Kompjuterske igrice

Ipak, ono što sam tada rekao reći ću i sad - vidi se da je ovaj tekst pisao neko ko se vrlo malo razume u računarske igre i njihov socijalni milje, a ima žarku želju da o njima piše. Zbog toga ovaj tekst vrvi od opštih i neodređenih mesta i upotrebe odvratnog deminutiva "igrice" (zašto filmove ne zovete filmićima ?) - neko ko se u problematiku razume bi napisao mnogo kraći, a konkretniji tekst. Samim tim i saveti koji se na osnovu ovog teksta daju su veoma uopšteni i neodređeni, pa čak i netačni.

Na kraju, kao dugogodišnji gejmer želim da kažem samo ovo - strah od igara je preuveličan. Ja sam od svoje 10. do svoje 28. godine igrao igre prosečno oko 6 sati na dan, a nisam postao ni agresivan, ni asocijalan, niti mi se iskrivila kičma, čak sam i fakultet uspeo da završim. Štaviše, da mi posao dozvoljava, to bih radio i danas, svakodnevno a ne samo vikendima. Svet igara je čaroban, i nemojte braniti deci da u njega ulaze, samo pazite da se u njemu ne izgube.

Iskreno mislim da još uvek nije napravljena ozbiljna studija o uticaju video igara. Kao i svega mnogo i kod igara je isti slučaj. Ali ne treba zaboraviti da se one sadržajno i žanrovno razlikuju, te da postoji jedan deo video igara koji podstiče logičko mišljenje i veštinu , a drugi kreativnost. Naravno postoji i većina bezvrednih igara ali su obično one najmanje popularne ili su su tzv. trenutni hitovi, ako se malo raspitate u igračkoj zajednici uvidećete da postoji jedan deo igara koji se igra već godinama i da su one jedan vid sporta i veštine. Sa druge strane poznata kritika da video igre podstiču agresivnost je mršava jer priroda agresivnih impulsa podstiče iz frustracija i potiskivanja , a upravo su video igre te koje decu oslobađaju od toga. Inače agresivno dete će biti agresivno igralo ili ne video igre. Oni što definitivno trpi jeste fizička kondicija i aktivnost, može doći do gojaznosti i socijalne deprivacije u neumerenom igranju (ali zar to nije opasnosti i kod drugih singl aktivnosti pa čak i čitanja knjiga). Sve veća popularnost tzv. on-line igranja omogućava i komunikaciju putem interneta i zajedničku igru ljubitelja video igara. Postoji i fenomen da je prosečna struktura igrača sve više, o čemu autorka takođe nije govorila. U čemu bi bila razlika između šaha i neke strateške igre? Da li samo zato što su figure od drveta možemo ovu smatrati zdravu a video igru bolesnu. Takođe je bitno reći da je svakom ko prati razvoj video igara poznato da se koristi sve jači i jači hardware tj. procesori i grafička karta. Kao glavni kvalitet tog fenomena jeste činjenica da se pojavljuje sve veći broj nelinearnih video igara što je kod igračke populacije izuzetno pozdravljeno. Mogao bih još toga da kažem ali za to mi je potreban članak ili blog....
Vladeta Đurđić, Psiholog

Nije slučajno što su,po prvi put u istoriji,novi naraštaji lošije obrazovani nego njihovi roditelji.Zapitajte se zašto je tako pre nego što počnete da pišete ovakve gluposti?
Jedan komentariše kako je 18 godina,šest sati dnevno igrao igrice i da mu ništa ne fali?!
Fali ti,čoveče,oko 5 godina života,uzalud potrošenih.
Drugi kaže: "Da nije film,bila bi kafana".Šta kažete,zar ne bi bilo najbolje kada bi bila KNJIGA?!
Treći pravdaju vreme koje njihova deca provode za kompjuterom time što kažu da njihova deca ne pale ambasade...Samo se vi tešite.

