Već tri zainteresovana za RTB Bor

Firma “Vju majning” je i na proslom Tenderu izrazila zelju. G. Bosnjakovic je u 60 minuta (u placenom terminu na TV-Bor) predstavio svoju firmu i njene namere. Iz nekih svojih razloga su odsutali, ali se nadam da sada nece, sto je konkurencija veca, to ce i konacna cena na Tenderu biti veca. O g. Deripaski (Jelcinovom zetu) i g. Drakulicu (sinu Titovog pukovnika vojne bezbednosti) mnogo puta sam pisao u svojim komentarima, tako da sada necu pisati o njihovom nacinu bogacenja. Najbogatiji Rus moze pobediti na Tenderu, jer mu ostali ne mogu parirati i to je svima jasno. G. Drakulic racuna na pare iz Investicionog fonda ORN iz Londona (u kome garantovano ima i srpskih investitora), a verovatno i iz nekih drugih izvora.
Dobro je sto su investicije u novom Tenderu povecane od 60 miliona na 180 miliona dolara, ali je svim strucnjacima iz Bora i Majdanpeka jasno da je i to malo. Realne potrebne investicije krecu se oko milijardu dolara, 200 miliona u metalurgiji (u prve 2-3 godine) i oko 800 miliona u rudarstvu (u prvih 10-ak godina). Normalno je da se ocekuje i prihod u tom periodu, koji ce zavisiti od visine proizvodnje i cene bakra na svetskom trzistu. Naprimer, pri punoj proizvodnji od preko 150.000 tona katodnog bakra i odgovarajuce kolicine plemenitih metala, selena, germanijuma, sumporne i akumulatorske kiseline, plavog kamena, bakarnog praha, bakarne i lak-zice, Fabrike soli plemenitih metala, Livnice bakarnih legura (ako ostanu u sastavu baznog dela RTB-a), bruto godisnji prihod ce iznositi preko 1,5 milijarde dolara, pri sadasnjoj ceni bakra, a masimalni troskovi proizvodnje oko 400 miliona dolara. Kao sto vidite, zarada je ogromna, preko milijardu dolara godisnje.
Najveci svetski berzanski strucnjaci su sigurni da ce prosecna cena bakra u sledecih 10-ak godina iznositi preko 5.000 $/t, pri sadasnjoj vrednosti dolara. Kina, Japan i Koreja naglo povecavaju proizvodnju automobila. Kupovna moc u Kini, drzavama bivseg SSSR-a, drzavama koje su se prikljucile Evropskoj Uniji, Brazilu, Meksiku, Indiji neprestano raste, pa i potraznja automobila i bele tehnike. U visoko razvijenim drzavama, automobili se i sada menjaju na svakih nekoliko godina. Sve to dovodi do povecanja potraznje bakra i uticaja na njegovu cenu.
Ja ocekujem da se i druge firme sa zapada pojave na Tenderu. Nabrojacu firme koje su 2000. godine prizvele najvise katodnog bakra u svetu: Codelco Chile (Cile, 1.876.000 tona), BHP Billiton (Australija, 1.055.000 tona), Phelps Dodge (SAD, 1.054.000 tona), Anglo American (744.000 tona), Rio Tinto (Velika Britanija, 727.000 tona), Grupo Mexico (Meksiko, 717.000 tona), KGHM (Poljska, 529.000 tona) itd. Odlicna poljska firma KGHM je prosli put odustala, a pretpostavljam da sada nece. Zato je veoma realno da nasa Vlada direktno kontaktira sa ambasadorima navedenih drzava i ponudi RTB.
I na drugim mestima u svetu ima rezervi bakra, slicnih RTB-u (preko 8 miliona tona bakra). Glavna prednost RTB-a su razradjena infra-struktura (vrednosti nekoliko milijardi dolara), odlicna kvalifikovana radna snaga sa 100-godisnjiom iskustvom u rudarenju i metalurgiji, luka Prahovo na Dunavu. Sve se to prakticno daje na poklon buducem vlasniku, racunajuci i rezerve bakra i plemenitih metala. Zakon o koncesiji predvidja da Srbija dobije svega 3% nedovoljno definisanog prihoda. Ostatak (milijardu dolara godisnje) dobice kupac.
Pozdravljam inicijativu ministra Dinkica da se bivsim i sadasnjim radnicima RTB-a daju akcije. Ocekujem clanak na tu temu, koji cu detaljno komentarisati.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz Bora

Bitka će se voditi između Rusa vs Drakulića i Amerikanaca, Koštunica je za Ruse a Tadić za Drakulića i Amerikance!!! Čiji lobi bude bolje odradio, ti pobeđuju i faktički određuju budući put Srbije... Tako će se lomiti i za NIS ( Gazprom i Shell)! Ja bih lično prodao Vju Mejningu iz Australije jer ljudi stvarno planiraju da ulože oko milijardu dolara u RTB BOR, ali teško da imaju šanse pored ovih...

