Muškarci i raskid [2]

Uh.. Raskinula je devojka sa mnom posle skoro 5 prelepih ludih,cudnih a i teskih godina ljubavi izajednickog odrastanja.Ne znam gde da se okrenem,sta da uradim jer svaku stvar koju dodirnem podseca me na nju,na nas... Ipak postoji nada,jer imamo i sad lep odnos,cujemo se povremeno,zvcnem njene da pitam kako je i kazem da je paze,a i ona je to isto ucinila.. Mislim da mi je zivot stao ali prebrodicu i trudicu se da budem jos bolji,jaci i verovacu u nas dok god ima nade,u svakom slucaju zelim da bude sretna i da dostigne to sto je zelela makar i bez mene pored sebe. Cini mi se da je Ivo Andric jednom napisao ZNAM DA NISAM SPAVAO,A UBEDJEN SAM DA SAM SANJAO.. Mozda ce taj san proci.

U zivotu sam imao puno veza i vezica i iz svake od njih sam izlazio nekako jaci, cvrsci,svesniji.Ne mogu reci da ni ja bas nikada nisam patio, ali nekako sam uvek znao da se na brzaka izmigoljim iz mreze depresije,samosazaljevanja,samoosude, i nadjem neki novi put koji ce me odvesti u neke mirnije vode, u neki bolji i lepsi zivot(nepopravljivi optimista :)))
Godine su prolazile a ja sam sazrevao sve do trenutka kada sam konacno znao sta zapravo zelim u zivotu.
Dvadesete su cudo, i ako covek u njima ne nauci izvesne lekcije,onda dodju tridesete ili cetrdesete, vreme da se debelo plati neiskustvo.
Dok je zelen, covek je kao mlad majmun koji se hvata na saku kikirikija (jeftin nacin kako se hvataju majmuni u Africi).I tu ne treba nikoga kriviti...
Ja sam imao tu srecu da se u tom periodu nisam ozenio, a mogao sam 4 ili 5 puta. Onda su dosle tridesete, a sa njima neki drugi pogledi na svet, neki drugi meni dragi ljudi, i zivot sam poceo da gledam nekim drugim ocima.
Iskustvo je ucinilo svoje i devojke koje nisu bile za mene, veoma kratko bi ostajale u mome drustvu ...
Nije bilo vise potrebe da prolazim mesece i godine sa nekom osobom da bih znao da li je ona prava i za mene.
Tad bih se onako u mislima opet vratio u dvadesete kada me je jedna starija koleginica (inace Madjarica) jednom na plazi zamolila da joj namazem ledja kopertonom i po pokretima mojih ruku prakticno znala sve o meni...
Tu reci nisu bile potrebne. Covek kad ima bogato zivotno iskustvo, dovoljan je samo jedan pogled, gest, bilo sta da nas mali "kompjuter" izbaci milion informacija o toj osobi. A to u dvedesetim jednostavno nije moguce...
Zato, da ponovim jos jednom, nikada ne treba kriviti druge (a posebno ne devojke kojih je 3 milijarde na planeti kao i nas, i svaka ima svoju zivotnu pricu) vec prihvatiti iskustvo koje nam dolazi kao nesto sto ce nam dati snagu da ucinimo sledeci korak.
A mi upravo to ne zelimo da ucinimo, vec sazaljevajuci sebe i optuzujuci svoju sudbinu tvrdoglavo stojimo tu gde jesmo i cekamo...pitam se sta cekamo?
Ljudi, zaboravite na proslost. Ona je odigrala svoju ulogu, a vi niste svoju.
Zivot je cudo, a to cete moci da ukapirate jedino ako postanete dobri igraci na pozornici zivota.
Zelim vam sve najbolje , da prevazidjete trenutnu situaciju i hrabro krenete dalje verujuci da buducnost nosi neke nove i lepse momente zbog kojih je vredelo biti ovde i ziveti kao ljudsko bice...
Ziveli !

ja ne znam sta da mislim. mene je devojka ostavila posle 4 godine u vezi u kojoj je stalno bila ona ta koja je ljubomorna i koja je htela da ostanemo u vezi. ja sam bio uvek ok prema njoj i otvoren. a sad na moj rodj. mi kaze kako joj se svidja neko drugi i zelela bi da proba nesto novo. nismo se culi nekoliko dana i ona mi deluje kao da joj ruze cvetaju a ja ne mogu da se sastavim. rekla mi je da me voli i da ce tugovati zamnom jos dugo ali opet raskida. ne razumem nista.

Drogiranje pomaze.Ja sam 6 meseci bio razvaljen, posle sam se sastavio.Ili ako si blizak sa njenom dobrom drugaricom, one se uvek nadju da pomognu ako nisi ocelaveo u medjuvremenu.

sex smara,ljubav takođe a život najviše. zašto se nisam rodio kao sekvoja?

3 puta sam se razvodio. 31. oktobra '07 najsvezije. Mlada nije otisla za Kanadu nego za Izrael, ja nisam delio njene ambicije. Sa sve tri zene sam OK. Svaki put se pati. Nema treninga za to. Postoji samo stara receptura, u zdravom telu - zdrav duh! Posveti se sebi. Za pocetak izgledu, higijeni, fori, stilu, a isto i sadrzaju. I vreme leci sve, ali brze uz treninge. Zameni emotivnu bol fizickim bolom. Dobro ces izgledati, bolje ces se osecati. Kuknjava i zapomaganje su u stvari mazenje, ono, vidi ja jadan patim k'o patika! Mozda je kod nekog to nacin da da smisao nekoj vezi koja je pukla a bila je bez veze... Sta je bilo iza nas je. Idemo dalje. Sklekovi, trbusnjaci, cucnjevi, ledja, trcanje, plivanje, planina... A riba ima i bice ih. Pale se na frajere, ne na olupine. Nove vestine i znanja - strani jezik, planinarenje, snowboard, bilo sta... Postdiplomske? Hehehe... Ne ubijajte se, ne patite, uzmite krpenjacu i idite napolje da se igrate, trcite i da se smejete. ;)

Imam 40 godina i pre dve godine sam prekinula vezu sa ozenjenim covekom koja je trajala 4 godine. Osobe koje su bile u ovakvim vezama znaju kroz sta sam mogla da prolazim jer su sve slicne. A zelela sam da verujem da je moja veza posebnija u odnosu na druge i da niko ne moze da razume kroz sta sam prolazila. A vreme se razvijalo od pocetnog neupustanja u vezu sa ozenjenim muskarcem zbog morala,iskrenog osecaja krivice i straha od Boga da radim nesto jako gresno, da je brak svetinja u koju se treca osoba ne mesa ili ako se mesa ne moze da ocekuje nista dobro jer se sopstvena sreca ne gradi na tudjoj nesreci. Uzasan oseacaj krivice i potiranje svojih osecanja kao jako pogresnim. A on je bio mnogo slobodniji, tvrdio da u iskrenim emocijama nema nista lose, iako je razumeo i moj osecaj. od samog pocetka je krenulo i lepo i tesko, i euforicno letenje i vrtoglavo padanje, duboka trvenja same sa sobom. Onda su krenuli problemi sa spavanjem zbog nemirne savesti, pa poremecaji ciklusa, pa variranje u tezini. Nakon godinu dana u toku koje sam se potpuno unistila, shvatila sam da sam u zacaranom krugu iz koga ne umem da se sama izvucem pa sam se obratila psihijatru, prvi put u zivotu, iako potpuno nevoljno jer sam od onih rigidnih, koji smatraju da nema toga sto ne mogu sama i da niko ne moze da mi kaze nesto sto vec i sama ne znam. Stanje u kome sam bila je bilo vrlo tesko, pa sam nakon par tretmana krenula i sa lekovima, antidepresivima. A ljubav prema njemu, uprkos teskocama,nije bledelač i dalje mi je bio najvazniji u zivotu, i dalje sam ga beskrajno volela i razumela i njegove bitke sa samim sobom, suocavanje sa time kakav mu je brak a kakva veza moze da bude, suocavanje sa zenom koju ne poznaje i koju nema ni zelje da upozna, sa svescu da mu treba snage da izadje iz svega toga sto tolike godine ne valja, a da je mozda sad trenutak, kad ima pomoc, motiv, sansu za novi pocetak. I jedno i drugo sa svojim problemima pokusavajuci da pomognemo jedno drugom, kako mozemo. Nikakva ocekivanja sa moje strane, nikakvo presiranje,samo nada da ce jednog dana biti moj. Uz njega sam rasla, razvijala se, saznavala, o zivotu, sebi, njemu. i uz podrsku psihijatra dolazila do raznih saznanja, da ni jedan brak ne moze da rasturi neko sa strane ako je brak dobar, da treba da verujem svojim emocijama jer sam od onih ljudi koji sve, i uvek sve rade glavom a ne stomakom, da treba da verujem svom stomaku, da je to razvijanje coveka bez straha da iako se povredis, to ne moze biti zauvek, jer je sve zivot, i dobro i lose, da nema zastite, i da sve necem znaci iako mozda ne vidimo odmah, nekad i nikad, razlog. Ali da ne treba da se plasimo, da treba da se pustamo, da ne treba da se stitimo po svaku cenu, sto opet ne znaci da treba da srljamo. Za mene najvaznije lekcije u zivotu - da nivelisem razum i stomak. I
I moji usponi i padovi, i njegovi odlasci i vracanja, iz istih razloga. Bio mi je drugi muskarac u ivotu, moja najveca ljubav. Ne zaljubljenost jer mi je od pocetka bilo jasno i ko je i sta je i koliko moze. Ne, nisam ga videla kroz ruzicaste naocare i nisam promenila svoje osecaje od prvog momenta kada je sve krenulo. I ni za cim ne zalim ma koliko da je vilo tesko, a bilo je uzasno tesko. I moja depresija, i otkrivanje nase veze od strane njegove zene, i njegovo nesnalazenje u svemu da me zastiti, i moje prelazenje preko svega i osecaj da moram biti jaka, jaca od njega jer je njemu teze, jer on nesto zatvara sto je gradio vise od godina. Tada mi je moja stamenost pomagala, da razumem, nadjem snagu za oboje kad on posustane. A istovremeno moj sopstveni razvoj i nova saznanja, da kad te neko voli onda nema prepreka, onda moze sve, onda ljubav pobedjuje i opstaje. I moje budjenje da trazim nesto i za sebe, da se ne zadovoljavam mrvicama sa njegovog stola, da ocekujem, da se nadam ali da to smem i da mu saopstim bez bojazni da cu ga time jos vise opteretiti. I znam price iz novina da on nikad nece otici od svoje zene, da se takvi ne razvode, da samo gubim vreme. I posle svega, svaki trenutak proveden sa njim je zlata vredan.
Otisla sam kada sam bila potpuno sigurna da ja vise nista ne mogu da uradim da bude samo moj, a da zivim kao druga ne mogu jer to nije u redu. Otisla sam kada sam promenila dva psihijatra i 6 vrsta lekova, kada sam izgubila 12 kila pa se vratila na svoje pa dobila 10, kad sam izgubila mogucnost da imam decu, kad sam izgubila nadu da ce ikada biti sa mno. Meni je bilo potrebno 4 godine da to shvatim, nekome je to mnogo, nekome malo. On jeste bio moja najveca i jedina ljubav. I opet mi je pomogla glava, kad sam uspela da se oslonim samo na nju, da ubedim sebe da to nije zivot kakav meni prija a da sam uradila apsolutno sve sto sam znala da bude samo moj. Za vezu je potrebno dvoje, za vezu je potrebno da musko bude jace bez obzira sto se u toku trajanja uloge mogu i menjati po potrebi, da ne treba biti rigidan ali da treba imati ocekivanja i planova i rokova, da dodje trenutak kad moras biti odgovoran prvo prema sebi. Odluku sam donela ja, jer da je po njegovom to bih jos uvek trajalo, na isti, mucan nacin. Kada sam mu saopstila potpuno me je podryao jer "razume, ovako vise ne ide, vidim koliko ti je tesko, moram i ja da se saberem, sredim, oduzimam ti vreme a ne mogu nista da ti ponudim, ne jos uvek". Kad, koliko vremena mu je trebalo, koliko je trebalo jos da cekam i patim? Moj uslov je bio prekid svakog kontakta, da ga vise nikad ne vidim, da me vise nikad ne pozove. Slozio se kao sto se uvek slagao sa svime sto bih ja rekla ili predlozila, a posle bi prekrsio. Probao je to i ovaj put, samo sam ja ostala beskompromisna. Pokusavao je da me cuje telefonom, slao mejlove, pisma, dolazio na posao. Cak optuyivao da mu moyda nisam dala dovoljno vremena jer "ne koye ni brzo ni lako da se napusti ono sto toliko gradis". Promenila sam telefon,odselila se, promenila posao, prekinula kontakt sa svima od kojih sam mogla nesto da saznam o njemu. Drugacije ne bih prezivela. Bukvalno.
I posle dve godine isto osecam prema njemu. Ali sada znam da zivim sa osecajem gubitka a ipak da prezivim. I vidim da je to bio moj put kojim sam morala da sama prodjem, da "moja veza" nije bila "nasa veza", da se nismo "mi" borili vec "ja", da me nije dovoljno voleo iako je tvrdio da me voli vise od zivota.
Bog mi je poslao andjela pre godinu dana, nakon izvojevane bitke, kao nagradu. Tako sam od samog pocetka videlam og novog partnera kome sam sve ispricala. I koji ima i ljubavi i strpljenja i razumevanja da gradimo novi pocetak. Nisam nepostena prema njemu, nisam ni ostecena prethodnom veyom. Mogu opet da volim, da se radujem, nadam. I nikad necu reci da je sve kroz sta sam prosla bilo pogresno, jer je sve imalo smisla,znala sam to oduvek.

