Velikić dobitnik Ninove nagrade

voleo bih da neko ko je citao knjigu napise svoje misljenje
meni je bila naporno-dosadna ,bez icega novog ,deja vu u odnosu na prethodne autorove radove

Ja mislim da je dobio nagradu samo zbog naslova.

Pročitala sam "Ruski prozor", po meni ta knjiga nije ništa naročito, mislim da je prosečna kao i ostale njegove knjige. Njegov uzor je James Joyce,i on taj stil pisanje neguje. Mislim da je sama cinjenica da sam knjigu zavrsila vise od uspeha, jer mnoge njegove knjige nisam ni uspela da zavrsim.

Početak Prustovski, ali sa više književnog adrenalina:
„Bolestan sam. Sumnje nema. Ja koji sam bio virtuoz pokreta, ja koji sam sa pola metra udaljenosti pogađao bravu, koji sam na kasi u samousluzi jednom rukom vadio novčanik a drugov već trpao stvari u torbu, sada tek iz petog pokušaja otvaram ulazna vrata...“
Ceo roman ima jednu emotivnu , ličnu konstataciju , koja vas uvodi u jedan živi svet likova, isprepletanih van ili u vreme kome pripadaju, gde ih „određuju naizgled nevažne stvari“.
U celokupnom književnom opusu D.Velikića, Ruski prozor zavređuje centralno mesto, po svojoj raskošnosti stila ali i same ideje koju roman nosi. Roman iz „prvog lica“, a kako drugačije, kada je Velikić u pitanju.Kao na kraju romana:“Pisanje je uvek prvo lice...Pišeš svoju priču ma ko to bio...“.
Iz bogatog iskustva, zrelog pisca, Ruski prozor se svojom briljantnošću izliva iz okvira novije srpske književnosti. Da ovo nije bizarno zapažanje, govori i činjenica da je Dragan Velikić jedan od najprevođenijih naših pisaca.
Ako je Velikićev „Astragan“ temelj njegovog pisanja, onda je Ruski prozor, zaista „prozor“ onaj krovni, ovog lepog i ozbiljnog pisanog zdanja.

voleo bih da neko ko je citao knjigu napise svoje misljenje
meni je bila naporno-dosadna ,bez icega novog ,deja vu u odnosu na prethodne autorove radove

Početak Prustovski, ali sa više književnog adrenalina:
„Bolestan sam. Sumnje nema. Ja koji sam bio virtuoz pokreta, ja koji sam sa pola metra udaljenosti pogađao bravu, koji sam na kasi u samousluzi jednom rukom vadio novčanik a drugov već trpao stvari u torbu, sada tek iz petog pokušaja otvaram ulazna vrata...“
Ceo roman ima jednu emotivnu , ličnu konstataciju , koja vas uvodi u jedan živi svet likova, isprepletanih van ili u vreme kome pripadaju, gde ih „određuju naizgled nevažne stvari“.
U celokupnom književnom opusu D.Velikića, Ruski prozor zavređuje centralno mesto, po svojoj raskošnosti stila ali i same ideje koju roman nosi. Roman iz „prvog lica“, a kako drugačije, kada je Velikić u pitanju.Kao na kraju romana:“Pisanje je uvek prvo lice...Pišeš svoju priču ma ko to bio...“.
Iz bogatog iskustva, zrelog pisca, Ruski prozor se svojom briljantnošću izliva iz okvira novije srpske književnosti. Da ovo nije bizarno zapažanje, govori i činjenica da je Dragan Velikić jedan od najprevođenijih naših pisaca.
Ako je Velikićev „Astragan“ temelj njegovog pisanja, onda je Ruski prozor, zaista „prozor“ onaj krovni, ovog lepog i ozbiljnog pisanog zdanja.

Pročitala sam "Ruski prozor", po meni ta knjiga nije ništa naročito, mislim da je prosečna kao i ostale njegove knjige. Njegov uzor je James Joyce,i on taj stil pisanje neguje. Mislim da je sama cinjenica da sam knjigu zavrsila vise od uspeha, jer mnoge njegove knjige nisam ni uspela da zavrsim.

Ja mislim da je dobio nagradu samo zbog naslova.