Kosovo.com na aukciji

kosovo.com је био изузетно посећен домен не због имена већ првенствено неуморног рада Епархије Рашко-Призренске и оца Саве. Лик који продаје тај домен практично покушава да уновчи сав труд који су из егзистенцијалне муке учинили други и не могу се отети утиску да му је и „позајмицом“ био циљ да домен добије на вредности како би корисник касније био уцењен финансијски или на неки други начин. Крајње сраман пословни потез који иде на част власнику домена. Надам се да ће парама успети да купи миран сан.

U potpunosti podrzavam ovog coveka,njegov domen i pravo da radi sta hoce i za koliko hoce i kome tj.ko hoce,pa verujem da bi kad bi nasa crkva ponudila mnogo manje dao domen,pa nek se par popova odrekne dobrih vozila i nek plate,ili par politicara svejedno danas oni imaju pare a ne narod.

Ime domena je bitno, ali treba i puno raditi, tj. svakodnevno, da bi domen bio popularan.
Autor i vlasnik

Interesantno... sve sto sadrzi rec "kosovo" se tako lako i za ogromne pare proda. Kuca, zemlja, imanje, domen...

Odličan tekst!
Tokom "dot-com booma" internet je bio nešto novo i nije se znalo ništa o toma kako će se razvijati. Milioni dolara su potrošeni na otkup zvučnih i efektnih imena (npr. "food", "books", "jeans"). Ponekad je motiv jednostavno bio strah da se konkurencija ne dočepa tog imena. Ponekad se očekivalo da će ime biti presudan motiv za potencijalne kupce.
Pokazalo se da ime samo po sebi nije dovoljno. Dobar primer je books.com, domen koji je pripadao maloj dot-com kompaniji, a onda početkom 2000. godine za velike pare kupljen od strane najveće američke knjižarske kuće, Barnes and Noble (osnovana 1873, preko 50000 zaposlenih i 800 knjižara veličine omanje robne kuće). Nakon osam godina, Amazon.com (osnovan 1995, narastao na oko 14000 zaposlenih) i dalje ima deset puta više posetilaca nego books.com, a ostvaruje dva puta veće prihode nego Barnes and Noble.

Što se tiče domena kosovo.com, mislim da je SPC veoma brzopleto pokrenula arbitražu i zatražila da transfer domena u njeno vlasništvo. Arbitražu nije dobila jer nije ni mogla da je dobije, ali su način na koji se postupilo je ono što se zove "srpska posla". Zahtev na trademark za "kosovo.com" je pokrenula 27. januara 2006. (i to u Srbiji, geografski pojmovi ne mogu da budu trademark u SAD i mnogim drugim zemljama - niti se priznaju kao trademark bez obzira gde su registrovani), a zahtev za transfer domena 6. februara iste godine. Ako je pre arbitraže tadašnji vlasnik i imao neke obzire prema SPC, nakon arbitraže ih je izgubio.

Kosovo.com će verovatno naći kupca, kao što su našli mnogi drugi domeni koji su ponuđeni za skupe pare. Isto je tako verovatno da taj domen nikada neće vlasniku povratiti novac uložen za njegovu kupovinu, osim ako ga ne proda za skuplje pare nego što ga je platio.

Naucite vec jednom: domeni se registruju po FCFS (first come first served) principu, odnosno u narodu receno: ko pre devojci ... Tacno je da je neki Hrvat registrovao domen srbija.com, ali je to uradio jos 1993. u vreme kada mnogi Srbi, a ni Hrvati nisu ni znali sta je to dot-com. Sve sto su i jedni i drugi znali u to vreme je sta je to puska. Ali eto, nasao se neko ko je malcice mislio na vreme. A sta smo mi Srbi za to vreme radili? Igrali se nekog domaceg Interneta, pravili stotine nekih naucnih skupova o Internetu (a da Internet nismo ni imali). Kad se samo setim onih rogobatnih email adresa u stilu: mile%mala-krsna%stara-pazova!raja!gaja!vlaja@some-american-university.com. Pa posle jos i onaj .yu sa jednim domenom po firmi. Sad ce neko reci: "Pa bile su nepravedne, nehumane i nicim zasluzene sankcije". Ma da, kako da ne ... Cirkus jedan. A ako cemo vec o ratu - dok smo mi Srbi shvatili da se ratovi u 21. veku ne vode barjacima, dobosima, puskama i prackama, vec informacijama, lobiranjem, diplomatijom i propagandom - izgubismo 15 godina zivota uludo, ubogaljili smo verovatno tri naredne generacije. Pa i dalje ne mozemo da pronadjemo sebe, vec prizivamo neke nebulozne ideje o ruskim gubernijama na Balkanu - i to skoro 20 godina nakon sto su poslednje olupine Crvene armije napustile Istocnu Evropu.

Minimalna ponuda je 100000 dolara. Neka ide na cast tom liku.

