Postoje li zaista "super-majke"?

Da zasuču rukave, nego šta! Ja sam menadžer u uspešnoj firmi, radim prosečno 10 sati dnevno i stignem (ne uvek) da makar nešto uradim po kući i pomognem ženi (operem sudove, ispeglem veš, ošišam travu, spremim nešto za jelo). Nije tačno da muškarci ne mogu da stignu, da ne znaju i sl. Jednostavno NEĆE jer im je to glupo. I dan danas 95% muškaraca misli da ako se oženilo da je dobilo ličnu robinju.
Svim ženama sveta: dve stvari su vrlo efikasne da naučite muškarce pameti. Neka ih po povratku sa posla sačeka prazan sto i neka ih ujutro sačeka neopeglana košulja i pantalone. Kad dva-tri puta odu izgužvani i dođu gladni, naučiće se pameti. I vi imate pravo da ne stignete ili da budete umorne.

Imam prijateljicu Nemicu koja ima dvoje male dece i ne radi, tj. nije zaposlena. Cuva decu i hrani ih bebi hranom a muz kad dodje s posla sprema rucak a usput je i pazario hranu i potrepstine. Na moje cudjenje zasto ona ne spremi rucak kaze: " Pa i ja radim ceo dan, cuvam nasu decu i odgajam ih a to je napornije i zahtevnije od njegove karijere." Da ne govorim o tome da muz obavlja i pranje vesa ako ona to ne stigne, a i sprema kucu. Naravno, nisu iz Srbije....

1. Moja supruga ode od kuće u 7 ujutru i vrati se u 6-7 uveče, ja takođe. Sve kućne poslove radimo ravnopravno, ali kada se vratimo posle 11-12 sati "mlevenja" nismo baš sposobni da sve sredimo i da se družimo sa decom i da budemo "super-roditelji"...

2. Moja supruga je: majka dvoje dece, magistar elektronike i poseduje 2 projektantske i jednu izvođačku licencu Inženjerske komore. Šta mislite, koliko joj je trebalo da nađe posao? Još jedan tipičan vid ponašanja ovde je da se izbegavaju obrazovane i "osvedočeno" pametne žene, tj. da se čini sve kako bi se iste "vratile tamo gde im je mesto".

S obzirom da imam i malo dete i posao, i obaveze kod kuce (u kojima suprug jako malo i retko ucestvuje), ovaj clanak me je bas pogodio u srz problema.
Mislim da je u osnovi svega problem sto nema dileme da li zene treba da rade, jer moraju da rade, zbog novca i kvaliteta zivota koji se dobija novcem.
Problem je umor, stres, nervoza,... i sve sto parti takav zivot. A dok se promeni stav drustva prema majkama, i ponasanje supruga, ne preostaje nista drugo, vec da spustimo kriterijume, higijenu u kuci svedemo na minimum, oslonimo se na pomoc baba i deda, i pregrmimo tih nekoliko prvih godina.

Brak je institucija gde dogovor i obostrano postovanje i razumevanje moraju biti imperativ. Naravno, u onim brakovima gde oboje zele da ga sacuvaju i zajednicki grade kvalitet zajednickog zivljenja. A majka moze biti perfektna sa i bez karijere samo uz nesebicnu podrsku oca i njegovo ravnopravno ucesce u podizanju dece.

