Dubrovnik: pozornica pod vedrim nebom

Hvala na ovom tekstu, sve vreme sam ga čitao sa osmehom na licu.Imao sam gotovo identično iskustvo o Vidovu dne ove godine.Na letovanju u Herceg Novom, sa pasošem koji uporno svrbi u džepu, nije mi preostajalo ništa drugo no da se zaputim ka Gradu.Nisam ranije bio tamo, pa nisam imao pojma o tome šta ću videti.Da jesam, pronašao bih način da svaki korak unutar zidina zabeležim u digitalnom obliku koji će makar trokratno da me nadživi.
Od momenta kada se u grad uđe, prelazi se u sasvim drugačiji svet.Na Onorfijevoj česmi toga dana jedan momak u tradicionalnoj nošnji je svirao a drugi momak, iz Azije, je uz tradicionalne ritmove izvodio ples najviše nalik već zaboravljenom Break Dance-u, na ogromno oduševljenja turista.Kod crkve svetog Vlaha jedan stariji Englez sa osmehom na licu kaže da je „tačno znao da ću da ga pitam za fotografisanje“ i pristaje veoma rado, kao i svi ostali, mada vas neće baš uvek razumeti, ali će stara dobra gestikulacija propraćena enormno dobrom voljom obeju strana uvek doneti rezultate(u slučaju da onaj koga ste pitali ne govori engleski ili srspsko/hrvatsko/bošnjačko/crnski i gorski jezik:)
Naročito jak utisak na mene ostavlja rodna kuća Marina Držića, tipična dubrovačka građevina koja iza svojih zidova krije gomilu patinom misterije prekrivenih scena.Fotografišem se pored table na kojoj piše ko je u kući živeo, i prisećam se sjajnih predavanja profesora Bore Marinkovića, koji mi je na fakultetu držao renesansnu i baroknu književnost i jednom slučajno napomenuo da je sjajni pisac Držić možda ipak i sarađivao sa španskim vlastima kada su, jednom prilikom, na predstavi uhapšeni svi sem njega...
Živopisnost kojom placa odiše najviše me podseća na scene iz Velog mista u kojima se prikazuje jedan dan na pijaci.Nije baš isto, ali liker od narndži ili ruža, predivne smokve ili za jelo pripremljena narandžina kora su baš ono što sam zapamtio (ili mislim da jesam) gledajući scene ove kultne TV serije.
Baš negde kod turističkog biroa nalazi se gospođa koja u tradicionalnoj nošnji prodaje suvenire.Svi joj se obraćaju na engleskom, pa to učinim i ja .Pitam je da se fotografišemo zajedno.Ona pristaje, a kod priprema za najbolji položaj kod fotografije meni izleće nekoliko reči na maternjem jeziku.Žena me pogleda, nasmeje se i kaže-
A šta ti, lipi moj, misliš da se ja neću s tobom slikat ako govoriš drugim jezikom?
Ma ne, pravdam se ja, primetio sam da ovde svi govore engleski...
-Govore i druge jezike, vidiš kako te dobro razumijem...
I uz osmeh se fotografišemo.
Obilazak grada jeste ozbiljan finansijski atak, pa na kraju, kada jedva dojezdih do Dominikanskog samostana i muzeja, sa žaljenjem ustanovih da mi je ostalo 19 kuna, a ulaznica košta 20.Ne videh onaj famozni krst srpskog kralja Stefana Uroša II, koji sam naročito želeo da vidim.A pravoslavna crkva, hvala na pitanju, izgleda veoma lepo i baš je u toku bio proces njenog renoviranja.

Postoji samo jedna lepša stvar od posete Dubrovniku.To je šetnja gradom u društvu prelepe žene u crvenoj haljini.Da neko ne pomisli da priču o Dubrovniku skrnavim švalerskim avanturama, radi se o mojoj rođenoj ženi, koja je, lepa sama od sebe, u Dubrovniku izgledala za nijansu lepše.
I noćima posle toga sanjala Dubrovnik.
Ništa čudno.

Fala za ovaj krasni tekst, tako toplo i poučno, nadam se da ćeš se vratit u Grad barem jednom godišnje.Vrata mog rodnog grada su ti uvijek otvorene jer se vidi da si i ti otvorila srce njemu.