Meni je žao što sam upravo(verovatno uzalud) potrošio minut i po da postavim ovaj komentar.
Kako li tek izgleda izgubiti pola života?

Odsustvo mašte??
kakva glupost. Da li je autor nekad cuo za RPG ili strategijske igre?

Moj klinac nije napunio tri godine rastura DOOM! Svaka mu cast!

Nadrealista smatra da ljudi gube vreme igrajuci igre... i da je bolje citanje knjiga. Ali ja sam citao relativno mali broj knjiga a znam jako mnogo o istoriji, geografiji, mitologiji, pa i o elementima od kojih se sastoje atomi ili o nacinu na koji funkcionise moderna, kao i srednjovekovna evropska ekonomija.
Gde sam sve to naucio? Ne u knjigama, nego igrajuci strategije.

Roditelji koji misle da je igranje na kompjuteru gubljenje vremena su isti ti cija deca pale strane ambasade, jer nisu naucili da se isprazne na neki drugi nacin. Treba im to reci bas ovako, da ti ljudi shvate u kolikoj meri nisu u pravu.

Obozavam video igre,ali sam u srednjoj skoli morao da odaberem ili video igre ili skola... Izabrao sam ovo drugo.Treba imati ravnoteze.Sad planiram da kupim novog Wii Nintenda a na studijama farmacije sam :)

Prava stvar je uspeti da nadjes pravu meru u svemu sto radis. Poceo sam da igram igre jos sa C64 i igram ih i dan danas bar sat do dva dnevno uglavnom RPG-ove i strategije. Uz to nisam primetio da su ostali aspekti zivota ikada trpeli. Usavrsio sam engleski, zavsio fakultet, radim i dalje uspevam da procitam bar jednu knjigu mesecno a nekad to bude i po dve ili tri. Gledam filmove veoma cesto ponekad skoro svakodnevno, vidjam se sa prijateljima, idem na koncerte, odem do teretane ili dzogiram skoro svakog dana. Jedinino sto spavam 4-5 sati dnevno ali mi to nije problem. Tako da reci da zbog igara se gubi od drugih stvari u zivotu nije tacna, vazna je samo organizacija. I pored toga sto i danas provodim vreme uz igre uspevam da uradim vise stvari u zivotu od vecine svojih prijatelje koji uglavnom vise nemaju ni za sport ni za filmove ni za izlaske. A knjige su prestali da citaju sa lektirom. Sto se tice izgubljenog vremena treba imati na umu da su ljudima prioriteti razliciti, nekome je izgubljeno vreme sedeti satima u nekom kaficu i piti kafu za kafom ili provoditi vreme u kafani ili uz TV ili spavati po pola dana. Sto se obrazovanja mladih tice tu su najmanje krive igre, razloge treba traziti u skolstvu i u opstem stanju drustva.

Opet se sve bazira na dozi. Ja sam igrao igirce i jako ih voleo, ali nikad nisam odbio da idem napolje na basket ili fudbal sa društvom. Čak je to umelo da bude i druženje svojevrsno kad odemo kod nekoga gajbi pa igramo mortal kombat ili u sega klubove i igramo NBA live. Posle smo igrali starcraft preko modema. Umeo sam da budem i po 10 sati za kompjuterom, ali to su bili izuzeci, npr. jednom u 6 meseci. Kao kad dete sedi u bašti i igra se i nalazi kreativna rešenja za neke zadatke, tako i igrice funkcionišu jer sve vam postavljaju poblem i vi treba da ga rešite. Čak i da nisu korisne ne treba sve u životu baš da bude korisno. Ponekad je potrebno da se da mozgu i odmor. Ovi što se kaju zbog jednog minuta izgubljenog na postavljanje komentara to ne mogu da razumeju, ali mi ostali koji mislimo da u životu ima vremena za sve: i knjige i igrice i sport i priču i tv i muziku znamo o čemu govorim.