Ovaj tekst me je veoma "dotakao" jer sam zaposlena majka 2,5 godišnjeg deteta. Počela sam da radim odmah po isteku porodiljskog odsustva(ili kako se to na našim prostorima zove "odsustva zbog nege deteta") tj kada je moje dete imalo 11 meseci. Zbog nedostatka mesta u vrtićima i nemogućnosti nagažovanja baka servisa angažovala sam bebi siterku. Sve to mnogo košta i taj novac moram da zaradim zajedno sa mojim suprugom što znači da moramo mnogo da radimo. Zašto ovo pišem? Zato što je u članku i komentarima koji su usledili kao osnovni izvor problema žena na relaciji posao-kuća naveden muž tj njegovo neangažovanje u kući. U mom slučaju muž se maksimalno angažuje i oko deteta i u kući ali to ne može da pokrije sve probleme na poslu koji nastaju zbog mog osustva: kada je potrebno odvesti dete kod lekara, boraviti sa detetom u bolnici, kada je bebi siterka ne može da dođe na posao i sl. Takođe, poslodavci baš ne vole kada zaposlene žene ne mogu da rade prekovremeno, da borave duže van mesta gde žive a za potrebe posla isl. Kada se sva ograničenja koja se postavljaju pred zaposlene majke koje su bez baba i ostale rodbine od pomoći saberu broj mogućnosti nalaženja i zadržavanja dobrog i perspektivnog posla se značajno smanjuju. Takođe sva ova ograničenja imaju uticaja na položaj u preduzeću i na platu. Na osnovu mog iskustva, da bi žena mogla da se podjednako dobro posveti i porodici i poslu tj da bude uspešna u obe oblasti života potrebno je da osim muža ima čitavu ekipu pomoćnika u svako doba dana i noći.O razumevanju šefova, naknade bolovanja za negu bolesnog deteta u iznosu od 65% zarade, neispunjenju ličnih planova i očekivanja obzirom na uložen trud i sredstva na obrazovanje ..... neću ovom prilikom ni da pišem.

Za sve su krive njihove mame :), naucile su ih da ne treba nista da rade po kuci jer one idu za njima i sredjuju svo djubre koje naprave, peglaju ih, spremaju im hranu, i onda oni - normalno, ocekuju od nas isti tretman....
A zaista je tesko ostaviti nekoga koga volish samo zato sto je nenaucen i ne fleksibilan. Mada, na kraju, zbog stresa nama obicno "prekipi" i sve ode dodjavola, a najcesce do razvoda. I tek onda je bedak....

Muskarci sta da vam kazem, ako zelite porodicu morate biti njen punopravni clan. Dakle na kurs ribanja, pranja, peglanja i ostalog dok nije prekasno, dok ne dobijete zahtev za razvod i placanje alimentacije ceo zivot... I naravno ostajete sami...
Otkad lov vise ne postoji kao jedino sredstvo za stavljanje hrane na sto, ne postoje ni "muski" i "zenski" poslovi u kuci.

A po mom misljenju, najgori su "repovi" - kada neko nesto radi pa ne uradi do kraja i onda moras ici za njim i sklanjati "repove"... Npr uzeo je da pere sudove i oprao sve sto je bilo u sudoperi, ali zato nije ni pipnuo prljave case i dva tanjira koji su stajali na radnoj povrsini pored sudopere.. Ili jos bolje oprao je sudove i ostavio onako masnu i prljavu sudoperu i vode i sapunice po celoj kuhinji.. Ponekad ne znam je li gore da ne uradi bas nista ili tako da uradi do pola. U svakom slucaju MRZIM, a verujem da ce se i vecina onih koji su nekada stanovali sa nekim sloziti oko toga - mrzim kad za nekim moras ici i kontrolisati sta je i kako uradio i sklanjati krsh. Onda je bolje biti sam pa bar znas ko je napravio krsh koji sredjujesh.

Evo jednog pravog stereotipa - moj tata je najbolji muz na svetu, on majci pomaze u svemu, ona radi mnogo vise od njega, on pomaze po kuci, organizuje rucak, ide u kupovinu, sredjuje kucu... I to ga uopste ne cini manje muzevnim!

Moguće organizovati se lepo ako radiš u prosveti. Samohrana sam majka i stižem da provodim vreme sa svojim sinom. Časove kući sprema dok on gleda crtani, čak imam vremena i za neki privatni čas. Ali apsolotno je tačno ono što kažu da je za ženu prosveta zakon. Nije nešto plaćena, ali za sada dok mi dete još malo ne poraste, ne žalim se

NE !

