Terzić zadovoljan, uprkos porazu

Ja sam sveukupno zadovoljan sa reprezentacijom, ali nisam optimista. Na žalost mislim da su nam šanse za prva tri mesta dosad svedene na minimum. Zbog čega?
Realno protiv Brazila niko nema šanse, mi naročito, jer nam ne odgovara njihova igra. Čak i ako pobedimo SVE ostale selekcije (sem Brazila) uključujući Poljsku, Kubu i vrlo jak tim SAD, ni onda nam nije osigurano treće mesto. SAD može da dobije Italiju (naročito ovako raštimovanu, kako je igrala protiv nas), pa bi u tom slučaju lako moglo da se dogodi, da ostanemo "u krugu" sa njima. U tom slučaju nemamo nikakve šanse, jer nam je poen količnik KATASTROFALAN. Jedina svetla tačka (i nada) na ovom prvenstvu nam je pobeda protiv Japana, koja će kao domaćin verovatno još nekoga ščepati od favorita.
O samoj utakmici: Pojma nemam kako je Terza zadovoljan, kada smo odigrali vrlo lošu utakmicu. Čebić nije imala dan, a ni ostatak tima nije bio na nivou u prijemu. S druge strane, Maja je odigrala očajno. Kad je prijem uspeo, onda je ona zaznula stvar. Toliko loših dizanja u kontinuitetu davno nisam video. Ne mogu oprostiti Terzi, da je nije zamenio. Neshvatljivo! Ipak sa malo više sreće, mogli smo da dobijemo vrlo promenljive Italijanke, da smo u četvrtom setu imali malo više sreće. Dva puta (kod 6:4 za nas i 16:16) smo mogli i da dobijemo poen, koji bi verovatno sasvim preokrenuo situaciju. To je odbojka. Naročito ženska, jer devojke za tren mogu da padnu u depresiju, zbog nesrećnog poena ili da nastave u euforiji. (Inače je Nikolić dva puta puta u važnim trenucima za koji centimetar poslala servu u aut. I tu je mogla sreća da umeša malo prste.)
Sve u svemu užasno naporan turnir. Stvarno je jače od svetskog prvenstva, jer se moraju sve utakmice odigrati dobro. Na prvenstvima odigraš dve-tri slabije, pa uzletiš u četvrt/polufinalu, i eto medalje.
U svakom slučaju je divno da smo uopšte na ovom turniru i to u najužem krugu favorita, pa ću i dalje od sveg srca navijati za naše, u ranim jutarnjim satima.

Svi smo zadovoljni, jer samo uporedite igracice naseg i italijanskog tima!!!
Picinini, Aguero, Baraca, Lo Bianco... Veljkovic, Nesovic, Brakocevic!!!LJUDI!!!
one imaju utakmica u nogama, koliko ove nase godina.
SVAKA CAST TERZA, SAMO NAPRED!

kako zadovoljan?slazem se sa ovim 'utakmice u nogama koliko nase godina',ali mislilm bas zbog toliko potencijala koje imaju te devojke treba od sada da se od njih trazi vrhunski stav prema ovome sto rade,kako treniraju,mrazmisljaju,jer su postale bitni igraci reprezentacije koja vise ne igra kvalifikacije,nego se bori za medalje,u samom je vrhu,gde su razlike samo u sitnicama u odnosu na ostale reprezentacije...tako da mislim da pre svega tu treba da im se zada vrhunski,najtezi zadatak-razmisljanje i koncentracija u tome sto rade

Svi smo zadovoljni, jer samo uporedite igracice naseg i italijanskog tima!!!
Picinini, Aguero, Baraca, Lo Bianco... Veljkovic, Nesovic, Brakocevic!!!LJUDI!!!
one imaju utakmica u nogama, koliko ove nase godina.
SVAKA CAST TERZA, SAMO NAPRED!

Ja sam sveukupno zadovoljan sa reprezentacijom, ali nisam optimista. Na žalost mislim da su nam šanse za prva tri mesta dosad svedene na minimum. Zbog čega?
Realno protiv Brazila niko nema šanse, mi naročito, jer nam ne odgovara njihova igra. Čak i ako pobedimo SVE ostale selekcije (sem Brazila) uključujući Poljsku, Kubu i vrlo jak tim SAD, ni onda nam nije osigurano treće mesto. SAD može da dobije Italiju (naročito ovako raštimovanu, kako je igrala protiv nas), pa bi u tom slučaju lako moglo da se dogodi, da ostanemo "u krugu" sa njima. U tom slučaju nemamo nikakve šanse, jer nam je poen količnik KATASTROFALAN. Jedina svetla tačka (i nada) na ovom prvenstvu nam je pobeda protiv Japana, koja će kao domaćin verovatno još nekoga ščepati od favorita.
O samoj utakmici: Pojma nemam kako je Terza zadovoljan, kada smo odigrali vrlo lošu utakmicu. Čebić nije imala dan, a ni ostatak tima nije bio na nivou u prijemu. S druge strane, Maja je odigrala očajno. Kad je prijem uspeo, onda je ona zaznula stvar. Toliko loših dizanja u kontinuitetu davno nisam video. Ne mogu oprostiti Terzi, da je nije zamenio. Neshvatljivo! Ipak sa malo više sreće, mogli smo da dobijemo vrlo promenljive Italijanke, da smo u četvrtom setu imali malo više sreće. Dva puta (kod 6:4 za nas i 16:16) smo mogli i da dobijemo poen, koji bi verovatno sasvim preokrenuo situaciju. To je odbojka. Naročito ženska, jer devojke za tren mogu da padnu u depresiju, zbog nesrećnog poena ili da nastave u euforiji. (Inače je Nikolić dva puta puta u važnim trenucima za koji centimetar poslala servu u aut. I tu je mogla sreća da umeša malo prste.)
Sve u svemu užasno naporan turnir. Stvarno je jače od svetskog prvenstva, jer se moraju sve utakmice odigrati dobro. Na prvenstvima odigraš dve-tri slabije, pa uzletiš u četvrt/polufinalu, i eto medalje.
U svakom slučaju je divno da smo uopšte na ovom turniru i to u najužem krugu favorita, pa ću i dalje od sveg srca navijati za naše, u ranim jutarnjim satima.

kako zadovoljan?slazem se sa ovim 'utakmice u nogama koliko nase godina',ali mislilm bas zbog toliko potencijala koje imaju te devojke treba od sada da se od njih trazi vrhunski stav prema ovome sto rade,kako treniraju,mrazmisljaju,jer su postale bitni igraci reprezentacije koja vise ne igra kvalifikacije,nego se bori za medalje,u samom je vrhu,gde su razlike samo u sitnicama u odnosu na ostale reprezentacije...tako da mislim da pre svega tu treba da im se zada vrhunski,najtezi zadatak-razmisljanje i koncentracija u tome sto rade