ti tipovi su najgori, ti sto vise nista ne osecaju prema devojci a nemaju hrabrosti da raskinu pa se to vuce u nedogled. Na zalost bila sam deo takve veze i zao mi je sto nisam pre reagovala na njegovu ravnodusnost vec sam smatrala da je to trenutna kriza jer mi je tako bilo receno sa njegove strane. I sad njega briga jos vise a ja se osecam da je manipulisao sa mnom i bio jako sebican jer me je drzao u vezi iz koristi pritom ne osecajuci nista prema meni vec duzi period. Gubila sam vreme-godine pored nekoga kome vise nije bilo stalo ni malo...e to ne mogu da lako zaboravim niti da mu oprostim jer je to samozivo

Mislim da se odgovor na ovu temu moze naci u recima Bude po kome je vezanost koren patnje. Ja sam imao tu srecu da nikada nisam patio u ljubavi jer sam prihvatao ljubav u svoj njenoj celovitosti, sa svime sto nosi, pa i raskidima.Problem je sto mi ulazimo u vezu sa snaznim ocekivanjem tj idealizovanjem kakva bi ona trebala da bude, a kad se desi suprotno, sav nas imaginarni svet se srusi kao kula od karata.
Slabost coveka se ogleda u njegovoj naivnoj i ogranicenoj svesti koja iskljucuje zivotne mogucnosti, umesto da ukljuci sve moguce opcije.
Problem je u tome sto ljudi ne rade dovoljno na sebi i svojim vlastitim manama i ogranicenjima, vec umesto toga idu iz veze u vezu, postajuci tako zrtve "nesrecnih okolnosti".
Zaista mi je zao ljudi koji pate. Razlog zasto ja nisam patio, iako sam prosao kroz sva moguca iskustva, je taj sto sam uvek prvo trazio gresku u sebi i nastojao da vidim u cemu sam ja tu pogresio, dopustajuci drugoj strani da potpuno slobodno iznese svoj stav bilo da je on ok ili potpuno van svake pameti...
Znaci, odbaciti nerealna ocekivanja, biti maksimalno tolerantan prema svom partneru i biti malo vise kritican prema sebi...

Imam 36 godina, vezu koja je bila bolesna vec mesecima prekinuli smo definitivno pre nekoliko dana. Ona je to zelela.
Lakse mi je kad vidim da nisam jedini koji momentalno prolazi kroz ovu naizgled neizdrzivu bol.
Vuceme da je pozovem...da joj kazem koliko me boli, ali nikad vise to necu uraditi dosta sam zadnjih meseci pravio budalu od sebe, bio slab. Nikada joj to vise necu pokazati. Sve ove godine voleo sam je kao boginju, volim je jos uvek, ali cini mi se da tu kolicinu ljubavi ona niti ume da razume niti da je uzvrati.
Dovodi me do ludila sto se secam samo lepih stvari, pa cak u svojoj glavi sve slikam jos i lepse nego sto je bilo, kao da hocu samog sebe jos vise da nateram na patnju.

Sto reci? Ne znam! Dugo vremena im je bilo potebno da me “zakrpe”, jos vise vremena mi je bilo potrebno da stanem na noge i krenem dalje. Boli ali ne ubija, to cesto govorim sebi.
Mene su spasile obicne stvari, ucenje, planovi za buducnost, karijera, povratak sportu, uredjivanje stana. Sada sam “saniran”, nikad sigurniji u ono sto trebam ciniti ali samo za sebe. Glupo mi je govoriti koliko sam nekoga volio, koliko sam mu dao i koliko sam namjeravao dati. To mi dodje kao trgovina, marketing, samoreklama. Rekao sam sebi da vise nikada necu pricati o “nama” i tako jeste, lakse je. Da li razmisljam o mogucnosti da ponovo mozemo biti skupa? Oh da, najmanje jednom u sedmici dana. Realno, nemoguce! Statisticki… hm… vrlo moguce. Obozavam statistiku!
Ovakve stvari se tesko prebole ali se moze naci nacin da zivite sa njima i da ih podnosite. Ja sam izabrao da zivim sa njima. Nije mi sjajno ali vidim da idem dalje i da mogu jos vise i bolje.
Spremam se za put na Tibet. Kupio sam dobar tele objektiv, dobru jaknu i cipele (sve to pokriva kredit). Znam da sam sve pokusao, nikada se necu pokajati sto sam molio za ljubav.

PS.

“Osecam se dobro”

Cudno je to koliko covek moze da pati nakon raskida, da se raspada od bede i da misli da nikada vise nece biti srecan i da nista vise u zivotu nema smisla... A ipak, sta je to ljubav nego obicna biohemijska petlja u mozgu. Dzaba je tu prica prijatelja ili porodice, razne prolazne veze i vezice, materijalna ili duhovna zadovoljstva, sve to pomaze samo marginalno... Dok se ne prekine ta petlja, covek ce patiti. Ko je voleo jednom, moci ce da voli jos X puta, i jos vize i jos snaznije, samo sto je tesko to shvatiti dok se petlja ne prekine.

P.S. Ne zezajte se sa drogom - to je jedina stvar koja moze da stvori petlju koja nikada nece puci.

Nemam pojma....Ne uspevam da shvatim ovaj deo priče gde sve prolazi.Posle skoro godinu dana od raskida i više od 2000km razdaljine,sa sredjenim privatnim i poslovnim životom,ja i dalje nemogu da sastavim sa samim sobom činjenicu da je više nemam i verovatno je nikad više neću ni imati.Sve druge upoređujem s njom,sve postupke gledam kroz "kako bi ona tu postupila"...

Mislim priča je čudna,ali poenta je da ja osećcam da joj mnogo dugujem,a ona je odabrala da baci sve u vodu,jer nije mogla da se pomiri da se neke stvari kod mene nikad neće promeniti.A da ne pričamo da nije smela da mi prizna stvari koje se kod nje menjaju.

To je ono što rekoh još u prvom delu,trudite se da volite nekog zbog onog što jeste,ne zbog onog što mislite da može ili želite da postane.

Ja lično,što vreme više prolazi,sve sam manje siguran da ću ponovo na istim ili makar približno sličan način poželeti nekog.Već sad imam problem sa tim.

Sve je kao ok,i ja kao nastavljam sa svojim (kobajagi) uspehom,i kao sam ok,i kao imam nekog...i svi ti glasovi stižu čak i tako daleko,do nje...A gde je istina?Istina je negde sasvim na drugoj strani.Istina je da samog sebe lažem da je ok,i muka mi je od samoobmanjivanja,i jasno mi je krajnje vreme da se nekom stručnom obratim za pomoć,jer ću u suprotnom zaglaviti ko zna gde.Zdravlje (i mentalno i fizičko) sam već dosta upropastio.

Ljudi,znam da ponavljam kao budala,ali ne dozvolite sebi da se međusobno obmanjujete,volite se od prvog dana zbog onog što jeste,ikad ste sigurni da je to TO,borite se i rukama i nogama i zubima da sve bude kako treba.Nemojte,kao ja,da se probudite sami jedno jutro i shvatite da je ona prava (ili onaj pravi) oddavno nestala negde.Ili joč gore,da se probudite i da vas prosto nije briga ya svet u kome onog nekog specijalnog viče nema uz vas...

Pozdrav dobri ljudi,i držite se,a ja kako uspem...