Najveci problem meni i mome muzu je sto dobro placeni i interesantni poslovi jos uvek u vecini zemalja ne mogu da se dobiju ako se ne radi 100%. Ja sam doktor nauka ali sam uvek radila 60% da bih imala vremena da budem sa dvoje dece. Naravno, to se odrazilo na moju karijeru i sada nisam top menadzer ali sam znala sta cu izgubiti i ponovo bih uradila isto. Muz radi 100% i odgovaralo bi nam da smanji na 80 tako da i on ima vise vremena za decu (koja rastu tako brzo i puno prelepih momenata prolazi nepovratrno), ali nemoguce je zadrzati sadasnju poziciju i smanjiti radno vreme. Skandinavske zemlje su najdalje otisle u tome, svi ostali su mnogo daleko...Dakle, za mene su dece najbitniji projekat u zivotu i mislim da roditelji trebaju da rukovode tim projektom sto vise mogu a ne vrtici i zene za cuvanje.

Svaka cast na razmisljanju *Anabras*..kazes "bar dok mi je dete malo dobra je i prosveta" a sta ces kad ti dete poraste, koja ce onda firma koja dobro placa da te primi sa iskustvom iz prosvete, hm malo koja..nego bolje ti daj svom detetu primer od starta kako da zasuce rukave i da napravi sutra nesto od svoje karijere ukoliko bude imao motivaciju naravno, a to opet zavisi u mnogome i od tebe. Sve ovo pricam iz licnog iskustva jer sam i ja majka malog deteta i radim u privatnoj firmi do 5, 6 ili cak duze, i vidim dete samo 2 do 3 sata dnevno ali zato to vreme provedem jako kvalitetno sa njim kroz druzenje, edukaciju..verovatno kvalitetnije nego neko ko je po ceo dan sa detetom a na primer pasivno provodi vreme sa detetom. Znaci smatram da detetu i svojim sopstvenim ponasanjem treba dati adekvatan primer za zivot pogotovo kroz nacin na koji ce se sutra boriti sa kojekakvim poteskocama.

Svi komentari su veoma realni a cesto tuzni, zbog nerazumevanja i neprihvatanja okoline, losih sefova itd... Volela bih da naglasim samo jednu stvar, a to je da deci nije potrebno da budu okruzeni luksuzom, skupim stvarima... Mnogo vise im znace mama i tata. Nekad se preteruje sa tim, da je npr detetu neophodn da nosi firmiranu odecu ili da rodjendan slavi u rodjendaonici.... Ja sam majka djaka prvaka, a bila sam na prvoj godini fakulteta kada sam dete dobila. Od jedne plate, u podstanarskom stanu, bili smo mnogo srecniji nego sada, kad ja radim 10-12 sati dnevno, posle fakulteta, a muz radi dva posla, i zivimo u svom stanu. Svedite finansijske potrebe na minimum i budite sa svojom decom. Sad me tuga hvata, jer sam u 6. mesecu trudnoce, i znam da ovoj bebi necu moci tako da se posvetim kao prvoj, jer se od mene zahteva da je ostavim nekom posle samo godinu dana. Dodje mi da upisem jos neki fakultet, jer tamo maltene tako velikih komada odsustvovanja od kuce kao kad se radi. Mada, ni to ne bi bilo lose, kad u tebe ne bi gledali kao u vrhunskog kretena, kad studiras sa stomakom....

Deo problema je i losa organizacija i nedovoljan broj vrtica, tako da su zene jednostavno primorane da napuste posao, jer deca nemaju gde da ostanu dok one rade (nije bas uobicajeno da decu cuvaju bake i deke). Npr. morate da se prijavite za vrtic i pre nego vam se dete rodi, sto je suludo! U Nemackoj (zapadnom delu) je broj mesta za decu do 3 godine daleko manji (vise od 10x) od broja dece tog uzrasta, pa koji je onda izbor?