Trebali ste otici vlastitim automobilom, po mogucnosti sa BG, KG ili NI tablicama. Dozivljaj bi vjerovatno bio potpuniji i autenticniji.

ne rece nam autorka jel morala da krije da je iz srbije i da joj slucajno ne izleti BRE

Moj grad :) najljepši na svijetu :D

Прошетај до Требиња - можда нисте знали - али и тамо има људи, споменика, културе и крпљења од ратом задобијених рана.
Напишите нешто и о том граду, о Дубровнику сам се наслушао и начитао довољно да ми је мука кад неко опет све то почиње испочетка да преписује из раније објављених коментара.

Dubrovnik je i moj Grad.Odlazila sam svake godine ,sve do 1990.Tamo sam se vencala,iz ljubavi prema Gradu. 2000.sam na 4 dana odvela i sina da proslavimo njegov 11. rodjendan,sve sa vizom dobijenom u Konzulatu u Kotoru.I tada me je docekao gostoljubivo .Uredno sam se prijavila u Turistickoj ustanovi i pronasla sobu u Starom gradu.Kao i uvek govorila sam ekavicu.To sto nisam imala nikakvih neprijatnosti povezujem s tim da isklreno,otvoreno,cisto,privlaci samo isto.I obrnuto,naravno. Iznova cu se vracati kada god budem u prilici.

OK Dubrovnik jeste divan grad, u poslednje vreme lici na Diznilend jer su ga dobro izreklamirali pa su turisti opet nahrlili, vise nego ranijih godina, pre ili zahvaljujuci, kao sto vi kazete "ratnog razaranja i krpljenja". Svidja mi se vas prikaz, sasvim je ok, ali molim vas, kada pricate o istom "razaranju" imajte na umu da ste i vi pod uticajem istih medija koji su od muve napravili slona ili kako se vec kaze. Nasa otvorenost prema susedima me je uvek fascinirala. ali ipak, kada nadjete clanak posvecen Beogradu ili Novom Sadu u nekim hrvatskim novinama, javite.........

Grad u kome sam se rodio, odrastao, proveo svu svoju mladost, najljepse godine mog zivota, bio zaljubljen u njega (i u nekoiko dubrovcanki) svaki minut svakoga dana i grad u koji se, zbog losih ljudi, nikada necu vratiti. Svoje klince cu da odvedem da upoznaju ulice u kojima sam odrastao ali ne i ljude za koje sam vjerovao da bi zivot za mene dali, kao sto sam mislio da bih ga i ja dao za njih. Pogrijesio sam u oba slucaja.

jako lepo napisan clanak.Mozda biste mogli sledeci put da posetite PECKU PATRIJARSIJU,GRACANICU ili KRF i o tome NESTO NAPISETE.Hvala unapred.

predivno mesto, bili smo ove godine u maju par dana...podsetili ste me na taj prekrasni grad

I ja sam tokom letovanja, iz HN posetila DU.Autobus je bio pun ruskih i belgijskih turista. Samo jedan putnik i ja imali smo srpski pasos. Nase pasose su zadrzali par minuta da sve provere pa su nas pustili. Imala sam veliku zelju da vidim DU. Malo sam se razocarala kada sam na bilbordu uz put videla natpis: Dobro dosli u zemlju Ante Gotovine! Nadala sam se da smo prevazisli takve poruke...Inace, grad je prelep, ima poseban smek, istoriju, ljude...Nemam sta reci, a da vec nije receno. Takodje sam par puta posetila Trebinje...To je jedan od najlepsih gradova koje sam videla...Ususkan pod Leotarom, sav u kamenu..vredi ga posetiti...

Ja sam pripadnica neke nove generacije i nisam imala priliku da posetim Dubrovnik, ali sam se zato naslusala lepih prica o tom gradu od mojih roditelja i njihovih prijatelja. Te generacije su nekada bas znale uzivati i obogatiti svoj zivot putovanjima... Super je i to sto se iz Herceg Novog mogu napraviti i ti jednodnevni izleti, imacu to na umu!

Dubrovnik je moj grad i uvek će to ostati iako sam morao da odem iz njega. Ne mislim da ne treba o njemu pisati jer je to grad koji ne pripada samo njegovim stanovnicima i Hrvatskoj, već celom svetu. Što se tiče razaranja upravo na B92 Info ide serijal "Veliki rat" koji se bavi upravo ratom na dubrovačkom području. Preporučujem da ga svako pogleda i sam prosudi da li su priče napumpane ili nisu. Bio sam tamo sa BG tablicama. Pre 5 godina imao sam malo problema u vidu mrkih pogleda i dobacivanja. Ove godine nikakvih. Pogledajte serijal, pa će vam biti malo jasnije što se neko i ne nasmeje kada čuje ekavicu ili vidi registraciju iz Srbije. Ali vreme leči sve rane i naše i njihove, pa će naša deca bar moći potpuno opušteno da idu u Hrvatsku.
Pozdrav svima!

