Žene i raskid

Jos jedan glup i besmislen tekst u nizu slicnih. Sta je ovo copy/paste onog o muskarcima pa onda promena pola u tekstu? Nisam se pomucila ni da ga procitam cestito, toliko je iritantan. Kakva je to glupost da je teze kad te partner napusti nego kad vam neko umre? Jeste li vi ljudi normalni uopste? Smrt je definitivna, to je NAJTEZI gubitak voljene osobe i nikad nista drugo nije i ne moze biti teze nego kad nekog tako izgubite zauvek. Ako nekog volim a on me ostavi, ne, definitivno me NECE boleti ni blizu kao smrt voljene osobe, pogotovo ne zato "sto je jos uvek tu negde". Ako sam ga volela, bice mi drago da je ziv i da je negde srecan i nadacu se da je srecan. Naravno, mozemo i hocemo biti nesrecni nakon raskida, ali zivot ide dalje i mora da ide dalje. Sto ste stariji, jasnije vam je da nema vremena za gubljenje. Ako imate decu samosazaljenje je sebican luksuz koji sebi ne smete da dozvolite. Ako nemate, onda je lakse bar to sto nece biti vise nikog osim vas ko ce biti povredjen tim raskidom.
Toliko ljudi dobiju tesku bolest, ili zive u bolovima, ili imaju neki manji ili veci invaliditet, ili zive u krajnjem siromastvu, toliko dece gladuje, ili je zlostavljano, a vi nemate pametnija posla nego da pisete o ovome? SAmosazaljenje je, iako se svakom to desava, zapravo najbeskorisnija, najsebicnija i najbesmislenija stvar na svetu, ili bar jedna od njih. Naravno, SVI smo patili ako bi nas neko ostavio, pa i ja, ali sa godinama sve mi je jasnije koliko je to sebicno prema drugima pa i sebi. Nabijanje grize savesti partneru jer nas je napustio? Pustite to, ljudi imaju pravo da izaberu s kime ce da provode zivot i tacka. Ljudi imaju pravo da nas ostave ako nas vise ne vole... sve je to zivot. Nazalost, taj zivot je kratak, nemamo mi vremena za sebicnu patnju i samosazaljenje, shvatite to.

Ovaj tekst je namenjen izgleda zenama u poznim godinama, a uzasno je frustrirajuce sto se konstantno spominje materijalna zavisnost i nekoliko puta dariva savet "obratite se za pomoc". Totalno beskoristan tekst koji je copy - paste iz nekog stranog casopisa

vec 20 godina nisam ni u jednom zenskom casopisu procitala nista novo. sve reciklaza od prethodnih sezona. i to prezvakavanje ljubavnih jada je vec neukusno. nigde kreativnosti, pa nije sustina zenskog postojanja da li je udata ili nije ima li "decka" (ljubavnika) ili ne. pogledajte muske casopise pa ih uporedite sa zenskim. oni se super zabavljaju, informisu, bore se za dobro raspolozenje a mi? opsednute svojim celulitima, borama, frizurama, garderobom, kozmetikom, depilacijama, pedikirima, manikirima i sve je to odavno izaslo iz svih okvira higijene i estetike i preraslo u zlostavljanje po mozgu i novcaniku. isto je i sa muskarcima. prevazilazenje ozbiljnih zivotnih problema je tesko i kompleksno. emotivni udarci najvise udaraju one koji se vise bave drugim nego samom sobom, a kao sto je @crna odlicno primetila ljubav je stanje slobode, a ne ovisnosti. i bez obzira sto me je neko ostavio, prevario, bez obzira na ogorcenje, ako pricamo o ljubavi a ne o ovisnosti, ja mu zelim svako dobro. i ja sam ja, s njim ili bez njega.