Svaka cast na razmisljanju *Anabras*..kazes "bar dok mi je dete malo dobra je i prosveta" a sta ces kad ti dete poraste, koja ce onda firma koja dobro placa da te primi sa iskustvom iz prosvete, hm malo koja..nego bolje ti daj svom detetu primer od starta kako da zasuce rukave i da napravi sutra nesto od svoje karijere ukoliko bude imao motivaciju naravno, a to opet zavisi u mnogome i od tebe. Sve ovo pricam iz licnog iskustva jer sam i ja majka malog deteta i radim u privatnoj firmi do 5, 6 ili cak duze, i vidim dete samo 2 do 3 sata dnevno ali zato to vreme provedem jako kvalitetno sa njim kroz druzenje, edukaciju..verovatno kvalitetnije nego neko ko je po ceo dan sa detetom a na primer pasivno provodi vreme sa detetom. Znaci smatram da detetu i svojim sopstvenim ponasanjem treba dati adekvatan primer za zivot pogotovo kroz nacin na koji ce se sutra boriti sa kojekakvim poteskocama.

Moguće organizovati se lepo ako radiš u prosveti. Samohrana sam majka i stižem da provodim vreme sa svojim sinom. Časove kući sprema dok on gleda crtani, čak imam vremena i za neki privatni čas. Ali apsolotno je tačno ono što kažu da je za ženu prosveta zakon. Nije nešto plaćena, ali za sada dok mi dete još malo ne poraste, ne žalim se

NE !

Svi komentari su veoma realni a cesto tuzni, zbog nerazumevanja i neprihvatanja okoline, losih sefova itd... Volela bih da naglasim samo jednu stvar, a to je da deci nije potrebno da budu okruzeni luksuzom, skupim stvarima... Mnogo vise im znace mama i tata. Nekad se preteruje sa tim, da je npr detetu neophodn da nosi firmiranu odecu ili da rodjendan slavi u rodjendaonici.... Ja sam majka djaka prvaka, a bila sam na prvoj godini fakulteta kada sam dete dobila. Od jedne plate, u podstanarskom stanu, bili smo mnogo srecniji nego sada, kad ja radim 10-12 sati dnevno, posle fakulteta, a muz radi dva posla, i zivimo u svom stanu. Svedite finansijske potrebe na minimum i budite sa svojom decom. Sad me tuga hvata, jer sam u 6. mesecu trudnoce, i znam da ovoj bebi necu moci tako da se posvetim kao prvoj, jer se od mene zahteva da je ostavim nekom posle samo godinu dana. Dodje mi da upisem jos neki fakultet, jer tamo maltene tako velikih komada odsustvovanja od kuce kao kad se radi. Mada, ni to ne bi bilo lose, kad u tebe ne bi gledali kao u vrhunskog kretena, kad studiras sa stomakom....

Da zasuču rukave, nego šta! Ja sam menadžer u uspešnoj firmi, radim prosečno 10 sati dnevno i stignem (ne uvek) da makar nešto uradim po kući i pomognem ženi (operem sudove, ispeglem veš, ošišam travu, spremim nešto za jelo). Nije tačno da muškarci ne mogu da stignu, da ne znaju i sl. Jednostavno NEĆE jer im je to glupo. I dan danas 95% muškaraca misli da ako se oženilo da je dobilo ličnu robinju.
Svim ženama sveta: dve stvari su vrlo efikasne da naučite muškarce pameti. Neka ih po povratku sa posla sačeka prazan sto i neka ih ujutro sačeka neopeglana košulja i pantalone. Kad dva-tri puta odu izgužvani i dođu gladni, naučiće se pameti. I vi imate pravo da ne stignete ili da budete umorne.