Lik je ispao budala,
Ako mu nisu platili mogao je jednostavno da postavi malo linkova ka svojoj firmi - tipa 'powered by some company' na dnu.
Tako bi postao poznat po dijaspori.
Umesto toga on je promenio DNS i napravio citav ovaj problem.
Veoma plitkoumno zar ne.

Za kosovo.com ne znam, ali subotica.com je zapravo stormfront light! Na tom forumu preovlađuju nacisti i klerofašisti.

Odlican tekst, Jasna!

Kao neko ko i sam ima odredjen broj vrlo kvalitetnih domena, mogu da kazem da ime domena nije presudno za uspeh sajta - presudan je rad i sami sadrzaji i servisi koji iz toga proisteknu kao i promocija. Medjutim, niko ko se bar malo razume u e-biznis ne moze da ospori znacaj domena.

Retko dobar clanak Tehnopolisa [TP].

Iskreno, clanak sam procitao vise iz cuda da je tako nesto solidno napisano na TP-u, nego sto me je interesovalo sta se desava sa kosovo.com - om :)

Nadam se da ce ovakvi clanci od ove godine postati redovna pojava.

Odličan text! Svaka čast autoru!

Pošto sam i sam vlasnik nekoliko domena u potpunosti se slažem da ime sajta ima velikog značaja.

A to sto je srbija.com u vlasnistvu Hrvata (konkretno verovatno HDZ-a) to nema veze. Pa to je isto ko kad bi hrvatska.com bila u vlasnistvu radikala, a zamislite koja bi to medjunarodna frka bila...

Svaka čast autorki.

ovaj boskovic nije normalan . on ocekuje 800.000 eura za domen.

Koga zanima, moze saznati i nesto vise o ovim domenima ovde: http://webvodic.blogspot.com/2008/01/jo-o-kosovocom_12.html

Svojevremeno je jedan "forum" (Choban forum) bio linkovan na srbija.com . Vlasnik je bio iz Kanade. Da li je doslo do prekida ljubavi izmedju te dvojice, ne ulazim...

Kakav link na dnu stranice? Pa vlasnik domena dobija % od klikova na linkove sa parking stranice, trenutno ima 15k mesecno posetilaca. Znaci ako i ne proda, ima neku zaradu, a prodace se i to dobro.

I ja bih prodao domen za 200.000 ako može! A do tada bih napravio neku extra stranu sa RSS vestima i Google Adsense.

Za kosovo.com ne znam, ali subotica.com je zapravo stormfront light! Na tom forumu preovlađuju nacisti i klerofašisti.

kosovo.com је био изузетно посећен домен не због имена већ првенствено неуморног рада Епархије Рашко-Призренске и оца Саве. Лик који продаје тај домен практично покушава да уновчи сав труд који су из егзистенцијалне муке учинили други и не могу се отети утиску да му је и „позајмицом“ био циљ да домен добије на вредности како би корисник касније био уцењен финансијски или на неки други начин. Крајње сраман пословни потез који иде на част власнику домена. Надам се да ће парама успети да купи миран сан.

I ja bih prodao domen za 200.000 ako može! A do tada bih napravio neku extra stranu sa RSS vestima i Google Adsense.

Odlican tekst, Jasna!

Kao neko ko i sam ima odredjen broj vrlo kvalitetnih domena, mogu da kazem da ime domena nije presudno za uspeh sajta - presudan je rad i sami sadrzaji i servisi koji iz toga proisteknu kao i promocija. Medjutim, niko ko se bar malo razume u e-biznis ne moze da ospori znacaj domena.

Minimalna ponuda je 100000 dolara. Neka ide na cast tom liku.

Odličan text! Svaka čast autoru!

Pošto sam i sam vlasnik nekoliko domena u potpunosti se slažem da ime sajta ima velikog značaja.

Lik je ispao budala,
Ako mu nisu platili mogao je jednostavno da postavi malo linkova ka svojoj firmi - tipa 'powered by some company' na dnu.
Tako bi postao poznat po dijaspori.
Umesto toga on je promenio DNS i napravio citav ovaj problem.
Veoma plitkoumno zar ne.

Ime domena je bitno, ali treba i puno raditi, tj. svakodnevno, da bi domen bio popularan.
Autor i vlasnik

Interesantno... sve sto sadrzi rec "kosovo" se tako lako i za ogromne pare proda. Kuca, zemlja, imanje, domen...

U potpunosti podrzavam ovog coveka,njegov domen i pravo da radi sta hoce i za koliko hoce i kome tj.ko hoce,pa verujem da bi kad bi nasa crkva ponudila mnogo manje dao domen,pa nek se par popova odrekne dobrih vozila i nek plate,ili par politicara svejedno danas oni imaju pare a ne narod.

Svaka čast autorki.

ovaj boskovic nije normalan . on ocekuje 800.000 eura za domen.