Ženama su potrebni priručnici tipa "kako preboleti", "kako naći pravog", "kako se udati", "kako z..i konkurenciju", "kako koristiti trepavice u kafiću, javnom prevozu...", "kako pogledati u retrovizor"..., mogao bih tako do sutra. Uh, zaboravih, "Lepota i Zdravlje", tamo ima sve to, a još i horoskop... :-))))

Verujem da bi bio zanimljiv i clanak "muskarci i raskid", tim pre sto pisete da vecinu raskida iniciraju zene.
Npr. zene redovno dobijaju decu i alimentaciju i onda kod dece uglavnom ocrnjuju oca, tako da jedva da opet mozemo da dobijemo poverenje dece!

Ne razumem kako neko, bilo ko, moze sebi da oduzima lepotu zivota troseci ga na svakodnevne zalopojke i patnju. Ne zelim da karikiram neciji bolan raskid,i ja sam ga imala, i plakala, i patila Bogami,ali zivot je ziva materija, menja se, prilagodjava. Osecanja nam se menjaju, nekad su intenzivna,nekad ne...zasto nam je tesko da prihvatimo da se svi odnosi u zivotu menjaju,naravno,i taj musko-zenski? Mozda on najpre. Raskid ih ne cini manje vaznim u onom periodu u kom su valjali.

Sve je to deo zivota...a mislim da je od presudnog znacaja shvatiti sta nam je vazno.

Ja sam sebi mogla da kazem: tesko ti je, grozno, ali ima toliko jos lepog u zivotu...

U patnji kojoj se prepustamo i kojoj cesto volimo da se prepustamo postanemo slepi za ono sto nas okruzuje. Ne vidimo ljude koji nas mogu usreciti, ne vidimo sta sve mi mozemo da pruzimo.

Posle NJEGA ja uopste nisam verovala da cu ikad vise da se zaljubim, da volim...ali, to su zapravo gluposti. Iako i danas mislim da sam ga strasno volela, nekog drugog sada volim lepse, trajnije, dublje, vrednije. I ne bih se nikad vratila na staro.

Jedini problem je sto cesto zelimo da ''filmski'' drhtimo, ludimo od zaljubljenosti,zaslepljenosti...ali to nije isto sto i ljubav, samo mi to vrednujemo vise jer hormoni''lepse'' rade,ili nam se barem tako cini.

Probudimo se, jer od silnih hormona,patnje, zaljubljenosti, ne vidimo da je onaj neko drugi mnoogo veci ''zestoki napad'' na nase srce koje nije odmah poskocilo, ali kad jeste, to je bilo spektakularno!

Dajte sebi sansu da se iznova tako osecate....a onda sve iz proslosti bledi...

bledunjav tekst, naspram obale tuge i mora od suza svih zena, koje ostanu bez svoje ljubavi..moze to i bolje, zar ne?

Postoje razne teorije i shvatanja.

Jos uvek su popularne(bez obzira na vremenske uslove i prilike),misljenja o srodnim dusama,pravim ljubavima,princevima...itd.
Bajke su malo zastarele(malo vise).
Ili svako ima svoju idealnu polovinu,neko je pronadje rano,neko ceka duze,neko nikada ne pronadje.
Predvidjeno vreme za patnju,je do godinu dana.Posle godinu dana prelazi u depresiju.To se naziva bolest i zahteva strucnu pomoc(jeste surovo).
Toliko ima ljudi na nasoj kugli,zaista tesko ostati sam.Treba se malo potruditi,bez uverenja da vise nece biti isto kao sa predhodnom ljubavi.
Neka istrazivanja kazu da se zene odlucuju na brak posle sedam do osam partnera.
Muskarci kazu,da u pocektu obozavaju svoje devojke(zene),one su za njih adjeli.Savrsene su.Godinama(posle deset,dvadeset,trideset)pocinju da mrze sve sto su kod njih voleli.
Npr.vise se ne trude kao na pocetku veze,da budu zanosne i mirisljave(ne trude se).Ne depiliraju noge,nose iste cipele pet godina,"nocnu opremu"zamenjuju debelim pidzamama,tracare sa prijateljicama,itd.(ne mislim uopsteno).To su samo neka istrazivanja.
Pocinju da mrze i odlaze...
Komlikovano.:)

Sta reci....ko da ste znali da sam bas raskinula...ufff...tesko je..sve boli..tek sad pocinje da boli a proslo je 10 dana od tog 'čina'...tek ce da zaboli..Ali znate sta je najgore, nismo se rastali zato sto se ne volimo, znam da me voli...ali daljina je ucinila svoje!!! Mislila sam da mogu pobediti daljinu ali nisam uspela...priznajem...nisam uspela..

