Kloniranje – šta, kako i zašto?

Tekst je odlican, vrlo razumljiv i lako se prati, uzivanje je citati ga. Ja imam samo neke stvari da predlozim kako bi se u buducnosti iskljucile dalje greske.

Slika prvog ljudskog kloniranog embriona nije ispravna. Doduse autori tvrde da jeste ali nikada nisu uspeli da analizama (poredjenje DNK otiska na primer) da to potvrde ili ponove slicne rezultate. Prikazani rani embrion moze da bude partenogenetskog porekla kao sto su bili kod Hvanga. Za sada postoje dve grupe koje su dokazale da zaista imaju klonirane embrione i to je publikovano: Stojkovic et al. 2005 i French et al. 2008. Ove publikacije ne samo da to dokazuju dodatnim analizama vec i razvojem embriona do blastociste.
Slika manipulacije celija predstavlja ubrizgavanje celija u blastocistu, to je kod coveka zabranjeno.
Da li su i koliko klon i original slični? Nisu, ne samo zbog navedenih socio-ekonomskih ili faktora reprogramiranja vec i zbog genetskih neslicnosti tj. mesanja mitohodrija izmedju jajne celije i tudje celije koja se u nju ubacuje. Mitohondrije imaju svoju DNK pa dolazi do njihovog mesanja. Pravi klonovi su samo jednojajcani blizanci.

Svrha terapeutskog kloniranja je dobiti specificne maticne celije pacijenta ne samo zbog terapije vec i kako bi se izucavale nasledne bolesti ne na coveku vec tamo gde nastaju u samoj celiji.

Jos jednom, sve pohvale autoru, narocito sto je istakao da samo javne debate i dobar zakon sprecavaju neznanje, nedoumice i zloupotrebu.

Etičke i pseudoetičke restrikcije nametnute naučnom istraživanju su daleko preuske, a u pojedinim slučajevima po meni zadiru i duboko u privatna prava raspolaganja vlastitim genetskim materijalom i reproduktivnom sudbinom. Za sada se, naravno, radi o čisto teorijskim dilemama, ali s obzirom da postoje velike šanse da se u toku sledećih par decenija pretvore u eminentno praktične, sada je pravi čas da se otvori logična i otvorena diskusija o njima bez predrasuda i mitoloških gluposti. S kakvim pravom, recimo, država i društvo zabranjuju čoveku koji ne želi da se seksualno reprodukuje, već da se klonira da upravo to učini, ako ima za to mogućnosti i sredstava da svoje klonove/decu izdržava? Kloniranje je način reprodukcije koji, osim tehničkih prepreka koje će se vremenom sigurno otkloniti, ako niste religiozan čovek (to jest podložan nedokazanim i nedokazivim iluzijama o prirodi realnosti) nema nikakve intrinzične nedostatke u odnosu na seksualnu reprodukciju, i kao takvog ga koriste mnogi prirodni organizmi. Takođe, ako se otkloni prepreka "nasleđivanja biološkog časovnika", i ako znamo da je sedište onoga što nazivamo čovekom ili ličnošću locirano u kori velikog mozga, zašto čovek, kao jedini vlasnik svog genetskog materijala, ne bi mogao da ima jednu ili više kopija samog sebe, specijalno uzgajenih tako da imaju samo rudimentarni nervni sistem potreban za održavanje bioloških funkcija (te na taj način nisu ljudi i ličnosti ni u pravnom ni u suštinskom smislu), koje bi mu služile kao "banka rezervnih delova". Ja lično apsolutno ništa neetično ne vidim ni u tome, ni u mnogi drugim potpuno bezrazložno zabranjenim postupcima i pravcima istraživanja u biologiji, i imam utisak da "etički autoriteti" u nauci i društvu podležu pritisku religioznih i ostalih regresivnih i mračnjačkih ideja, i nasilno zaustavljaju napredak koji bi mogao da donese izlečenje mnogih bolesti i značajno produženje prosečnog životnog veka.

Kao neko ko se razume u ovu tematiku i bavi se time, samo sam htela da pohvalim autora na jako dobrom tekstu, jer i sama znam da je tesko napisati kratak a razumljiv (svima) tekst, posto mi obicno imamo tendenciju da se izgubimo u detaljima.
J.

