Dva lica, jedan ubica

Kako je lako dobiti Nobelovu nagradu za mir...?
Treba samo pisati ono shto je svima ochigledno i biti dovoljno glasan i uporan u tome.
Oni koji zaista zasluzhuju Nobelovu nagradu za mir obichno su tihi, skromni anonimusi dobre i apolitichne dushe, koje ne pishu sarkastichne tekstove i chlanke u kojima, po kolichini ironije i latentne mrzhnje, sami sebe izjednachavaju sa osobama o kojima pishu.
Drugim rechima: ne ulazim u sadrzhaj ovog chlanka i sasvim mi je svejedno o kome ili o chemu se u njemu pishe; samo primecujem kolichinu ironije i nekakve latentne ogorchenosti i mrzhnje sa kojima je autor pisao chlanak, shto, po mom mishljenju, ne bi smelo da bude imanentno borcima za mir. Prosto, pravda ce uchiniti svoje. Shirenjem mrzhnje i ogorchenja,postajemo isti kao oni koje kritikujemo. Make love not war. :)

Najiskrenije pozdravljam izrucenje Karadzica i uopste postojanje suda za ratne zlocine, kakav god da je - iako bih vise voleo da smo se toga setili sami, Srbi, Hrvati i Muslimani na jugoslovenskim prostorima - kao i generalni drustveni proces suocavanja s prosloscu koji on treba da donese. Ipak, jako me iritira ovo povezivanje zlocina u Bosni sa Holokaustom, sto na Zapadu stalno rade. Rat u Bosni je bio tragican, krvavi gradjanski rat, ali se nikako ne mogu povlaciti paralele (skrivene ili ne, kao i ovde gde se impliciraju "sudovi" u mnozini, pri cemu je prvi od njih u Nirnbergu) jugoslovenskog rata sa Drugim svetskim, narocito sto onda mi na Balkanu placamo ceh zapadnjackih kostura u ormaru.

Tekst iz pera majstora pisane reči mora zvučati zrelo i suvislo. Međutim, načitanijem oku deluje tek kao izvadak iz prisećanja, poetskih članaka ili romana o prohujalim vremenima umesto da predstavlja realan prikaz i analizu. Slika je zamućena, vrh pera osta nezašiljen.
Čitalac je prosto nateran da se zapita je li čuveni nobelovac tako pisao s određenom namerom ili se to možda ipak da pripisati njegovim plodotvornim memoarskim godinama.
Kako god bilo, prisutan je i izvestan egzibicioni ego-momenat (u stilu "od mene je potekla ideja, da nije bilo mene...") svojstven starijoj, dokazanoj generaciji.

Pa jako dobar text ali i tuzno da tako mali broj ljudi cita ovo jer izgleda istina boli..a nismo spremni da to priznamo

stvarno Vas je lijepo citati....nek Vas...treba te ne samo Srbiji,nego citavom Balkanu...

stvarno Vas je lijepo citati....nek Vas...treba te ne samo Srbiji,nego citavom Balkanu...

Kako je lako dobiti Nobelovu nagradu za mir...?
Treba samo pisati ono shto je svima ochigledno i biti dovoljno glasan i uporan u tome.
Oni koji zaista zasluzhuju Nobelovu nagradu za mir obichno su tihi, skromni anonimusi dobre i apolitichne dushe, koje ne pishu sarkastichne tekstove i chlanke u kojima, po kolichini ironije i latentne mrzhnje, sami sebe izjednachavaju sa osobama o kojima pishu.
Drugim rechima: ne ulazim u sadrzhaj ovog chlanka i sasvim mi je svejedno o kome ili o chemu se u njemu pishe; samo primecujem kolichinu ironije i nekakve latentne ogorchenosti i mrzhnje sa kojima je autor pisao chlanak, shto, po mom mishljenju, ne bi smelo da bude imanentno borcima za mir. Prosto, pravda ce uchiniti svoje. Shirenjem mrzhnje i ogorchenja,postajemo isti kao oni koje kritikujemo. Make love not war. :)

Najiskrenije pozdravljam izrucenje Karadzica i uopste postojanje suda za ratne zlocine, kakav god da je - iako bih vise voleo da smo se toga setili sami, Srbi, Hrvati i Muslimani na jugoslovenskim prostorima - kao i generalni drustveni proces suocavanja s prosloscu koji on treba da donese. Ipak, jako me iritira ovo povezivanje zlocina u Bosni sa Holokaustom, sto na Zapadu stalno rade. Rat u Bosni je bio tragican, krvavi gradjanski rat, ali se nikako ne mogu povlaciti paralele (skrivene ili ne, kao i ovde gde se impliciraju "sudovi" u mnozini, pri cemu je prvi od njih u Nirnbergu) jugoslovenskog rata sa Drugim svetskim, narocito sto onda mi na Balkanu placamo ceh zapadnjackih kostura u ormaru.

Pa jako dobar text ali i tuzno da tako mali broj ljudi cita ovo jer izgleda istina boli..a nismo spremni da to priznamo

Tekst iz pera majstora pisane reči mora zvučati zrelo i suvislo. Međutim, načitanijem oku deluje tek kao izvadak iz prisećanja, poetskih članaka ili romana o prohujalim vremenima umesto da predstavlja realan prikaz i analizu. Slika je zamućena, vrh pera osta nezašiljen.
Čitalac je prosto nateran da se zapita je li čuveni nobelovac tako pisao s određenom namerom ili se to možda ipak da pripisati njegovim plodotvornim memoarskim godinama.
Kako god bilo, prisutan je i izvestan egzibicioni ego-momenat (u stilu "od mene je potekla ideja, da nije bilo mene...") svojstven starijoj, dokazanoj generaciji.