- strah zbog eknomske budućnosti ukoliko su zavisile od muškarca

ovo se ponavlja kroz tekst i po meni je prilicno uvredljivo.
a ovakvi tekstovi su glupost. nema tu tips&tricks.

upravo razmisljam o razvodu i citam gomile ovakvih i slicnih tekstova. nista mi ne moze pomoci da pronadjem utehu sto mu vise nista ne znacim..

ne brine mene raskid, razlaz, udaljenost..svejedno je koje se ime da...sve moze da se odboluje, da se prezivi..mene brine vreme koje prolazi a koje bih mogla da nazovem prezivljavanjem..brine me kalup u koji mogu da udjem da bi se reklo da nisam luda i sama,brine me sto jos uvek ne pristajem na isti, brine me zivot bez osecaja povezanosti i bez smeha, zivot koji me vec toliko dugo samosvesnu, zrelu i pozitivnu vraca njemu sa kojim sam zajednicke dosade ubijala na najkvalitetniji moguci nacin..Kako se ono kaze..? Nemoj da brines, nemoj da se tripujes, sve dodje na svoje, nastavi, produzi, veruj, etc...dok covek sebe ubedi u ovakve iskustvene istine prodje ceo zivot u nadanju da ce ti mozda, nedge, jednom, neko znaciti i biti bar pedalj one/onog koga ceo zivot pokusavas - kad si ga vec izgubio - da zaboravis. i naravno da idem dalje..Samo sam otvorila dusu..:)

Crna....ostao sam bez teksta... Hvala...

@Male

Prethodna dva teksta na sajtu su "Muskarci i raskid".

Zasto zene zude za ovolikom kolicinom "saveta"?Da li te savete posle i poslusaju?
Ja to ne razumem,kao i redovno pisanje televizijskih recepata za kolace koje nikada nece napraviti.To je neki ritual,nacin da se prekrati vreme ili...?

Ljubav je nesto najljepse na svjetu

Cao Danijela,imam isto godina kao ti i iskreno se nadam da si do sad to prebolela. Meni je od raskida proslo samo 2 nedelje i mnogo mi je tesko. Pronasla sam se u tvojoj prici jer sam i ja imala savrsenu vezu,vezu koja je bila ispunjena ljubavlju,toplinom,postovanjem,prijateljstvom. Imala sam nekih problema,bio je uz mene,bio mi je prijatelj pre svega,kleo se da me voli,da me nikad nece ostaviti,bio je drugaciji od svih.. I samo odjedom me je ostavio,bez ikakvog objasnjenja,samo je rekao KRAJ! A verovala sam mu kao nikome do sada,zivela sam samo za njega.. Bicu jaka i prebolecu.. POZZZ

moram reci da odavno niste objavili ovako prazan clanak.