Prvo bih da pohvalim tekst. Ne preterano dugacak, jasan, bez pretenzija da presudjuje...
Svojedobno sam na referendumu o Ustavu Srbije glasao protiv zbog dve stvari. To su bila regulacija Vojske i Vojne obaveze, a drugo je stavka o kloniranju. Naime nasim mudrim Ustavom je zabranjeno kloniranje, ali nigde se ne spominje genetski inzenjering, te je znaci ilegalno napraviti kopiju sebe, ali je savrseno ustavno napraviti dete sa dve glave. Zelim da kazem da se oko kloniranja podize ogromna prasina usled straha i neznanja (scenario u kome neki bogatas pravi armiju klonova za razne potrebe je smesan, pa ako mu treba vojska, lakse ce ju skupiti od placenika sa svih strana sveta), a o nekim mogucim problemima se i ne razmislja.

Ko je protiv kloniranja, nek me podrzi.

"Nadajmo se da ćemo, za promenu, postupati pametno."
Bice ovdje mnogo losih stvari, kao i sa atomskom bombom. Ili hemijskim oruzjem. Ili trgovinom organima ...

@dr_luj
Moram da se ogradim na početku, nisam ni lekar ni biolog, tako da zaista nisam stručan za ovu oblast, ali na osnovu opšteg naučnog obrazovanja i tridesetak godina praćenja većine relevantnih pomaka u toj oblasti, cenim da sasvim sigurno postoji nekoliko teorijskih načina da se to uradi, od "kreativne editacije" osnovnog koda, do supresije razvoja blokiranjem relevantnih mehanizama (u to kada fetus postaje čovek, ne bih se upuštao, jer je precizan kriterijum teško naći i po sredi je manje-više političko-teološko pitanje, meni lično, pošto nisam adherent nijedne od popularnih masovnih psihoza kojima se tepa "religije", dosta je da ako mu se neokorteks ne razvije, čovek u bilo kom relevantnom smislu sasvim sigurno neće postati). Nijedan od spomenutih načina trenutno nije u domašaju aktuelne tehnologije, ali će ih u roku od 20-30 godina, koliko sam ja u stanju da procenim, barem par biti. S druge strane, čitav koncept je, naravno, samo simplifikacija za potrebe jednog kratkog komentara na naučnopopularni članak, gde je ovaj primer poslužio više kao slikovita ilustracija osnovnog problema, a manje kao ozbiljna analiza. Takođe mi se čini da uz sadašnji tempo progresa, kako u oblasti uzgajanja samostalnih organa i ostalih "rezervnih delova" od daleko bazičnijih "materijala" kao što su matične ćelije, tako i u sferi protetike i nanotehnologija, da kloniranje celih organizama bez neokorteksa po svoj prilici nikada neće ni biti "issue", ali glavni problem nije u tome da li će nam to zaista trebati ili ne, već upravo da je priroda većine tih etičkih ili pseudoetičkih "granica" veštačka i iracionalna, i da ima mnogo više veze sa predrasudama i religioznim naplavinama, nego sa bilo kakvom naučno postavljenom etičkom ili pravnom perspektivom. Strah od zloupotreba je, doduše dobar razlog za oprez, ali čini mi se da je on danas u tolikoj meri preteran i iracionalno obojen, da šteta od usporavanja napretka počinje da veoma ozbiljno preteže nad potencijalnim štetama koju bi neki izolovan slučaj zloupotrebe mogao da donese. Uostalom, u biologiji postoje oblasti koje nose milion puta više hazarda i destruktivnog potencijala od kloniranja, ne samo za čoveka već i za veliki deo biosfere, a o njima se, baš iz spomenutih iracionalnih, pseudoetičkih i religioznih razloga kojima podležu i neki naučnici (pošto su, naravno, samo ljudi) govori deset puta manje nego o relativno trivijalnom kloniranju.

Ja cu pokusati da budem kratak:

Moj utisak je da je svo ljudsko nastojanje da preuzme upravljacke ingerencije od prirode (kako se to kaze - da se igra Boga) do sada dovelo do katastrofalnih posledica. Nemam argumente, ali mislim da ce i ovo. To sto ce biti i nekih dobrih efekata i proizvesti se uspesni lekovi za neke bolesti, nije ni izbliza tako korisno kao sto bi bilo da se novac koji se u ovakve projekte ulaze ulozen u pravedniju raspodelu resursa, eliminaciju gladi, obrazovanje, ocuvanje zivotne sredine. Samo, to bi onda bilo vise crnaca nego belaca.

Da se razumemo, pokretac cele ove price je novac i sasvim je izvesno da ce nas na kraju kao i sve ostalo i ovo glupiranje skupo kostati.