Najveci problem meni i mome muzu je sto dobro placeni i interesantni poslovi jos uvek u vecini zemalja ne mogu da se dobiju ako se ne radi 100%. Ja sam doktor nauka ali sam uvek radila 60% da bih imala vremena da budem sa dvoje dece. Naravno, to se odrazilo na moju karijeru i sada nisam top menadzer ali sam znala sta cu izgubiti i ponovo bih uradila isto. Muz radi 100% i odgovaralo bi nam da smanji na 80 tako da i on ima vise vremena za decu (koja rastu tako brzo i puno prelepih momenata prolazi nepovratrno), ali nemoguce je zadrzati sadasnju poziciju i smanjiti radno vreme. Skandinavske zemlje su najdalje otisle u tome, svi ostali su mnogo daleko...Dakle, za mene su dece najbitniji projekat u zivotu i mislim da roditelji trebaju da rukovode tim projektom sto vise mogu a ne vrtici i zene za cuvanje.

Deo problema je i losa organizacija i nedovoljan broj vrtica, tako da su zene jednostavno primorane da napuste posao, jer deca nemaju gde da ostanu dok one rade (nije bas uobicajeno da decu cuvaju bake i deke). Npr. morate da se prijavite za vrtic i pre nego vam se dete rodi, sto je suludo! U Nemackoj (zapadnom delu) je broj mesta za decu do 3 godine daleko manji (vise od 10x) od broja dece tog uzrasta, pa koji je onda izbor?

Imam prijateljicu Nemicu koja ima dvoje male dece i ne radi, tj. nije zaposlena. Cuva decu i hrani ih bebi hranom a muz kad dodje s posla sprema rucak a usput je i pazario hranu i potrepstine. Na moje cudjenje zasto ona ne spremi rucak kaze: " Pa i ja radim ceo dan, cuvam nasu decu i odgajam ih a to je napornije i zahtevnije od njegove karijere." Da ne govorim o tome da muz obavlja i pranje vesa ako ona to ne stigne, a i sprema kucu. Naravno, nisu iz Srbije....

S obzirom da imam i malo dete i posao, i obaveze kod kuce (u kojima suprug jako malo i retko ucestvuje), ovaj clanak me je bas pogodio u srz problema.
Mislim da je u osnovi svega problem sto nema dileme da li zene treba da rade, jer moraju da rade, zbog novca i kvaliteta zivota koji se dobija novcem.
Problem je umor, stres, nervoza,... i sve sto parti takav zivot. A dok se promeni stav drustva prema majkama, i ponasanje supruga, ne preostaje nista drugo, vec da spustimo kriterijume, higijenu u kuci svedemo na minimum, oslonimo se na pomoc baba i deda, i pregrmimo tih nekoliko prvih godina.

Brak je institucija gde dogovor i obostrano postovanje i razumevanje moraju biti imperativ. Naravno, u onim brakovima gde oboje zele da ga sacuvaju i zajednicki grade kvalitet zajednickog zivljenja. A majka moze biti perfektna sa i bez karijere samo uz nesebicnu podrsku oca i njegovo ravnopravno ucesce u podizanju dece.

Za sve su krive njihove mame :), naucile su ih da ne treba nista da rade po kuci jer one idu za njima i sredjuju svo djubre koje naprave, peglaju ih, spremaju im hranu, i onda oni - normalno, ocekuju od nas isti tretman....
A zaista je tesko ostaviti nekoga koga volish samo zato sto je nenaucen i ne fleksibilan. Mada, na kraju, zbog stresa nama obicno "prekipi" i sve ode dodjavola, a najcesce do razvoda. I tek onda je bedak....

Muskarci sta da vam kazem, ako zelite porodicu morate biti njen punopravni clan. Dakle na kurs ribanja, pranja, peglanja i ostalog dok nije prekasno, dok ne dobijete zahtev za razvod i placanje alimentacije ceo zivot... I naravno ostajete sami...
Otkad lov vise ne postoji kao jedino sredstvo za stavljanje hrane na sto, ne postoje ni "muski" i "zenski" poslovi u kuci.