Ne razumijem ljude koji komentiraju da je razaranje Dubrovnika 'prenapuhano' i onda se čude da ih ne vole. Pa na Grad nije smio biti ispaljen niti metak, a kamoli sve one granate. Knežev dvor - kao i mnoge druge kuće u Gradu - je gotovo izgorio. Mnogo toga je izgorilo do temelja. To što je obnovljeno kasnije pa se danas vide samo 'manja oštećenja' ne znači da itko ima pravo osporavati uništavanje! I pitati se zašto nije dobrodošao!

dubrovnik je lijep grad za doc jedan dan.inace je poprilicno dosadan i sterilan.i preskup.
a sto se tice osjecaja slobode?mozda za sve ali za srbe ne znma bas smiju li se opustit previse.

Imam kucu na Hvaru, najljepsi otok koji postoji! Ali kada sam sa suprugom prije 3 godine vidio Dubrovnik, oduzeo mi je dah...tako gostoljubljivi ljudi, prelijep,cist grad...on je stvarno nesto posebno!

Lep clanak i solidan pokusaj da se docara ono sto se docarati ne moze kad god to pokusavamo sa mestima u koja su ugradjeni vekovi ljudske kreativnosti, volje, vere, znanja, iskustva. Ne savrsenstvo dubrovackih zidova i zdanja, vec duh ljudi koji su ga podigli i ocuvali je ono sto nas ostavlja bez daha kada krocimo na ulice tog grada. A duh se ne da uhvatiti ni recju ni digitalnom kamerom. Posetite Dubrovnik, posetite manastire u Meteorima u Grckoj, posetite cupriju na Drini(kad je voda visoka) i znacete o cemu pricam. Ovog leta sam prvi put posetio Meteore, a Dubrovnik prvi put posle 24 godine. Iako dijametralno suprotna po svrsi i duhu, oba mesta su spomenici ljudske volje i to je ono sto privlaci milione ljudi. Samo malo o mojoj poseti Dubrovniku: jedina neprijatnost je bila sto su nas vratili sa Debelog Brijega zbog naprsle sofersajbne, ali smo preko Prevlake prosli prosli bez problema( tablice na kolima su bile niske, moj brat je imao srpski, njegova cerka makedonski, a ja i moje dve cerke kanadski pasos). Sve ostalo je bilo kako treba. Na ulazu u 'apoteku' razgovarao sam sa svojom decom na cistom 'niskom', na sta nas je momak koji je naplacivao ulaznice(3.5 eura) pozvao da udjemo besplatno.Pitao nas je odakle smo, a kad sam mu rekao da dolazimo iz Kanade, uzvratio je pitanjem 'Ma odakle ste stvarno?'Kad sam mu rekao da smo iz Niske Banje, nije imao pojma gde je to, osim da je u Srbiji(verovatno jos nije ni isao u skolu kad je Hrvatska proglasila nezavisnost) i pustio nas u muzej bez ulaznica. Ostecenja nacinjena granatiranjem su vidljiva, ali su u svim vodicima i brosurama o Dubrovniku napumpana do smesnih razmera i taj glupi cin je definitivno ucinio mnogo vise stete Srbiji nego Dubrovniku

predivan tekst o predivnom gradu! moj otac je rodom iz DU i do pocetka rata smo svake godine islu tamo na letovanje. ove godine sam prvi put isao nakon 18 (osamnaest) godina i to dva puta,prvi put u februaru na svega par dana a drugi put u julu na 17 dana. oba puta sa svojim kolima sa sve SU tablama koja sam ostavljao parkirana na boninovu. ostala su neostecena! problema nismo imali iako sam-smo svo vreme govorili cistim srpskim jezikom! probleme imaju samo oni koji zele da ih imaju! tipicno beogradsko ponasanje tamo ne prolazi! doduse ne samo tamo nego nigde u svetu gde neko razume srpski jezik tipicno "plejersko" ponasanje nece proci! grad je podosta skup,ali samo ako tako hocete da prodjete. za 10 eura dvoje mogu da se najedu sasvim solidno. na svakom koraku postoji neka prodavnica,tipa konzum gde se moze svasta pazariti pa i roba iz SRB. o ostecenju starog grada za vreme rata netreba trositi reci! svako ko ode u stari grad preporucujem mu da kupi dvd "dubrovnik u ratu" pa da vidi sam kako je to izgledalo i sta se desavalo!!! sve u svemu,grad je u samome vrhu svetskih turistickih destinacija i treba ga obici! barem jednom u zivotu!