Citam ovaj clanak i ne verujem... Kao da je materijalno najbitnije. Da je materijano u pitanju mislim da bi svima bilo lakse.
Ne!!!To je stvar koja se ne moze kontrolisati!I svaki savet je totalno suvisan!Nismo mi svi isti pa tako i nepreboljevamo isto...Iako imam samo 17 godina znam Da to tako nefunkcionise.Dajte ljudi ko jos ima hrabrosti da trazi pomoc profesionalca?Mislim da je to nesto sto treba da sami prevazidjemo,niko ne kaze da je lako i da ce brzo proci...Ko kaze da ce brzo proci laze!!!Meni su rekli "Ma, proce te brzo."Proslo je skoro dva meseca a sve je gore i gore...Poenta je u tome sto kad dvoje raskinu nista nije isto...Zivot,navike,drustvo...SVE!!!Nedostaje nam taj NEKO ko nas budi lepim porukama, taj NEKO ko nam uvek navuce osmeh na lice uprkos svemu, taj NEKO ko ce nas zagrejati kad nam je hladno, reci nam neku lepu rec,zagrliti snazno, sa cijim cemo likom u mislima zaspati i probuditi se...Znate sta?Pisem ovo i ne gledam sta pisem...Tesko je jednog dana biti srecan a sledeceg tuzan...Da, tako je bilo, sve je bilo sjajno a onda je morao da ode...protiv svoje volje...na pola godine...Voleo me je, bar je tako govorio...Govorim u proslom vremenu posto ne znam jel jos uvek tako.Nisam ga videla od onda.Pozdravili smo se, sve je bilo super,otisao je...ubrzo mi je stigla samo jedna poruka...i...Kraj...A bas tad sam htela da mu posaljem neku lepu porukicu da ga oraspolozim,nisam stigla na vreme...Shvatate sad o cemu pricam?On je daleko a ja sam ostala ovde gde me sve podseca na njega...i nije lako nimalo."Daleko od ociju-daleko od srca"hm, nebi bas rekla da je tako...Poenta svega ovoga je to da nam jedan clanak poput ovoga koji komentarisem ne moze pomoci, u sustini mi to vec sve znamo, i tako savetujemo druge, ali kada se nama desi...to je sasvim druga prica...Da, znam da sveprodje, ali kako i koliko vremena treba nam ne kazu kada kazu"Ma, procice to."Ne kazu ni koliko je neprospavanih noci potrebno,ne isplakanih suza, snage da GA nazovemo, koliko ponosa i snage...Ja vise nemam snage da ovo kucam...nego...samo radite ono sto mislite da je najbolje za vas...to je uvek ispravno...

ja sam rastavljena vec 9 mjeseci nisam bila za to ali on je odlucijo imamo prekrasnu cerku od 3 godine i ja neznam kako cu bez njega svi kazu posle kise sunce sija ali za mene je samo tama jel ga volim jos i neznm kako da se odvojim od njega on mene vise nezeli cak je nasao i drug moze li mi neko odgovoriti kako da krenem dalje kako da zamrzim i ja njega kao sto je on mene bili smo 10 godina u braku on mi je bio 1 u svemu a sad je to sve sruseno

@ Andjelina
Potpuno te razumem, i ja se slicno osecam postalo mi je neizdrzivo nakon 10 dana, te sam odlucio da se ipak jos jednom borim za nju.
Upravo sam joj poslao cvece. Mnogo je bolno ovo iskustvo tacno da covek otkaci.

ziva istina.. bas tako se i osecam

Andjelina, ne brini. kako vreme odmice, ima sve manje da te boli. Sve ces realnije i prizemnije gledati na sve to sto ti se desilo. Zivot ide dalje a i mi sa zivotom. Ne moze se stati, za to se nema vremena...Naucices da zivis sa tim, ne brini...

Tekst je pravi - pun konkretnih, prakticnih saveta.

moj problem lezi u tome sto posle jedne duze veze pokusavamo da ostanemo prijatelji(posle samo dva meseca raskida) a to mi je uzasno zbunjujuce.Znam da mozda zvuci malo...ali svejedno jel neko imao takvo iskustvo?

Vreme cini svoje.Raskidi tesko padaju ali se prezivi,svako na svoj nacin ce to podneti.Ostaje samo neka praznina koju popunimo onim ostatkom razloga zasto zivimo.

poTpuno neprilagodjen tekst nasem drustvu, a i materijalno se stavlja na zavidnu poziciju iako ono uopste nije od kljucnog znacaja.

neki komentatori su brzo zaboravili da su na ovoj stranici vec bila dva clanka sa uputstvima muskracima posle raskida i sa naslovima: Muskarci i raskid (1) i Muskarci i raskid (2).