Kao što sam rekao i u prvom delu, muškarac koji je iole duboko razmišljao o ženama nema o njima sjajno mišljenje s ljudskog i moralnog aspekta. Dakle, muškarci ili preziru žene, ili nikada o njima nisu ni razmišljali nešto ozbiljnije. Upravo ti koji nisu nikada ozbiljnije i dublje razmišljali o ženama, same žene biraju jer im takva “varijanta” ostavlja veliki prostor za manipulaciju. Nije li potraga za alimentacijom omiljeni ženski sport?! (Sada će mnoge pomisliti da sam ja žrtva, ali eto, nisam. :-)))E, sad, postoji tu i druga vrsta muškaraca, koja je spoznala žensku suštinu, ali “glumi” onu vrstu “koja ne razmišlja” i slatko dolazi do zadovoljavanja svojih nagona. :-)
Zašto ovo pišem? Upravo iz razloga da pokažem koliko je patnja za ženom jedna apsolutno besmislena stvar. Tu naravno nisu uključene majke i sestre. Tu se dotičemo i teme ljubavi.
Ponovo ću se osvrnuti na najvećeg genija među genijima, Ottoa Weiningera koji kaže da ljubav darivana od muškarca određuje standarde lepog, i ona je ženama mrska. U svojoj suštini, seksualni impuls je u stvarnosti opozit koncepcije lepog.
Najsmešnije mi je što žene ljubav smatraju svojim domenom, i teme poput ovih doživljavaju kao svoju “ingerenciju”, a žene i “lepo” su od postanka posvađani. Primer za to iz mog života:

Žena sa kojom sam bio u vezi važi za jednu od najatraktivnijih u mom gradu. Nisam zbog toga bio sa njom, pre bi se moglo reći da je ona bila zainteresovana za mene. Nisam novokomp. bogataš, tako da i ta priča pada u vodu. Međutim, ono što je u celoj priči zanimljivo je da se ona izjašnjavala kao izuzetno, ali IZUZETNO produhovljena osoba. Načitana, obrazovana, vaspitana... itd. E, sad, problem je u tome što se ona provokativno oblači, prema čemu sam ja lično bio indiferentan. Dakle, to je bila njena lična stvar, i samim tim nisam imao nikakav problem u vezi sa njenim oblačenjem. Problem je bio u tome što nju zovu “manijaci” preko telefona, interfona, dobacuju joj iz lokalnog kafića, zvižde na ulici, zaustavljaju kola uz škripu kočnica i sl. Stalno se žalila na to, na šta sam joj ja rekao da ne može da očekuje drugačije kada se oblači kako se oblači, sve na “izvol'te”. Rekao sam joj da njeni seksualni impulsi i signali prosto “vrište” pa mužjaci shodno tome i reaguju. Najsmešniji u svemu je bio njen odgovor da ona svojim štiklama od 15 cm, jakom šminkom, suknjom do gaćica, dekolteom do bradavica u stvari želi da istakne “estetiku”!??! Ha ha ha ha! Lol I kako sad čovek ozbiljno da shvati žene i njihov “sistem vrednosti”... Estetika... Mene je lično sve to dobro zabavljalo, jer “sapientia suscipio in admiratio”!

Hoce l' u trecem delu "Draga Saveta" clanka biti i situacija kad muskarac ima problem da raskine s devojkom prema kojoj nema vise nikakvih emocija, sem empatije i zelje da je ne povredi? Eh, kako zavidim muskarcima koje je devojka otkacila - ova situacija je meni neizmerno teza iako znam da necu patiti.

@De Gol

Sve radi,samo nemoj da je sazaljevas. Ako zelis da uradis pravu stvar, reci joj istinu. Ne postoji alternativa za iskrenost.

Jos jedna stvar se ovde zanemaruje ili se mozda niko nije setio da je spomene.Internet zavisnost,potreba da se stalno visi na raznim glupim irc-ovima i slicnim po ceo dan.Internet i prava poplava raznih foruma,chatova,raznih papazjanija za upoznavanje i blablabla.Jednostavno pocne s nekim chatom i mailom a virtuelna osoba je uglavnom zanimljivija od stvarne jer se MNOGO koristi masta(mnogo se i laze) i osoba se idealizuje.Ja sam prosao kroz to a takodje i jedan moj drug jer doticne gospodjice nisu mogle da se skinu s neta i posle nekog vremena smo na kraju mi izvisili.U fazonu "ti mene gusis" i slicni izgovori da se vi jos osecate krivi.Jeste da posle od tog "novog poznanstva" nema nista ili potraje dok se ne shvati da je sve bila iluzija ali je tad malo kasno.Sad bih molio da se ne javi neki filozof da kaze da je to vec bilo gotovo i da je to samo bio izgovor,jel nije.Sve je puklo kada se pocelo satima kuckati po tastaturi zbog adsl i stalne veze:)Dok je bio dial-up sve je bilo ok:)

ljudi trgnite se! što duže budete lamentovali nad starom ljubavlju, teže i kasnije će vam se desiti nova!

zato, glavu gore, dosta sa samosažaljevanjem i napred 'u nove radne pobede' :)

Evo saveta za Nikolu: Nemoj da ostavis svoju zenu, nece ti biti bolje. Evo sta se moze desiti: rasturices porodicu, razocaraces decu a sa tom zenom ces biti srecan dva, tri meseca dok ne naidju problemi pa ces i nju da varas i ostavljas. Izvini ali ti si obican mekusac. Ajde i sam priznaj sebi da si voleo svoju zenu nekada i gde je nestala ta ljubav tu ce da nestane svaka druga za koju se uhvatis. Nemoj da varas zenu i nemoj da je ostavis vec se potrudi, budi nezan, pokloni joj nesto, vodite ljubav. Pa u krajnjem slucaju ako ne mozete da izgladite stvar onda je bar postuj jer si se i sam zakleo i u: dobru i u zlu. Znam sta ti pricam jer cu biti po profesiji psiholog. A da ne mislis da sam ogorcena na nekog muskarca slicnom tebi, nisam i imam 23 godina i jako sam srecna, isto zelim i tebi. Stisni zube i budi covek

Evo mene opet... Ne postoje dvije iste veze i dva ista raskida! Ja mislim da sam trenutno najnesretniji covjek na svijet, a siguran sam da to isto misli i vecina drugih koji su ostavljeni... A samo sam htio biti s njom do kraja zivota!!!

@sax

zato sto posto ji nesto sto se zove ljubav :). a taj osecaj, voleti i biti voljen (sto nekada traje duze, nekada krace)vredniji je od svake patnje. moze se covek zatvoriti potpuno ali ako se zatvroris za tugu, zatvorio si se i za srecu, nema izmedju. koliko god bila razocarana (a bila sam), nikad necu dozvoliti sebi da zbog starha od posledica propstim da budem srecna - zivot jeste zbir uspona i padova (tako za ljubav, tako za sve u zivotu)
cheers! :)

@ De Gol i broj 20:
stvarno ste kukavice, pogotovo ti broju 20, ako nema ljubavi, najvece ponizenje je ostajati zbog sazaljenja. Verujte, te vase partnerke bi najpre patile, a onda krenule dalje, jer to je zivot, i nasle bi neke nove i kvalitetnije ljubavi. Ne znam sta izigravate lazno milosrdje, ovaj gleda gde ce pre da prevari devojku, ali drzi vrapca u ruci, iz zaljenja. Mnogo si mi ti dobar! Kad procitam ovakve slucajeve, uopste mi nije zao kad patite ostavljeni! Kad bi kosmicka pravda stizala one koje treba, a ne ove sirote koji stvarno tuguju

I ja sam u vreme cekanja poziva na razvod,ne mogu sebi oprostiti za ovu situaciju,mislim da znam i datum moje smrti. Ne mogu sebi oprostiti sve ovo. Zivot moj ne vredi nista vise,nada ce mi trajati do razvoda a posle ce sve umreti.Pozdrav hrabrijima od mene.P.G.

Moze li neko meni da da savet? U braku sam vec 13 godina, naizgled savrsenom,dvoje divne dece, nikakvih problema. Nemogu reci da sam bio veran, bilo je prolaznih avantura ali to ni u jednom trenutku nije uticalo na nas brak. Ona je sto u vezi sto u braku vec 15 godina sa njenim muzem, imaju dvoje dece. Slucajno smo se upoznali, ne zivimo u istoj drzavi ali o tog trenutka ne razmisljamo ni o cemu drugom, samo o tom kad cemo se cuti, videti, nemozemo jedno bez drugog. Isto tako nemozemo ni bez nase dece. Na pocetku smo mislili da je to samo trenutno, da ce nas proci ali to traje vise od 18 meseci. Dali nastaviti ovako ili razvesti se i misliti samo o nama. I jedno i drugo je lose resenje.

"....u svakom slucaju zelim da bude sretna i da dostigne to sto je zelela makar i bez mene pored sebe."
Marko, 7. februar 2008 18:13)

Prelepo receno, Marko. Covek ovako velikog srca i siroke duse zasluzuju svu ljubav ovog sveta. Nadam se da ces je i ti naci pa makar to bilo i bez nje. Neko ce tu nesebicnost i lepotu tvoje duse znati da prepozna i da se stopi sa tvojim zeljama i htenjima. Srecno!

Prosla je skoro godina od kako nas nema..Krivicom nas oboje, to je jedino sto je sigurno, je inace od nas bi ostlao bar nesto, bar nekakav odnos. Ja sam ta koja nema snage za bilo koji kontakt sa njim, koja ne prihvata nista manje osim one ogromne ljubavi koja je rusila sve pred sobom. Nema kompromisa, ili sve ili nista, a nama se na kraju svasta izdesavalo i ostalo jedno veliko, pusto i nemo - nista! U isto vreme, molim se da svaki deo njega iscezne iz mene, svaka nit secanja, a onda se za to malo,sto je ostalo od nas, sto grcevito stiskam u srcu, hvatam kao za poslednju slamku.. Tesko je kad nekog progonis iz srca, a suzama ga molis da ostane jos neko vreme, ako moze zauvek, da te njegova ljubav greje, iako nije kraj tebe..

de gol,odmah raskidaj veruj mi,dragi prijatelju takav sam ti i ja bio vukao se vukao,pa sve mi nesto zao,pa gledao gde da je prevarim i tako u brak i tako dete i uzas i kriza i sada je mnogo gore,uh ne pitaj.