ma dubrovnik je grad koji je u svijetu poznatiji i od beograda i zagreba skupa, grad koji se pretvorio u tvornicu novaca, grad koji je vecini hrvata financijski nedostupan, grad koji posjecuju samo bogati rusi amerikanci i skandinavci..grad u kojem su nekretnine po 5000eur/m2, grad koji je prekrasan al ipak mi je moj Split najlipši na svijetu..

Lepo je ziveti u zaledju Dubrovnika a spustati se na kupanje i vecernji provod u Dubrovnik. Bolja je atmosfera bila nekada kad je gro turista bilo iz Srbije sad su to prolaznici iz Kruzera. Sve u svemu lep kraj, tu je Trebinje, planina Orijen, Herceg Novi Cavtat...

Odličan tekst! Vratio me je u doba moje mladosti kada skoro svako leto provodila u tom gradu.Kao što je autorka u nazivu napisala "pozornica pod vedrim nebom", Dubrovnik to doista i jeste. Preporučam svima koji mogu da izdvoje vreme i novac, a nađu se u Dubrovniku, neka pogledaju neku od predstava. Zbilja, nema bolje scenografije!

..."Otvori draga prozor i slusaj nase note,ljubavi cemo pijevat,la muzika di note"...

..."Dok palme njisu grane i cijela varos spi, behari dok mirisu, ljubis me ljubis ti"...

Secam se detinjstva mog...Ljuljaska izmedju dva drveta, ja laka kao sam let,pevam samo ove dve pesme naizmenicno, kao da druge ne postoje, a pogled u nebo mi je stvarao viziju tih reci. Nisam ni slutila da cu samo malo kasnije setati Stradunom, zagledati u otvorene prozore, slusati sapat palme na vetru i upoznati "Dubrovacke trubadure". Jedno vece, kada su posebno meni otpevali te dve pesme,nisam znala da li je vizija ili stvarnost.
Dubrovnik je grad kom sam se svakog leta vracala opet, i opet, i opet... Dugo nisam tamo bila...Zivot me nosi tamo-amo, kao na ljuljasci i realizuje jos neke vizije iz detinjstva mog.

živim na sjeveru hrvatske i svake godine dolazim na ljetovanje dole u dubrovnik, sa svog stajališta mogu reći da je dubrovnik jako skup jer kada svi prijatelji zajedno sjednemo na kavu taj račun uvijek iznosi oko 40€ jer kava dođe oko 3€, sokovi oko 4€ to su cjene u kafićima naravno koji se nalaze na stradunu, a doći u dubronvik i ne popiti kavu na stradunu je isto kao da i niste bili u dubrovniku

Jako lepo napisan tekst, kao jedna šetnja gradom. Sigurno je da je Dubrovnik jedan od najlepših gradova na Jadranskom moru, a i rt Prevlaka nije dzaba nacionalni park. E sad, to je drugo što je zapušten... I Cavtat je jako lep, obavezno ga treba posetiti!

Ja sam bio prošlo leto u Dubrovniku, moram da kazem da smo isli sa svojim kolima i to Bg tablica. Parkirali smo na Ilinoj glavici u javnoj garazi i krenuli ka Gradu. Osećaj je bio neopisiv, istorija, turisti iz celog sveta na jednom mestu. Sa Hrvatima nismo imali nikakih problema, sećam se moja zena je ušla u prodavnicu i pitala na eng koliko kostaju suveniri, devojka koja je radila tu se osmehnula i rekla da moze da priča i "naški" verovatno nas je čula pred prodavnicom, isto tako hrana piće je skupo ali vredelo je svakog evra. Bilo smo 2 sedmice u Hrvatskoj od Dubrovnika do Pule i samo kad smo došli u Beograd ostala je neopisiva zelja da se vratimo....i hočemo

P.S. ja i zena nismo mogli da verujemo da u makarskoj i splitu i uopšte u Hrvatskoj su ludi za turbo folk muzikom tako samo u jednom restoranu u Makarskoj slušali Vesnu Zmijanjac, Lepu Lukič, Brenu i imao sam osećaj kao da sam na splavu samo naravno s pogledom na prekrasno more..

jako lepo napisan clanak.Mozda biste mogli sledeci put da posetite PECKU PATRIJARSIJU,GRACANICU ili KRF i o tome NESTO NAPISETE.Hvala unapred.

