Koliko ima kocke u berzanskoj igri?

U pravu ste kad kazete da berza ne lici na loto i rulet, ali zato neodoljivo podseca na sportsku kladionicu.
Posto berza nema nultu sumu to znaci da svi mogu da zarade ali isto tako mogu svi i da izgube, pogotovo ako se balon naduva.

Na stranu to sto neki ozbiljni igraci imaju prave informacije ili informacije dobiju pre ostalih, (sto jeste zabranjeno, ali je prakticno nedokazivo), vec se "sitnoj buraniji" namerno plasiraju pogresne informacije preko interneta, foruma i sredstava javnog informisanja.
Licno sam nalazio potpuno pogresne informacije o svojoj firmi na raznim forumima, i pritom video kako se "sitna buranija" lozi.

Rasle akcije ili padale, brokeri zaradjuju.

Novac koji firmama i ljudima (širom sveta) ne treba (dakle višak kojeg je sve više) za proizvodnju, trgovinu i potrošnju odlazi prema tzv. finansijskim aktivama tj. berzama (tržištima kapitala)preko berzanskih posrednika i institucionalnih investitora. Kako se "potroši jedna berza" (sto i igrači) špekulativni kapital - igrači kreću ka novim tržištima (zemljama) tražeći nove "stolove" i žrtve. Imaju oni dosta "žetona". Za to su se borili stručnjaci koji se razumeju u novac i koji ispredaju sagu o prednostima liberalizacije kretanja kapitala, novca, roba (pa i ljudi, kažu oni - samo da nam ukinu vize 2040 godine, kažem ja). Sa jedne strane to je dobro i za centralnu banku, jer se smanjuje pritisak tražnje prema realnim dobrima u toj zemlji i samim tim nema inflacije. A većina banaka je digla ruke od odgovornosti prema ovakvim dešavanjima prebacujući je na komisije za hartije od vrednosti, ministarstva finansija, pa i same investitore. Gore pomenuti subjekti kupuju i prodaju akcije (naravno i obveznice) gledajući u odredjene pokazatelje (sa makro - tržišnog aspekta i mikro - kompanijskog aspekta ). Pa ko voli neka izvoli - u smislu šta će kupiti. Jedina bitna stvar koja važi za ceo svet je da investitor ima uvid tj. da bude informisan u pogledu odredjenih dešavanja vezano za firmu i tržište. U ovom grmu leži zec. Posebno na našoj nazovi berzi koja sve više liči na beogradsku kockarnicu. Pitanje je da li uopšte neko nešto gleda (od bilansa, biznis planova, stručnosti menadžmenta, kretanja kamatnih stopa, budžetskog deficita, inflacije i sl.) i gde to da gleda. Pitanje je i šta ima od tog gledanja ako drugi ne gledaju. Prvo, ne vidim da firme objavljuju bilo kakve upotrebljive podatke koji su relevantni za donošenje odluka u pogledu investiranja. Drugo, bratija iz susednih zemalja ima previše para i na bazi špekulativnih očekivanja ulaze na tržište i naduvavaju cene akcija kod nas. Ne treba zaboraviti da su ovde kamate veće 2 do 3 puta u odnosu na kamate koje važu u tim zemljama. Treće, ima tu i novca koji se i te kako pere. Smrdi tu dosta na Kipar, ex republike i slično. Četvrto, tajkuni preko prijatelja i rodjaka dižu cenu akcija svojih prezaduženih i loše upravljanih firmi, da bi u jednom trenutku sami prodali jedan deo akcija i vratili dugove bankama. Peto, 90% firmi na berzi nikada nije isplatilo dividendu akcionarima. Ljubi ih akcionar. Šesto, kod nas deset tajkuna ima 150 firmi koje se vrte na berzi i oko berze (povezana lica). Imaju u vlasništvu i berzanske posrednike koji su članovi berze. Sedmo, osmo, itd da ne navodim, jer što više navodim to smo sve dalje od berze i njene misije iz snova, a sve bliže mutnoj igri špekulanata, kockara i lopova. Oni navlače i polako uvlače obične smrtnike koji nažalost sa ovako malim kamatama i porezom od 20% na prihod od kamate ne nalaze interesa da štede u bankama. zato ih "svrbi" da se okrenu ka kupovini akcija na berzi. To što su uložili će izgubiti (ili su već ovih dana izgubili) sigurno, jer po definiciji nisu obavešteni i ne znaju šta rade - njihove odluke nisu odluke investitora već odluke kockara. Jer oni ne gledaju u svet realnih cifara i pokazatelja već u pasulj. Nisu se predali raciju već emocijama.