Ozenio sam se vrlo mlad. nisam imao ni 20 godina kada sam to uradio. Naravno iz obostrane ljubavi. Nakon nekoliko godina zivota zajedno, spolja je izgledalo sve super, ljubav, razumevanje, posao, stan, zarada, provodi, godisnji odmori, ma sve super. Ali ipak iznutra se dosta kuvalo izmedju nas. Moja tadasnja supruga je verovala da je to sasvim normalo i da tako treba da ostane do kraja zivota. Ja sam poceo da gledam sopstvenim ocima. Na moj pogled nije bilo nikakvog uticaja iz spoljne sredine. Jednostavno poceo sam da se osecam lose u takvom zivotu. Imali smo sve, ona je cak bila i srecna ali ja nisam, nisam se vise identifikovao u takvom zivotu. Pocelo je da mi smeta sve. Moja unutrasnja nervoza je pocela da izlazi na povrsinu i poceli smo stalno da se svadjamo, svaki dan, zbog sitnica i gluposti. Posle nekih 3 godina ovako intenzivnog braka je sve krenulo naopako. Jednoga dana sam se probudio i nisam ni slutio sta cu uraditi tog istog dana. Sacekao sam podne da mi se supruga vrati s posla. Seli smo zajedno za sto da rucamo i tada, sasvim spontano, dosle su mi reci: "ja ovako vise ne mogu. Dosta je bilo. Izmedju nas je gotovo." Njena reakcija je bila prvo takva da mi nije verovala i mislila je da se salim. Kada je videla da sam totalno ozbiljan udrila je u plac. Ostavio sam rucak na stolu, zenu uplakanu i otisao malo ra razmislim o onome sta sam upravo uradio. Osetio sam ogroman pritisak krivice i mislio sam da sam sve sam uprskao. Vratio sam se u ono sto sam i dalje mislio na svoj stan i nasao jos uvek svoju zenu sa svojim prijateljicama gde place i ogovara me. Njene prijateljice su bukvalno skocile na mene s raznoraznim krivicama i osudama. Iste veceri nisam vise spavao u tom stanu. Prva noc je bila puna razmisljanja u nesanici. Sutra dan, sunce zagrejalo prolecno jutro, rekao sam sebi: "novi dan, novi pocetak". Preselio sam se u nekoliko narednih dana i poceo sve procedure za razvod. Osecao sam se ka na rehabilitaciji o teskih povreda. Bilo mi je super. Disao sam punim plucima dok se nisam ponovo zaljubio. Neposredno posle razvoda, ponovo sam se ozenio i znate sta mi se desilo? Dobio sam dete, sa zenom koju sam jako zavoleo i koja mi je pruzala punu ljubav. Ali ljubav prema tek rodjenom detetu je neopisiva. Shvatio sam da sam u stanju da volim ne samo svoju suprugu vec i ono sto smo kreirali. To mi je hvalilo u celom prethodom zivotu. Ali ne govorim da sam imao dete s prvom zenom, ve bi bilo dobro. Zelim reci da je moj novi pocetak, totalno drugaciji od prethodog, mnogo bolji. Zivimi punim plucima kao muskarac a narocito kao otac i kao suprug. Osecam pravi osecaj ljubavi koju pruzam i koja mi se pruza. Svaki dan razmisljam koliko mi je trebalo da naucim da volim ali i da naucim da cenim ljubav svoje supruge.
Danas posle nekoliko godina i iz sasvim druge (pticije) perspektive gledam svoj prethodni zivot i potvrdjujem ono sto se govori da je za razvod potrebno da oboje budu krivi u istoj meri. Ja sam svoje krivice priznao. Moja bivsa supruga svoje jos uvek nije. Zivi jos uvek sama. Znao jer je ponekad sretnem i stalno ima nesto da mi prebaci. Samo ako i ona prihvati svoje grehe i krivice, moci ce da pocne iz pocetka. Zlo joj ne mislim i iskreno zelim da i ona pronadje svoju srecu kao sto zelim da svi ljudi koji ne mogu srediti svoje zivote, to urade na najlepsi i najbolji moguci nacin.

Nesigurnost je jedini problem.
Zivimo u nesigurnom vremenu,roditelji ne hrabre decu da postanu ljudi sigurni u sebe.
Kada god raskinem sa nekim deckom,sve sto mi je kupio i sve sto me podseca na njega,pobacam u djubre i sutra sam kao nova.Pun je grad frajera.
Od kukanja nema nista,ma koliko voleli.

Nedaj se Gorane.Ako mozes bori se za svoju ljubav.Ako znas vreme svoje "smrti" onda
znas i razlog mogucnog razvoda.Poz:)I ja sam u slicnoj situaciji.

Vecinu vas razumem,znam kako vam je,mene je ostavila djevojka posle 4 godine, i govori mi kako me voli najvise na svijetu,al ne moze vise zbog nekih gluposti,al eto,bice bolje,glavu gore

imam i ja pricu slicnu kao ove gore, a ja sam odlucio da bezim dokle god me noge nose.
da se mi srecemo i da mi ona prica kako joj je lepo u vezi ne dolazi u obzir. Zelim joj sve najbolje, samo da ja to ne moram da znam.

Ja sam jako skeptican prema ljubavi. Da sam patio jesam, da su patile jesu, i taj cudni osecaj se ne moze negirati niti ga negiram. Ipak, pravilnosti su neverovatne. Dovoljno je da se pojavi bolji i ljubav se gasi. Momci koji zive na selu ne mogu da se ozene. Po pravilu prijatelji koji su zapali u krizu su brzo i lako ostavljani od njhovih partnerki.
Ja sam uvek verovao da je prava ljubav slepa, da sve trpi. Ali istina je da je jos nisam sreo. I kada je tog slepila bilo ono je uvek trajalo kratko i osoba je uvek na kraju progledala. ili ja.

Sve je to suvise racionalno da bi covek zbog toga sebi dozvolio da pati.

Nagoni i racionalno. Cudan miks koji pravi ludilo.

Kad sam bio mladji imao sam obicaj da kazem da izmedju ljubavi medju ljudima i ljubvavi medju zivotinjama neke znacajne razlike i nema. I dalje to mislim. Samo sto danas zbog toga nisam ljut.
Problem je u stvari samoca i nesigurnost koju ona donosi.

Heartbroken,
Sigurno ce joj biti tesko, nije bezdusna. Ipak, ukoliko utrcava odmah u drugu vezu, meni se cini da je se ili istrosila u vasoj ili zaista zeli nesto novo sto ce je brzo proci. Konacan odgovor zna samo ona, a mozda i ona ne zna. Nemoj da meris ko je sta ulozio u vezi, trebalo je da sagledas to dok ste bili zajedno, ne da se prepustas. Bitno je da joj suptilno pokazes da ti je stalo do nje, bez gusenja, a nastavi svoj zivot.
Meni je decko otisao u Kanadu, ja nisam jos uvek zelela;da podjem za njim. Prvih sest meseci nisam zelela da cujem za njega koliko sam bila povredjena (iako paradoksalno zvuci). Sada se cujemo i odrzavamo (platonsku) vezu na daljinu i ja se pitam da li je on covek s kim bih provela svoj zivot ili sam samo jako vezana za njega i dalje zaljubljena.

Kako to rece Mesa Selimovic u Tvrdjavi, bol za zenom je kao udarac u lakat...mnogo boli, ali (brzo?) prodje. Ako ste iskreni i otvoreni jedni prema drugima - a bar to sve velike ljubavi zasluzuju - sigurna sam da cete naci snage da prebolite kraj. Jednoga dana kada sve prodje, secacete se lepih trenutaka, i, najvaznije, bicete srecni da ste voleli i bili voljeni. Verujte mi, provereno na sopstvenoj kozi, vise puta

Da ponovim,zasto ulazite u razne veze iz kojih izlazite povredjeni i niste dobili nista sem boli.

Koja ironija..
Prije samo tri dana sam pisala komentar kako je sad sve ok,sretna sam,svoja...bla,bla,bla..A sad sam donekle opet sama.Jos me nije pogodilo,ali ne brinem,hoce.Rekla sam mu zbogom.
Neko mi je davno rekao,ljudi uglavnom raskidaju zbog gluposti.Zaista...

Hvala Ana na podrsci ali ja mislim da je moj zivot gubljenje vremena i nista drugo,moja familija u koju sam verovao kao svoj zivot nepostoji vise,..razlog..trebalo bi mi 5 stranica gluposti da napisem da objasnim razlog jer mi niko nebi verovao stvarni razog.cekam samo moj dan.smireno.sve je umrlo u meni agonija koju prezivljavam nevredi joj dati zivota,sto mi pre dodje poziv pre cu se smiriti.

kakvi problemi, citam ovde, skroz sam se sad s***ao, neko rece da droga pomaze, sta ja znam, mozda je u pravu,nisam probao, ja sam pred raskid jedne duge veze, oseca se u vazduhu, izgleda da je najbolje da si veciti momak, do 35, da nemas ozbiljnu vezu, nego sta naidje, super....ne znam...

Ne mogu da vijerujem da se niko nije dotakao teme: "vrijeme koje je potrebno da bi se prebolila neka osoba"
Skoro sam na filmu?! cuo teoriju koja zvuci jako glupo i povrsno, ali kada sam je provukao kroz svoje veze i raskide (bio sam ostavljan 2 puta) provalio sam da pali. Slucajnost ili ne, ne znam!
Kada sam nastavio i posmatrao ostale ortake, cini mi se i da je kod njih radila.
Inace mislim da ako si zaista volio neku osobu, nikada ne mozes da prestanes da volis istu, barem tako je mojoj psihi najlakse bilo da zakljuci kako bi prebolila voljenu. Mozes da napravis jos mijesta, da malo potisnes staru, i da ostvaris novu ljubav. I pri tome ne mislim da na to treba gledati kao na losu stranu, vec kao na nesto pozitivno lijepo. Poslije svega ipak nije ostalo nistavilo vec ljubav, koja je preboljena ali ona ipak postoji i moze se obuzdati, napraviti mijesta za nove. Da li je uzvracena ili ne, nije ni bitno, bitno je da si osijetio LJUBAV. Jer kao sto neko rece: "Bolje voliti i izgubiti nego nikada ne voliti!"
I jos jedna stvar koju nikada sebi necu oprostiti, ne dozvolite da se poslije svega kajete jer se niste dali njoj/njemu 100% ! ! !
Volite partnera zbog ljubavi, a ne zbog toga sto treba da bude uzvracena.
Predstojeci tekst je citat iz filma "London". Razmislite o njemu iako zvuci glupo. Mozete i pogledati film, ali to ne bih preporucio svijeze ostavljenima ;)

Kako još nisu izmislili lijek
za ostavljene muškarce?

To bi bilo zgodno.
Èuj, ima jedna teorija.

Možda ti može pomoæi.
Ne znam.

Ne znam tko je to smislio.
Uglavnom, kaže ovako:

Da bi se oporavio od prekida...

...treba ti treæina vremena
koliko je trajala veza.

Na primjer, ako je veza
trajala godinu dana...

...oporavit æeš se za
4 mjeseca.

- Za 2 g. Ti treba 8 mjeseci.
- Nije treæina, nego polovina.

- Treæina je, stari, vjeruj mi.
- Nije, nego polovina, stari.

Možda je treæina u Engleskoj.
U Americi je polovina.

Hodali smo 2 g. Od prekida je
6 mjeseci i sve mi je gore.

6 mjeseci?
Ma daj, zašto se žališ?

Lzguraj još 2 mjeseca.

Uz dobro ponašanje,
možda samo mjesec.

Hvala na podršci...

...ali ja je pokušavam vratiti,
ako nisi primijetio.

Ionako ne znam uklapa li se
prva ljubav u tu teoriju.

Pozdrav svima i proci ce ne brinite. Evo prosla je godina a ja (od skoro doduse) nemam potrebu ni da je pomenem u tekstu, da ispricam svoje iskustvo...