Verujem da bi bio zanimljiv i clanak "muskarci i raskid", tim pre sto pisete da vecinu raskida iniciraju zene.
Npr. zene redovno dobijaju decu i alimentaciju i onda kod dece uglavnom ocrnjuju oca, tako da jedva da opet mozemo da dobijemo poverenje dece!

Tekst je pravi - pun konkretnih, prakticnih saveta.

Postoje razne teorije i shvatanja.

Jos uvek su popularne(bez obzira na vremenske uslove i prilike),misljenja o srodnim dusama,pravim ljubavima,princevima...itd.
Bajke su malo zastarele(malo vise).
Ili svako ima svoju idealnu polovinu,neko je pronadje rano,neko ceka duze,neko nikada ne pronadje.
Predvidjeno vreme za patnju,je do godinu dana.Posle godinu dana prelazi u depresiju.To se naziva bolest i zahteva strucnu pomoc(jeste surovo).
Toliko ima ljudi na nasoj kugli,zaista tesko ostati sam.Treba se malo potruditi,bez uverenja da vise nece biti isto kao sa predhodnom ljubavi.
Neka istrazivanja kazu da se zene odlucuju na brak posle sedam do osam partnera.
Muskarci kazu,da u pocektu obozavaju svoje devojke(zene),one su za njih adjeli.Savrsene su.Godinama(posle deset,dvadeset,trideset)pocinju da mrze sve sto su kod njih voleli.
Npr.vise se ne trude kao na pocetku veze,da budu zanosne i mirisljave(ne trude se).Ne depiliraju noge,nose iste cipele pet godina,"nocnu opremu"zamenjuju debelim pidzamama,tracare sa prijateljicama,itd.(ne mislim uopsteno).To su samo neka istrazivanja.
Pocinju da mrze i odlaze...
Komlikovano.:)

Jos jedan glup i besmislen tekst u nizu slicnih. Sta je ovo copy/paste onog o muskarcima pa onda promena pola u tekstu? Nisam se pomucila ni da ga procitam cestito, toliko je iritantan. Kakva je to glupost da je teze kad te partner napusti nego kad vam neko umre? Jeste li vi ljudi normalni uopste? Smrt je definitivna, to je NAJTEZI gubitak voljene osobe i nikad nista drugo nije i ne moze biti teze nego kad nekog tako izgubite zauvek. Ako nekog volim a on me ostavi, ne, definitivno me NECE boleti ni blizu kao smrt voljene osobe, pogotovo ne zato "sto je jos uvek tu negde". Ako sam ga volela, bice mi drago da je ziv i da je negde srecan i nadacu se da je srecan. Naravno, mozemo i hocemo biti nesrecni nakon raskida, ali zivot ide dalje i mora da ide dalje. Sto ste stariji, jasnije vam je da nema vremena za gubljenje. Ako imate decu samosazaljenje je sebican luksuz koji sebi ne smete da dozvolite. Ako nemate, onda je lakse bar to sto nece biti vise nikog osim vas ko ce biti povredjen tim raskidom.
Toliko ljudi dobiju tesku bolest, ili zive u bolovima, ili imaju neki manji ili veci invaliditet, ili zive u krajnjem siromastvu, toliko dece gladuje, ili je zlostavljano, a vi nemate pametnija posla nego da pisete o ovome? SAmosazaljenje je, iako se svakom to desava, zapravo najbeskorisnija, najsebicnija i najbesmislenija stvar na svetu, ili bar jedna od njih. Naravno, SVI smo patili ako bi nas neko ostavio, pa i ja, ali sa godinama sve mi je jasnije koliko je to sebicno prema drugima pa i sebi. Nabijanje grize savesti partneru jer nas je napustio? Pustite to, ljudi imaju pravo da izaberu s kime ce da provode zivot i tacka. Ljudi imaju pravo da nas ostave ako nas vise ne vole... sve je to zivot. Nazalost, taj zivot je kratak, nemamo mi vremena za sebicnu patnju i samosazaljenje, shvatite to.