Moj grad :) najljepši na svijetu :D

Прошетај до Требиња - можда нисте знали - али и тамо има људи, споменика, културе и крпљења од ратом задобијених рана.
Напишите нешто и о том граду, о Дубровнику сам се наслушао и начитао довољно да ми је мука кад неко опет све то почиње испочетка да преписује из раније објављених коментара.

Ne razumijem ljude koji komentiraju da je razaranje Dubrovnika 'prenapuhano' i onda se čude da ih ne vole. Pa na Grad nije smio biti ispaljen niti metak, a kamoli sve one granate. Knežev dvor - kao i mnoge druge kuće u Gradu - je gotovo izgorio. Mnogo toga je izgorilo do temelja. To što je obnovljeno kasnije pa se danas vide samo 'manja oštećenja' ne znači da itko ima pravo osporavati uništavanje! I pitati se zašto nije dobrodošao!

Grad u kome sam se rodio, odrastao, proveo svu svoju mladost, najljepse godine mog zivota, bio zaljubljen u njega (i u nekoiko dubrovcanki) svaki minut svakoga dana i grad u koji se, zbog losih ljudi, nikada necu vratiti. Svoje klince cu da odvedem da upoznaju ulice u kojima sam odrastao ali ne i ljude za koje sam vjerovao da bi zivot za mene dali, kao sto sam mislio da bih ga i ja dao za njih. Pogrijesio sam u oba slucaja.

ma dubrovnik je grad koji je u svijetu poznatiji i od beograda i zagreba skupa, grad koji se pretvorio u tvornicu novaca, grad koji je vecini hrvata financijski nedostupan, grad koji posjecuju samo bogati rusi amerikanci i skandinavci..grad u kojem su nekretnine po 5000eur/m2, grad koji je prekrasan al ipak mi je moj Split najlipši na svijetu..

dubrovnik je lijep grad za doc jedan dan.inace je poprilicno dosadan i sterilan.i preskup.
a sto se tice osjecaja slobode?mozda za sve ali za srbe ne znma bas smiju li se opustit previse.

OK Dubrovnik jeste divan grad, u poslednje vreme lici na Diznilend jer su ga dobro izreklamirali pa su turisti opet nahrlili, vise nego ranijih godina, pre ili zahvaljujuci, kao sto vi kazete "ratnog razaranja i krpljenja". Svidja mi se vas prikaz, sasvim je ok, ali molim vas, kada pricate o istom "razaranju" imajte na umu da ste i vi pod uticajem istih medija koji su od muve napravili slona ili kako se vec kaze. Nasa otvorenost prema susedima me je uvek fascinirala. ali ipak, kada nadjete clanak posvecen Beogradu ili Novom Sadu u nekim hrvatskim novinama, javite.........

ne rece nam autorka jel morala da krije da je iz srbije i da joj slucajno ne izleti BRE

Trebali ste otici vlastitim automobilom, po mogucnosti sa BG, KG ili NI tablicama. Dozivljaj bi vjerovatno bio potpuniji i autenticniji.

Lep clanak i solidan pokusaj da se docara ono sto se docarati ne moze kad god to pokusavamo sa mestima u koja su ugradjeni vekovi ljudske kreativnosti, volje, vere, znanja, iskustva. Ne savrsenstvo dubrovackih zidova i zdanja, vec duh ljudi koji su ga podigli i ocuvali je ono sto nas ostavlja bez daha kada krocimo na ulice tog grada. A duh se ne da uhvatiti ni recju ni digitalnom kamerom. Posetite Dubrovnik, posetite manastire u Meteorima u Grckoj, posetite cupriju na Drini(kad je voda visoka) i znacete o cemu pricam. Ovog leta sam prvi put posetio Meteore, a Dubrovnik prvi put posle 24 godine. Iako dijametralno suprotna po svrsi i duhu, oba mesta su spomenici ljudske volje i to je ono sto privlaci milione ljudi. Samo malo o mojoj poseti Dubrovniku: jedina neprijatnost je bila sto su nas vratili sa Debelog Brijega zbog naprsle sofersajbne, ali smo preko Prevlake prosli prosli bez problema( tablice na kolima su bile niske, moj brat je imao srpski, njegova cerka makedonski, a ja i moje dve cerke kanadski pasos). Sve ostalo je bilo kako treba. Na ulazu u 'apoteku' razgovarao sam sa svojom decom na cistom 'niskom', na sta nas je momak koji je naplacivao ulaznice(3.5 eura) pozvao da udjemo besplatno.Pitao nas je odakle smo, a kad sam mu rekao da dolazimo iz Kanade, uzvratio je pitanjem 'Ma odakle ste stvarno?'Kad sam mu rekao da smo iz Niske Banje, nije imao pojma gde je to, osim da je u Srbiji(verovatno jos nije ni isao u skolu kad je Hrvatska proglasila nezavisnost) i pustio nas u muzej bez ulaznica. Ostecenja nacinjena granatiranjem su vidljiva, ali su u svim vodicima i brosurama o Dubrovniku napumpana do smesnih razmera i taj glupi cin je definitivno ucinio mnogo vise stete Srbiji nego Dubrovniku

