitnije, a to su deca.
Na kraju krajeva, isto vazi i za muskarce. Posebno u situaciji kada porodice nisu na okupu, kada se radna snaga seli po principu "trbuhom za kruhom" i kada nigde nema bake i dede da pomognu, odnosno dovoljno kvalitetnih mesta po jaslicama i obdanistima. Vrlo je interesantno posmatrati i kolege, koje kada dobiju decu negde u 30im, prvo imaju prvu bracnu krizu, pa se onda ili razvode i imaju karijeru ili pocinju tacno u 17h da se vracaju kuci. Naravno ima i onih koji imaju zene domacice, koje su po ceo dan same sa decom, odgovorne i za obrazovanje i za domacinstvo. Nemam nista protiv toga ako to nekoga cini zadovoljnim, ali mislim da kod vecine zena to nije tako.

Inace se u svemu ostalom slazem sa natashom.

Ovih dana citam clanak da su doktori nauka kroz svoj rad izneli naucne dokaze da su deca iz brakova gde su oba roditelja zaposlena i neprestano u utrci sa vremenom da bi postigli sve obaveze daleko uspesnija u zivotu od dece ciji jedan od roditelja ne radi. Naravno, radi se o studiji na Zapadu gde ulazi u obzir i zapadni standard i to da su deca od svoje druge godine u obdanistu. Dakle, ne podizu ih baba i deda nego strucno osoblje. Naucnici takodje smatraju kao prednost te dece koja s vremenom poodrastu pa podju u skolu i dobar deo vremena provode sama kod kuce i treba da se pobrinu i za hranu sebi dok roditelji ne stignu s posla a i da urade domace zadatke. Smatraju da ih to cini daleko uspesnijim u zivotu jer se od malena vaspitavaju da obavljaju mnoge stvari sama. Da su takodje ova deca daleko vise motivisana za uspeh od onih kojima je mama svo vreme uz njih.

Dalje vodjeno je istrazivanje zasto zene u Spaniji ne zele da imaju decu kao i zasto zene u Skandinaviji radjaju vrlo rado decu i da prosek rodjene dece sa godinama raste a medju intelektualcima raste broj brakova koji imaju najmanje cetvoro dece. Istrazivanje pokazuje da spanske zene ne zele decu a ni brak jer su im muzevi koji ne rade nista u kuci teret i samim tim za njih je ne prihvatljivo da rode dete. Takodje je obuhvacena i Nemacka gde je natalitet jako nizak i gde su citava naselja ostala bez stanovnistva. Predpostavljam da su se i Nemice pridruzile misljenju Spanjolki mada su Nemci daleko prakticniji tj. njima je normalnije da ucestvuju u domacim poslovima nego Spancima.
Dejli mejl, ciji bese? Britanski ili americki? Nikad njihov konzervatizam ne iznenadjuje ne cudi me da su njihovi rezultati potpuno oprecni ovim koje sam ja navela. Mada, ako finansijska kriza koja drma USA potraje nije iskljuceno da ce jaci naterati slabije (fizicki) da "dobrovoljno" ciste, peru i ribaju umesto da svoje obrazovanje koriste na poslu za koji su se i obrazovale.

Od rodjenja moje (2) dece,nisam propustila ni jedan trenutak gledajuci kako rastu.Prvi dodir,dojenje,prvi osmeh namenjen bas meni,prvi koraci,prvi dan u skoli...
Uzivam u svemu sta rade,radujem se sa njima i placem sa njima.Nema nista lepse ni jace od majcinske ljubavi i verujte mi, deca su kao sundjer upijaju toplotu,paznju,ljubav koju im dajemo.
Moje slobodno vreme je namenjeno deci i ponosna sam na tu odluku.
Divim se zenama sa karijerom,gledam Sex and City,
uzimam casove yoge,bavim se sportom,izlazim sa prijateljicama na pice ALI na prvom mestu sam majka moje dece,i ne slazem se da bake i deke vaspitavaju decu cak i ako su u mogucnosti.
Uzivajte u svakom trenutku sa svojom decom,budite pozitivni,dajte im ljubav koju zasluzuju jer zivot je prokleto kratak.Pozdrav.