A po mom misljenju, najgori su "repovi" - kada neko nesto radi pa ne uradi do kraja i onda moras ici za njim i sklanjati "repove"... Npr uzeo je da pere sudove i oprao sve sto je bilo u sudoperi, ali zato nije ni pipnuo prljave case i dva tanjira koji su stajali na radnoj povrsini pored sudopere.. Ili jos bolje oprao je sudove i ostavio onako masnu i prljavu sudoperu i vode i sapunice po celoj kuhinji.. Ponekad ne znam je li gore da ne uradi bas nista ili tako da uradi do pola. U svakom slucaju MRZIM, a verujem da ce se i vecina onih koji su nekada stanovali sa nekim sloziti oko toga - mrzim kad za nekim moras ici i kontrolisati sta je i kako uradio i sklanjati krsh. Onda je bolje biti sam pa bar znas ko je napravio krsh koji sredjujesh.

Evo jednog pravog stereotipa - moj tata je najbolji muz na svetu, on majci pomaze u svemu, ona radi mnogo vise od njega, on pomaze po kuci, organizuje rucak, ide u kupovinu, sredjuje kucu... I to ga uopste ne cini manje muzevnim!

1. Moja supruga ode od kuće u 7 ujutru i vrati se u 6-7 uveče, ja takođe. Sve kućne poslove radimo ravnopravno, ali kada se vratimo posle 11-12 sati "mlevenja" nismo baš sposobni da sve sredimo i da se družimo sa decom i da budemo "super-roditelji"...

2. Moja supruga je: majka dvoje dece, magistar elektronike i poseduje 2 projektantske i jednu izvođačku licencu Inženjerske komore. Šta mislite, koliko joj je trebalo da nađe posao? Još jedan tipičan vid ponašanja ovde je da se izbegavaju obrazovane i "osvedočeno" pametne žene, tj. da se čini sve kako bi se iste "vratile tamo gde im je mesto".

Ovaj tekst me je veoma "dotakao" jer sam zaposlena majka 2,5 godišnjeg deteta. Počela sam da radim odmah po isteku porodiljskog odsustva(ili kako se to na našim prostorima zove "odsustva zbog nege deteta") tj kada je moje dete imalo 11 meseci. Zbog nedostatka mesta u vrtićima i nemogućnosti nagažovanja baka servisa angažovala sam bebi siterku. Sve to mnogo košta i taj novac moram da zaradim zajedno sa mojim suprugom što znači da moramo mnogo da radimo. Zašto ovo pišem? Zato što je u članku i komentarima koji su usledili kao osnovni izvor problema žena na relaciji posao-kuća naveden muž tj njegovo neangažovanje u kući. U mom slučaju muž se maksimalno angažuje i oko deteta i u kući ali to ne može da pokrije sve probleme na poslu koji nastaju zbog mog osustva: kada je potrebno odvesti dete kod lekara, boraviti sa detetom u bolnici, kada je bebi siterka ne može da dođe na posao i sl. Takođe, poslodavci baš ne vole kada zaposlene žene ne mogu da rade prekovremeno, da borave duže van mesta gde žive a za potrebe posla isl. Kada se sva ograničenja koja se postavljaju pred zaposlene majke koje su bez baba i ostale rodbine od pomoći saberu broj mogućnosti nalaženja i zadržavanja dobrog i perspektivnog posla se značajno smanjuju. Takođe sva ova ograničenja imaju uticaja na položaj u preduzeću i na platu. Na osnovu mog iskustva, da bi žena mogla da se podjednako dobro posveti i porodici i poslu tj da bude uspešna u obe oblasti života potrebno je da osim muža ima čitavu ekipu pomoćnika u svako doba dana i noći.O razumevanju šefova, naknade bolovanja za negu bolesnog deteta u iznosu od 65% zarade, neispunjenju ličnih planova i očekivanja obzirom na uložen trud i sredstva na obrazovanje ..... neću ovom prilikom ni da pišem.