Dan oslobođenja Beograda

Dobro se setio Predsednik Republike Srbije da ja na današnji dan Beograd oslobođen od fašističke okupacije,koja je trajala preko 3,5 godine.
No,obeležavanje ovog dana je tiho,iz prikrajka,bojažiljivo,gotovo skriveno od očiju javnosti.To nimalo nečudi,jer za deo vladajuće kohabitacione koalicije /dSS,Nova Srbija i ini/,a bogami i dobar deo opozicije /najjača opoziciona partija/ ovaj datum je "početak komunističke okupacije",jer su tog dana,razni Nedići,Ljotići iini.morali da beže iz "njihove Srbijice" pred pošati komunizma!
Zbog ovakvog odnosa ova nesrećna zemlja je daleko od EU,čija je temeljna vrednost antifašizam,u njoj cveta nacionalizam,šovinizam i javno se eksponira nacizam.
Kao da se neki ljudi iz kohabitacione vlasti,a i neki drugi,stide neoborive činjenice da je ova zemlja bila značajan član pobedničke antifašističke koalicije u II Svetskom ratu.To se uočava po mnogim postupcima /niko nije bio na proslavi 60-te godišnjice oslobođenja Aušvica,niko na proslavi 60-te godišnjice pobede nad fašizmom u Moskvi,savetnik Premijera M.Parivodić u TV emisiji B-92 "Replika" reče "kada se spominje general Milan Nedić treba da se stoji mirno",zakonom su izjednačeni četnici i partizani itd./.
Sve to,nažalost,uzrokuje da se ova nesrećna zemlja nalazi tu gde jeste,na začelju evro-atlantskih integracija.

Pravnik

Sad samo da nam kazu gde je nestao 150,000 strosedeoca Beograda posle tog oslobodjenja 20 Oktobra 1944, gde ih je Titova OZNA preko noci odvodila iz kuca i jednostavno im se gubi svaki trag kao na primer mom dedi, koji nije bio nikakav ni cetnik niti ljoticevac a pripadao je pogresnoj ''klasi'' obrazovanovih Srba.

Био сам дете (10 година), али имам утисак да је у редоследу ослободилаца прво требало именовати Русе, па онда партизане. Бар у Кошутњаку и Раковици, који су ослобођени 14. октобра 1944. видели смо само Русе, од партизана ни трага.

Danas je 20. oktobar - dan oslobodjenja Beograda.
Najveci srpski junaci toga vremena poleteli su u slavu istorije i poginuli u oruzanoj borbi protiv mnogostruko jaceg neprijatelja.
Nikada necemo zaboraviti Mariju Bursac, Boska Buhu,Savu Kovacevica.
Kidajte lance drugovi verni
Stres te sa sebe okove ljute!
Ja mrzim one sto podlo puze
Nepravdu nose i pod njom cute.

Mi klinci, gledali smo kako poslednja nemacka patrola od 3 vojnika odlazi prema Cukarici ili Banovom Brdu. Stajali smo u centru Zarkova. Iz pravca Makisa trebalo je da naidju Partizani a iz pravca Rakovice, Rusi. Iz tog pravca u daljini postepeno je prilazio jedan konjanik Konj ide, pa stane. I tako dodje do nas, Kako je konj stao, konjanik je pao sa konja svom svojom tezinom i ostao lezeci. Bio je pijan "kao majka". Tek za jedno 15-20 minuta naisao je americki dzip sa Ruskim oficirom, Zgrabio me metnuo na ramena. Njegovu sapku mokru od znoja, poklopio je moju glavu. Jedna seljanka rece: vidi, poveo dete iz Rusije!, Jedno pola sata kasnije naisli Partizani. I Rusi i Partizani, bili su zuti u licu, valjda od vlage, ilovace itd. Tog ili sledeceg dana. culo se da je jedna Partizanka posla preko brda ispod Kosutnjaka prema Zarkovu da se nadje sa svojim bratom. Nju je jedan snajperista iz kukuruza-od-sase, na mestu ubio. Njegovoj i njenoj sahrani prisustvovalo je citavo selo Zarkovo. Oni su bili Srbi iz Bosanske Krajine. Sjaperista je bilo i na Cukarici. Tako je poginuo Rus inace Porucnik koji me je drzao na ramenima. Moja Majka je pomagala da se ubijeni srede za sahranu. Moja Majka je to znala. Bila je najstarija kcer moga dede, paroha jedne Pravoslavne crkve iz Bosanske Krajine.Ja sam tada imao 9 godina.

Hvala oslobodiocima. Ne znam koliko je ljudi stradalo zbog svoje podrske Drazi, Pavelicu Staljinu i kapitalizmu. Ali znam vrlo dobro koliko je nevinih stradalo kada god su pobornici ove trojice imale vlast. Smrt fasizmu!

gde je nestalo 150 hiljada beogradjana? da ih je toliko nestalo u gradu koji je tada brojao 350 hiljada, ne bi bilo nacina da se tako nesto sakrije. no, ne treba zaboraviti da su nediceva banjica i staro sajmiste radili punom parom, ali to se dogadjalo pre oslobodjenja.