Koga zanima, moze saznati i nesto vise o ovim domenima ovde: http://webvodic.blogspot.com/2008/01/jo-o-kosovocom_12.html

Retko dobar clanak Tehnopolisa [TP].

Iskreno, clanak sam procitao vise iz cuda da je tako nesto solidno napisano na TP-u, nego sto me je interesovalo sta se desava sa kosovo.com - om :)

Nadam se da ce ovakvi clanci od ove godine postati redovna pojava.

Odličan tekst!
Tokom "dot-com booma" internet je bio nešto novo i nije se znalo ništa o toma kako će se razvijati. Milioni dolara su potrošeni na otkup zvučnih i efektnih imena (npr. "food", "books", "jeans"). Ponekad je motiv jednostavno bio strah da se konkurencija ne dočepa tog imena. Ponekad se očekivalo da će ime biti presudan motiv za potencijalne kupce.
Pokazalo se da ime samo po sebi nije dovoljno. Dobar primer je books.com, domen koji je pripadao maloj dot-com kompaniji, a onda početkom 2000. godine za velike pare kupljen od strane najveće američke knjižarske kuće, Barnes and Noble (osnovana 1873, preko 50000 zaposlenih i 800 knjižara veličine omanje robne kuće). Nakon osam godina, Amazon.com (osnovan 1995, narastao na oko 14000 zaposlenih) i dalje ima deset puta više posetilaca nego books.com, a ostvaruje dva puta veće prihode nego Barnes and Noble.

Što se tiče domena kosovo.com, mislim da je SPC veoma brzopleto pokrenula arbitražu i zatražila da transfer domena u njeno vlasništvo. Arbitražu nije dobila jer nije ni mogla da je dobije, ali su način na koji se postupilo je ono što se zove "srpska posla". Zahtev na trademark za "kosovo.com" je pokrenula 27. januara 2006. (i to u Srbiji, geografski pojmovi ne mogu da budu trademark u SAD i mnogim drugim zemljama - niti se priznaju kao trademark bez obzira gde su registrovani), a zahtev za transfer domena 6. februara iste godine. Ako je pre arbitraže tadašnji vlasnik i imao neke obzire prema SPC, nakon arbitraže ih je izgubio.

Kosovo.com će verovatno naći kupca, kao što su našli mnogi drugi domeni koji su ponuđeni za skupe pare. Isto je tako verovatno da taj domen nikada neće vlasniku povratiti novac uložen za njegovu kupovinu, osim ako ga ne proda za skuplje pare nego što ga je platio.

Svojevremeno je jedan "forum" (Choban forum) bio linkovan na srbija.com . Vlasnik je bio iz Kanade. Da li je doslo do prekida ljubavi izmedju te dvojice, ne ulazim...

Kakav link na dnu stranice? Pa vlasnik domena dobija % od klikova na linkove sa parking stranice, trenutno ima 15k mesecno posetilaca. Znaci ako i ne proda, ima neku zaradu, a prodace se i to dobro.

A to sto je srbija.com u vlasnistvu Hrvata (konkretno verovatno HDZ-a) to nema veze. Pa to je isto ko kad bi hrvatska.com bila u vlasnistvu radikala, a zamislite koja bi to medjunarodna frka bila...

Naucite vec jednom: domeni se registruju po FCFS (first come first served) principu, odnosno u narodu receno: ko pre devojci ... Tacno je da je neki Hrvat registrovao domen srbija.com, ali je to uradio jos 1993. u vreme kada mnogi Srbi, a ni Hrvati nisu ni znali sta je to dot-com. Sve sto su i jedni i drugi znali u to vreme je sta je to puska. Ali eto, nasao se neko ko je malcice mislio na vreme. A sta smo mi Srbi za to vreme radili? Igrali se nekog domaceg Interneta, pravili stotine nekih naucnih skupova o Internetu (a da Internet nismo ni imali). Kad se samo setim onih rogobatnih email adresa u stilu: mile%mala-krsna%stara-pazova!raja!gaja!vlaja@some-american-university.com. Pa posle jos i onaj .yu sa jednim domenom po firmi. Sad ce neko reci: "Pa bile su nepravedne, nehumane i nicim zasluzene sankcije". Ma da, kako da ne ... Cirkus jedan. A ako cemo vec o ratu - dok smo mi Srbi shvatili da se ratovi u 21. veku ne vode barjacima, dobosima, puskama i prackama, vec informacijama, lobiranjem, diplomatijom i propagandom - izgubismo 15 godina zivota uludo, ubogaljili smo verovatno tri naredne generacije. Pa i dalje ne mozemo da pronadjemo sebe, vec prizivamo neke nebulozne ideje o ruskim gubernijama na Balkanu - i to skoro 20 godina nakon sto su poslednje olupine Crvene armije napustile Istocnu Evropu.