predivan tekst o predivnom gradu! moj otac je rodom iz DU i do pocetka rata smo svake godine islu tamo na letovanje. ove godine sam prvi put isao nakon 18 (osamnaest) godina i to dva puta,prvi put u februaru na svega par dana a drugi put u julu na 17 dana. oba puta sa svojim kolima sa sve SU tablama koja sam ostavljao parkirana na boninovu. ostala su neostecena! problema nismo imali iako sam-smo svo vreme govorili cistim srpskim jezikom! probleme imaju samo oni koji zele da ih imaju! tipicno beogradsko ponasanje tamo ne prolazi! doduse ne samo tamo nego nigde u svetu gde neko razume srpski jezik tipicno "plejersko" ponasanje nece proci! grad je podosta skup,ali samo ako tako hocete da prodjete. za 10 eura dvoje mogu da se najedu sasvim solidno. na svakom koraku postoji neka prodavnica,tipa konzum gde se moze svasta pazariti pa i roba iz SRB. o ostecenju starog grada za vreme rata netreba trositi reci! svako ko ode u stari grad preporucujem mu da kupi dvd "dubrovnik u ratu" pa da vidi sam kako je to izgledalo i sta se desavalo!!! sve u svemu,grad je u samome vrhu svetskih turistickih destinacija i treba ga obici! barem jednom u zivotu!

Dubrovnik je moj grad i uvek će to ostati iako sam morao da odem iz njega. Ne mislim da ne treba o njemu pisati jer je to grad koji ne pripada samo njegovim stanovnicima i Hrvatskoj, već celom svetu. Što se tiče razaranja upravo na B92 Info ide serijal "Veliki rat" koji se bavi upravo ratom na dubrovačkom području. Preporučujem da ga svako pogleda i sam prosudi da li su priče napumpane ili nisu. Bio sam tamo sa BG tablicama. Pre 5 godina imao sam malo problema u vidu mrkih pogleda i dobacivanja. Ove godine nikakvih. Pogledajte serijal, pa će vam biti malo jasnije što se neko i ne nasmeje kada čuje ekavicu ili vidi registraciju iz Srbije. Ali vreme leči sve rane i naše i njihove, pa će naša deca bar moći potpuno opušteno da idu u Hrvatsku.
Pozdrav svima!

živim na sjeveru hrvatske i svake godine dolazim na ljetovanje dole u dubrovnik, sa svog stajališta mogu reći da je dubrovnik jako skup jer kada svi prijatelji zajedno sjednemo na kavu taj račun uvijek iznosi oko 40€ jer kava dođe oko 3€, sokovi oko 4€ to su cjene u kafićima naravno koji se nalaze na stradunu, a doći u dubronvik i ne popiti kavu na stradunu je isto kao da i niste bili u dubrovniku

Imam kucu na Hvaru, najljepsi otok koji postoji! Ali kada sam sa suprugom prije 3 godine vidio Dubrovnik, oduzeo mi je dah...tako gostoljubljivi ljudi, prelijep,cist grad...on je stvarno nesto posebno!