Video igrice su keva , preporucio bi ih svakome ....

Licno smatram da su TV programi tipa Fox Crime i Fox Life mnogo opasniji po psihu deteta nego kompjuterske igre. Tacno je da je u poslednjih 5-6 godina doslo da izuzetne degradacije kvalieta igara, ali i dalje se mogu pronaci normalne igre za normalne ljude.

Ljudi koji u zivotu nisu nista vise od tetrisa ili pasijansa odigrali ne mogu da shvate da je cak i za najbanalnije komjuterske igre potrebno mnogo razmisljati. Za neke manje za neke vise, naravno, ali retke su one (da ne kazem da prakticno ni ne postoje) u kojima je igrac pasivni posmatrac (kao u slucaju TV-a).

Jedine opasnosti su po meni fizicko zdravlje i relativna asocijalnost, ali samo ako se preteruje. A koristi su neogranicene.

Autor nije dao listu igara koje zadovoljavaju pomenute kriterijume. Jel moze neko da preporuci PC igre za dete od 3-4 god.?

Nazalost, iako sam kao dete/mladic provodio dosta vremena igrajuci kompjuterske igre, mislim da su DANAS igre generalno stetne za decu.

Vrlo je malo igara koje nesto razvijaju. Razvijaju palac i kaziprst, mozda. Ajde, i na neki nacin reflekse. ALi pogledajte sta to deca igraju. Sve igre u poslednjih 15-20 godina su totalne nebuloze, sve su 3D gde je glavni junak vidi iz svog pogleda i treba da puca/ubija/nadje. Ili su simulacije. Tj. sve to je vrsta simulacije. Nista inteligentno, nista sto razvija mozak. Mislim, volim i ja ponekad da provozam ferari na kompjuteru, ali samo nekad.

Poslednja pametna igra koju sam video je bila Tetris. A koji klinac to igra? Igraju grand theft auto i slicne nebuloze...

Moj klinac obozava sve te moderne gluposti koje su za tipove kromanjonca, a kada mu pokazem Oxyd/Esprit/Enigmu, kaze da mu je to dosadno, pritom je to jedna od malo igrica koja stvarno razvija mozak (http://www.nongnu.org/enigma/)

Za malu decu jos i ima lepih i edukativnih igara. Ja bih preporucio Nodija i Freddy the fish seriju (5 igrica) (nazalost sve na engleskom).

moje dete ima 3 godine i obozava edukativne igrice tipa mućni glavom.Slaze oblike i uči boje.Prezadovoljna sam takvim igricama.I ja volim igrice ali ne agresivne

Pustite decu na miru.
Zivela decija sloboda!
Drago mi je da postoje i misljenja koja ne kritikuju bas sve dokonosti koje deca vole.

U poslednjih 20 godina video igre su bile osnov racunarske pismenosti!To je jedina istina.Naravno da video igre imaju i losu stranu ali onu dobru ne treba potcenjivati i blatiti.

Igrice su mnogo vise korisne nego lose. Zasto? Zato sto su igrice JEDINSTVENE kod razvijanja nekih sposobnosti, jer dete neke stvari tesko moze da iskusi i nauci sem u igricama.
Sto se tice negativnih aspekata, u tom slucaju su igrice SAMO JEDNA od desetine drugih faktora koji uticu na lose ponasanje deteta.
Hocu da kazem: u pozitivnom smislu-igrice su cesto nezamenljive, a sto se tice negativnih uticaja-da nije igra bio bi film, da nije film bila bi kafana...

