Šansa za izvoz povrća

Prvo i osnovno, ovde se niko ne hvali. Drugo, nije zarada 110 miliona, nego obrt, tojest prodaja. Znaci zarada je naravno daleko manja, jer moraju da se odbiju sve vrste troskova. Trece, kome je ovo mala cifra nek uzme asov i zasadi svoj persun i paradajz u basti, pa nek ga izvozi do mile volje.

110 miliona evra podeljeno sa 7.5 miliona građana, to je oko 14.6 evra po stanovniku ove zemlje, zarađeno u toku godinu dana. 14.6 evra za godinu dana? I vi se hvalite izvozom povrća!?

110 miliona EUR na 7.5 miliona ljudi????!!! kakve to veze ima uopste..zar ocekujete da ce ti povrtari da zarade novac za Vas?! toliko je stručnjaka u ovoj zemlji da izgleda ne mogu da dodju do izražaja jedni od drugih, samo što izgleda niko ne nece da radi.. kakve gluposti sa septickom jamom, sramota..probajte djubriti biljku sa time i videcete sta ce se desiti......uostalom i treba ovi ljudi da izvezu svoje proizvode a mi cemo od Miska kupiti kineski pasulj i beli luk

Ovako, ako milsite da su gluposti sa septičkim jamama iziđite malo iz "belog" Beograda i prošetajte do Šapca na primer ili do Fruške Gore ili do Leskovca ili do Negotinske nizije. Ako vam je to daleko, idite do Višnjice (bus 32 vozi sa Trga Republike, ili kako se sada taj trg već zove) ili do sela oko Obrenovca. Uzmite sebi vremena, dan, dva, tri, biće dovoljno. I, nemojte da odsedate u nekoj kući, iziđite u polje, sa šatorom pa pratite aktivnosti na polju. Ako nećete sami ili vam treba vodič: javite mi se off-lineb(redakciji B92 je moja e-mail adresa poznata) pa ću vas ja voditi, ako treba vrebaćemo, kao lovci, kada naši vrli seljaci krenu da đubre...
A o zaradi i obrtu: niko ne očekuje da povrtari zarađuju za nas. Očekuje se da, pri ovolikoj površini obradive zemlje i mogućnostima za proizvodnnu bude mnogo veći obrt i veća zarada. Pogledajte samo Hrvatsku i Mađarsku, Makedoniju, da ne pominjemo mnogo manju Holandiju,ali sa mnogo,mnogo većom proizvodnjom povrća, pa vi razmišljajte.

"Plastenik bez grejanja košta 400.000 evra. Retko koji poljoprivrednik može da priušti takvu investiciju."
Naravno da ne može, ali u svetu i u normalnim državama (dakle, ne u Srbiji) za to postoje pomoć i subvencije države, kao što postoje i poslovne banke, vredne tog imena, koje su spremne da podele rizik i daju kredite pod normalnim i prihvatljivim uslovima za sve. A ne ovi naši zelenaši i šalabajzeri kojima ni hipoteka od 4-struke vrednosti zajma nije dovoljna garancija, pa zato radije deru na sitno i na ziher, po 30-40.000 EUR-a. Zarada je mnogo manja, ali njima uvek kapne.

Сви знамо да је недовољно али нико не тражи одговоре на питања. Зашто више нема ко да ради на земљи и да нам-им буде већи профит? Пример домаћина из Перлеза са којим сам причао мени је доста тога објаснио: Човек има више десетина хектара јако квалитетне земље између Тисе и Бегеја, разговарао је са неким избеглицама (не замерите, не знам из ког рата по реду) да дођу код њега да живе и раде земљу. Не треба причати да има сву потребну механизацију, да би имали СВОЈУ кућу и окућницу, воћњаке о штошта друго. Не вреди, каже да им је лакше да живе по неким вешерницама и продају по Булевару него ли да код њега буду домаћини. Ситуација је још парадоксалнија зато што је доста људи избегло баш за земљорадничких крајева, дакле није им страно ништа што се тиче обрађивања земље. Али ето, више им, из мени морам признати непознатог разлога, одговара да воде овакав живот. А старог нисам видео 4-5 година, шта ће се десити када скроз онемоћа и земља она најплоднија западне у коров? Ништа, помирили смо се са многим другим стварима можемо и са овим. Е али ћемо зато и увозити из Кине, Турске итд, пасуљ, парадајз и остало. И нека тако буде када нам Господ није подарио више памети, можда ми боље ни не заслужујемо . . .