Celokupna patrijarhalna civilizacija sa judeo-hriscansko-islamskim dominantnim konceptom na celu ne vredi pisljiva boba. Ako neko misli da je sreca sto na celu nisu orijentalci, neka se samo malo strpi pa ce biti jos gore. A i ovako je bezveze!

Izbegavanje sagledavanja prauzroka i svodjenje diskusije na to da li je eticki ili neeticki te kako ce da bude primenjeno itd. je bespredmetno!

@ EU citizen:
Da li stvarno mislite da je moguce "uzgojiti" ljudsku jedinku koja ima samo rudimentarne bioloske funkcije? A kako? Npr, u kom momentu cete embrionu da odstranite neokorteks? Kada taj isti embrion postaje, po vama, "covek"? Iako su silne price o fabrikama organa primamljive, bojim se da bi morali da predjemo preko previse granica da bi tako nesto funkcionisalo. Kako napreduju istrazivanja u drugim, srodnim poljima, nadam se i da necemo morati.

veoma dobar informativni text,jer ljudi uvek misle na kentaure, kad im se spomene rec kloniranje... Mada ja sam iskreno protiv, mi imamo prirodan vek postojanja(da ne kazem trajanja) i to tako mora da ostane, i ovako smo duze tu nego sto bi trebali, posle 65 svrha zivota je drasticno izmenjena, i mozda 2% ljudi zna i moze da uziva u tom dobu starosti..

S obzirom na to da genetiku poznajem ,postupak kloniranja mi je ,od prvi put kad sam saznao , igledao poznat i logican . Ali neznam zasto me on asocira na onanisanje.

Sve što treba i želite da saznate o kloniranju, od tehničke strane, pa do moralnih pitanja koje predstavljaju prepreku. No, kao i sve dobro što čovečanstvo iznedri, i ovo će imati puno mesta zloupotrebi. Pitanje je, koliko bi daleko bio spreman da ide prosečan čovek da bi sebi spasao npr. slepila, i da li u takvim situacijama i postoji svest o poštovanju nekih pravila. Trgovina organima je očigledan primer. Da ljudi iole u takvim situacijama poštuju moralne norme, toga ne bi bilo!

Ko je protiv kloniranja, nek me podrzi.

veoma dobar informativni text,jer ljudi uvek misle na kentaure, kad im se spomene rec kloniranje... Mada ja sam iskreno protiv, mi imamo prirodan vek postojanja(da ne kazem trajanja) i to tako mora da ostane, i ovako smo duze tu nego sto bi trebali, posle 65 svrha zivota je drasticno izmenjena, i mozda 2% ljudi zna i moze da uziva u tom dobu starosti..

Etičke i pseudoetičke restrikcije nametnute naučnom istraživanju su daleko preuske, a u pojedinim slučajevima po meni zadiru i duboko u privatna prava raspolaganja vlastitim genetskim materijalom i reproduktivnom sudbinom. Za sada se, naravno, radi o čisto teorijskim dilemama, ali s obzirom da postoje velike šanse da se u toku sledećih par decenija pretvore u eminentno praktične, sada je pravi čas da se otvori logična i otvorena diskusija o njima bez predrasuda i mitoloških gluposti. S kakvim pravom, recimo, država i društvo zabranjuju čoveku koji ne želi da se seksualno reprodukuje, već da se klonira da upravo to učini, ako ima za to mogućnosti i sredstava da svoje klonove/decu izdržava? Kloniranje je način reprodukcije koji, osim tehničkih prepreka koje će se vremenom sigurno otkloniti, ako niste religiozan čovek (to jest podložan nedokazanim i nedokazivim iluzijama o prirodi realnosti) nema nikakve intrinzične nedostatke u odnosu na seksualnu reprodukciju, i kao takvog ga koriste mnogi prirodni organizmi. Takođe, ako se otkloni prepreka "nasleđivanja biološkog časovnika", i ako znamo da je sedište onoga što nazivamo čovekom ili ličnošću locirano u kori velikog mozga, zašto čovek, kao jedini vlasnik svog genetskog materijala, ne bi mogao da ima jednu ili više kopija samog sebe, specijalno uzgajenih tako da imaju samo rudimentarni nervni sistem potreban za održavanje bioloških funkcija (te na taj način nisu ljudi i ličnosti ni u pravnom ni u suštinskom smislu), koje bi mu služile kao "banka rezervnih delova". Ja lično apsolutno ništa neetično ne vidim ni u tome, ni u mnogi drugim potpuno bezrazložno zabranjenim postupcima i pravcima istraživanja u biologiji, i imam utisak da "etički autoriteti" u nauci i društvu podležu pritisku religioznih i ostalih regresivnih i mračnjačkih ideja, i nasilno zaustavljaju napredak koji bi mogao da donese izlečenje mnogih bolesti i značajno produženje prosečnog životnog veka.