Ljubav je nesto najljepse na svjetu

Ženama su potrebni priručnici tipa "kako preboleti", "kako naći pravog", "kako se udati", "kako z..i konkurenciju", "kako koristiti trepavice u kafiću, javnom prevozu...", "kako pogledati u retrovizor"..., mogao bih tako do sutra. Uh, zaboravih, "Lepota i Zdravlje", tamo ima sve to, a još i horoskop... :-))))

Ne razumem kako neko, bilo ko, moze sebi da oduzima lepotu zivota troseci ga na svakodnevne zalopojke i patnju. Ne zelim da karikiram neciji bolan raskid,i ja sam ga imala, i plakala, i patila Bogami,ali zivot je ziva materija, menja se, prilagodjava. Osecanja nam se menjaju, nekad su intenzivna,nekad ne...zasto nam je tesko da prihvatimo da se svi odnosi u zivotu menjaju,naravno,i taj musko-zenski? Mozda on najpre. Raskid ih ne cini manje vaznim u onom periodu u kom su valjali.

Sve je to deo zivota...a mislim da je od presudnog znacaja shvatiti sta nam je vazno.

Ja sam sebi mogla da kazem: tesko ti je, grozno, ali ima toliko jos lepog u zivotu...

U patnji kojoj se prepustamo i kojoj cesto volimo da se prepustamo postanemo slepi za ono sto nas okruzuje. Ne vidimo ljude koji nas mogu usreciti, ne vidimo sta sve mi mozemo da pruzimo.

Posle NJEGA ja uopste nisam verovala da cu ikad vise da se zaljubim, da volim...ali, to su zapravo gluposti. Iako i danas mislim da sam ga strasno volela, nekog drugog sada volim lepse, trajnije, dublje, vrednije. I ne bih se nikad vratila na staro.

Jedini problem je sto cesto zelimo da ''filmski'' drhtimo, ludimo od zaljubljenosti,zaslepljenosti...ali to nije isto sto i ljubav, samo mi to vrednujemo vise jer hormoni''lepse'' rade,ili nam se barem tako cini.

Probudimo se, jer od silnih hormona,patnje, zaljubljenosti, ne vidimo da je onaj neko drugi mnoogo veci ''zestoki napad'' na nase srce koje nije odmah poskocilo, ali kad jeste, to je bilo spektakularno!

Dajte sebi sansu da se iznova tako osecate....a onda sve iz proslosti bledi...

poTpuno neprilagodjen tekst nasem drustvu, a i materijalno se stavlja na zavidnu poziciju iako ono uopste nije od kljucnog znacaja.

bledunjav tekst, naspram obale tuge i mora od suza svih zena, koje ostanu bez svoje ljubavi..moze to i bolje, zar ne?

Zasto zene zude za ovolikom kolicinom "saveta"?Da li te savete posle i poslusaju?
Ja to ne razumem,kao i redovno pisanje televizijskih recepata za kolace koje nikada nece napraviti.To je neki ritual,nacin da se prekrati vreme ili...?

Sta reci....ko da ste znali da sam bas raskinula...ufff...tesko je..sve boli..tek sad pocinje da boli a proslo je 10 dana od tog 'čina'...tek ce da zaboli..Ali znate sta je najgore, nismo se rastali zato sto se ne volimo, znam da me voli...ali daljina je ucinila svoje!!! Mislila sam da mogu pobediti daljinu ali nisam uspela...priznajem...nisam uspela..