Kao neko ko živi na selu i barem je delimično upoznat sa radom zemljoradnika, moram da reagujem: ni jedan zemljoradnik ne đubri svoje njive sadržajem "svojih i komšijskih septičkih jama".Njive se đubre stajskim i veštačkim đubrivom, nikako đubrivom humanog porekla.

Пољопривреда је највећа шанса за Србију, добре земље за све гране пољопривреде имамо више него довољно. Проблем је што је Србима постало прљаво да копају, косе, чувају стада. Национална стратегија развоја пољопривреде је неопходна. Субвенције и повољни кредити појединачним пољопривредницима (не крупним земљопоседницима), уз снажну медијску промоцију успешних домаћинстава, треба да буду пут ка враћању (да се разумемо, малог али довољног броја) људи на село. Наравно, тренутно се ради управо супротно - спроводи се угњетавање малих и додела земље крупним земљопоседницима (читај: тајкунима), који је не обрађују већ чекају да је препродају или претворе у грађевинско земљиште.

pitam se kakav li je kvalitet tog povrća. kada je javna tajna da seljaci u srbiji "đubre" njive sadržajem svojih i komšijksih septičkih jama, i još se pomose time. sanitarna, komunalna i druge inspekcije i ne razmišljaju o tome da se mešaju u svoj posao i takvi proizvodi onda odlaze potrošačima na trpeze. ali, i sama činjenica da je zarada po stanovniku od ovog "izvoza" mizerna govori za sebe.

a da izvozimo palme?

"Postoji ogromna praznina na evropskom tržištu svežeg povrća kada Turci i Španci ne mogu da proizvode zbog visokih letnjih temperatura". Glupost! Oni su orijentisani na vansezonsku (za ostatak Evrope) proizvodnju, ne zato sto u sezoni ne bi mogli, zbog visokih temperatura, nego zato sto im se ne isplati, jer se u vecem delu Evrope trzista tada snabdevaju od lokalnih proizvodjaca. I nemojte se zanositi da je to, kao, nekakva "vasa sansa". Ako bismo ocenjivali prirodne predispozicije, dve pomenute zemlje imale bi cistu peticu, a Srbija bi bila negde oko 3+. Ali, sto je jos vaznije, zar mislite da je tu dovoljno posaditi, pa cekati vreme za berbu!? Da bi se neka zemlja pojavila kao ozbiljan izvoznik povrca, neophodne su odredjene infrastrukture, u mnogim oblastima i na mnogim nivoima, neophodne su razne pratece industrije i neophodna je odgovarajuca kultura. Srbija svega toga, ili nema uopste, ili ima neuporedivo manje od bilo kog potencijalnog konkurenta. Naravno da i Srbija treba da razvija i povrtarstvo, ali, zbog sebe i svog trzista, kao sto cine i drugi (pa zato nisu, kao ona, toliko zaostali s onim infrastrukturama i kulturom), a ne zbog nekakve lutrije, potrage za Eldoradom i jednim proizvodom kojim cete se namlatiti deviza. Vecito nekakve zabe za Talijane, puzevi za Francuze, foke za Eskime... a treba, jednostavno - raditi, kao sto cine, manje-vise, svi drugi. Sto se povrca tice, Srbija, u najboljem slucaju, moze naci neko parce trzista u Slovackoj, Ceskoj, Poljskoj... i to bi bilo to. Ali bi se, barem, mogla dovesti u stanje da manje paradajza u septembru uvozi iz Turske, ili pasulja iz Kine ili Madagaskara. Ni to se nece desiti ako se stalno duva u kockicu i ceka nekakav bingo. Niko nije razvio ni povrtarstvo, ni bilo sta drugo, zbog drugih, nego pre svega, zbog sebe. Ne moze biti znacajan izvoznik puzeva neko ko puzeve ne jede, niti vrhunska vina moze praviti pivopija ili antialkoholicar. Ne moze biti izvoznik povrca zemlja u kojoj se paprike prodaju na dzak. Tek kad postoji domace trziste koje na nesto lici, e, onda, ako Bog da, moze se desiti da pretekne i za izvoz.

Umesto da nam izvoz bude 110 milijardi, mi imamo 110 miliona? Pa to je smesna cifra...