Jedini razlog sto berza lici na kladionicu he cinjenica da vecina ulagaca (malih i srednjih) nema pristup informacijama u pravo vreme. Oni imaju pristup spekulacijama raznih "strucnjaka" ali realno ne znaju sta se "iza brda valja" odnosno sta je stvarno stanje. Da bi ceo sistem funkcionisao i da bi veca riba jela manju mali ulagaci (outsideri) su neophodna hrana za velike ulagace (insidere). Cela prica nema veze sa srecom kad se sedi za kormilom a normalno da sve zavisi od srece kad si na repu.

Iskljuciva svrha svake berze je uvecavanje kapitala najbogatijih igraca i stvaranje privida da mali igraci ucestvuju ravnopravno i imaju mogucnost zarade.
Naravno u svakoj varijanti brokeri imaju zagarantovanu proviziju i potrebu da promovisu ulaganja na berzi. Mozda je dobra ideja ulaganje sredstava u sopstvenu firmu ali nazalost i trend prelazaka malih start-up kompanija iz private u public polako prolazi. Cekamo nesto novo...

Velika tema za opsezne rasparave. Pokusacu u nekoliko recenica dati svoje misljenje.
UVOD: Trziste kapitala MORA pratiti industrijska proizvodnja (ne bruto proizvod)
KAKO:
1. Drzava mora definisati strateske interese, tj. sta Drzava nikada nece prodati. Npr. zamlja, vode, vazduh (u sirem smislu),...
2. Drzava mora definistai koje svoje (nase) firme (javna poduzeca) nece dati u vecinsko vlasnistvo. Ja mislim da su to strateski NIS, EPS, BOR,... Na mjesta ljudi koji vode te firme postaviti ljude koji znaju posao a nikako po nekakvoj politickoj liniji.
3. Ako Drzava (Vlada) prodaje MORA voditi racuna o punom kapacitetu prodavanog (nije dobro raditi kao jedan bivsi ministar kaze to je "neki spisak"). Tu narocito mislim na hiljade dobavljaca koji realno ostaju bez posla. Dakle cijela regija ili mini regija ostaje bez posla. Dzaba prodaja!

4. Drzava mora definisati i svjesno pomagati tamo gdje ima strateski plan. To znaci da treba vidjeti koliko planira da sudjeluju usluge, poljoprivreda,..., industrija sa svim svojim granama te shodno tome pomagati pravce razvoja.
5. Naravno da nije dobro sto svakodnevno cujemo da je to jedino i samo infrastruktura. Vazna je, ali nije prva na listi prioriteta.
6. Drzava ima modalitete da uradi kreditiranje bez kredita. Npr. da placanja PDV-a stavi na 60 ili 90 dana. Privreda ima obrtna sredstva i nije u "zurbi" da dize nepovoljne kredite.

ZAKLJUCAK:
Industrijski rast MORA pratiti trziste kapitala inace cemo doci u situaciju da su ili akcije precjenjene ili da se ljudi bas kockaju. Takodje su moguce razne medijske manipulacije.

ZAKLJUCAK 2:
Sad me trziste kapitala asocira na gostionu (kafanu) u malob dalmatinskom mjestu nakon prve najezde turista. Svi igraju briskulu. Ako i dobijes ili izgubis bice bolje za mjesto. Samo je razlika sto neki veliki igraci za par godina mogu imati hotele a drugi lezajeve u kuci.

Sablaznim se citajuci komentare neke ovde.
Nije neznanje najgore. Najgori je nedostadak zelje za saznanjem.
A glupima je dzaba i govoriti..

Porezo od 20% nije na prihod od kamate nego na kapitalnu dobit, i plaća se i nakon prodaje akcija na berzi po višoj ceni od one po kojoj su kupljene. Znači 20% od razlike u ceni odlazi na porez.

Lepo receno...

Fakat da jedan broker objasnjava narodu sta treba raditi na berzi mi lici na situaciju kad Bil Klinton savetuje Moniku Levinski sta je najbolje za blistavo bele zube.
Preimenujte covekovo zanimanje u nesto kao "Berzanski analiticar" pa cemo svi da mu verujemo.

