Opasnost kredita i kartica

Na osnovu dosadasnjeg iskustva mogu da kazem da je najjeftinije i najbolje za korisnika koriscenje Diners kartice. Kada se kupuje na rate nema nikakvih kamata vec neki minimalni troskovi obrade koji su stvarno mali (40-50 dinara mesecno). Svi ostali imaju neke skrivene kamate, porez na porez, kamatu na kamatu, kamatu na rivolving, kamatu na benzin, razliku za dzeparac sluzbenika i slicne stvari.

Neverovatno, ali prvi put da se slažem sa nekim od komentara. Ja dugo koristim Diners (od 1996) i definitivno nemam zamerki. Kada sam uzeo ove bankarske kartice koje nude revolving sistem kreditiranja umalo da odem u dužničko ropstvo. Kažu minimum otplate 3 %, a kamata na ostatak duga 2,5 %, pa u međuvremenu nekako to poraste na 5%. A cifre koje stižu za plaćanje su neretko i po 15 % od ukupne sume duga???? Na Dinersu mi lepo podele na rate,svaka je jednaka i nema zabune. Kod ovih drugih nemam više predstavu šta plaćam... Verovatno nisam jedini sa ovim iskustvom.

Ne znam koji je razlog da advokati nemaju pravo da reklamiraju svoje usluge, ali mislim da bi bilo jako dobro kada bi moglo da se zabrani reklamiranje bankarskih (zelenaskih) usluga.
Mnogo je nepismenih i funkcionalno nepismenih, a jos vise onih koji uopste ne razumeju osnovne matematicke operacije koji se sistematski pljackaju od strane banaka.

Ma kakve kartice, kakvi krediti. Time si samo bacaš pesak u oči.Treba potrošiti samo ono što je u novčaniku i ne ostavljati dugove sebi i svojoj deci. Treba promeniti operacijski sistem u glavi: živi skromno, kad crkneš ostavi više nego je bilo ostavljeno tebi. A kada se ide u trgovinu, ne trpati u kolica svakave p....rije koje uopšte ne trebaju. Al' đaba, ljudi su ovce, a trgovine i banke sa pitaj boga kakvim kamatama na minuse trebaju baš takve...Samo sa jasnim i zdravim razmišljanjem se oporavlja pojedinac,to je dobar uzor za decu koja odrastaju u zdravoj porodici (ono što kupiš, odmah plati), tako če biti zdravo društvo i cela država. LP iz Slovenije

Dobrodosli na zapad i 15-20% APR na karticama. :-)

Što volim ove kvazi eksperte i njima slične. Njima je cilj ili da kukaju protiv svega što dolazi sa zapada jer je to za njih "po defaultu" loše ili da kukaju protiv kredita po direktivi NBS koja pokušava da spreči inflaciju smanjenjem kupovne moći građana, obzirom da nije u nadležnosti da poveća proizvodnju ili smanji javnu potrošnju. Naravno to je posao drugih, koji se u svoj posao ne mešaju.Sve vrste kreditiranja imaju jednostavnu funkciju:
1. Prodaju kapitala onima koji ma je u datom trenutku potreban, a nemaju ga.
2. Vremensko razgraničavanje troškova. Naime, skoro svi mi prihode ostvarujemo mesečno (ili više puta u toku meseca, što dođe na isto). Svaka kupovina koja prelazi iznos mesečne zarade podrazumeva da:
a) Uštedite novac
b) Uzmete pozajmicu/kredit
Svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i mane, a građani (a i firme) se češće opredeljuju za kredit iz dva razloga:
1. Potreban kapital dobijate odmah, pogotovu kod većih iznosa za koje bi vreme štednje bilo poprilično.
2. Nemate rizik devalvacije vaše ušteđevine. Bez obzira da li štedeli u dinarima ili valuti, novac postepeno gubi vrednost (po stopi koja može biti veća od kamata koje možete dobiti na nekom finansijskom tržištu).
Za sve ovo plaćate određenu cenu i naravno o tome naravno treba voditi računa. Papir, olovku i kalkulator u šake (za naprednije korisnike preporučujem excel) i polako...
Kvazi ekspertima po ovom pitanju poručujem da prvo sebe malo obrazuju na ovu temu, da prouče malo kako to funkcioniše, šta rade građani u razvijenim zemljama itd. Potom bi mogli umesto da plaše građane babarogama, da ih poduče kako da koriste kredite na svoju korist i kako da od raznih odaberu najbolju moguću ponudu, što će u krajnjoj liniji primorati i banke da poboljšaju svoje proizvode.

...Odo ja da si kupim novu jaknu...