110 miliona evra podeljeno sa 7.5 miliona građana, to je oko 14.6 evra po stanovniku ove zemlje, zarađeno u toku godinu dana. 14.6 evra za godinu dana? I vi se hvalite izvozom povrća!?

pitam se kakav li je kvalitet tog povrća. kada je javna tajna da seljaci u srbiji "đubre" njive sadržajem svojih i komšijksih septičkih jama, i još se pomose time. sanitarna, komunalna i druge inspekcije i ne razmišljaju o tome da se mešaju u svoj posao i takvi proizvodi onda odlaze potrošačima na trpeze. ali, i sama činjenica da je zarada po stanovniku od ovog "izvoza" mizerna govori za sebe.

Ovako, ako milsite da su gluposti sa septičkim jamama iziđite malo iz "belog" Beograda i prošetajte do Šapca na primer ili do Fruške Gore ili do Leskovca ili do Negotinske nizije. Ako vam je to daleko, idite do Višnjice (bus 32 vozi sa Trga Republike, ili kako se sada taj trg već zove) ili do sela oko Obrenovca. Uzmite sebi vremena, dan, dva, tri, biće dovoljno. I, nemojte da odsedate u nekoj kući, iziđite u polje, sa šatorom pa pratite aktivnosti na polju. Ako nećete sami ili vam treba vodič: javite mi se off-lineb(redakciji B92 je moja e-mail adresa poznata) pa ću vas ja voditi, ako treba vrebaćemo, kao lovci, kada naši vrli seljaci krenu da đubre...
A o zaradi i obrtu: niko ne očekuje da povrtari zarađuju za nas. Očekuje se da, pri ovolikoj površini obradive zemlje i mogućnostima za proizvodnnu bude mnogo veći obrt i veća zarada. Pogledajte samo Hrvatsku i Mađarsku, Makedoniju, da ne pominjemo mnogo manju Holandiju,ali sa mnogo,mnogo većom proizvodnjom povrća, pa vi razmišljajte.

Prvo i osnovno, ovde se niko ne hvali. Drugo, nije zarada 110 miliona, nego obrt, tojest prodaja. Znaci zarada je naravno daleko manja, jer moraju da se odbiju sve vrste troskova. Trece, kome je ovo mala cifra nek uzme asov i zasadi svoj persun i paradajz u basti, pa nek ga izvozi do mile volje.

Umesto da nam izvoz bude 110 milijardi, mi imamo 110 miliona? Pa to je smesna cifra...

110 miliona EUR na 7.5 miliona ljudi????!!! kakve to veze ima uopste..zar ocekujete da ce ti povrtari da zarade novac za Vas?! toliko je stručnjaka u ovoj zemlji da izgleda ne mogu da dodju do izražaja jedni od drugih, samo što izgleda niko ne nece da radi.. kakve gluposti sa septickom jamom, sramota..probajte djubriti biljku sa time i videcete sta ce se desiti......uostalom i treba ovi ljudi da izvezu svoje proizvode a mi cemo od Miska kupiti kineski pasulj i beli luk

a da izvozimo palme?

"Plastenik bez grejanja košta 400.000 evra. Retko koji poljoprivrednik može da priušti takvu investiciju."
Naravno da ne može, ali u svetu i u normalnim državama (dakle, ne u Srbiji) za to postoje pomoć i subvencije države, kao što postoje i poslovne banke, vredne tog imena, koje su spremne da podele rizik i daju kredite pod normalnim i prihvatljivim uslovima za sve. A ne ovi naši zelenaši i šalabajzeri kojima ni hipoteka od 4-struke vrednosti zajma nije dovoljna garancija, pa zato radije deru na sitno i na ziher, po 30-40.000 EUR-a. Zarada je mnogo manja, ali njima uvek kapne.

Kao neko ko živi na selu i barem je delimično upoznat sa radom zemljoradnika, moram da reagujem: ni jedan zemljoradnik ne đubri svoje njive sadržajem "svojih i komšijskih septičkih jama".Njive se đubre stajskim i veštačkim đubrivom, nikako đubrivom humanog porekla.

