Jens Lekman

Interesantna recenzija...hvala lepo. A za sve vas koje zanima kvalitetni svedski pop preporucio bih da poslusate radove grupe "Those Dancing Days". Devojke jos nisu ni punoletne(!) a vec imaju SVOJ stil... Ziveli
http://www.myspace.com/thosedancingdays
http://www.youtube.com/watch?v=ILuNZYmAs5o

Pitanje je šta je zaraznije kod Lekmana - pop aranžmani i melodije, duhovitost njegovih textova, ili nihilizam, melanholija i cinizam koji ispod tih veselih melodija vrebaju. Naime, koliko god da se Lekman ludo zabavlja dok u Be good peva o tome kako je svet pokvaren zbog JR-a iz TV serije Dalas, ili dok pravi naizgled savršenu ljubavnu psemu sa Your arms around me (a pesma je u stvari o tome kako ga je draga iznenada zagrlila dok je seckao avokado (!), te je sebi odsekao prst), Lekman sa svim tim emocijama, klišejima i slušateljstvom uopšte uspeva da barata sa umešnošću istinskog cinika i nihiliste koji je uvideo da je život toliko zeznut da se njim vredi samo - sprdati. Ali, koliko god da muzika u Your beat kicks like death jeste vesela, refren je više nego jasan i nema višestrukog tumašenja - We're all gonna die. U svakom slučaju, Lekman je preporučljiv i za slušanje nasamo i smejanje zbog textova, a i za puštanje prjateljima, koji če nesumnjivo, nakon što im se dopadnu melodije, zbunjeno pita "ŠTA on to peva?!" ;)

Fantastican album. Cestitke za recenziju. Toplo preporucujem...

Ziggy

Dobar je Lekman.
Ni prikaz nije loš, samo što mu Nina nije devojka:
Nina I can be your boyfriend
so you can stay with your girlfriend
Your father is a sweet old man
but it is hard for him to understand
that you wanna love a woman

Bez namere da uvredim, toplo savetujem autoru ovog teksta da pocne da prati englesku muzicku scenu posto izgleda jos uvek zivi u devedesetim i bavi se nekim zaboravljenim bendovima. Poslednjih nekoliko godina postoji prava eksplozija fenomenalnih bendova sa ostrva. Da ne bih ovde nabrajao desetine preporucujem konzumaciju svih sastava koje autor nije slusao sa ovogodisnjeg Glastonburyja za pocetak. I da, nema potrebe da se napada engleska (sto je smesno) scena da bi se istakla svedska (koju prilicno pratim i volim).

Fantastican album. Cestitke za recenziju. Toplo preporucujem...

Ziggy

Dobar je Lekman.
Ni prikaz nije loš, samo što mu Nina nije devojka:
Nina I can be your boyfriend
so you can stay with your girlfriend
Your father is a sweet old man
but it is hard for him to understand
that you wanna love a woman

Pitanje je šta je zaraznije kod Lekmana - pop aranžmani i melodije, duhovitost njegovih textova, ili nihilizam, melanholija i cinizam koji ispod tih veselih melodija vrebaju. Naime, koliko god da se Lekman ludo zabavlja dok u Be good peva o tome kako je svet pokvaren zbog JR-a iz TV serije Dalas, ili dok pravi naizgled savršenu ljubavnu psemu sa Your arms around me (a pesma je u stvari o tome kako ga je draga iznenada zagrlila dok je seckao avokado (!), te je sebi odsekao prst), Lekman sa svim tim emocijama, klišejima i slušateljstvom uopšte uspeva da barata sa umešnošću istinskog cinika i nihiliste koji je uvideo da je život toliko zeznut da se njim vredi samo - sprdati. Ali, koliko god da muzika u Your beat kicks like death jeste vesela, refren je više nego jasan i nema višestrukog tumašenja - We're all gonna die. U svakom slučaju, Lekman je preporučljiv i za slušanje nasamo i smejanje zbog textova, a i za puštanje prjateljima, koji če nesumnjivo, nakon što im se dopadnu melodije, zbunjeno pita "ŠTA on to peva?!" ;)

Interesantna recenzija...hvala lepo. A za sve vas koje zanima kvalitetni svedski pop preporucio bih da poslusate radove grupe "Those Dancing Days". Devojke jos nisu ni punoletne(!) a vec imaju SVOJ stil... Ziveli
http://www.myspace.com/thosedancingdays
http://www.youtube.com/watch?v=ILuNZYmAs5o

Bez namere da uvredim, toplo savetujem autoru ovog teksta da pocne da prati englesku muzicku scenu posto izgleda jos uvek zivi u devedesetim i bavi se nekim zaboravljenim bendovima. Poslednjih nekoliko godina postoji prava eksplozija fenomenalnih bendova sa ostrva. Da ne bih ovde nabrajao desetine preporucujem konzumaciju svih sastava koje autor nije slusao sa ovogodisnjeg Glastonburyja za pocetak. I da, nema potrebe da se napada engleska (sto je smesno) scena da bi se istakla svedska (koju prilicno pratim i volim).