Sjajna mi je ova mucenica sto zaziva sveze raskinute muskarce da izlaze, nebi li i njoj svanulo

Drogiranje pomaze.Ja sam 6 meseci bio razvaljen, posle sam se sastavio.Ili ako si blizak sa njenom dobrom drugaricom, one se uvek nadju da pomognu ako nisi ocelaveo u medjuvremenu.

Da ponovim,zasto ulazite u razne veze iz kojih izlazite povredjeni i niste dobili nista sem boli.

Ozenio sam se vrlo mlad. nisam imao ni 20 godina kada sam to uradio. Naravno iz obostrane ljubavi. Nakon nekoliko godina zivota zajedno, spolja je izgledalo sve super, ljubav, razumevanje, posao, stan, zarada, provodi, godisnji odmori, ma sve super. Ali ipak iznutra se dosta kuvalo izmedju nas. Moja tadasnja supruga je verovala da je to sasvim normalo i da tako treba da ostane do kraja zivota. Ja sam poceo da gledam sopstvenim ocima. Na moj pogled nije bilo nikakvog uticaja iz spoljne sredine. Jednostavno poceo sam da se osecam lose u takvom zivotu. Imali smo sve, ona je cak bila i srecna ali ja nisam, nisam se vise identifikovao u takvom zivotu. Pocelo je da mi smeta sve. Moja unutrasnja nervoza je pocela da izlazi na povrsinu i poceli smo stalno da se svadjamo, svaki dan, zbog sitnica i gluposti. Posle nekih 3 godina ovako intenzivnog braka je sve krenulo naopako. Jednoga dana sam se probudio i nisam ni slutio sta cu uraditi tog istog dana. Sacekao sam podne da mi se supruga vrati s posla. Seli smo zajedno za sto da rucamo i tada, sasvim spontano, dosle su mi reci: "ja ovako vise ne mogu. Dosta je bilo. Izmedju nas je gotovo." Njena reakcija je bila prvo takva da mi nije verovala i mislila je da se salim. Kada je videla da sam totalno ozbiljan udrila je u plac. Ostavio sam rucak na stolu, zenu uplakanu i otisao malo ra razmislim o onome sta sam upravo uradio. Osetio sam ogroman pritisak krivice i mislio sam da sam sve sam uprskao. Vratio sam se u ono sto sam i dalje mislio na svoj stan i nasao jos uvek svoju zenu sa svojim prijateljicama gde place i ogovara me. Njene prijateljice su bukvalno skocile na mene s raznoraznim krivicama i osudama. Iste veceri nisam vise spavao u tom stanu. Prva noc je bila puna razmisljanja u nesanici. Sutra dan, sunce zagrejalo prolecno jutro, rekao sam sebi: "novi dan, novi pocetak". Preselio sam se u nekoliko narednih dana i poceo sve procedure za razvod. Osecao sam se ka na rehabilitaciji o teskih povreda. Bilo mi je super. Disao sam punim plucima dok se nisam ponovo zaljubio. Neposredno posle razvoda, ponovo sam se ozenio i znate sta mi se desilo? Dobio sam dete, sa zenom koju sam jako zavoleo i koja mi je pruzala punu ljubav. Ali ljubav prema tek rodjenom detetu je neopisiva. Shvatio sam da sam u stanju da volim ne samo svoju suprugu vec i ono sto smo kreirali. To mi je hvalilo u celom prethodom zivotu. Ali ne govorim da sam imao dete s prvom zenom, ve bi bilo dobro. Zelim reci da je moj novi pocetak, totalno drugaciji od prethodog, mnogo bolji. Zivimi punim plucima kao muskarac a narocito kao otac i kao suprug. Osecam pravi osecaj ljubavi koju pruzam i koja mi se pruza. Svaki dan razmisljam koliko mi je trebalo da naucim da volim ali i da naucim da cenim ljubav svoje supruge.
Danas posle nekoliko godina i iz sasvim druge (pticije) perspektive gledam svoj prethodni zivot i potvrdjujem ono sto se govori da je za razvod potrebno da oboje budu krivi u istoj meri. Ja sam svoje krivice priznao. Moja bivsa supruga svoje jos uvek nije. Zivi jos uvek sama. Znao jer je ponekad sretnem i stalno ima nesto da mi prebaci. Samo ako i ona prihvati svoje grehe i krivice, moci ce da pocne iz pocetka. Zlo joj ne mislim i iskreno zelim da i ona pronadje svoju srecu kao sto zelim da svi ljudi koji ne mogu srediti svoje zivote, to urade na najlepsi i najbolji moguci nacin.

Sjajna mi je ova mucenica sto zaziva sveze raskinute muskarce da izlaze, nebi li i njoj svanulo

Nesigurnost je jedini problem.
Zivimo u nesigurnom vremenu,roditelji ne hrabre decu da postanu ljudi sigurni u sebe.
Kada god raskinem sa nekim deckom,sve sto mi je kupio i sve sto me podseca na njega,pobacam u djubre i sutra sam kao nova.Pun je grad frajera.
Od kukanja nema nista,ma koliko voleli.

Imam 40 godina i pre dve godine sam prekinula vezu sa ozenjenim covekom koja je trajala 4 godine. Osobe koje su bile u ovakvim vezama znaju kroz sta sam mogla da prolazim jer su sve slicne. A zelela sam da verujem da je moja veza posebnija u odnosu na druge i da niko ne moze da razume kroz sta sam prolazila. A vreme se razvijalo od pocetnog neupustanja u vezu sa ozenjenim muskarcem zbog morala,iskrenog osecaja krivice i straha od Boga da radim nesto jako gresno, da je brak svetinja u koju se treca osoba ne mesa ili ako se mesa ne moze da ocekuje nista dobro jer se sopstvena sreca ne gradi na tudjoj nesreci. Uzasan oseacaj krivice i potiranje svojih osecanja kao jako pogresnim. A on je bio mnogo slobodniji, tvrdio da u iskrenim emocijama nema nista lose, iako je razumeo i moj osecaj. od samog pocetka je krenulo i lepo i tesko, i euforicno letenje i vrtoglavo padanje, duboka trvenja same sa sobom. Onda su krenuli problemi sa spavanjem zbog nemirne savesti, pa poremecaji ciklusa, pa variranje u tezini. Nakon godinu dana u toku koje sam se potpuno unistila, shvatila sam da sam u zacaranom krugu iz koga ne umem da se sama izvucem pa sam se obratila psihijatru, prvi put u zivotu, iako potpuno nevoljno jer sam od onih rigidnih, koji smatraju da nema toga sto ne mogu sama i da niko ne moze da mi kaze nesto sto vec i sama ne znam. Stanje u kome sam bila je bilo vrlo tesko, pa sam nakon par tretmana krenula i sa lekovima, antidepresivima. A ljubav prema njemu, uprkos teskocama,nije bledelač i dalje mi je bio najvazniji u zivotu, i dalje sam ga beskrajno volela i razumela i njegove bitke sa samim sobom, suocavanje sa time kakav mu je brak a kakva veza moze da bude, suocavanje sa zenom koju ne poznaje i koju nema ni zelje da upozna, sa svescu da mu treba snage da izadje iz svega toga sto tolike godine ne valja, a da je mozda sad trenutak, kad ima pomoc, motiv, sansu za novi pocetak. I jedno i drugo sa svojim problemima pokusavajuci da pomognemo jedno drugom, kako mozemo. Nikakva ocekivanja sa moje strane, nikakvo presiranje,samo nada da ce jednog dana biti moj. Uz njega sam rasla, razvijala se, saznavala, o zivotu, sebi, njemu. i uz podrsku psihijatra dolazila do raznih saznanja, da ni jedan brak ne moze da rasturi neko sa strane ako je brak dobar, da treba da verujem svojim emocijama jer sam od onih ljudi koji sve, i uvek sve rade glavom a ne stomakom, da treba da verujem svom stomaku, da je to razvijanje coveka bez straha da iako se povredis, to ne moze biti zauvek, jer je sve zivot, i dobro i lose, da nema zastite, i da sve necem znaci iako mozda ne vidimo odmah, nekad i nikad, razlog. Ali da ne treba da se plasimo, da treba da se pustamo, da ne treba da se stitimo po svaku cenu, sto opet ne znaci da treba da srljamo. Za mene najvaznije lekcije u zivotu - da nivelisem razum i stomak. I
I moji usponi i padovi, i njegovi odlasci i vracanja, iz istih razloga. Bio mi je drugi muskarac u ivotu, moja najveca ljubav. Ne zaljubljenost jer mi je od pocetka bilo jasno i ko je i sta je i koliko moze. Ne, nisam ga videla kroz ruzicaste naocare i nisam promenila svoje osecaje od prvog momenta kada je sve krenulo. I ni za cim ne zalim ma koliko da je vilo tesko, a bilo je uzasno tesko. I moja depresija, i otkrivanje nase veze od strane njegove zene, i njegovo nesnalazenje u svemu da me zastiti, i moje prelazenje preko svega i osecaj da moram biti jaka, jaca od njega jer je njemu teze, jer on nesto zatvara sto je gradio vise od godina. Tada mi je moja stamenost pomagala, da razumem, nadjem snagu za oboje kad on posustane. A istovremeno moj sopstveni razvoj i nova saznanja, da kad te neko voli onda nema prepreka, onda moze sve, onda ljubav pobedjuje i opstaje. I moje budjenje da trazim nesto i za sebe, da se ne zadovoljavam mrvicama sa njegovog stola, da ocekujem, da se nadam ali da to smem i da mu saopstim bez bojazni da cu ga time jos vise opteretiti. I znam price iz novina da on nikad nece otici od svoje zene, da se takvi ne razvode, da samo gubim vreme. I posle svega, svaki trenutak proveden sa njim je zlata vredan.
Otisla sam kada sam bila potpuno sigurna da ja vise nista ne mogu da uradim da bude samo moj, a da zivim kao druga ne mogu jer to nije u redu. Otisla sam kada sam promenila dva psihijatra i 6 vrsta lekova, kada sam izgubila 12 kila pa se vratila na svoje pa dobila 10, kad sam izgubila mogucnost da imam decu, kad sam izgubila nadu da ce ikada biti sa mno. Meni je bilo potrebno 4 godine da to shvatim, nekome je to mnogo, nekome malo. On jeste bio moja najveca i jedina ljubav. I opet mi je pomogla glava, kad sam uspela da se oslonim samo na nju, da ubedim sebe da to nije zivot kakav meni prija a da sam uradila apsolutno sve sto sam znala da bude samo moj. Za vezu je potrebno dvoje, za vezu je potrebno da musko bude jace bez obzira sto se u toku trajanja uloge mogu i menjati po potrebi, da ne treba biti rigidan ali da treba imati ocekivanja i planova i rokova, da dodje trenutak kad moras biti odgovoran prvo prema sebi. Odluku sam donela ja, jer da je po njegovom to bih jos uvek trajalo, na isti, mucan nacin. Kada sam mu saopstila potpuno me je podryao jer "razume, ovako vise ne ide, vidim koliko ti je tesko, moram i ja da se saberem, sredim, oduzimam ti vreme a ne mogu nista da ti ponudim, ne jos uvek". Kad, koliko vremena mu je trebalo, koliko je trebalo jos da cekam i patim? Moj uslov je bio prekid svakog kontakta, da ga vise nikad ne vidim, da me vise nikad ne pozove. Slozio se kao sto se uvek slagao sa svime sto bih ja rekla ili predlozila, a posle bi prekrsio. Probao je to i ovaj put, samo sam ja ostala beskompromisna. Pokusavao je da me cuje telefonom, slao mejlove, pisma, dolazio na posao. Cak optuyivao da mu moyda nisam dala dovoljno vremena jer "ne koye ni brzo ni lako da se napusti ono sto toliko gradis". Promenila sam telefon,odselila se, promenila posao, prekinula kontakt sa svima od kojih sam mogla nesto da saznam o njemu. Drugacije ne bih prezivela. Bukvalno.
I posle dve godine isto osecam prema njemu. Ali sada znam da zivim sa osecajem gubitka a ipak da prezivim. I vidim da je to bio moj put kojim sam morala da sama prodjem, da "moja veza" nije bila "nasa veza", da se nismo "mi" borili vec "ja", da me nije dovoljno voleo iako je tvrdio da me voli vise od zivota.
Bog mi je poslao andjela pre godinu dana, nakon izvojevane bitke, kao nagradu. Tako sam od samog pocetka videlam og novog partnera kome sam sve ispricala. I koji ima i ljubavi i strpljenja i razumevanja da gradimo novi pocetak. Nisam nepostena prema njemu, nisam ni ostecena prethodnom veyom. Mogu opet da volim, da se radujem, nadam. I nikad necu reci da je sve kroz sta sam prosla bilo pogresno, jer je sve imalo smisla,znala sam to oduvek.

