U vitkom duhu vitko telo

Skola i ucenje nisu razlog za debljanje (osim ako si ekstra glup pa moras non-stop da sedis). Uostalom, ne moze se stalno uciti bez posledica jer mozgu je potreban predah i napajenje baterija u vidu fizicke aktivnosti.
Ne mogu da smrsaju samo ljudi sa poremecajem enzima u razgradnji glikogena (jer oni iako su predebeli kada pocnu dijetu bukvalno umiru od gladi). Svi ostali mogu. Kao sto se mogu i ostaviti cigarete. Bitno je da li hoces ili neces.

Iako to ruzno zvuci, ni ja ne volim debele ljude. Ne u smislu da ih mrzim, vec jednostavno, nije mi prijatno da me dotaknu, da se znoje pored mene... Pa sad, ako to znaci da sam netolerantna...

Mislim da je od sustinskog znacaja upravo ishrana. Ako neko strasno voli meso, slatkise, masti...tesko ce moci da kontrolise tezinu.

Ako, medjutim, volite i hranite se vocem, povrcem, pijete dosta tecnosti i obazavate morske plodove, ne znam zaista kako biste se mogli ugojiti???

Ja nikad necu odabrati meso umesto paprike, mada cu i meso pojesti kad je prilika...Medjutim to mi nije ideja vodilja.

Mnogo ljudi prosto ne smatra da su jeli ako nisu pojeli sniclu??? I,iako meso samo po sebi nece gojiti, to je uglavnom crveno meso pripremljeno na masti. Dakle,los izbor!

Nasa kultura ishrane nije dobra iako ume da bude jako ukusna. Ali, posto se svemu moze nauciti, sigurna sam da bi za vecinu ljudi ovaj nacin ishrane bio spasonosan.

Probajte, stvarno funkcionise!

Oduvijek sam bila debela... Jos kao malu obozavali su da me shtipkaju,grizu..,al sa godinama ja sam shvatila da meni to smeta i iskreno pokusavala na hiljadu normalnih nacina da se oslobodim tog problema. To sto sam se razlikovala od drugih boljelo je mnogo mog oca,koji mi je govorio da ne jedem,vikao me itd.. nisam jela, al sam ostajala i dalje ista. kasnije se potvrdilo da mi je to tako genetski predodredjeno, a i da zbog ogromnog ucenja(sjedjelnja na stolicu - nekretanja) sam upravo takva. Pokusavala sam da se izborim sa tim,al nije islo, krene,pa stane... Medjutim,to mi nikad nije onemogucilo da budem omiljena u drustvu, da mogu da treniram tenis, idem na turnire, uzivam.. Ali kako sam sve postajala starija time sam imala sve vise obaveza skolskih,a samim tim uslijedilo je i danonocno sjedjenje na stolici,i uzimanje hrane zbog pretjerane treme... ljudi koji me ne poznaju poceli su da me gledaju sa cudjenjem, bila sam cesto izvrgavana i ruganju od strane momaka.. nazalost,to se ponekad desi i danas, kada imam 18 godina, kad mi je skola na prvom mjestu, i kad mogu smrsati samo za vrijeme ljetnjeg raspusta. Zdravlje mi je u odlicnom stanju, sa tim nisam imala problema, ali ponekad se plasim da cu izludjeti ako vidim da me jos neko pogleda sa gadjenjem... Drustvo i decko kojeg sam izgubila mi nikad na tome nisu zamjerili,al mozda bas zato sto me vole ne zele da mi kazu da sam ja takva kakva jesam i da mi treba pomoc.
Nadam se da cu uspjeti da predjem preko svih prepreka koje su me sputavale da dodjem do cilja, jer cu poceti da ozbiljno radim na tome... Bitna je volja, jer ona snagu za svaku pobjedu. Pobijedicu!

Toliko teksta napisano da bi samo u jednoj recenici bilo ono sto svi cekamo da procitamo. Tekst nije od preterane pomoci. Cisto da se prekrati vreme. Imam muku sa kilogramima kojih nema mnogo viska ali su suvise dugo godina visak. Predlazem svima da urade test intolerancije na hranu. Kosta 3000 i daju vam spisak namirnica koje vas organizam tesko vari i koje treba da izbegavate. Kilogrami se tope sami i sto je najvaznije, ne vracaju se. Ja vec dve nedelje jedem koliko kod hocu (i kada god mi padne na pamet) i oslabila sam tri kilograma a da prstom nisam mrdnula. Kada bi se jos ubacile fizicke aktivnosti (planiram i to) rezultati ce biti fascinantni. Pozdrav i podrska svima koji se bore sa kilogramima.