Problem je uvek kompleksnije prirode od pitanja da li zena treba da radi ili ne. Najpre, svako bice se oseca bolje kada je svrsishodno i u siroj drustvenoj zajednici, a ne samo u svojoj porodici. Sad, radno vreme je zaista nepodnosljivo i bespotrebno dugacko, a poslovi koji se mogu raditi za manji broj sati i od kuce jednostavno nisu u opticaju. Ja radim i izdrzavam porodicu a moj muz brine o detetu. Osim sto radim, ja brinem i o kuci u smislu da muskarcima zaista ne pada na pamet da brisu prasinu, nered im uglavnom ne smeta ako nije na njihovom radnom stolu, a i svih drugih potreba deteta ili drugih ukucana se retko sete. Dakle, radim, zaradjujem, i tesko mi je. Volim svoj posao ali volela bih i muza koji donosi novac. Smatram da mnogi ljudi na neke volsebne nacine zaradjuju pare, a ja se cesto iznerviram i kazem mu, da, na kraju krajeva, ne mora da radi ali moze i da krade, ne zanima me, samo da teret svakodnevnog prezivljavanja nije bas samo na meni.
U firmi gde radim, sticajem okolnosti rade mnoge visokoobrazovana zene ciji muzevi takodje nisu zaposleni. Ustvari, vidim da je to sve rasirenija pojava: obrazovana zena potegne, pa i radi i rodi i brine da joj dete bude animirano na najbolji nacin, i izdrzava muza... a ti muzevi uglavnom jednostavno ne mogu nista za sebe da pronadju i sede kuci. Zakljucujem jedino da te zene i ne mogu da nadju neke druge momke koji su mocni, maco i u "igri", jer im takvi tipovi ne leze i ne vole neke muske tirane i krimose, vec partnere. Na zalost, fini momci... oni koji bi trebalo da budu partneri... uglavnom ne mogu vise za sebe da nadju prostor u ovom drustvu.
Sve je to, na kraju krajeva zanimljivo i ipak bolje za zenu nego kad nije imala nikakvog izbora i kad nije mogla da zaradjuje.

Dobro, lepo smo se ispricali i sta sad?
Kako da od ideje kraceg radnog vremena (po principu 2 coveka za platu 1) stignemo do prakse?
Ko moze i hoce da sedi kuci neka sedi, ali onaj ko hoce da radi i da bude roditelj malom detetu (bio to tata ili bila to mama.. ili oboje) treba mu omoguciti i jedno i drugo...

Mnogo komentara bez osvrta na realnost - studija je obavljena u Engleskoj gde su zene odgajane da veruju u uzvisenost domacinstva i gde se matematika nije predavala zenskoj deci do sredine 70-ih godina. Takodje, ovde se zene udaju za pare, manje za ljubav - te su ta dva stremljenja povezana. Ocekuju da je njihovo pravo da rade neko vreme dok ne nadju partnera i da onda budu sponzorisane cim dobiju decu.

Takodje, ako neko ima fakultetsku spremu, ne znaci da je studirao ono sto ga/je zaista interesuje - pogotovo u nasoj zemlji gde su mnoge branse bile zapostavljene, pa su se ljudi opredeljivali za 'profitabilne' nauke. Jedva docekavsi da zavrse pet godina mucenja, mnogi sanjaju o odmoru na duze vreme.

Mnogi iza svoje dece kriju samo svoje nesposobnosti i nista drugo. Oni koji zaista vole svoju decu, snalaze se u svakoj situaciji, i materijalnoj i poslovnoj. Bitna je ljubav, ostalo su nase fantazije o komoditetu, i lenjost.

Kada sam trebala da se porodim sa prvim detetom, i kada sam otvarala bolovanje (dve nedelje pred porodjaj, moj `srBski` sef je rekao, eto sada ce ona i drugo da rodi, i nikakva korist od nje. Ostala sam na porodiljskom taman toliko dok nisam ostala ponovo u drugom stanju, i kada sam trebala da se vratim na posao posle drugog porodiljskog dala sam otkaz i otvorila svoju firmu, posto sam uz decu mogla da radim i od kuce, i u svo to silno vreme trudnickih i porodiljski sam se obucila dovoljno da se odvazim na tajkav korak. Moj dragi ZMU je u to vreme `valjao neku robu`, i sedeo kod kuce. Bio je jako koristan u trenucima kada sam morala da skoknem da nesto obavim, ali nista vise od toga. (jos ne zan gde nam stoja koje case i soljice za kafu, pa ne propusti priliku da me zove na mob, i da mi uputi neko takvo genijalno pitanje,). Sada su deca velika, starije je vec u gimnaziji, i ja selim firmu iz kuce u iznajmljeni prostor, i srecna sam zadovoljna, ispunjena, deca su mi prohodavala dok mi je slusalica visila sa uveta i dok sam ugovarala poslove, bila sam uz njih na svim skolskim predstavama i utakmicama, zavrsnim casovima hora i baleta, a kada im je dolazilo drustvo pravila sam sendvice i sipala sokove. Zarada je dovoljna da pokrije troskove zivota, i njihovog zahtevnog odrastanja, a sto se tice zmua, on je definitivno u celoj prici samo teret koji se kao cetvrti smeska sa porodicnih fotografija. Da nisam imala posao koji volim, davno bih se razvela, ali ovako nisam dovoljno sa njim da bi mi isao na zivce...