Citam ovaj clanak i ne verujem... Kao da je materijalno najbitnije. Da je materijano u pitanju mislim da bi svima bilo lakse.
Ne!!!To je stvar koja se ne moze kontrolisati!I svaki savet je totalno suvisan!Nismo mi svi isti pa tako i nepreboljevamo isto...Iako imam samo 17 godina znam Da to tako nefunkcionise.Dajte ljudi ko jos ima hrabrosti da trazi pomoc profesionalca?Mislim da je to nesto sto treba da sami prevazidjemo,niko ne kaze da je lako i da ce brzo proci...Ko kaze da ce brzo proci laze!!!Meni su rekli "Ma, proce te brzo."Proslo je skoro dva meseca a sve je gore i gore...Poenta je u tome sto kad dvoje raskinu nista nije isto...Zivot,navike,drustvo...SVE!!!Nedostaje nam taj NEKO ko nas budi lepim porukama, taj NEKO ko nam uvek navuce osmeh na lice uprkos svemu, taj NEKO ko ce nas zagrejati kad nam je hladno, reci nam neku lepu rec,zagrliti snazno, sa cijim cemo likom u mislima zaspati i probuditi se...Znate sta?Pisem ovo i ne gledam sta pisem...Tesko je jednog dana biti srecan a sledeceg tuzan...Da, tako je bilo, sve je bilo sjajno a onda je morao da ode...protiv svoje volje...na pola godine...Voleo me je, bar je tako govorio...Govorim u proslom vremenu posto ne znam jel jos uvek tako.Nisam ga videla od onda.Pozdravili smo se, sve je bilo super,otisao je...ubrzo mi je stigla samo jedna poruka...i...Kraj...A bas tad sam htela da mu posaljem neku lepu porukicu da ga oraspolozim,nisam stigla na vreme...Shvatate sad o cemu pricam?On je daleko a ja sam ostala ovde gde me sve podseca na njega...i nije lako nimalo."Daleko od ociju-daleko od srca"hm, nebi bas rekla da je tako...Poenta svega ovoga je to da nam jedan clanak poput ovoga koji komentarisem ne moze pomoci, u sustini mi to vec sve znamo, i tako savetujemo druge, ali kada se nama desi...to je sasvim druga prica...Da, znam da sveprodje, ali kako i koliko vremena treba nam ne kazu kada kazu"Ma, procice to."Ne kazu ni koliko je neprospavanih noci potrebno,ne isplakanih suza, snage da GA nazovemo, koliko ponosa i snage...Ja vise nemam snage da ovo kucam...nego...samo radite ono sto mislite da je najbolje za vas...to je uvek ispravno...

Ovaj tekst je namenjen izgleda zenama u poznim godinama, a uzasno je frustrirajuce sto se konstantno spominje materijalna zavisnost i nekoliko puta dariva savet "obratite se za pomoc". Totalno beskoristan tekst koji je copy - paste iz nekog stranog casopisa

neki komentatori su brzo zaboravili da su na ovoj stranici vec bila dva clanka sa uputstvima muskracima posle raskida i sa naslovima: Muskarci i raskid (1) i Muskarci i raskid (2).

ja sam rastavljena vec 9 mjeseci nisam bila za to ali on je odlucijo imamo prekrasnu cerku od 3 godine i ja neznam kako cu bez njega svi kazu posle kise sunce sija ali za mene je samo tama jel ga volim jos i neznm kako da se odvojim od njega on mene vise nezeli cak je nasao i drug moze li mi neko odgovoriti kako da krenem dalje kako da zamrzim i ja njega kao sto je on mene bili smo 10 godina u braku on mi je bio 1 u svemu a sad je to sve sruseno

vec 20 godina nisam ni u jednom zenskom casopisu procitala nista novo. sve reciklaza od prethodnih sezona. i to prezvakavanje ljubavnih jada je vec neukusno. nigde kreativnosti, pa nije sustina zenskog postojanja da li je udata ili nije ima li "decka" (ljubavnika) ili ne. pogledajte muske casopise pa ih uporedite sa zenskim. oni se super zabavljaju, informisu, bore se za dobro raspolozenje a mi? opsednute svojim celulitima, borama, frizurama, garderobom, kozmetikom, depilacijama, pedikirima, manikirima i sve je to odavno izaslo iz svih okvira higijene i estetike i preraslo u zlostavljanje po mozgu i novcaniku. isto je i sa muskarcima. prevazilazenje ozbiljnih zivotnih problema je tesko i kompleksno. emotivni udarci najvise udaraju one koji se vise bave drugim nego samom sobom, a kao sto je @crna odlicno primetila ljubav je stanje slobode, a ne ovisnosti. i bez obzira sto me je neko ostavio, prevario, bez obzira na ogorcenje, ako pricamo o ljubavi a ne o ovisnosti, ja mu zelim svako dobro. i ja sam ja, s njim ili bez njega.