Velika tema za opsezne rasparave. Pokusacu u nekoliko recenica dati svoje misljenje.
UVOD: Trziste kapitala MORA pratiti industrijska proizvodnja (ne bruto proizvod)
KAKO:
1. Drzava mora definisati strateske interese, tj. sta Drzava nikada nece prodati. Npr. zamlja, vode, vazduh (u sirem smislu),...
2. Drzava mora definistai koje svoje (nase) firme (javna poduzeca) nece dati u vecinsko vlasnistvo. Ja mislim da su to strateski NIS, EPS, BOR,... Na mjesta ljudi koji vode te firme postaviti ljude koji znaju posao a nikako po nekakvoj politickoj liniji.
3. Ako Drzava (Vlada) prodaje MORA voditi racuna o punom kapacitetu prodavanog (nije dobro raditi kao jedan bivsi ministar kaze to je "neki spisak"). Tu narocito mislim na hiljade dobavljaca koji realno ostaju bez posla. Dakle cijela regija ili mini regija ostaje bez posla. Dzaba prodaja!

4. Drzava mora definisati i svjesno pomagati tamo gdje ima strateski plan. To znaci da treba vidjeti koliko planira da sudjeluju usluge, poljoprivreda,..., industrija sa svim svojim granama te shodno tome pomagati pravce razvoja.
5. Naravno da nije dobro sto svakodnevno cujemo da je to jedino i samo infrastruktura. Vazna je, ali nije prva na listi prioriteta.
6. Drzava ima modalitete da uradi kreditiranje bez kredita. Npr. da placanja PDV-a stavi na 60 ili 90 dana. Privreda ima obrtna sredstva i nije u "zurbi" da dize nepovoljne kredite.

ZAKLJUCAK:
Industrijski rast MORA pratiti trziste kapitala inace cemo doci u situaciju da su ili akcije precjenjene ili da se ljudi bas kockaju. Takodje su moguce razne medijske manipulacije.

ZAKLJUCAK 2:
Sad me trziste kapitala asocira na gostionu (kafanu) u malob dalmatinskom mjestu nakon prve najezde turista. Svi igraju briskulu. Ako i dobijes ili izgubis bice bolje za mjesto. Samo je razlika sto neki veliki igraci za par godina mogu imati hotele a drugi lezajeve u kuci.

Iskljuciva svrha svake berze je uvecavanje kapitala najbogatijih igraca i stvaranje privida da mali igraci ucestvuju ravnopravno i imaju mogucnost zarade.
Naravno u svakoj varijanti brokeri imaju zagarantovanu proviziju i potrebu da promovisu ulaganja na berzi. Mozda je dobra ideja ulaganje sredstava u sopstvenu firmu ali nazalost i trend prelazaka malih start-up kompanija iz private u public polako prolazi. Cekamo nesto novo...

Fakat da jedan broker objasnjava narodu sta treba raditi na berzi mi lici na situaciju kad Bil Klinton savetuje Moniku Levinski sta je najbolje za blistavo bele zube.
Preimenujte covekovo zanimanje u nesto kao "Berzanski analiticar" pa cemo svi da mu verujemo.

Porezo od 20% nije na prihod od kamate nego na kapitalnu dobit, i plaća se i nakon prodaje akcija na berzi po višoj ceni od one po kojoj su kupljene. Znači 20% od razlike u ceni odlazi na porez.

Lepo receno...

U pravu ste kad kazete da berza ne lici na loto i rulet, ali zato neodoljivo podseca na sportsku kladionicu.
Posto berza nema nultu sumu to znaci da svi mogu da zarade ali isto tako mogu svi i da izgube, pogotovo ako se balon naduva.

Na stranu to sto neki ozbiljni igraci imaju prave informacije ili informacije dobiju pre ostalih, (sto jeste zabranjeno, ali je prakticno nedokazivo), vec se "sitnoj buraniji" namerno plasiraju pogresne informacije preko interneta, foruma i sredstava javnog informisanja.
Licno sam nalazio potpuno pogresne informacije o svojoj firmi na raznim forumima, i pritom video kako se "sitna buranija" lozi.

Rasle akcije ili padale, brokeri zaradjuju.