Zasto predsednik nije obisao i zrtve komunistickog masakra koji se dogodio u danima pred i nakon oslobodjenja Beograda kada je izmedju 20000-30000 ljudi ubijeno na Banjici. Do dana danasnjeg im se ne zna ni grob i sve koji za sebe tvrde da su demokrate u nasoj vladi podsecam da bi prvo trebali da otvore arhive Ozne(Bie) i da obelodane gde i kako su zavrsili svoj zivot nasi preci. To bi im bio prvi test iz transparentnosti u koju se kunu. Svi vi koji znate bilo koji detalj u vezi ove nase beogradske tragedije bi trebali da napisete barem dve tri reci da se ne zaboravi.

Moj (pokojni) deda je ranjen na Avali u slamanju prodora Nemačke grupe Štetner. Uvek je pričao o tome da su Rusi zapravo osobodili Beograd, o pomoći beogradske gerile (neki delovi "Povratka otpisanih" su zasnovani na stvarnim, naravno ulepšanim događajima), o BEŽANJU GOSPODE zajedno sa Nemcima itd ... Čuvam njegovo odlikovanje koje mu je dao (ne lično, naravno) maršal Tolbuhin.

A mi ukuinuli ulicu Maršalu Tolbuhinu ...

Beograd je de facto oslobodjen 20. oktobra, bas kao sto je i posle toga oslobodjeno zivota mnogo ljudi. Komunisti jesu posle pravili cistke, i to velike, ali ni Nemci nisu bili cvece. E sada, sto ovi preziveli komunisti danas sve cesce prelecu u vrhunske demokrate, pljuju po Rusima (!?) i ako su zajedno decenijama zidali svetlu socijalisticku buducnost, to je neka druga prica. Ispade sada crkva najveci krivac naseg sporog oporavka, posto je valjda njihova JNA prvo sacuvala onu staru zemlju, da bi nas njihovi kadrovi sjajno proveli kroz prethodnih 15-20 godina, a mozda je i samoupravljanje bilo najbolji put ka evropskim vrednostima i integracijama??? Nesto se ne secam poklonika lika i dela da su demonstrirali protiv Slobe '91, kada su beogradski studenti bili protiv ratovanja po Jugi i prekrivali crvena svetla po semaforima. Ali to je sve otislo u istorijski zaborav, danas im je kriv patrijarh koji se obracao narodu tih godina dok su oni zobali semenke gledajuci dnevnikov dodatak.

Dobro se setio Predsednik Republike Srbije da ja na današnji dan Beograd oslobođen od fašističke okupacije,koja je trajala preko 3,5 godine.
No,obeležavanje ovog dana je tiho,iz prikrajka,bojažiljivo,gotovo skriveno od očiju javnosti.To nimalo nečudi,jer za deo vladajuće kohabitacione koalicije /dSS,Nova Srbija i ini/,a bogami i dobar deo opozicije /najjača opoziciona partija/ ovaj datum je "početak komunističke okupacije",jer su tog dana,razni Nedići,Ljotići iini.morali da beže iz "njihove Srbijice" pred pošati komunizma!
Zbog ovakvog odnosa ova nesrećna zemlja je daleko od EU,čija je temeljna vrednost antifašizam,u njoj cveta nacionalizam,šovinizam i javno se eksponira nacizam.
Kao da se neki ljudi iz kohabitacione vlasti,a i neki drugi,stide neoborive činjenice da je ova zemlja bila značajan član pobedničke antifašističke koalicije u II Svetskom ratu.To se uočava po mnogim postupcima /niko nije bio na proslavi 60-te godišnjice oslobođenja Aušvica,niko na proslavi 60-te godišnjice pobede nad fašizmom u Moskvi,savetnik Premijera M.Parivodić u TV emisiji B-92 "Replika" reče "kada se spominje general Milan Nedić treba da se stoji mirno",zakonom su izjednačeni četnici i partizani itd./.
Sve to,nažalost,uzrokuje da se ova nesrećna zemlja nalazi tu gde jeste,na začelju evro-atlantskih integracija.

Pravnik

Sad samo da nam kazu gde je nestao 150,000 strosedeoca Beograda posle tog oslobodjenja 20 Oktobra 1944, gde ih je Titova OZNA preko noci odvodila iz kuca i jednostavno im se gubi svaki trag kao na primer mom dedi, koji nije bio nikakav ni cetnik niti ljoticevac a pripadao je pogresnoj ''klasi'' obrazovanovih Srba.

Danas je 20. oktobar - dan oslobodjenja Beograda.
Najveci srpski junaci toga vremena poleteli su u slavu istorije i poginuli u oruzanoj borbi protiv mnogostruko jaceg neprijatelja.
Nikada necemo zaboraviti Mariju Bursac, Boska Buhu,Savu Kovacevica.
Kidajte lance drugovi verni
Stres te sa sebe okove ljute!
Ja mrzim one sto podlo puze
Nepravdu nose i pod njom cute.