Prvo bih da pohvalim tekst. Ne preterano dugacak, jasan, bez pretenzija da presudjuje...
Svojedobno sam na referendumu o Ustavu Srbije glasao protiv zbog dve stvari. To su bila regulacija Vojske i Vojne obaveze, a drugo je stavka o kloniranju. Naime nasim mudrim Ustavom je zabranjeno kloniranje, ali nigde se ne spominje genetski inzenjering, te je znaci ilegalno napraviti kopiju sebe, ali je savrseno ustavno napraviti dete sa dve glave. Zelim da kazem da se oko kloniranja podize ogromna prasina usled straha i neznanja (scenario u kome neki bogatas pravi armiju klonova za razne potrebe je smesan, pa ako mu treba vojska, lakse ce ju skupiti od placenika sa svih strana sveta), a o nekim mogucim problemima se i ne razmislja.

Tekst je odlican, vrlo razumljiv i lako se prati, uzivanje je citati ga. Ja imam samo neke stvari da predlozim kako bi se u buducnosti iskljucile dalje greske.

Slika prvog ljudskog kloniranog embriona nije ispravna. Doduse autori tvrde da jeste ali nikada nisu uspeli da analizama (poredjenje DNK otiska na primer) da to potvrde ili ponove slicne rezultate. Prikazani rani embrion moze da bude partenogenetskog porekla kao sto su bili kod Hvanga. Za sada postoje dve grupe koje su dokazale da zaista imaju klonirane embrione i to je publikovano: Stojkovic et al. 2005 i French et al. 2008. Ove publikacije ne samo da to dokazuju dodatnim analizama vec i razvojem embriona do blastociste.
Slika manipulacije celija predstavlja ubrizgavanje celija u blastocistu, to je kod coveka zabranjeno.
Da li su i koliko klon i original slični? Nisu, ne samo zbog navedenih socio-ekonomskih ili faktora reprogramiranja vec i zbog genetskih neslicnosti tj. mesanja mitohodrija izmedju jajne celije i tudje celije koja se u nju ubacuje. Mitohondrije imaju svoju DNK pa dolazi do njihovog mesanja. Pravi klonovi su samo jednojajcani blizanci.

Svrha terapeutskog kloniranja je dobiti specificne maticne celije pacijenta ne samo zbog terapije vec i kako bi se izucavale nasledne bolesti ne na coveku vec tamo gde nastaju u samoj celiji.

Jos jednom, sve pohvale autoru, narocito sto je istakao da samo javne debate i dobar zakon sprecavaju neznanje, nedoumice i zloupotrebu.

Kao neko ko se razume u ovu tematiku i bavi se time, samo sam htela da pohvalim autora na jako dobrom tekstu, jer i sama znam da je tesko napisati kratak a razumljiv (svima) tekst, posto mi obicno imamo tendenciju da se izgubimo u detaljima.
J.

@ EU citizen:
Da li stvarno mislite da je moguce "uzgojiti" ljudsku jedinku koja ima samo rudimentarne bioloske funkcije? A kako? Npr, u kom momentu cete embrionu da odstranite neokorteks? Kada taj isti embrion postaje, po vama, "covek"? Iako su silne price o fabrikama organa primamljive, bojim se da bi morali da predjemo preko previse granica da bi tako nesto funkcionisalo. Kako napreduju istrazivanja u drugim, srodnim poljima, nadam se i da necemo morati.

S obzirom na to da genetiku poznajem ,postupak kloniranja mi je ,od prvi put kad sam saznao , igledao poznat i logican . Ali neznam zasto me on asocira na onanisanje.

"Nadajmo se da ćemo, za promenu, postupati pametno."
Bice ovdje mnogo losih stvari, kao i sa atomskom bombom. Ili hemijskim oruzjem. Ili trgovinom organima ...