Firma “Vju majning” je i na proslom Tenderu izrazila zelju. G. Bosnjakovic je u 60 minuta (u placenom terminu na TV-Bor) predstavio svoju firmu i njene namere. Iz nekih svojih razloga su odsutali, ali se nadam da sada nece, sto je konkurencija veca, to ce i konacna cena na Tenderu biti veca. O g. Deripaski (Jelcinovom zetu) i g. Drakulicu (sinu Titovog pukovnika vojne bezbednosti) mnogo puta sam pisao u svojim komentarima, tako da sada necu pisati o njihovom nacinu bogacenja. Najbogatiji Rus moze pobediti na Tenderu, jer mu ostali ne mogu parirati i to je svima jasno. G. Drakulic racuna na pare iz Investicionog fonda ORN iz Londona (u kome garantovano ima i srpskih investitora), a verovatno i iz nekih drugih izvora.
Dobro je sto su investicije u novom Tenderu povecane od 60 miliona na 180 miliona dolara, ali je svim strucnjacima iz Bora i Majdanpeka jasno da je i to malo. Realne potrebne investicije krecu se oko milijardu dolara, 200 miliona u metalurgiji (u prve 2-3 godine) i oko 800 miliona u rudarstvu (u prvih 10-ak godina). Normalno je da se ocekuje i prihod u tom periodu, koji ce zavisiti od visine proizvodnje i cene bakra na svetskom trzistu. Naprimer, pri punoj proizvodnji od preko 150.000 tona katodnog bakra i odgovarajuce kolicine plemenitih metala, selena, germanijuma, sumporne i akumulatorske kiseline, plavog kamena, bakarnog praha, bakarne i lak-zice, Fabrike soli plemenitih metala, Livnice bakarnih legura (ako ostanu u sastavu baznog dela RTB-a), bruto godisnji prihod ce iznositi preko 1,5 milijarde dolara, pri sadasnjoj ceni bakra, a masimalni troskovi proizvodnje oko 400 miliona dolara. Kao sto vidite, zarada je ogromna, preko milijardu dolara godisnje.
Najveci svetski berzanski strucnjaci su sigurni da ce prosecna cena bakra u sledecih 10-ak godina iznositi preko 5.000 $/t, pri sadasnjoj vrednosti dolara. Kina, Japan i Koreja naglo povecavaju proizvodnju automobila. Kupovna moc u Kini, drzavama bivseg SSSR-a, drzavama koje su se prikljucile Evropskoj Uniji, Brazilu, Meksiku, Indiji neprestano raste, pa i potraznja automobila i bele tehnike. U visoko razvijenim drzavama, automobili se i sada menjaju na svakih nekoliko godina. Sve to dovodi do povecanja potraznje bakra i uticaja na njegovu cenu.
Ja ocekujem da se i druge firme sa zapada pojave na Tenderu. Nabrojacu firme koje su 2000. godine prizvele najvise katodnog bakra u svetu: Codelco Chile (Cile, 1.876.000 tona), BHP Billiton (Australija, 1.055.000 tona), Phelps Dodge (SAD, 1.054.000 tona), Anglo American (744.000 tona), Rio Tinto (Velika Britanija, 727.000 tona), Grupo Mexico (Meksiko, 717.000 tona), KGHM (Poljska, 529.000 tona) itd. Odlicna poljska firma KGHM je prosli put odustala, a pretpostavljam da sada nece. Zato je veoma realno da nasa Vlada direktno kontaktira sa ambasadorima navedenih drzava i ponudi RTB.
I na drugim mestima u svetu ima rezervi bakra, slicnih RTB-u (preko 8 miliona tona bakra). Glavna prednost RTB-a su razradjena infra-struktura (vrednosti nekoliko milijardi dolara), odlicna kvalifikovana radna snaga sa 100-godisnjiom iskustvom u rudarenju i metalurgiji, luka Prahovo na Dunavu. Sve se to prakticno daje na poklon buducem vlasniku, racunajuci i rezerve bakra i plemenitih metala. Zakon o koncesiji predvidja da Srbija dobije svega 3% nedovoljno definisanog prihoda. Ostatak (milijardu dolara godisnje) dobice kupac.
Pozdravljam inicijativu ministra Dinkica da se bivsim i sadasnjim radnicima RTB-a daju akcije. Ocekujem clanak na tu temu, koji cu detaljno komentarisati.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz Bora

Bitka će se voditi između Rusa vs Drakulića i Amerikanaca, Koštunica je za Ruse a Tadić za Drakulića i Amerikance!!! Čiji lobi bude bolje odradio, ti pobeđuju i faktički određuju budući put Srbije... Tako će se lomiti i za NIS ( Gazprom i Shell)! Ja bih lično prodao Vju Mejningu iz Australije jer ljudi stvarno planiraju da ulože oko milijardu dolara u RTB BOR, ali teško da imaju šanse pored ovih...