Mogu iz sopstvenog iskustva da potvrdim da je gojaznost uglavnom rezultat losih navika u ishrani i manjka kretanja. Resenje nisu dijete i gladovanje nego promena nacina ishrane kombinovana sa bilo kojom vrstom sporta i kretanja. Vec sitnice cine cuda. Umesto chipsa grickajte slane stapice. Umesto pileta sa kozom jedite belo meso. Piva nema preko nedelje, nego samo vikendom kad se izlazi sa drustvom. Smanjite ugljene hidrate, sto ce reci hleb, a jedite belancevine i salatu do mile volje. Posebno za veceru ako uspete da izostavite hleb (bolje pojedite duplu porciju mesa bez masti ili ribe i salate) brzo cete se osetiti laksim i samouverenijim. A sport sve to podstice ne samo kroz trosenje kalorija, nego pre svega kroz poboljsanje raspolozenja i uspeh koji svako bavljenje sporta (sat vremena dnevno je sasvim dovoljno) donosi sobom. Na pocetku je malcice naporno, ali vec kroz 1-2 meseca vam nece nedostajati hleb i vec u podne cete se kao malo dete radovati planiranim sportskim aktivnostima. Onda sve ide samo od sebe. Samo napred!

U danasnje doba nepristojno je biti debeo i to postaje glavni problem, narocito gojaznim ljudima. Smatra se da su mrsavi ljudi zdravi i da sama gojaznost izaziva bolesti, sto nauka za par godina vec moze da opovrgne. Tesko je odoljeti kulturnom modelu u kojem su vam debeli ljudi gadni, a trebalo bi da im pomognete, ako ste bas zabrinuti za njihovo zdravlje.

Meni nijesu gadniji od anoreksicnih ili onih koji se podvrgavaju estetskoj hirurgiji da bi sa 70 godina imali tijelo 20-ogdisnjaka. Ovih drugih i trecih nemam u familiji, ali debelih imam, i jednako pokusavam da im pomognem kao da ostave cigarete, na primjer, jer smatram da bi im zbog toga zivot bio bolji.

znate ono: jadna, vidi kako je debela? e pa jedni mi sa rupom na kasiki. debljina ubija i tacka. ja sam bila premrsava i jedva sam se ugojila, zato glasam za zlatnu sredinu

Ja, iskreno receno, imam gotovo sve osobine 'debelih': resavanje problema hranom, slabo razlikovanje telesnih stanja (glad, zedj, umor...), itd. Ali opet imam 45kg (a visoka sam 163cm). Pretpostavljam da se delimicno radi o (relativno) brzom metabolizmu. Osim toga, stvar je u tome da uglavnom jedem niskokaloricnu hranu. Tako da, jeste da mi se desi da se 'prezderem', ali ja se 'prezderem' sa jedno cetiri-pet vecih jabuka u nizu, a ne sa 200g cokolade sa lesnicima.

Sve je to ok,ali ja volim da jedem :D

txtic je super i potpuno je tacan. treba promeniti nacin razmisljanja i odnos prema hrani i sve vremenom (ne preko noci) dodje na svoje. treba jednostavno usvojiti zdrave zivotne navike i osluskivati sta vase telo kaze. gotovo sam sigurna da ono najbolje zna sta mu prija, kada i u kojoj meri.
i za mene jedan od najboljih saveta jeste da kada ste pod stresom ne treba jesti, jer hranom necete resiti problem (zapravo dobicete jos jedan). bolje je i preskociti obrok ili pojesti nesto lagano nego utopiti stres u hrani.
i nije toliko u pitanju estetika, koliko zdrav zivot, sto verujem da moze biti sasvim dovoljna motivacija za preduzimanje "odluke".

Umesto opsesije tezinom, treba se fokusirati na zdravlje. Ja o hrani razmsljam kao o gotovo magicnim sastojcima koji imaju potencijal da mom telu i dusi daju snagu i vitalnost, da zadovolje njihove potrebe, da ja kao deo prirode kroz njih komuniciram sa tom prirodom, da se osecam deo nje, i da dobijam od nje ono sto mi je potrebno.
Kvalitetne namirnice ukusno pripremljene cine me srecnom.

Inace postujem tradicije pripremanja hrane u Srbiji i drugim zemljama u kojima sam se nasla, i ne mislim da je bilo koja hrana losa sama po sebi. Ali treba biti mudar i izabrati ono sto je telu najpotrebnije, a preterano masna ili slana jela ili slatkise ostaviti za ponekad, za neke specijalne prilike.

Time se ne odrice ni od cega, a vodi se racuna o zdravlju sveukupnog bica, sto nam se stostruko vraca kroz zdravlje, vitalnost, srecu i zadovoljstvo.