Hvala na ovom tekstu, sve vreme sam ga čitao sa osmehom na licu.Imao sam gotovo identično iskustvo o Vidovu dne ove godine.Na letovanju u Herceg Novom, sa pasošem koji uporno svrbi u džepu, nije mi preostajalo ništa drugo no da se zaputim ka Gradu.Nisam ranije bio tamo, pa nisam imao pojma o tome šta ću videti.Da jesam, pronašao bih način da svaki korak unutar zidina zabeležim u digitalnom obliku koji će makar trokratno da me nadživi.
Od momenta kada se u grad uđe, prelazi se u sasvim drugačiji svet.Na Onorfijevoj česmi toga dana jedan momak u tradicionalnoj nošnji je svirao a drugi momak, iz Azije, je uz tradicionalne ritmove izvodio ples najviše nalik već zaboravljenom Break Dance-u, na ogromno oduševljenja turista.Kod crkve svetog Vlaha jedan stariji Englez sa osmehom na licu kaže da je „tačno znao da ću da ga pitam za fotografisanje“ i pristaje veoma rado, kao i svi ostali, mada vas neće baš uvek razumeti, ali će stara dobra gestikulacija propraćena enormno dobrom voljom obeju strana uvek doneti rezultate(u slučaju da onaj koga ste pitali ne govori engleski ili srspsko/hrvatsko/bošnjačko/crnski i gorski jezik:)
Naročito jak utisak na mene ostavlja rodna kuća Marina Držića, tipična dubrovačka građevina koja iza svojih zidova krije gomilu patinom misterije prekrivenih scena.Fotografišem se pored table na kojoj piše ko je u kući živeo, i prisećam se sjajnih predavanja profesora Bore Marinkovića, koji mi je na fakultetu držao renesansnu i baroknu književnost i jednom slučajno napomenuo da je sjajni pisac Držić možda ipak i sarađivao sa španskim vlastima kada su, jednom prilikom, na predstavi uhapšeni svi sem njega...
Živopisnost kojom placa odiše najviše me podseća na scene iz Velog mista u kojima se prikazuje jedan dan na pijaci.Nije baš isto, ali liker od narndži ili ruža, predivne smokve ili za jelo pripremljena narandžina kora su baš ono što sam zapamtio (ili mislim da jesam) gledajući scene ove kultne TV serije.
Baš negde kod turističkog biroa nalazi se gospođa koja u tradicionalnoj nošnji prodaje suvenire.Svi joj se obraćaju na engleskom, pa to učinim i ja .Pitam je da se fotografišemo zajedno.Ona pristaje, a kod priprema za najbolji položaj kod fotografije meni izleće nekoliko reči na maternjem jeziku.Žena me pogleda, nasmeje se i kaže-
A šta ti, lipi moj, misliš da se ja neću s tobom slikat ako govoriš drugim jezikom?
Ma ne, pravdam se ja, primetio sam da ovde svi govore engleski...
-Govore i druge jezike, vidiš kako te dobro razumijem...
I uz osmeh se fotografišemo.
Obilazak grada jeste ozbiljan finansijski atak, pa na kraju, kada jedva dojezdih do Dominikanskog samostana i muzeja, sa žaljenjem ustanovih da mi je ostalo 19 kuna, a ulaznica košta 20.Ne videh onaj famozni krst srpskog kralja Stefana Uroša II, koji sam naročito želeo da vidim.A pravoslavna crkva, hvala na pitanju, izgleda veoma lepo i baš je u toku bio proces njenog renoviranja.

Postoji samo jedna lepša stvar od posete Dubrovniku.To je šetnja gradom u društvu prelepe žene u crvenoj haljini.Da neko ne pomisli da priču o Dubrovniku skrnavim švalerskim avanturama, radi se o mojoj rođenoj ženi, koja je, lepa sama od sebe, u Dubrovniku izgledala za nijansu lepše.
I noćima posle toga sanjala Dubrovnik.
Ništa čudno.

Fala za ovaj krasni tekst, tako toplo i poučno, nadam se da ćeš se vratit u Grad barem jednom godišnje.Vrata mog rodnog grada su ti uvijek otvorene jer se vidi da si i ti otvorila srce njemu.

predivno mesto, bili smo ove godine u maju par dana...podsetili ste me na taj prekrasni grad

Lepo je ziveti u zaledju Dubrovnika a spustati se na kupanje i vecernji provod u Dubrovnik. Bolja je atmosfera bila nekada kad je gro turista bilo iz Srbije sad su to prolaznici iz Kruzera. Sve u svemu lep kraj, tu je Trebinje, planina Orijen, Herceg Novi Cavtat...