ti tipovi su najgori, ti sto vise nista ne osecaju prema devojci a nemaju hrabrosti da raskinu pa se to vuce u nedogled. Na zalost bila sam deo takve veze i zao mi je sto nisam pre reagovala na njegovu ravnodusnost vec sam smatrala da je to trenutna kriza jer mi je tako bilo receno sa njegove strane. I sad njega briga jos vise a ja se osecam da je manipulisao sa mnom i bio jako sebican jer me je drzao u vezi iz koristi pritom ne osecajuci nista prema meni vec duzi period. Gubila sam vreme-godine pored nekoga kome vise nije bilo stalo ni malo...e to ne mogu da lako zaboravim niti da mu oprostim jer je to samozivo

"....u svakom slucaju zelim da bude sretna i da dostigne to sto je zelela makar i bez mene pored sebe."
Marko, 7. februar 2008 18:13)

Prelepo receno, Marko. Covek ovako velikog srca i siroke duse zasluzuju svu ljubav ovog sveta. Nadam se da ces je i ti naci pa makar to bilo i bez nje. Neko ce tu nesebicnost i lepotu tvoje duse znati da prepozna i da se stopi sa tvojim zeljama i htenjima. Srecno!

Prosla je skoro godina od kako nas nema..Krivicom nas oboje, to je jedino sto je sigurno, je inace od nas bi ostlao bar nesto, bar nekakav odnos. Ja sam ta koja nema snage za bilo koji kontakt sa njim, koja ne prihvata nista manje osim one ogromne ljubavi koja je rusila sve pred sobom. Nema kompromisa, ili sve ili nista, a nama se na kraju svasta izdesavalo i ostalo jedno veliko, pusto i nemo - nista! U isto vreme, molim se da svaki deo njega iscezne iz mene, svaka nit secanja, a onda se za to malo,sto je ostalo od nas, sto grcevito stiskam u srcu, hvatam kao za poslednju slamku.. Tesko je kad nekog progonis iz srca, a suzama ga molis da ostane jos neko vreme, ako moze zauvek, da te njegova ljubav greje, iako nije kraj tebe..

Hvala Ana na podrsci ali ja mislim da je moj zivot gubljenje vremena i nista drugo,moja familija u koju sam verovao kao svoj zivot nepostoji vise,..razlog..trebalo bi mi 5 stranica gluposti da napisem da objasnim razlog jer mi niko nebi verovao stvarni razog.cekam samo moj dan.smireno.sve je umrlo u meni agonija koju prezivljavam nevredi joj dati zivota,sto mi pre dodje poziv pre cu se smiriti.

Moze li neko meni da da savet? U braku sam vec 13 godina, naizgled savrsenom,dvoje divne dece, nikakvih problema. Nemogu reci da sam bio veran, bilo je prolaznih avantura ali to ni u jednom trenutku nije uticalo na nas brak. Ona je sto u vezi sto u braku vec 15 godina sa njenim muzem, imaju dvoje dece. Slucajno smo se upoznali, ne zivimo u istoj drzavi ali o tog trenutka ne razmisljamo ni o cemu drugom, samo o tom kad cemo se cuti, videti, nemozemo jedno bez drugog. Isto tako nemozemo ni bez nase dece. Na pocetku smo mislili da je to samo trenutno, da ce nas proci ali to traje vise od 18 meseci. Dali nastaviti ovako ili razvesti se i misliti samo o nama. I jedno i drugo je lose resenje.

Evo saveta za Nikolu: Nemoj da ostavis svoju zenu, nece ti biti bolje. Evo sta se moze desiti: rasturices porodicu, razocaraces decu a sa tom zenom ces biti srecan dva, tri meseca dok ne naidju problemi pa ces i nju da varas i ostavljas. Izvini ali ti si obican mekusac. Ajde i sam priznaj sebi da si voleo svoju zenu nekada i gde je nestala ta ljubav tu ce da nestane svaka druga za koju se uhvatis. Nemoj da varas zenu i nemoj da je ostavis vec se potrudi, budi nezan, pokloni joj nesto, vodite ljubav. Pa u krajnjem slucaju ako ne mozete da izgladite stvar onda je bar postuj jer si se i sam zakleo i u: dobru i u zlu. Znam sta ti pricam jer cu biti po profesiji psiholog. A da ne mislis da sam ogorcena na nekog muskarca slicnom tebi, nisam i imam 23 godina i jako sam srecna, isto zelim i tebi. Stisni zube i budi covek

ja ne znam sta da mislim. mene je devojka ostavila posle 4 godine u vezi u kojoj je stalno bila ona ta koja je ljubomorna i koja je htela da ostanemo u vezi. ja sam bio uvek ok prema njoj i otvoren. a sad na moj rodj. mi kaze kako joj se svidja neko drugi i zelela bi da proba nesto novo. nismo se culi nekoliko dana i ona mi deluje kao da joj ruze cvetaju a ja ne mogu da se sastavim. rekla mi je da me voli i da ce tugovati zamnom jos dugo ali opet raskida. ne razumem nista.

Evo mene opet... Ne postoje dvije iste veze i dva ista raskida! Ja mislim da sam trenutno najnesretniji covjek na svijet, a siguran sam da to isto misli i vecina drugih koji su ostavljeni... A samo sam htio biti s njom do kraja zivota!!!

I ja sam u vreme cekanja poziva na razvod,ne mogu sebi oprostiti za ovu situaciju,mislim da znam i datum moje smrti. Ne mogu sebi oprostiti sve ovo. Zivot moj ne vredi nista vise,nada ce mi trajati do razvoda a posle ce sve umreti.Pozdrav hrabrijima od mene.P.G.

Jos jedna stvar se ovde zanemaruje ili se mozda niko nije setio da je spomene.Internet zavisnost,potreba da se stalno visi na raznim glupim irc-ovima i slicnim po ceo dan.Internet i prava poplava raznih foruma,chatova,raznih papazjanija za upoznavanje i blablabla.Jednostavno pocne s nekim chatom i mailom a virtuelna osoba je uglavnom zanimljivija od stvarne jer se MNOGO koristi masta(mnogo se i laze) i osoba se idealizuje.Ja sam prosao kroz to a takodje i jedan moj drug jer doticne gospodjice nisu mogle da se skinu s neta i posle nekog vremena smo na kraju mi izvisili.U fazonu "ti mene gusis" i slicni izgovori da se vi jos osecate krivi.Jeste da posle od tog "novog poznanstva" nema nista ili potraje dok se ne shvati da je sve bila iluzija ali je tad malo kasno.Sad bih molio da se ne javi neki filozof da kaze da je to vec bilo gotovo i da je to samo bio izgovor,jel nije.Sve je puklo kada se pocelo satima kuckati po tastaturi zbog adsl i stalne veze:)Dok je bio dial-up sve je bilo ok:)

sex smara,ljubav takođe a život najviše. zašto se nisam rodio kao sekvoja?

Mislim da se odgovor na ovu temu moze naci u recima Bude po kome je vezanost koren patnje. Ja sam imao tu srecu da nikada nisam patio u ljubavi jer sam prihvatao ljubav u svoj njenoj celovitosti, sa svime sto nosi, pa i raskidima.Problem je sto mi ulazimo u vezu sa snaznim ocekivanjem tj idealizovanjem kakva bi ona trebala da bude, a kad se desi suprotno, sav nas imaginarni svet se srusi kao kula od karata.
Slabost coveka se ogleda u njegovoj naivnoj i ogranicenoj svesti koja iskljucuje zivotne mogucnosti, umesto da ukljuci sve moguce opcije.
Problem je u tome sto ljudi ne rade dovoljno na sebi i svojim vlastitim manama i ogranicenjima, vec umesto toga idu iz veze u vezu, postajuci tako zrtve "nesrecnih okolnosti".
Zaista mi je zao ljudi koji pate. Razlog zasto ja nisam patio, iako sam prosao kroz sva moguca iskustva, je taj sto sam uvek prvo trazio gresku u sebi i nastojao da vidim u cemu sam ja tu pogresio, dopustajuci drugoj strani da potpuno slobodno iznese svoj stav bilo da je on ok ili potpuno van svake pameti...
Znaci, odbaciti nerealna ocekivanja, biti maksimalno tolerantan prema svom partneru i biti malo vise kritican prema sebi...