Već godinama sam na igrama. Uglavnom strategijama ali volim i GTA serijal. Imam posao, privatni život i sve ostalo. Moj mlađi brat tinejdžer je još gori manijak od mene, ali u školi je odličan, osvaja medalje u svom sportu, i ima par jako dobrih drugara. Za razliku od mene manje čita, i to je jedini problem, mada kako postaje stariji sve se više interesuje za knjige. To me je navelo na zaključak da kjniga za osoba u njegovom uzrastu ne postoje. Naš mali komšija je potpuni zaluđenik, i sem sveta igrica ne zna ni za jedan drugi. U čemu je razlika, u porodici. Odnosi u toj porodici su jako loši, a imaju para za najnovije kompjutere, pa mali beži od problema u virtuelni svet. Neko bi mogao da postavi i to pitanje. Zašto neko dete provodi više vremena igrajući se nego u RL?

Suština je samo ne dozvoliti detetu da u potpunosti pretera sa bilo čim. Ljudi projektuju sebe na decu i misle da je bolje provesti ceo dan u nekom sportu, nego uz kompjuter, ili provesti ceo dan uz knjigu nego uz ekran.
U stvari deca ne treba da provedu ceo dan ni uz šta, već ih treba od malena navići da tokom dana posvete pomalo vremena: čitanju, sportu, gledanju TV-a/filmova, igranju video igara, druženju i svakako ispunjavanju svojih obaveza.

Deci treba dozvoliti da igraju igre na kompjuteru, definitivno! Uopste nema razloga da im branimo.Svako vreme ima svoje igrice. Moj prilog deci Srbije nalazi se u Kompjuterskom Kampu za decu Srbije. Sigurna sam da ce deca uzivati.Pozdrav svim gejmerima!

Vidim razglaba se tu o igricama naveliko, a nikde da se spomene WOW (World of warcraft). Radi se o igrici koja se toliko popularizovala da ukoliko ovako nastavi za deset godina imacemo homosapiense i wowosapiense. Ono po cemu je ova igra posebna jeste sto postoji jedan neshvatljivo velik virtualni svet u koji se svaki igrac WOWa prikljuci, u kom ima svoju ekipu sa kojom komunicira preko onih sluski sa mikrofonom i osvaja svet, a kada ga osvoji inda proda svoj karakter nekom kinezu preko interneta i krece iz pocetka. Medju Wowovcima se cak razvio i jedinstven sleng za koji sam siguran da ga nijedan uvazeni Oksfordski naucnik nemoze razumeti.
Velik broj mojih poznanika iz osnovne i srednje skole su sada wowovci koji u potpunoj melanholicnosti duha provode po 12 sati dnevno u begstvu iz stvarnosti. A da se kom slucaju, nedaj boze, u nekom od njih probudi drevna potreba za odrzanjem vrste, na dva klika od njih tu je i multi-milijarderska pornografska industrija koja za razliku od TV programa ne vodi racuna o sadrzaju svog programa, niti o godistu svojih podanika.
Ne zelim nikoga da plasim, niti tvrdim da je tragedija ako dete igra neku igricu na kompjuteru, ali smatram da je jako mali broj ljudi svesno koliko je kult racunarstva postao nacin zivota i u kojoj meri degradira emotivni sklop deteta. Danas vise deca ne voze bicikle, ne igraju se masnih fota, ne tuku se iza skola, vec trce kuci da se 'uloguju' u neku od silnih formi komjuterskih igara. Tukli bi se a da to ne boli. E pa nemoze tako!
Svaki covek, pre nego sto stupi u tako ozbiljnu avanturu kao sto je roditeljstvo treba da se odluci: dete ili TV.

Prosle godine se po prvi put industrija videoigara izjednacila po obrtu sa filmskom industrijom. Druga stvar, sve je vise 18+ igara, znaci igara koje se prave za odrasle.
Da li igre "razvijaju mozak"? - verovatno da ,snalazenje na velikoj mapi sigurno poboljsava sposobnost orijentacije i pamcenja.
Tu je i brzina reagovanja ili sposobnost donosenja brzih odluka u strategijama.

Postoje istraživanja koja pokazuju da igranje određenih tipova igrica može da poveća inteligenciju deteta. Evo linka http://abcnews.go.com/wnt/health/story?id=814080.