Beograd je de facto oslobodjen 20. oktobra, bas kao sto je i posle toga oslobodjeno zivota mnogo ljudi. Komunisti jesu posle pravili cistke, i to velike, ali ni Nemci nisu bili cvece. E sada, sto ovi preziveli komunisti danas sve cesce prelecu u vrhunske demokrate, pljuju po Rusima (!?) i ako su zajedno decenijama zidali svetlu socijalisticku buducnost, to je neka druga prica. Ispade sada crkva najveci krivac naseg sporog oporavka, posto je valjda njihova JNA prvo sacuvala onu staru zemlju, da bi nas njihovi kadrovi sjajno proveli kroz prethodnih 15-20 godina, a mozda je i samoupravljanje bilo najbolji put ka evropskim vrednostima i integracijama??? Nesto se ne secam poklonika lika i dela da su demonstrirali protiv Slobe '91, kada su beogradski studenti bili protiv ratovanja po Jugi i prekrivali crvena svetla po semaforima. Ali to je sve otislo u istorijski zaborav, danas im je kriv patrijarh koji se obracao narodu tih godina dok su oni zobali semenke gledajuci dnevnikov dodatak.

Био сам дете (10 година), али имам утисак да је у редоследу ослободилаца прво требало именовати Русе, па онда партизане. Бар у Кошутњаку и Раковици, који су ослобођени 14. октобра 1944. видели смо само Русе, од партизана ни трага.

Moj (pokojni) deda je ranjen na Avali u slamanju prodora Nemačke grupe Štetner. Uvek je pričao o tome da su Rusi zapravo osobodili Beograd, o pomoći beogradske gerile (neki delovi "Povratka otpisanih" su zasnovani na stvarnim, naravno ulepšanim događajima), o BEŽANJU GOSPODE zajedno sa Nemcima itd ... Čuvam njegovo odlikovanje koje mu je dao (ne lično, naravno) maršal Tolbuhin.

A mi ukuinuli ulicu Maršalu Tolbuhinu ...

gde je nestalo 150 hiljada beogradjana? da ih je toliko nestalo u gradu koji je tada brojao 350 hiljada, ne bi bilo nacina da se tako nesto sakrije. no, ne treba zaboraviti da su nediceva banjica i staro sajmiste radili punom parom, ali to se dogadjalo pre oslobodjenja.

Hvala oslobodiocima. Ne znam koliko je ljudi stradalo zbog svoje podrske Drazi, Pavelicu Staljinu i kapitalizmu. Ali znam vrlo dobro koliko je nevinih stradalo kada god su pobornici ove trojice imale vlast. Smrt fasizmu!

Zasto predsednik nije obisao i zrtve komunistickog masakra koji se dogodio u danima pred i nakon oslobodjenja Beograda kada je izmedju 20000-30000 ljudi ubijeno na Banjici. Do dana danasnjeg im se ne zna ni grob i sve koji za sebe tvrde da su demokrate u nasoj vladi podsecam da bi prvo trebali da otvore arhive Ozne(Bie) i da obelodane gde i kako su zavrsili svoj zivot nasi preci. To bi im bio prvi test iz transparentnosti u koju se kunu. Svi vi koji znate bilo koji detalj u vezi ove nase beogradske tragedije bi trebali da napisete barem dve tri reci da se ne zaboravi.

Mi klinci, gledali smo kako poslednja nemacka patrola od 3 vojnika odlazi prema Cukarici ili Banovom Brdu. Stajali smo u centru Zarkova. Iz pravca Makisa trebalo je da naidju Partizani a iz pravca Rakovice, Rusi. Iz tog pravca u daljini postepeno je prilazio jedan konjanik Konj ide, pa stane. I tako dodje do nas, Kako je konj stao, konjanik je pao sa konja svom svojom tezinom i ostao lezeci. Bio je pijan "kao majka". Tek za jedno 15-20 minuta naisao je americki dzip sa Ruskim oficirom, Zgrabio me metnuo na ramena. Njegovu sapku mokru od znoja, poklopio je moju glavu. Jedna seljanka rece: vidi, poveo dete iz Rusije!, Jedno pola sata kasnije naisli Partizani. I Rusi i Partizani, bili su zuti u licu, valjda od vlage, ilovace itd. Tog ili sledeceg dana. culo se da je jedna Partizanka posla preko brda ispod Kosutnjaka prema Zarkovu da se nadje sa svojim bratom. Nju je jedan snajperista iz kukuruza-od-sase, na mestu ubio. Njegovoj i njenoj sahrani prisustvovalo je citavo selo Zarkovo. Oni su bili Srbi iz Bosanske Krajine. Sjaperista je bilo i na Cukarici. Tako je poginuo Rus inace Porucnik koji me je drzao na ramenima. Moja Majka je pomagala da se ubijeni srede za sahranu. Moja Majka je to znala. Bila je najstarija kcer moga dede, paroha jedne Pravoslavne crkve iz Bosanske Krajine.Ja sam tada imao 9 godina.