Jedini razlog sto berza lici na kladionicu he cinjenica da vecina ulagaca (malih i srednjih) nema pristup informacijama u pravo vreme. Oni imaju pristup spekulacijama raznih "strucnjaka" ali realno ne znaju sta se "iza brda valja" odnosno sta je stvarno stanje. Da bi ceo sistem funkcionisao i da bi veca riba jela manju mali ulagaci (outsideri) su neophodna hrana za velike ulagace (insidere). Cela prica nema veze sa srecom kad se sedi za kormilom a normalno da sve zavisi od srece kad si na repu.

Sablaznim se citajuci komentare neke ovde.
Nije neznanje najgore. Najgori je nedostadak zelje za saznanjem.
A glupima je dzaba i govoriti..

Novac koji firmama i ljudima (širom sveta) ne treba (dakle višak kojeg je sve više) za proizvodnju, trgovinu i potrošnju odlazi prema tzv. finansijskim aktivama tj. berzama (tržištima kapitala)preko berzanskih posrednika i institucionalnih investitora. Kako se "potroši jedna berza" (sto i igrači) špekulativni kapital - igrači kreću ka novim tržištima (zemljama) tražeći nove "stolove" i žrtve. Imaju oni dosta "žetona". Za to su se borili stručnjaci koji se razumeju u novac i koji ispredaju sagu o prednostima liberalizacije kretanja kapitala, novca, roba (pa i ljudi, kažu oni - samo da nam ukinu vize 2040 godine, kažem ja). Sa jedne strane to je dobro i za centralnu banku, jer se smanjuje pritisak tražnje prema realnim dobrima u toj zemlji i samim tim nema inflacije. A većina banaka je digla ruke od odgovornosti prema ovakvim dešavanjima prebacujući je na komisije za hartije od vrednosti, ministarstva finansija, pa i same investitore. Gore pomenuti subjekti kupuju i prodaju akcije (naravno i obveznice) gledajući u odredjene pokazatelje (sa makro - tržišnog aspekta i mikro - kompanijskog aspekta ). Pa ko voli neka izvoli - u smislu šta će kupiti. Jedina bitna stvar koja važi za ceo svet je da investitor ima uvid tj. da bude informisan u pogledu odredjenih dešavanja vezano za firmu i tržište. U ovom grmu leži zec. Posebno na našoj nazovi berzi koja sve više liči na beogradsku kockarnicu. Pitanje je da li uopšte neko nešto gleda (od bilansa, biznis planova, stručnosti menadžmenta, kretanja kamatnih stopa, budžetskog deficita, inflacije i sl.) i gde to da gleda. Pitanje je i šta ima od tog gledanja ako drugi ne gledaju. Prvo, ne vidim da firme objavljuju bilo kakve upotrebljive podatke koji su relevantni za donošenje odluka u pogledu investiranja. Drugo, bratija iz susednih zemalja ima previše para i na bazi špekulativnih očekivanja ulaze na tržište i naduvavaju cene akcija kod nas. Ne treba zaboraviti da su ovde kamate veće 2 do 3 puta u odnosu na kamate koje važu u tim zemljama. Treće, ima tu i novca koji se i te kako pere. Smrdi tu dosta na Kipar, ex republike i slično. Četvrto, tajkuni preko prijatelja i rodjaka dižu cenu akcija svojih prezaduženih i loše upravljanih firmi, da bi u jednom trenutku sami prodali jedan deo akcija i vratili dugove bankama. Peto, 90% firmi na berzi nikada nije isplatilo dividendu akcionarima. Ljubi ih akcionar. Šesto, kod nas deset tajkuna ima 150 firmi koje se vrte na berzi i oko berze (povezana lica). Imaju u vlasništvu i berzanske posrednike koji su članovi berze. Sedmo, osmo, itd da ne navodim, jer što više navodim to smo sve dalje od berze i njene misije iz snova, a sve bliže mutnoj igri špekulanata, kockara i lopova. Oni navlače i polako uvlače obične smrtnike koji nažalost sa ovako malim kamatama i porezom od 20% na prihod od kamate ne nalaze interesa da štede u bankama. zato ih "svrbi" da se okrenu ka kupovini akcija na berzi. To što su uložili će izgubiti (ili su već ovih dana izgubili) sigurno, jer po definiciji nisu obavešteni i ne znaju šta rade - njihove odluke nisu odluke investitora već odluke kockara. Jer oni ne gledaju u svet realnih cifara i pokazatelja već u pasulj. Nisu se predali raciju već emocijama.