Сви знамо да је недовољно али нико не тражи одговоре на питања. Зашто више нема ко да ради на земљи и да нам-им буде већи профит? Пример домаћина из Перлеза са којим сам причао мени је доста тога објаснио: Човек има више десетина хектара јако квалитетне земље између Тисе и Бегеја, разговарао је са неким избеглицама (не замерите, не знам из ког рата по реду) да дођу код њега да живе и раде земљу. Не треба причати да има сву потребну механизацију, да би имали СВОЈУ кућу и окућницу, воћњаке о штошта друго. Не вреди, каже да им је лакше да живе по неким вешерницама и продају по Булевару него ли да код њега буду домаћини. Ситуација је још парадоксалнија зато што је доста људи избегло баш за земљорадничких крајева, дакле није им страно ништа што се тиче обрађивања земље. Али ето, више им, из мени морам признати непознатог разлога, одговара да воде овакав живот. А старог нисам видео 4-5 година, шта ће се десити када скроз онемоћа и земља она најплоднија западне у коров? Ништа, помирили смо се са многим другим стварима можемо и са овим. Е али ћемо зато и увозити из Кине, Турске итд, пасуљ, парадајз и остало. И нека тако буде када нам Господ није подарио више памети, можда ми боље ни не заслужујемо . . .

Пољопривреда је највећа шанса за Србију, добре земље за све гране пољопривреде имамо више него довољно. Проблем је што је Србима постало прљаво да копају, косе, чувају стада. Национална стратегија развоја пољопривреде је неопходна. Субвенције и повољни кредити појединачним пољопривредницима (не крупним земљопоседницима), уз снажну медијску промоцију успешних домаћинстава, треба да буду пут ка враћању (да се разумемо, малог али довољног броја) људи на село. Наравно, тренутно се ради управо супротно - спроводи се угњетавање малих и додела земље крупним земљопоседницима (читај: тајкунима), који је не обрађују већ чекају да је препродају или претворе у грађевинско земљиште.

"Postoji ogromna praznina na evropskom tržištu svežeg povrća kada Turci i Španci ne mogu da proizvode zbog visokih letnjih temperatura". Glupost! Oni su orijentisani na vansezonsku (za ostatak Evrope) proizvodnju, ne zato sto u sezoni ne bi mogli, zbog visokih temperatura, nego zato sto im se ne isplati, jer se u vecem delu Evrope trzista tada snabdevaju od lokalnih proizvodjaca. I nemojte se zanositi da je to, kao, nekakva "vasa sansa". Ako bismo ocenjivali prirodne predispozicije, dve pomenute zemlje imale bi cistu peticu, a Srbija bi bila negde oko 3+. Ali, sto je jos vaznije, zar mislite da je tu dovoljno posaditi, pa cekati vreme za berbu!? Da bi se neka zemlja pojavila kao ozbiljan izvoznik povrca, neophodne su odredjene infrastrukture, u mnogim oblastima i na mnogim nivoima, neophodne su razne pratece industrije i neophodna je odgovarajuca kultura. Srbija svega toga, ili nema uopste, ili ima neuporedivo manje od bilo kog potencijalnog konkurenta. Naravno da i Srbija treba da razvija i povrtarstvo, ali, zbog sebe i svog trzista, kao sto cine i drugi (pa zato nisu, kao ona, toliko zaostali s onim infrastrukturama i kulturom), a ne zbog nekakve lutrije, potrage za Eldoradom i jednim proizvodom kojim cete se namlatiti deviza. Vecito nekakve zabe za Talijane, puzevi za Francuze, foke za Eskime... a treba, jednostavno - raditi, kao sto cine, manje-vise, svi drugi. Sto se povrca tice, Srbija, u najboljem slucaju, moze naci neko parce trzista u Slovackoj, Ceskoj, Poljskoj... i to bi bilo to. Ali bi se, barem, mogla dovesti u stanje da manje paradajza u septembru uvozi iz Turske, ili pasulja iz Kine ili Madagaskara. Ni to se nece desiti ako se stalno duva u kockicu i ceka nekakav bingo. Niko nije razvio ni povrtarstvo, ni bilo sta drugo, zbog drugih, nego pre svega, zbog sebe. Ne moze biti znacajan izvoznik puzeva neko ko puzeve ne jede, niti vrhunska vina moze praviti pivopija ili antialkoholicar. Ne moze biti izvoznik povrca zemlja u kojoj se paprike prodaju na dzak. Tek kad postoji domace trziste koje na nesto lici, e, onda, ako Bog da, moze se desiti da pretekne i za izvoz.