I ja sam tokom letovanja, iz HN posetila DU.Autobus je bio pun ruskih i belgijskih turista. Samo jedan putnik i ja imali smo srpski pasos. Nase pasose su zadrzali par minuta da sve provere pa su nas pustili. Imala sam veliku zelju da vidim DU. Malo sam se razocarala kada sam na bilbordu uz put videla natpis: Dobro dosli u zemlju Ante Gotovine! Nadala sam se da smo prevazisli takve poruke...Inace, grad je prelep, ima poseban smek, istoriju, ljude...Nemam sta reci, a da vec nije receno. Takodje sam par puta posetila Trebinje...To je jedan od najlepsih gradova koje sam videla...Ususkan pod Leotarom, sav u kamenu..vredi ga posetiti...

Odličan tekst! Vratio me je u doba moje mladosti kada skoro svako leto provodila u tom gradu.Kao što je autorka u nazivu napisala "pozornica pod vedrim nebom", Dubrovnik to doista i jeste. Preporučam svima koji mogu da izdvoje vreme i novac, a nađu se u Dubrovniku, neka pogledaju neku od predstava. Zbilja, nema bolje scenografije!

Ja sam bio prošlo leto u Dubrovniku, moram da kazem da smo isli sa svojim kolima i to Bg tablica. Parkirali smo na Ilinoj glavici u javnoj garazi i krenuli ka Gradu. Osećaj je bio neopisiv, istorija, turisti iz celog sveta na jednom mestu. Sa Hrvatima nismo imali nikakih problema, sećam se moja zena je ušla u prodavnicu i pitala na eng koliko kostaju suveniri, devojka koja je radila tu se osmehnula i rekla da moze da priča i "naški" verovatno nas je čula pred prodavnicom, isto tako hrana piće je skupo ali vredelo je svakog evra. Bilo smo 2 sedmice u Hrvatskoj od Dubrovnika do Pule i samo kad smo došli u Beograd ostala je neopisiva zelja da se vratimo....i hočemo

P.S. ja i zena nismo mogli da verujemo da u makarskoj i splitu i uopšte u Hrvatskoj su ludi za turbo folk muzikom tako samo u jednom restoranu u Makarskoj slušali Vesnu Zmijanjac, Lepu Lukič, Brenu i imao sam osećaj kao da sam na splavu samo naravno s pogledom na prekrasno more..

Ja sam pripadnica neke nove generacije i nisam imala priliku da posetim Dubrovnik, ali sam se zato naslusala lepih prica o tom gradu od mojih roditelja i njihovih prijatelja. Te generacije su nekada bas znale uzivati i obogatiti svoj zivot putovanjima... Super je i to sto se iz Herceg Novog mogu napraviti i ti jednodnevni izleti, imacu to na umu!

Jako lepo napisan tekst, kao jedna šetnja gradom. Sigurno je da je Dubrovnik jedan od najlepših gradova na Jadranskom moru, a i rt Prevlaka nije dzaba nacionalni park. E sad, to je drugo što je zapušten... I Cavtat je jako lep, obavezno ga treba posetiti!

Dubrovnik je i moj Grad.Odlazila sam svake godine ,sve do 1990.Tamo sam se vencala,iz ljubavi prema Gradu. 2000.sam na 4 dana odvela i sina da proslavimo njegov 11. rodjendan,sve sa vizom dobijenom u Konzulatu u Kotoru.I tada me je docekao gostoljubivo .Uredno sam se prijavila u Turistickoj ustanovi i pronasla sobu u Starom gradu.Kao i uvek govorila sam ekavicu.To sto nisam imala nikakvih neprijatnosti povezujem s tim da isklreno,otvoreno,cisto,privlaci samo isto.I obrnuto,naravno. Iznova cu se vracati kada god budem u prilici.

..."Otvori draga prozor i slusaj nase note,ljubavi cemo pijevat,la muzika di note"...

..."Dok palme njisu grane i cijela varos spi, behari dok mirisu, ljubis me ljubis ti"...

Secam se detinjstva mog...Ljuljaska izmedju dva drveta, ja laka kao sam let,pevam samo ove dve pesme naizmenicno, kao da druge ne postoje, a pogled u nebo mi je stvarao viziju tih reci. Nisam ni slutila da cu samo malo kasnije setati Stradunom, zagledati u otvorene prozore, slusati sapat palme na vetru i upoznati "Dubrovacke trubadure". Jedno vece, kada su posebno meni otpevali te dve pesme,nisam znala da li je vizija ili stvarnost.
Dubrovnik je grad kom sam se svakog leta vracala opet, i opet, i opet... Dugo nisam tamo bila...Zivot me nosi tamo-amo, kao na ljuljasci i realizuje jos neke vizije iz detinjstva mog.