Nije slučajno što su,po prvi put u istoriji,novi naraštaji lošije obrazovani nego njihovi roditelji.Zapitajte se zašto je tako pre nego što počnete da pišete ovakve gluposti?
Jedan komentariše kako je 18 godina,šest sati dnevno igrao igrice i da mu ništa ne fali?!
Fali ti,čoveče,oko 5 godina života,uzalud potrošenih.
Drugi kaže: "Da nije film,bila bi kafana".Šta kažete,zar ne bi bilo najbolje kada bi bila KNJIGA?!
Treći pravdaju vreme koje njihova deca provode za kompjuterom time što kažu da njihova deca ne pale ambasade...Samo se vi tešite.

Meni je žao što sam upravo(verovatno uzalud) potrošio minut i po da postavim ovaj komentar.
Kako li tek izgleda izgubiti pola života?

Video igrice su keva , preporucio bi ih svakome ....

Roditelji koji misle da je igranje na kompjuteru gubljenje vremena su isti ti cija deca pale strane ambasade, jer nisu naucili da se isprazne na neki drugi nacin. Treba im to reci bas ovako, da ti ljudi shvate u kolikoj meri nisu u pravu.

Deci treba dozvoliti da igraju igre na kompjuteru, definitivno! Uopste nema razloga da im branimo.Svako vreme ima svoje igrice. Moj prilog deci Srbije nalazi se u Kompjuterskom Kampu za decu Srbije. Sigurna sam da ce deca uzivati.Pozdrav svim gejmerima!

Nadrealista smatra da ljudi gube vreme igrajuci igre... i da je bolje citanje knjiga. Ali ja sam citao relativno mali broj knjiga a znam jako mnogo o istoriji, geografiji, mitologiji, pa i o elementima od kojih se sastoje atomi ili o nacinu na koji funkcionise moderna, kao i srednjovekovna evropska ekonomija.
Gde sam sve to naucio? Ne u knjigama, nego igrajuci strategije.

Iskreno mislim da još uvek nije napravljena ozbiljna studija o uticaju video igara. Kao i svega mnogo i kod igara je isti slučaj. Ali ne treba zaboraviti da se one sadržajno i žanrovno razlikuju, te da postoji jedan deo video igara koji podstiče logičko mišljenje i veštinu , a drugi kreativnost. Naravno postoji i većina bezvrednih igara ali su obično one najmanje popularne ili su su tzv. trenutni hitovi, ako se malo raspitate u igračkoj zajednici uvidećete da postoji jedan deo igara koji se igra već godinama i da su one jedan vid sporta i veštine. Sa druge strane poznata kritika da video igre podstiču agresivnost je mršava jer priroda agresivnih impulsa podstiče iz frustracija i potiskivanja , a upravo su video igre te koje decu oslobađaju od toga. Inače agresivno dete će biti agresivno igralo ili ne video igre. Oni što definitivno trpi jeste fizička kondicija i aktivnost, može doći do gojaznosti i socijalne deprivacije u neumerenom igranju (ali zar to nije opasnosti i kod drugih singl aktivnosti pa čak i čitanja knjiga). Sve veća popularnost tzv. on-line igranja omogućava i komunikaciju putem interneta i zajedničku igru ljubitelja video igara. Postoji i fenomen da je prosečna struktura igrača sve više, o čemu autorka takođe nije govorila. U čemu bi bila razlika između šaha i neke strateške igre? Da li samo zato što su figure od drveta možemo ovu smatrati zdravu a video igru bolesnu. Takođe je bitno reći da je svakom ko prati razvoj video igara poznato da se koristi sve jači i jači hardware tj. procesori i grafička karta. Kao glavni kvalitet tog fenomena jeste činjenica da se pojavljuje sve veći broj nelinearnih video igara što je kod igračke populacije izuzetno pozdravljeno. Mogao bih još toga da kažem ali za to mi je potreban članak ili blog....
Vladeta Đurđić, Psiholog

Nazalost, iako sam kao dete/mladic provodio dosta vremena igrajuci kompjuterske igre, mislim da su DANAS igre generalno stetne za decu.