Oduvijek sam bila debela... Jos kao malu obozavali su da me shtipkaju,grizu..,al sa godinama ja sam shvatila da meni to smeta i iskreno pokusavala na hiljadu normalnih nacina da se oslobodim tog problema. To sto sam se razlikovala od drugih boljelo je mnogo mog oca,koji mi je govorio da ne jedem,vikao me itd.. nisam jela, al sam ostajala i dalje ista. kasnije se potvrdilo da mi je to tako genetski predodredjeno, a i da zbog ogromnog ucenja(sjedjelnja na stolicu - nekretanja) sam upravo takva. Pokusavala sam da se izborim sa tim,al nije islo, krene,pa stane... Medjutim,to mi nikad nije onemogucilo da budem omiljena u drustvu, da mogu da treniram tenis, idem na turnire, uzivam.. Ali kako sam sve postajala starija time sam imala sve vise obaveza skolskih,a samim tim uslijedilo je i danonocno sjedjenje na stolici,i uzimanje hrane zbog pretjerane treme... ljudi koji me ne poznaju poceli su da me gledaju sa cudjenjem, bila sam cesto izvrgavana i ruganju od strane momaka.. nazalost,to se ponekad desi i danas, kada imam 18 godina, kad mi je skola na prvom mjestu, i kad mogu smrsati samo za vrijeme ljetnjeg raspusta. Zdravlje mi je u odlicnom stanju, sa tim nisam imala problema, ali ponekad se plasim da cu izludjeti ako vidim da me jos neko pogleda sa gadjenjem... Drustvo i decko kojeg sam izgubila mi nikad na tome nisu zamjerili,al mozda bas zato sto me vole ne zele da mi kazu da sam ja takva kakva jesam i da mi treba pomoc.
Nadam se da cu uspjeti da predjem preko svih prepreka koje su me sputavale da dodjem do cilja, jer cu poceti da ozbiljno radim na tome... Bitna je volja, jer ona snagu za svaku pobjedu. Pobijedicu!

Iako to ruzno zvuci, ni ja ne volim debele ljude. Ne u smislu da ih mrzim, vec jednostavno, nije mi prijatno da me dotaknu, da se znoje pored mene... Pa sad, ako to znaci da sam netolerantna...

Mislim da je od sustinskog znacaja upravo ishrana. Ako neko strasno voli meso, slatkise, masti...tesko ce moci da kontrolise tezinu.

Ako, medjutim, volite i hranite se vocem, povrcem, pijete dosta tecnosti i obazavate morske plodove, ne znam zaista kako biste se mogli ugojiti???

Ja nikad necu odabrati meso umesto paprike, mada cu i meso pojesti kad je prilika...Medjutim to mi nije ideja vodilja.

Mnogo ljudi prosto ne smatra da su jeli ako nisu pojeli sniclu??? I,iako meso samo po sebi nece gojiti, to je uglavnom crveno meso pripremljeno na masti. Dakle,los izbor!

Nasa kultura ishrane nije dobra iako ume da bude jako ukusna. Ali, posto se svemu moze nauciti, sigurna sam da bi za vecinu ljudi ovaj nacin ishrane bio spasonosan.

Probajte, stvarno funkcionise!

Skola i ucenje nisu razlog za debljanje (osim ako si ekstra glup pa moras non-stop da sedis). Uostalom, ne moze se stalno uciti bez posledica jer mozgu je potreban predah i napajenje baterija u vidu fizicke aktivnosti.
Ne mogu da smrsaju samo ljudi sa poremecajem enzima u razgradnji glikogena (jer oni iako su predebeli kada pocnu dijetu bukvalno umiru od gladi). Svi ostali mogu. Kao sto se mogu i ostaviti cigarete. Bitno je da li hoces ili neces.

Sve je to ok,ali ja volim da jedem :D

Ja, iskreno receno, imam gotovo sve osobine 'debelih': resavanje problema hranom, slabo razlikovanje telesnih stanja (glad, zedj, umor...), itd. Ali opet imam 45kg (a visoka sam 163cm). Pretpostavljam da se delimicno radi o (relativno) brzom metabolizmu. Osim toga, stvar je u tome da uglavnom jedem niskokaloricnu hranu. Tako da, jeste da mi se desi da se 'prezderem', ali ja se 'prezderem' sa jedno cetiri-pet vecih jabuka u nizu, a ne sa 200g cokolade sa lesnicima.