Ja cu pokusati da budem kratak:

Moj utisak je da je svo ljudsko nastojanje da preuzme upravljacke ingerencije od prirode (kako se to kaze - da se igra Boga) do sada dovelo do katastrofalnih posledica. Nemam argumente, ali mislim da ce i ovo. To sto ce biti i nekih dobrih efekata i proizvesti se uspesni lekovi za neke bolesti, nije ni izbliza tako korisno kao sto bi bilo da se novac koji se u ovakve projekte ulaze ulozen u pravedniju raspodelu resursa, eliminaciju gladi, obrazovanje, ocuvanje zivotne sredine. Samo, to bi onda bilo vise crnaca nego belaca.

Da se razumemo, pokretac cele ove price je novac i sasvim je izvesno da ce nas na kraju kao i sve ostalo i ovo glupiranje skupo kostati.

Celokupna patrijarhalna civilizacija sa judeo-hriscansko-islamskim dominantnim konceptom na celu ne vredi pisljiva boba. Ako neko misli da je sreca sto na celu nisu orijentalci, neka se samo malo strpi pa ce biti jos gore. A i ovako je bezveze!

Izbegavanje sagledavanja prauzroka i svodjenje diskusije na to da li je eticki ili neeticki te kako ce da bude primenjeno itd. je bespredmetno!

@dr_luj
Moram da se ogradim na početku, nisam ni lekar ni biolog, tako da zaista nisam stručan za ovu oblast, ali na osnovu opšteg naučnog obrazovanja i tridesetak godina praćenja većine relevantnih pomaka u toj oblasti, cenim da sasvim sigurno postoji nekoliko teorijskih načina da se to uradi, od "kreativne editacije" osnovnog koda, do supresije razvoja blokiranjem relevantnih mehanizama (u to kada fetus postaje čovek, ne bih se upuštao, jer je precizan kriterijum teško naći i po sredi je manje-više političko-teološko pitanje, meni lično, pošto nisam adherent nijedne od popularnih masovnih psihoza kojima se tepa "religije", dosta je da ako mu se neokorteks ne razvije, čovek u bilo kom relevantnom smislu sasvim sigurno neće postati). Nijedan od spomenutih načina trenutno nije u domašaju aktuelne tehnologije, ali će ih u roku od 20-30 godina, koliko sam ja u stanju da procenim, barem par biti. S druge strane, čitav koncept je, naravno, samo simplifikacija za potrebe jednog kratkog komentara na naučnopopularni članak, gde je ovaj primer poslužio više kao slikovita ilustracija osnovnog problema, a manje kao ozbiljna analiza. Takođe mi se čini da uz sadašnji tempo progresa, kako u oblasti uzgajanja samostalnih organa i ostalih "rezervnih delova" od daleko bazičnijih "materijala" kao što su matične ćelije, tako i u sferi protetike i nanotehnologija, da kloniranje celih organizama bez neokorteksa po svoj prilici nikada neće ni biti "issue", ali glavni problem nije u tome da li će nam to zaista trebati ili ne, već upravo da je priroda većine tih etičkih ili pseudoetičkih "granica" veštačka i iracionalna, i da ima mnogo više veze sa predrasudama i religioznim naplavinama, nego sa bilo kakvom naučno postavljenom etičkom ili pravnom perspektivom. Strah od zloupotreba je, doduše dobar razlog za oprez, ali čini mi se da je on danas u tolikoj meri preteran i iracionalno obojen, da šteta od usporavanja napretka počinje da veoma ozbiljno preteže nad potencijalnim štetama koju bi neki izolovan slučaj zloupotrebe mogao da donese. Uostalom, u biologiji postoje oblasti koje nose milion puta više hazarda i destruktivnog potencijala od kloniranja, ne samo za čoveka već i za veliki deo biosfere, a o njima se, baš iz spomenutih iracionalnih, pseudoetičkih i religioznih razloga kojima podležu i neki naučnici (pošto su, naravno, samo ljudi) govori deset puta manje nego o relativno trivijalnom kloniranju.

Sve što treba i želite da saznate o kloniranju, od tehničke strane, pa do moralnih pitanja koje predstavljaju prepreku. No, kao i sve dobro što čovečanstvo iznedri, i ovo će imati puno mesta zloupotrebi. Pitanje je, koliko bi daleko bio spreman da ide prosečan čovek da bi sebi spasao npr. slepila, i da li u takvim situacijama i postoji svest o poštovanju nekih pravila. Trgovina organima je očigledan primer. Da ljudi iole u takvim situacijama poštuju moralne norme, toga ne bi bilo!