Vrlo je malo igara koje nesto razvijaju. Razvijaju palac i kaziprst, mozda. Ajde, i na neki nacin reflekse. ALi pogledajte sta to deca igraju. Sve igre u poslednjih 15-20 godina su totalne nebuloze, sve su 3D gde je glavni junak vidi iz svog pogleda i treba da puca/ubija/nadje. Ili su simulacije. Tj. sve to je vrsta simulacije. Nista inteligentno, nista sto razvija mozak. Mislim, volim i ja ponekad da provozam ferari na kompjuteru, ali samo nekad.

Poslednja pametna igra koju sam video je bila Tetris. A koji klinac to igra? Igraju grand theft auto i slicne nebuloze...

Moj klinac obozava sve te moderne gluposti koje su za tipove kromanjonca, a kada mu pokazem Oxyd/Esprit/Enigmu, kaze da mu je to dosadno, pritom je to jedna od malo igrica koja stvarno razvija mozak (http://www.nongnu.org/enigma/)

Za malu decu jos i ima lepih i edukativnih igara. Ja bih preporucio Nodija i Freddy the fish seriju (5 igrica) (nazalost sve na engleskom).

Vidim razglaba se tu o igricama naveliko, a nikde da se spomene WOW (World of warcraft). Radi se o igrici koja se toliko popularizovala da ukoliko ovako nastavi za deset godina imacemo homosapiense i wowosapiense. Ono po cemu je ova igra posebna jeste sto postoji jedan neshvatljivo velik virtualni svet u koji se svaki igrac WOWa prikljuci, u kom ima svoju ekipu sa kojom komunicira preko onih sluski sa mikrofonom i osvaja svet, a kada ga osvoji inda proda svoj karakter nekom kinezu preko interneta i krece iz pocetka. Medju Wowovcima se cak razvio i jedinstven sleng za koji sam siguran da ga nijedan uvazeni Oksfordski naucnik nemoze razumeti.
Velik broj mojih poznanika iz osnovne i srednje skole su sada wowovci koji u potpunoj melanholicnosti duha provode po 12 sati dnevno u begstvu iz stvarnosti. A da se kom slucaju, nedaj boze, u nekom od njih probudi drevna potreba za odrzanjem vrste, na dva klika od njih tu je i multi-milijarderska pornografska industrija koja za razliku od TV programa ne vodi racuna o sadrzaju svog programa, niti o godistu svojih podanika.
Ne zelim nikoga da plasim, niti tvrdim da je tragedija ako dete igra neku igricu na kompjuteru, ali smatram da je jako mali broj ljudi svesno koliko je kult racunarstva postao nacin zivota i u kojoj meri degradira emotivni sklop deteta. Danas vise deca ne voze bicikle, ne igraju se masnih fota, ne tuku se iza skola, vec trce kuci da se 'uloguju' u neku od silnih formi komjuterskih igara. Tukli bi se a da to ne boli. E pa nemoze tako!
Svaki covek, pre nego sto stupi u tako ozbiljnu avanturu kao sto je roditeljstvo treba da se odluci: dete ili TV.

Postoje istraživanja koja pokazuju da igranje određenih tipova igrica može da poveća inteligenciju deteta. Evo linka http://abcnews.go.com/wnt/health/story?id=814080.

Ipak, ono što sam tada rekao reći ću i sad - vidi se da je ovaj tekst pisao neko ko se vrlo malo razume u računarske igre i njihov socijalni milje, a ima žarku želju da o njima piše. Zbog toga ovaj tekst vrvi od opštih i neodređenih mesta i upotrebe odvratnog deminutiva "igrice" (zašto filmove ne zovete filmićima ?) - neko ko se u problematiku razume bi napisao mnogo kraći, a konkretniji tekst. Samim tim i saveti koji se na osnovu ovog teksta daju su veoma uopšteni i neodređeni, pa čak i netačni.