Kao što sam rekao i u prvom delu, muškarac koji je iole duboko razmišljao o ženama nema o njima sjajno mišljenje s ljudskog i moralnog aspekta. Dakle, muškarci ili preziru žene, ili nikada o njima nisu ni razmišljali nešto ozbiljnije. Upravo ti koji nisu nikada ozbiljnije i dublje razmišljali o ženama, same žene biraju jer im takva “varijanta” ostavlja veliki prostor za manipulaciju. Nije li potraga za alimentacijom omiljeni ženski sport?! (Sada će mnoge pomisliti da sam ja žrtva, ali eto, nisam. :-)))E, sad, postoji tu i druga vrsta muškaraca, koja je spoznala žensku suštinu, ali “glumi” onu vrstu “koja ne razmišlja” i slatko dolazi do zadovoljavanja svojih nagona. :-)
Zašto ovo pišem? Upravo iz razloga da pokažem koliko je patnja za ženom jedna apsolutno besmislena stvar. Tu naravno nisu uključene majke i sestre. Tu se dotičemo i teme ljubavi.
Ponovo ću se osvrnuti na najvećeg genija među genijima, Ottoa Weiningera koji kaže da ljubav darivana od muškarca određuje standarde lepog, i ona je ženama mrska. U svojoj suštini, seksualni impuls je u stvarnosti opozit koncepcije lepog.
Najsmešnije mi je što žene ljubav smatraju svojim domenom, i teme poput ovih doživljavaju kao svoju “ingerenciju”, a žene i “lepo” su od postanka posvađani. Primer za to iz mog života:

Žena sa kojom sam bio u vezi važi za jednu od najatraktivnijih u mom gradu. Nisam zbog toga bio sa njom, pre bi se moglo reći da je ona bila zainteresovana za mene. Nisam novokomp. bogataš, tako da i ta priča pada u vodu. Međutim, ono što je u celoj priči zanimljivo je da se ona izjašnjavala kao izuzetno, ali IZUZETNO produhovljena osoba. Načitana, obrazovana, vaspitana... itd. E, sad, problem je u tome što se ona provokativno oblači, prema čemu sam ja lično bio indiferentan. Dakle, to je bila njena lična stvar, i samim tim nisam imao nikakav problem u vezi sa njenim oblačenjem. Problem je bio u tome što nju zovu “manijaci” preko telefona, interfona, dobacuju joj iz lokalnog kafića, zvižde na ulici, zaustavljaju kola uz škripu kočnica i sl. Stalno se žalila na to, na šta sam joj ja rekao da ne može da očekuje drugačije kada se oblači kako se oblači, sve na “izvol'te”. Rekao sam joj da njeni seksualni impulsi i signali prosto “vrište” pa mužjaci shodno tome i reaguju. Najsmešniji u svemu je bio njen odgovor da ona svojim štiklama od 15 cm, jakom šminkom, suknjom do gaćica, dekolteom do bradavica u stvari želi da istakne “estetiku”!??! Ha ha ha ha! Lol I kako sad čovek ozbiljno da shvati žene i njihov “sistem vrednosti”... Estetika... Mene je lično sve to dobro zabavljalo, jer “sapientia suscipio in admiratio”!

@ De Gol i broj 20:
stvarno ste kukavice, pogotovo ti broju 20, ako nema ljubavi, najvece ponizenje je ostajati zbog sazaljenja. Verujte, te vase partnerke bi najpre patile, a onda krenule dalje, jer to je zivot, i nasle bi neke nove i kvalitetnije ljubavi. Ne znam sta izigravate lazno milosrdje, ovaj gleda gde ce pre da prevari devojku, ali drzi vrapca u ruci, iz zaljenja. Mnogo si mi ti dobar! Kad procitam ovakve slucajeve, uopste mi nije zao kad patite ostavljeni! Kad bi kosmicka pravda stizala one koje treba, a ne ove sirote koji stvarno tuguju

Kako to rece Mesa Selimovic u Tvrdjavi, bol za zenom je kao udarac u lakat...mnogo boli, ali (brzo?) prodje. Ako ste iskreni i otvoreni jedni prema drugima - a bar to sve velike ljubavi zasluzuju - sigurna sam da cete naci snage da prebolite kraj. Jednoga dana kada sve prodje, secacete se lepih trenutaka, i, najvaznije, bicete srecni da ste voleli i bili voljeni. Verujte mi, provereno na sopstvenoj kozi, vise puta

Koja ironija..
Prije samo tri dana sam pisala komentar kako je sad sve ok,sretna sam,svoja...bla,bla,bla..A sad sam donekle opet sama.Jos me nije pogodilo,ali ne brinem,hoce.Rekla sam mu zbogom.
Neko mi je davno rekao,ljudi uglavnom raskidaju zbog gluposti.Zaista...

Hoce l' u trecem delu "Draga Saveta" clanka biti i situacija kad muskarac ima problem da raskine s devojkom prema kojoj nema vise nikakvih emocija, sem empatije i zelje da je ne povredi? Eh, kako zavidim muskarcima koje je devojka otkacila - ova situacija je meni neizmerno teza iako znam da necu patiti.

Nedaj se Gorane.Ako mozes bori se za svoju ljubav.Ako znas vreme svoje "smrti" onda
znas i razlog mogucnog razvoda.Poz:)I ja sam u slicnoj situaciji.

Uh.. Raskinula je devojka sa mnom posle skoro 5 prelepih ludih,cudnih a i teskih godina ljubavi izajednickog odrastanja.Ne znam gde da se okrenem,sta da uradim jer svaku stvar koju dodirnem podseca me na nju,na nas... Ipak postoji nada,jer imamo i sad lep odnos,cujemo se povremeno,zvcnem njene da pitam kako je i kazem da je paze,a i ona je to isto ucinila.. Mislim da mi je zivot stao ali prebrodicu i trudicu se da budem jos bolji,jaci i verovacu u nas dok god ima nade,u svakom slucaju zelim da bude sretna i da dostigne to sto je zelela makar i bez mene pored sebe. Cini mi se da je Ivo Andric jednom napisao ZNAM DA NISAM SPAVAO,A UBEDJEN SAM DA SAM SANJAO.. Mozda ce taj san proci.

ljudi trgnite se! što duže budete lamentovali nad starom ljubavlju, teže i kasnije će vam se desiti nova!

zato, glavu gore, dosta sa samosažaljevanjem i napred 'u nove radne pobede' :)

de gol,odmah raskidaj veruj mi,dragi prijatelju takav sam ti i ja bio vukao se vukao,pa sve mi nesto zao,pa gledao gde da je prevarim i tako u brak i tako dete i uzas i kriza i sada je mnogo gore,uh ne pitaj.

kakvi problemi, citam ovde, skroz sam se sad s***ao, neko rece da droga pomaze, sta ja znam, mozda je u pravu,nisam probao, ja sam pred raskid jedne duge veze, oseca se u vazduhu, izgleda da je najbolje da si veciti momak, do 35, da nemas ozbiljnu vezu, nego sta naidje, super....ne znam...

Cudno je to koliko covek moze da pati nakon raskida, da se raspada od bede i da misli da nikada vise nece biti srecan i da nista vise u zivotu nema smisla... A ipak, sta je to ljubav nego obicna biohemijska petlja u mozgu. Dzaba je tu prica prijatelja ili porodice, razne prolazne veze i vezice, materijalna ili duhovna zadovoljstva, sve to pomaze samo marginalno... Dok se ne prekine ta petlja, covek ce patiti. Ko je voleo jednom, moci ce da voli jos X puta, i jos vize i jos snaznije, samo sto je tesko to shvatiti dok se petlja ne prekine.

P.S. Ne zezajte se sa drogom - to je jedina stvar koja moze da stvori petlju koja nikada nece puci.

Sto reci? Ne znam! Dugo vremena im je bilo potebno da me “zakrpe”, jos vise vremena mi je bilo potrebno da stanem na noge i krenem dalje. Boli ali ne ubija, to cesto govorim sebi.
Mene su spasile obicne stvari, ucenje, planovi za buducnost, karijera, povratak sportu, uredjivanje stana. Sada sam “saniran”, nikad sigurniji u ono sto trebam ciniti ali samo za sebe. Glupo mi je govoriti koliko sam nekoga volio, koliko sam mu dao i koliko sam namjeravao dati. To mi dodje kao trgovina, marketing, samoreklama. Rekao sam sebi da vise nikada necu pricati o “nama” i tako jeste, lakse je. Da li razmisljam o mogucnosti da ponovo mozemo biti skupa? Oh da, najmanje jednom u sedmici dana. Realno, nemoguce! Statisticki… hm… vrlo moguce. Obozavam statistiku!
Ovakve stvari se tesko prebole ali se moze naci nacin da zivite sa njima i da ih podnosite. Ja sam izabrao da zivim sa njima. Nije mi sjajno ali vidim da idem dalje i da mogu jos vise i bolje.
Spremam se za put na Tibet. Kupio sam dobar tele objektiv, dobru jaknu i cipele (sve to pokriva kredit). Znam da sam sve pokusao, nikada se necu pokajati sto sam molio za ljubav.

PS.

“Osecam se dobro”

@De Gol

Sve radi,samo nemoj da je sazaljevas. Ako zelis da uradis pravu stvar, reci joj istinu. Ne postoji alternativa za iskrenost.

Vecinu vas razumem,znam kako vam je,mene je ostavila djevojka posle 4 godine, i govori mi kako me voli najvise na svijetu,al ne moze vise zbog nekih gluposti,al eto,bice bolje,glavu gore

@sax

zato sto posto ji nesto sto se zove ljubav :). a taj osecaj, voleti i biti voljen (sto nekada traje duze, nekada krace)vredniji je od svake patnje. moze se covek zatvoriti potpuno ali ako se zatvroris za tugu, zatvorio si se i za srecu, nema izmedju. koliko god bila razocarana (a bila sam), nikad necu dozvoliti sebi da zbog starha od posledica propstim da budem srecna - zivot jeste zbir uspona i padova (tako za ljubav, tako za sve u zivotu)
cheers! :)

Heartbroken,
Sigurno ce joj biti tesko, nije bezdusna. Ipak, ukoliko utrcava odmah u drugu vezu, meni se cini da je se ili istrosila u vasoj ili zaista zeli nesto novo sto ce je brzo proci. Konacan odgovor zna samo ona, a mozda i ona ne zna. Nemoj da meris ko je sta ulozio u vezi, trebalo je da sagledas to dok ste bili zajedno, ne da se prepustas. Bitno je da joj suptilno pokazes da ti je stalo do nje, bez gusenja, a nastavi svoj zivot.
Meni je decko otisao u Kanadu, ja nisam jos uvek zelela;da podjem za njim. Prvih sest meseci nisam zelela da cujem za njega koliko sam bila povredjena (iako paradoksalno zvuci). Sada se cujemo i odrzavamo (platonsku) vezu na daljinu i ja se pitam da li je on covek s kim bih provela svoj zivot ili sam samo jako vezana za njega i dalje zaljubljena.