"Naravno da su zene zadužene za kućne poslove, osim popravki po kući"
"Deci je mesto pored majke, a zeni mesto u kuci"
:))))))))))))
Tipična opravdanja muškaraca koji nisu sposobni da naprave 200 evra mesečno da plate kućnu pomoćnicu
(ili majstora)

Auuu sta se zena zali na nas muskarce.
A sto je najgore, vi sto se zalite na svoje muzeve da nista ne rade po kuci, isto tako verovatno niste naucile svoje sinove da MORAJU da rade kucne poslove jer nije fer da samo zenski deo porodice obavlja te poslove.
Velika vecina mog muskog drustva kao i ja bez problema obavljamo sve te poslove, ne treba majka da mi kaze da treba nesto da ocistim pa da uzmem krpu da brisem i usisivac da usisam, znam da perem ves, u peglanju uzivam, da kuvam to ne znam, uvek je bio neko u kuci ko je to radio pa se nisam nesto interesovao da naucim, ali opet mislim da to nije problem nauciti i takodje taj deo preuzeti na sebe kao sto uostalom neki drugari to rade. Pranje sudja nakon svakog obroka isto nekad padne meni u ruke.
Iz moje okoline muski deo populacije cesto vise vodi racuna o tim kucnim poslovima nego zenski. Shvatam da je generalno u Srbiji to obrnuto ali ne mora da bude tako. Ako vec ne mozete svoje muzeve da naterate da rade po kuci i da znaju gde se sta nalazi onda sinove naterajte da vam pomazu, ipak dok je mali mora da slusa, posle ce mu preci u naviku, a kad se ozeni pomagace svojoj zeni, kao sto i ja planiram da delim sve obaveze sa svojom zenom, koja ce takodje biti fakultetski obrazovana, sposobna i voljna da recimo ako sam ja umoran preuzme vise poslova na sebe, a ja cu naravno obrnuto raditi.
Sve je to stvar vaspitanja, odavno vise ne postoje podele na muske i zenske poslove, svi rade manje vise sve, jednostavno nije fer ocekivati da zena i zaradjuje i sama vaspitava decu i sredjuje kucu, ako ipak ne radi onda je logicno da kucne poslove preuzeti na sebe ali sto se tice vaspitavanja otac MORA da bude tu i provodi vreme sa tim detetom. Isto vazi i obrnuto, da majka radi a otac ne.
Ja tako dozivljavam bracnu zajednicu, dvoje ljudi koji su spremni da ucine sve sto treba da bi im bilo lakse i da bi sto vise uzivali zajedno, a to se postize podelom poslova.

odakle ovakve budalastine?
da, bas...skolovala sam se s ciljem da budem domacica :D

Koliko nizak nivo tolerancije prema tudjem misljenju i potrebama imaju ljudi. Sasvim je u redu da svaki pojedinac (jer to je ono sto jesmo: pojedinci) ima svoje potrebe, zahteve, prioritete i svoj sistem vrednosti, ali ono sto primecujem je da vecina tih pojedinaca nastoji da uveri ostale kako je njihovo i samo njihovo misljenje validno i prihvatljivo, a sve sto se ne uklapa u te okvire jednostavno vredno svakog prezira. Drugim recima, vecina vas nema nimalo postovanja ni tolerancije prema tudjem misljenju i tudjim potrebama, i prema nekom stavu koji se vama cini ne samo primetno drugacijim od vaseg nego kao da vas na neki nacin ugrozava. Kao da se svaki od zagovornika odredjenog stava (a svaki od tih stavova je krajnost koja odgovara manjini pojedinaca i ne moze se uvesti kao pravilo) oseca ugrozenim od bilo kakvog drugacijeg misljenja od sopstvenog, a ne smunjam da tu ima i kompleksa krivice zbog kojeg svako nastoji da ocajnicki odbrani svoj stav, odnosno sebe samog. Kompleks krivice zbog sopstvenog izbora koji nikad nije savrsen tera nas da napadamo druge koji imaju drugaciji stav od naseg pa nas na taj nacin "ugrozavaju".
Naravno da ce se odmah neko buniti i reci da nema "kompleks krivice" ali pogledajte samo te agresivne napade svakog misljenja koje je vrlo subjektivno odredjeno naspram potrebe POJEDINCA (a ne drustva) a drugacije od naseg i te agresivne "odbrane" sopstvenog stava. ZAr ne mozete prosto da izgradite sopstveni stav i nacin zivota i situaciju koja vama odgovara kao pojedincu, umesto da insistirate svi na tome da se prihvati odredjeni (opsteprihvaceni) obrazac. To je fasizam. Ne moze se odredjivati kako treba da svi ljudi zive na osnovu neke lokalne ankete. I zaboga, cemu toliko netolerancije ka tudjem stavu? Sta je mene briga cija je majka, baba bila visokoobrazovana naucnica a odlucila da ipak sve to batali i gaji decu? Ili sto neko potencira karijeru ispred porodice i balansira, manje ili vise uspesno izmedju ta dva? To je izbor nekog pojedinca, ostali imaju pravo na sosptveni izbor i da urede sopstveni zivot onako kako oni zele i niko nema pravo da im govori da to nije u redu osim ako se stvarno kosi sa zakonom i zdravim razumom, odnosno ako je rec o patologiji ili kriminalu.
Pustite ljude da zive onako kako njima odgovara. Sve ostalo je jednostavno agresija na tudji zivot.
Toliko od mene.