Na kraju, kao dugogodišnji gejmer želim da kažem samo ovo - strah od igara je preuveličan. Ja sam od svoje 10. do svoje 28. godine igrao igre prosečno oko 6 sati na dan, a nisam postao ni agresivan, ni asocijalan, niti mi se iskrivila kičma, čak sam i fakultet uspeo da završim. Štaviše, da mi posao dozvoljava, to bih radio i danas, svakodnevno a ne samo vikendima. Svet igara je čaroban, i nemojte braniti deci da u njega ulaze, samo pazite da se u njemu ne izgube.

Igrice su mnogo vise korisne nego lose. Zasto? Zato sto su igrice JEDINSTVENE kod razvijanja nekih sposobnosti, jer dete neke stvari tesko moze da iskusi i nauci sem u igricama.
Sto se tice negativnih aspekata, u tom slucaju su igrice SAMO JEDNA od desetine drugih faktora koji uticu na lose ponasanje deteta.
Hocu da kazem: u pozitivnom smislu-igrice su cesto nezamenljive, a sto se tice negativnih uticaja-da nije igra bio bi film, da nije film bila bi kafana...

Autor nije dao listu igara koje zadovoljavaju pomenute kriterijume. Jel moze neko da preporuci PC igre za dete od 3-4 god.?

Licno smatram da su TV programi tipa Fox Crime i Fox Life mnogo opasniji po psihu deteta nego kompjuterske igre. Tacno je da je u poslednjih 5-6 godina doslo da izuzetne degradacije kvalieta igara, ali i dalje se mogu pronaci normalne igre za normalne ljude.

Ljudi koji u zivotu nisu nista vise od tetrisa ili pasijansa odigrali ne mogu da shvate da je cak i za najbanalnije komjuterske igre potrebno mnogo razmisljati. Za neke manje za neke vise, naravno, ali retke su one (da ne kazem da prakticno ni ne postoje) u kojima je igrac pasivni posmatrac (kao u slucaju TV-a).

Jedine opasnosti su po meni fizicko zdravlje i relativna asocijalnost, ali samo ako se preteruje. A koristi su neogranicene.

Odsustvo mašte??
kakva glupost. Da li je autor nekad cuo za RPG ili strategijske igre?

Opet se sve bazira na dozi. Ja sam igrao igirce i jako ih voleo, ali nikad nisam odbio da idem napolje na basket ili fudbal sa društvom. Čak je to umelo da bude i druženje svojevrsno kad odemo kod nekoga gajbi pa igramo mortal kombat ili u sega klubove i igramo NBA live. Posle smo igrali starcraft preko modema. Umeo sam da budem i po 10 sati za kompjuterom, ali to su bili izuzeci, npr. jednom u 6 meseci. Kao kad dete sedi u bašti i igra se i nalazi kreativna rešenja za neke zadatke, tako i igrice funkcionišu jer sve vam postavljaju poblem i vi treba da ga rešite. Čak i da nisu korisne ne treba sve u životu baš da bude korisno. Ponekad je potrebno da se da mozgu i odmor. Ovi što se kaju zbog jednog minuta izgubljenog na postavljanje komentara to ne mogu da razumeju, ali mi ostali koji mislimo da u životu ima vremena za sve: i knjige i igrice i sport i priču i tv i muziku znamo o čemu govorim.