Na osnovu dosadasnjeg iskustva mogu da kazem da je najjeftinije i najbolje za korisnika koriscenje Diners kartice. Kada se kupuje na rate nema nikakvih kamata vec neki minimalni troskovi obrade koji su stvarno mali (40-50 dinara mesecno). Svi ostali imaju neke skrivene kamate, porez na porez, kamatu na kamatu, kamatu na rivolving, kamatu na benzin, razliku za dzeparac sluzbenika i slicne stvari.

Ne znam koji je razlog da advokati nemaju pravo da reklamiraju svoje usluge, ali mislim da bi bilo jako dobro kada bi moglo da se zabrani reklamiranje bankarskih (zelenaskih) usluga.
Mnogo je nepismenih i funkcionalno nepismenih, a jos vise onih koji uopste ne razumeju osnovne matematicke operacije koji se sistematski pljackaju od strane banaka.

Neverovatno, ali prvi put da se slažem sa nekim od komentara. Ja dugo koristim Diners (od 1996) i definitivno nemam zamerki. Kada sam uzeo ove bankarske kartice koje nude revolving sistem kreditiranja umalo da odem u dužničko ropstvo. Kažu minimum otplate 3 %, a kamata na ostatak duga 2,5 %, pa u međuvremenu nekako to poraste na 5%. A cifre koje stižu za plaćanje su neretko i po 15 % od ukupne sume duga???? Na Dinersu mi lepo podele na rate,svaka je jednaka i nema zabune. Kod ovih drugih nemam više predstavu šta plaćam... Verovatno nisam jedini sa ovim iskustvom.

Dobrodosli na zapad i 15-20% APR na karticama. :-)

Ma kakve kartice, kakvi krediti. Time si samo bacaš pesak u oči.Treba potrošiti samo ono što je u novčaniku i ne ostavljati dugove sebi i svojoj deci. Treba promeniti operacijski sistem u glavi: živi skromno, kad crkneš ostavi više nego je bilo ostavljeno tebi. A kada se ide u trgovinu, ne trpati u kolica svakave p....rije koje uopšte ne trebaju. Al' đaba, ljudi su ovce, a trgovine i banke sa pitaj boga kakvim kamatama na minuse trebaju baš takve...Samo sa jasnim i zdravim razmišljanjem se oporavlja pojedinac,to je dobar uzor za decu koja odrastaju u zdravoj porodici (ono što kupiš, odmah plati), tako če biti zdravo društvo i cela država. LP iz Slovenije

Što volim ove kvazi eksperte i njima slične. Njima je cilj ili da kukaju protiv svega što dolazi sa zapada jer je to za njih "po defaultu" loše ili da kukaju protiv kredita po direktivi NBS koja pokušava da spreči inflaciju smanjenjem kupovne moći građana, obzirom da nije u nadležnosti da poveća proizvodnju ili smanji javnu potrošnju. Naravno to je posao drugih, koji se u svoj posao ne mešaju.Sve vrste kreditiranja imaju jednostavnu funkciju:
1. Prodaju kapitala onima koji ma je u datom trenutku potreban, a nemaju ga.
2. Vremensko razgraničavanje troškova. Naime, skoro svi mi prihode ostvarujemo mesečno (ili više puta u toku meseca, što dođe na isto). Svaka kupovina koja prelazi iznos mesečne zarade podrazumeva da:
a) Uštedite novac
b) Uzmete pozajmicu/kredit
Svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i mane, a građani (a i firme) se češće opredeljuju za kredit iz dva razloga:
1. Potreban kapital dobijate odmah, pogotovu kod većih iznosa za koje bi vreme štednje bilo poprilično.
2. Nemate rizik devalvacije vaše ušteđevine. Bez obzira da li štedeli u dinarima ili valuti, novac postepeno gubi vrednost (po stopi koja može biti veća od kamata koje možete dobiti na nekom finansijskom tržištu).
Za sve ovo plaćate određenu cenu i naravno o tome naravno treba voditi računa. Papir, olovku i kalkulator u šake (za naprednije korisnike preporučujem excel) i polako...
Kvazi ekspertima po ovom pitanju poručujem da prvo sebe malo obrazuju na ovu temu, da prouče malo kako to funkcioniše, šta rade građani u razvijenim zemljama itd. Potom bi mogli umesto da plaše građane babarogama, da ih poduče kako da koriste kredite na svoju korist i kako da od raznih odaberu najbolju moguću ponudu, što će u krajnjoj liniji primorati i banke da poboljšaju svoje proizvode.

...Odo ja da si kupim novu jaknu...