@ Andjelina
Potpuno te razumem, i ja se slicno osecam postalo mi je neizdrzivo nakon 10 dana, te sam odlucio da se ipak jos jednom borim za nju.
Upravo sam joj poslao cvece. Mnogo je bolno ovo iskustvo tacno da covek otkaci.

Andjelina, ne brini. kako vreme odmice, ima sve manje da te boli. Sve ces realnije i prizemnije gledati na sve to sto ti se desilo. Zivot ide dalje a i mi sa zivotom. Ne moze se stati, za to se nema vremena...Naucices da zivis sa tim, ne brini...

ne brine mene raskid, razlaz, udaljenost..svejedno je koje se ime da...sve moze da se odboluje, da se prezivi..mene brine vreme koje prolazi a koje bih mogla da nazovem prezivljavanjem..brine me kalup u koji mogu da udjem da bi se reklo da nisam luda i sama,brine me sto jos uvek ne pristajem na isti, brine me zivot bez osecaja povezanosti i bez smeha, zivot koji me vec toliko dugo samosvesnu, zrelu i pozitivnu vraca njemu sa kojim sam zajednicke dosade ubijala na najkvalitetniji moguci nacin..Kako se ono kaze..? Nemoj da brines, nemoj da se tripujes, sve dodje na svoje, nastavi, produzi, veruj, etc...dok covek sebe ubedi u ovakve iskustvene istine prodje ceo zivot u nadanju da ce ti mozda, nedge, jednom, neko znaciti i biti bar pedalj one/onog koga ceo zivot pokusavas - kad si ga vec izgubio - da zaboravis. i naravno da idem dalje..Samo sam otvorila dusu..:)

moj problem lezi u tome sto posle jedne duze veze pokusavamo da ostanemo prijatelji(posle samo dva meseca raskida) a to mi je uzasno zbunjujuce.Znam da mozda zvuci malo...ali svejedno jel neko imao takvo iskustvo?

upravo razmisljam o razvodu i citam gomile ovakvih i slicnih tekstova. nista mi ne moze pomoci da pronadjem utehu sto mu vise nista ne znacim..

Cao Danijela,imam isto godina kao ti i iskreno se nadam da si do sad to prebolela. Meni je od raskida proslo samo 2 nedelje i mnogo mi je tesko. Pronasla sam se u tvojoj prici jer sam i ja imala savrsenu vezu,vezu koja je bila ispunjena ljubavlju,toplinom,postovanjem,prijateljstvom. Imala sam nekih problema,bio je uz mene,bio mi je prijatelj pre svega,kleo se da me voli,da me nikad nece ostaviti,bio je drugaciji od svih.. I samo odjedom me je ostavio,bez ikakvog objasnjenja,samo je rekao KRAJ! A verovala sam mu kao nikome do sada,zivela sam samo za njega.. Bicu jaka i prebolecu.. POZZZ

ziva istina.. bas tako se i osecam

@Male

Prethodna dva teksta na sajtu su "Muskarci i raskid".

- strah zbog eknomske budućnosti ukoliko su zavisile od muškarca

ovo se ponavlja kroz tekst i po meni je prilicno uvredljivo.
a ovakvi tekstovi su glupost. nema tu tips&tricks.

moram reci da odavno niste objavili ovako prazan clanak.

Crna....ostao sam bez teksta... Hvala...

Vreme cini svoje.Raskidi tesko padaju ali se prezivi,svako na svoj nacin ce to podneti.Ostaje samo neka praznina koju popunimo onim ostatkom razloga zasto zivimo.