U zivotu sam imao puno veza i vezica i iz svake od njih sam izlazio nekako jaci, cvrsci,svesniji.Ne mogu reci da ni ja bas nikada nisam patio, ali nekako sam uvek znao da se na brzaka izmigoljim iz mreze depresije,samosazaljevanja,samoosude, i nadjem neki novi put koji ce me odvesti u neke mirnije vode, u neki bolji i lepsi zivot(nepopravljivi optimista :)))
Godine su prolazile a ja sam sazrevao sve do trenutka kada sam konacno znao sta zapravo zelim u zivotu.
Dvadesete su cudo, i ako covek u njima ne nauci izvesne lekcije,onda dodju tridesete ili cetrdesete, vreme da se debelo plati neiskustvo.
Dok je zelen, covek je kao mlad majmun koji se hvata na saku kikirikija (jeftin nacin kako se hvataju majmuni u Africi).I tu ne treba nikoga kriviti...
Ja sam imao tu srecu da se u tom periodu nisam ozenio, a mogao sam 4 ili 5 puta. Onda su dosle tridesete, a sa njima neki drugi pogledi na svet, neki drugi meni dragi ljudi, i zivot sam poceo da gledam nekim drugim ocima.
Iskustvo je ucinilo svoje i devojke koje nisu bile za mene, veoma kratko bi ostajale u mome drustvu ...
Nije bilo vise potrebe da prolazim mesece i godine sa nekom osobom da bih znao da li je ona prava i za mene.
Tad bih se onako u mislima opet vratio u dvadesete kada me je jedna starija koleginica (inace Madjarica) jednom na plazi zamolila da joj namazem ledja kopertonom i po pokretima mojih ruku prakticno znala sve o meni...
Tu reci nisu bile potrebne. Covek kad ima bogato zivotno iskustvo, dovoljan je samo jedan pogled, gest, bilo sta da nas mali "kompjuter" izbaci milion informacija o toj osobi. A to u dvedesetim jednostavno nije moguce...
Zato, da ponovim jos jednom, nikada ne treba kriviti druge (a posebno ne devojke kojih je 3 milijarde na planeti kao i nas, i svaka ima svoju zivotnu pricu) vec prihvatiti iskustvo koje nam dolazi kao nesto sto ce nam dati snagu da ucinimo sledeci korak.
A mi upravo to ne zelimo da ucinimo, vec sazaljevajuci sebe i optuzujuci svoju sudbinu tvrdoglavo stojimo tu gde jesmo i cekamo...pitam se sta cekamo?
Ljudi, zaboravite na proslost. Ona je odigrala svoju ulogu, a vi niste svoju.
Zivot je cudo, a to cete moci da ukapirate jedino ako postanete dobri igraci na pozornici zivota.
Zelim vam sve najbolje , da prevazidjete trenutnu situaciju i hrabro krenete dalje verujuci da buducnost nosi neke nove i lepse momente zbog kojih je vredelo biti ovde i ziveti kao ljudsko bice...
Ziveli !

3 puta sam se razvodio. 31. oktobra '07 najsvezije. Mlada nije otisla za Kanadu nego za Izrael, ja nisam delio njene ambicije. Sa sve tri zene sam OK. Svaki put se pati. Nema treninga za to. Postoji samo stara receptura, u zdravom telu - zdrav duh! Posveti se sebi. Za pocetak izgledu, higijeni, fori, stilu, a isto i sadrzaju. I vreme leci sve, ali brze uz treninge. Zameni emotivnu bol fizickim bolom. Dobro ces izgledati, bolje ces se osecati. Kuknjava i zapomaganje su u stvari mazenje, ono, vidi ja jadan patim k'o patika! Mozda je kod nekog to nacin da da smisao nekoj vezi koja je pukla a bila je bez veze... Sta je bilo iza nas je. Idemo dalje. Sklekovi, trbusnjaci, cucnjevi, ledja, trcanje, plivanje, planina... A riba ima i bice ih. Pale se na frajere, ne na olupine. Nove vestine i znanja - strani jezik, planinarenje, snowboard, bilo sta... Postdiplomske? Hehehe... Ne ubijajte se, ne patite, uzmite krpenjacu i idite napolje da se igrate, trcite i da se smejete. ;)

Ja sam jako skeptican prema ljubavi. Da sam patio jesam, da su patile jesu, i taj cudni osecaj se ne moze negirati niti ga negiram. Ipak, pravilnosti su neverovatne. Dovoljno je da se pojavi bolji i ljubav se gasi. Momci koji zive na selu ne mogu da se ozene. Po pravilu prijatelji koji su zapali u krizu su brzo i lako ostavljani od njhovih partnerki.
Ja sam uvek verovao da je prava ljubav slepa, da sve trpi. Ali istina je da je jos nisam sreo. I kada je tog slepila bilo ono je uvek trajalo kratko i osoba je uvek na kraju progledala. ili ja.

Sve je to suvise racionalno da bi covek zbog toga sebi dozvolio da pati.

Nagoni i racionalno. Cudan miks koji pravi ludilo.

Kad sam bio mladji imao sam obicaj da kazem da izmedju ljubavi medju ljudima i ljubvavi medju zivotinjama neke znacajne razlike i nema. I dalje to mislim. Samo sto danas zbog toga nisam ljut.
Problem je u stvari samoca i nesigurnost koju ona donosi.

Imam 36 godina, vezu koja je bila bolesna vec mesecima prekinuli smo definitivno pre nekoliko dana. Ona je to zelela.
Lakse mi je kad vidim da nisam jedini koji momentalno prolazi kroz ovu naizgled neizdrzivu bol.
Vuceme da je pozovem...da joj kazem koliko me boli, ali nikad vise to necu uraditi dosta sam zadnjih meseci pravio budalu od sebe, bio slab. Nikada joj to vise necu pokazati. Sve ove godine voleo sam je kao boginju, volim je jos uvek, ali cini mi se da tu kolicinu ljubavi ona niti ume da razume niti da je uzvrati.
Dovodi me do ludila sto se secam samo lepih stvari, pa cak u svojoj glavi sve slikam jos i lepse nego sto je bilo, kao da hocu samog sebe jos vise da nateram na patnju.

Nemam pojma....Ne uspevam da shvatim ovaj deo priče gde sve prolazi.Posle skoro godinu dana od raskida i više od 2000km razdaljine,sa sredjenim privatnim i poslovnim životom,ja i dalje nemogu da sastavim sa samim sobom činjenicu da je više nemam i verovatno je nikad više neću ni imati.Sve druge upoređujem s njom,sve postupke gledam kroz "kako bi ona tu postupila"...

Mislim priča je čudna,ali poenta je da ja osećcam da joj mnogo dugujem,a ona je odabrala da baci sve u vodu,jer nije mogla da se pomiri da se neke stvari kod mene nikad neće promeniti.A da ne pričamo da nije smela da mi prizna stvari koje se kod nje menjaju.

To je ono što rekoh još u prvom delu,trudite se da volite nekog zbog onog što jeste,ne zbog onog što mislite da može ili želite da postane.

Ja lično,što vreme više prolazi,sve sam manje siguran da ću ponovo na istim ili makar približno sličan način poželeti nekog.Već sad imam problem sa tim.

Sve je kao ok,i ja kao nastavljam sa svojim (kobajagi) uspehom,i kao sam ok,i kao imam nekog...i svi ti glasovi stižu čak i tako daleko,do nje...A gde je istina?Istina je negde sasvim na drugoj strani.Istina je da samog sebe lažem da je ok,i muka mi je od samoobmanjivanja,i jasno mi je krajnje vreme da se nekom stručnom obratim za pomoć,jer ću u suprotnom zaglaviti ko zna gde.Zdravlje (i mentalno i fizičko) sam već dosta upropastio.

Ljudi,znam da ponavljam kao budala,ali ne dozvolite sebi da se međusobno obmanjujete,volite se od prvog dana zbog onog što jeste,ikad ste sigurni da je to TO,borite se i rukama i nogama i zubima da sve bude kako treba.Nemojte,kao ja,da se probudite sami jedno jutro i shvatite da je ona prava (ili onaj pravi) oddavno nestala negde.Ili joč gore,da se probudite i da vas prosto nije briga ya svet u kome onog nekog specijalnog viče nema uz vas...

Pozdrav dobri ljudi,i držite se,a ja kako uspem...

imam i ja pricu slicnu kao ove gore, a ja sam odlucio da bezim dokle god me noge nose.
da se mi srecemo i da mi ona prica kako joj je lepo u vezi ne dolazi u obzir. Zelim joj sve najbolje, samo da ja to ne moram da znam.

Ne mogu da vijerujem da se niko nije dotakao teme: "vrijeme koje je potrebno da bi se prebolila neka osoba"
Skoro sam na filmu?! cuo teoriju koja zvuci jako glupo i povrsno, ali kada sam je provukao kroz svoje veze i raskide (bio sam ostavljan 2 puta) provalio sam da pali. Slucajnost ili ne, ne znam!
Kada sam nastavio i posmatrao ostale ortake, cini mi se i da je kod njih radila.
Inace mislim da ako si zaista volio neku osobu, nikada ne mozes da prestanes da volis istu, barem tako je mojoj psihi najlakse bilo da zakljuci kako bi prebolila voljenu. Mozes da napravis jos mijesta, da malo potisnes staru, i da ostvaris novu ljubav. I pri tome ne mislim da na to treba gledati kao na losu stranu, vec kao na nesto pozitivno lijepo. Poslije svega ipak nije ostalo nistavilo vec ljubav, koja je preboljena ali ona ipak postoji i moze se obuzdati, napraviti mijesta za nove. Da li je uzvracena ili ne, nije ni bitno, bitno je da si osijetio LJUBAV. Jer kao sto neko rece: "Bolje voliti i izgubiti nego nikada ne voliti!"
I jos jedna stvar koju nikada sebi necu oprostiti, ne dozvolite da se poslije svega kajete jer se niste dali njoj/njemu 100% ! ! !
Volite partnera zbog ljubavi, a ne zbog toga sto treba da bude uzvracena.
Predstojeci tekst je citat iz filma "London". Razmislite o njemu iako zvuci glupo. Mozete i pogledati film, ali to ne bih preporucio svijeze ostavljenima ;)

Kako još nisu izmislili lijek
za ostavljene muškarce?

To bi bilo zgodno.
Èuj, ima jedna teorija.

Možda ti može pomoæi.
Ne znam.

Ne znam tko je to smislio.
Uglavnom, kaže ovako:

Da bi se oporavio od prekida...

...treba ti treæina vremena
koliko je trajala veza.

Na primjer, ako je veza
trajala godinu dana...

...oporavit æeš se za
4 mjeseca.

- Za 2 g. Ti treba 8 mjeseci.
- Nije treæina, nego polovina.

- Treæina je, stari, vjeruj mi.
- Nije, nego polovina, stari.

Možda je treæina u Engleskoj.
U Americi je polovina.

Hodali smo 2 g. Od prekida je
6 mjeseci i sve mi je gore.

6 mjeseci?
Ma daj, zašto se žališ?

Lzguraj još 2 mjeseca.

Uz dobro ponašanje,
možda samo mjesec.

Hvala na podršci...

...ali ja je pokušavam vratiti,
ako nisi primijetio.

Ionako ne znam uklapa li se
prva ljubav u tu teoriju.

Pozdrav svima i proci ce ne brinite. Evo prosla je godina a ja (od skoro doduse) nemam potrebu ni da je pomenem u tekstu, da ispricam svoje iskustvo...