Mogu iz sopstvenog iskustva da potvrdim da je gojaznost uglavnom rezultat losih navika u ishrani i manjka kretanja. Resenje nisu dijete i gladovanje nego promena nacina ishrane kombinovana sa bilo kojom vrstom sporta i kretanja. Vec sitnice cine cuda. Umesto chipsa grickajte slane stapice. Umesto pileta sa kozom jedite belo meso. Piva nema preko nedelje, nego samo vikendom kad se izlazi sa drustvom. Smanjite ugljene hidrate, sto ce reci hleb, a jedite belancevine i salatu do mile volje. Posebno za veceru ako uspete da izostavite hleb (bolje pojedite duplu porciju mesa bez masti ili ribe i salate) brzo cete se osetiti laksim i samouverenijim. A sport sve to podstice ne samo kroz trosenje kalorija, nego pre svega kroz poboljsanje raspolozenja i uspeh koji svako bavljenje sporta (sat vremena dnevno je sasvim dovoljno) donosi sobom. Na pocetku je malcice naporno, ali vec kroz 1-2 meseca vam nece nedostajati hleb i vec u podne cete se kao malo dete radovati planiranim sportskim aktivnostima. Onda sve ide samo od sebe. Samo napred!

Toliko teksta napisano da bi samo u jednoj recenici bilo ono sto svi cekamo da procitamo. Tekst nije od preterane pomoci. Cisto da se prekrati vreme. Imam muku sa kilogramima kojih nema mnogo viska ali su suvise dugo godina visak. Predlazem svima da urade test intolerancije na hranu. Kosta 3000 i daju vam spisak namirnica koje vas organizam tesko vari i koje treba da izbegavate. Kilogrami se tope sami i sto je najvaznije, ne vracaju se. Ja vec dve nedelje jedem koliko kod hocu (i kada god mi padne na pamet) i oslabila sam tri kilograma a da prstom nisam mrdnula. Kada bi se jos ubacile fizicke aktivnosti (planiram i to) rezultati ce biti fascinantni. Pozdrav i podrska svima koji se bore sa kilogramima.

txtic je super i potpuno je tacan. treba promeniti nacin razmisljanja i odnos prema hrani i sve vremenom (ne preko noci) dodje na svoje. treba jednostavno usvojiti zdrave zivotne navike i osluskivati sta vase telo kaze. gotovo sam sigurna da ono najbolje zna sta mu prija, kada i u kojoj meri.
i za mene jedan od najboljih saveta jeste da kada ste pod stresom ne treba jesti, jer hranom necete resiti problem (zapravo dobicete jos jedan). bolje je i preskociti obrok ili pojesti nesto lagano nego utopiti stres u hrani.
i nije toliko u pitanju estetika, koliko zdrav zivot, sto verujem da moze biti sasvim dovoljna motivacija za preduzimanje "odluke".

U danasnje doba nepristojno je biti debeo i to postaje glavni problem, narocito gojaznim ljudima. Smatra se da su mrsavi ljudi zdravi i da sama gojaznost izaziva bolesti, sto nauka za par godina vec moze da opovrgne. Tesko je odoljeti kulturnom modelu u kojem su vam debeli ljudi gadni, a trebalo bi da im pomognete, ako ste bas zabrinuti za njihovo zdravlje.

Meni nijesu gadniji od anoreksicnih ili onih koji se podvrgavaju estetskoj hirurgiji da bi sa 70 godina imali tijelo 20-ogdisnjaka. Ovih drugih i trecih nemam u familiji, ali debelih imam, i jednako pokusavam da im pomognem kao da ostave cigarete, na primjer, jer smatram da bi im zbog toga zivot bio bolji.

znate ono: jadna, vidi kako je debela? e pa jedni mi sa rupom na kasiki. debljina ubija i tacka. ja sam bila premrsava i jedva sam se ugojila, zato glasam za zlatnu sredinu

Umesto opsesije tezinom, treba se fokusirati na zdravlje. Ja o hrani razmsljam kao o gotovo magicnim sastojcima koji imaju potencijal da mom telu i dusi daju snagu i vitalnost, da zadovolje njihove potrebe, da ja kao deo prirode kroz njih komuniciram sa tom prirodom, da se osecam deo nje, i da dobijam od nje ono sto mi je potrebno.
Kvalitetne namirnice ukusno pripremljene cine me srecnom.

Inace postujem tradicije pripremanja hrane u Srbiji i drugim zemljama u kojima sam se nasla, i ne mislim da je bilo koja hrana losa sama po sebi. Ali treba biti mudar i izabrati ono sto je telu najpotrebnije, a preterano masna ili slana jela ili slatkise ostaviti za ponekad, za neke specijalne prilike.

Time se ne odrice ni od cega, a vodi se racuna o zdravlju sveukupnog bica, sto nam se stostruko vraca kroz zdravlje, vitalnost, srecu i zadovoljstvo.