Prava stvar je uspeti da nadjes pravu meru u svemu sto radis. Poceo sam da igram igre jos sa C64 i igram ih i dan danas bar sat do dva dnevno uglavnom RPG-ove i strategije. Uz to nisam primetio da su ostali aspekti zivota ikada trpeli. Usavrsio sam engleski, zavsio fakultet, radim i dalje uspevam da procitam bar jednu knjigu mesecno a nekad to bude i po dve ili tri. Gledam filmove veoma cesto ponekad skoro svakodnevno, vidjam se sa prijateljima, idem na koncerte, odem do teretane ili dzogiram skoro svakog dana. Jedinino sto spavam 4-5 sati dnevno ali mi to nije problem. Tako da reci da zbog igara se gubi od drugih stvari u zivotu nije tacna, vazna je samo organizacija. I pored toga sto i danas provodim vreme uz igre uspevam da uradim vise stvari u zivotu od vecine svojih prijatelje koji uglavnom vise nemaju ni za sport ni za filmove ni za izlaske. A knjige su prestali da citaju sa lektirom. Sto se tice izgubljenog vremena treba imati na umu da su ljudima prioriteti razliciti, nekome je izgubljeno vreme sedeti satima u nekom kaficu i piti kafu za kafom ili provoditi vreme u kafani ili uz TV ili spavati po pola dana. Sto se obrazovanja mladih tice tu su najmanje krive igre, razloge treba traziti u skolstvu i u opstem stanju drustva.

moje dete ima 3 godine i obozava edukativne igrice tipa mućni glavom.Slaze oblike i uči boje.Prezadovoljna sam takvim igricama.I ja volim igrice ali ne agresivne

Prosle godine se po prvi put industrija videoigara izjednacila po obrtu sa filmskom industrijom. Druga stvar, sve je vise 18+ igara, znaci igara koje se prave za odrasle.
Da li igre "razvijaju mozak"? - verovatno da ,snalazenje na velikoj mapi sigurno poboljsava sposobnost orijentacije i pamcenja.
Tu je i brzina reagovanja ili sposobnost donosenja brzih odluka u strategijama.

Suština je samo ne dozvoliti detetu da u potpunosti pretera sa bilo čim. Ljudi projektuju sebe na decu i misle da je bolje provesti ceo dan u nekom sportu, nego uz kompjuter, ili provesti ceo dan uz knjigu nego uz ekran.
U stvari deca ne treba da provedu ceo dan ni uz šta, već ih treba od malena navići da tokom dana posvete pomalo vremena: čitanju, sportu, gledanju TV-a/filmova, igranju video igara, druženju i svakako ispunjavanju svojih obaveza.

Pustite decu na miru.
Zivela decija sloboda!
Drago mi je da postoje i misljenja koja ne kritikuju bas sve dokonosti koje deca vole.

Moj klinac nije napunio tri godine rastura DOOM! Svaka mu cast!

U poslednjih 20 godina video igre su bile osnov racunarske pismenosti!To je jedina istina.Naravno da video igre imaju i losu stranu ali onu dobru ne treba potcenjivati i blatiti.

Obozavam video igre,ali sam u srednjoj skoli morao da odaberem ili video igre ili skola... Izabrao sam ovo drugo.Treba imati ravnoteze.Sad planiram da kupim novog Wii Nintenda a na studijama farmacije sam :)

Već godinama sam na igrama. Uglavnom strategijama ali volim i GTA serijal. Imam posao, privatni život i sve ostalo. Moj mlađi brat tinejdžer je još gori manijak od mene, ali u školi je odličan, osvaja medalje u svom sportu, i ima par jako dobrih drugara. Za razliku od mene manje čita, i to je jedini problem, mada kako postaje stariji sve se više interesuje za knjige. To me je navelo na zaključak da kjniga za osoba u njegovom uzrastu ne postoje. Naš mali komšija je potpuni zaluđenik, i sem sveta igrica ne zna ni za jedan drugi. U čemu je razlika, u porodici. Odnosi u toj porodici su jako loši, a imaju para za najnovije kompjutere, pa mali beži od problema u virtuelni svet. Neko bi mogao da postavi i to pitanje. Zašto neko dete provodi više vremena igrajući se nego u RL?