Nemoral raskoši

Dok mi palamudimo, sta je moral i sta nije, milioni ljudi sirom sveta gladuje i umire od gladi. Ako svaki covek pomogne bar jednom coveku, na svetu ne bi bilo gladnih.

Ovakvo razmisljanje nije nikakvo otkrivanje tople vode,ali ipak tezi utopiji.Ekonomija je ta nauka kojoj doticni filozof ocigledno nije posvetio dovoljno paznje.Ni ja nisam neki ekonomista,ali cijenim da nakon primjene ove ideje u roku od godinu dana bi doslo do takvih ekonomsih potresa,da bi to bilo tesko iskontrolisati.Zamislite samo do kakvog bi otpustanja sa posla doslo u auto indrustiji,tekstilnoj,prehrambenoj,i kakve bi pobune usljedile zbog nemogucnosti tolikih ljudi, prvo da vracaju vec napravljene dugove(krediti itd),drugo da na stave da zive uopste u situaciji kad bi se sve svalilo na ledja drzave u ojoj je taj radnik ostao bez posla.Svjetske ekonomije bi se srusile kao kula od karata.Znaci utopija!!! P.S. ako je htio nesto revolucionarno da napravi ,bolje da je razbijao glavu kako da podstakne javnost da se novac od naoruzanja usmjeri u istrazivanja novih izvora energije ne tako sttnih za okolinu kao dosadasnji.PozdraV

Nemam utisak da je Unger hteo da pravi bilo kakvu revoluciju ili da bilo sta menja, naprosto se pozabavio nekim uobicajenim iluzijama koje imamo o svom moralu.

Potpuno je druga prica to sto mi na to reagujemo kao da se radi o nekom predlogu za moralnu revoluciju, i sto nas plasi mogucnost da takva zamisljena revolucija poremeti poredak na koji smo navikli. Nema razloga za taj strah. Covecanstvo se NIKADA nece odreci naoruzanja, a kaputa, mercedesa i letovanja ce se odreci samo mali deo onog malog dela covecanstva koje sebi uopste moze da priusti kaput, mercedes i letovanje. Po tom pitanju mozemo vrlo malo da ucinimo jer, na kraju krajeva, ne odlucujemo mi za druge ljude, vec samo za sebe.

Pozitivno naravoucenije ipak postoji: malkice spustiti nos, i realnije sagledati sopstveni karakter. Zatim, eventualno, napraviti barem blagi zaokret, iako posledice najverovatnije nece biti revolucionarne. Isto vazi i za propagiranje humanih ideja: samo napred, iako se svet nece mnogo promeniti, neka se promeni bar malo. Zivot i jedne jedine bebe, ili odrasle osobe, IPAK JE VREDAN TRUDA.

"Pretpostavljam da je autor sav honorar i zaradu od knjige uplatio u fond za pomoc siromasnim? I hajde da promenimo nesto, ali ne ja prvi. E to je sve cinizam." (Igor)

Igore, mozda ce vam biti zanimljivo da saznate da autor JESTE uplatio celokupan prihod od knjige u dobrotvorne svrhe:


http://www.nyu.edu/gsas/dept/philo/faculty/unger/lhld/

Sasvim je prirodno i razumljivo navijati za teroriste koji napadaju bogate zemlje.Ako gradjani ovih zemalja misle da nisu odgovorni za postupke svoje vlade i da siromastvo i globalizam nije njihova briga,onda i oni moraju da se suoce sa konsekvencama takvog ponasanja.

Deki, Peter Unger upravo kritikuje konformisticke i oportunisticke stavove kakve vi, i jos poneki, iznosite u svome komentaru.
Naravno, vi zaradjujete, i naravno, imate pravo da to potrosite kako god zelite. Medjutim, sa pravom dolazi i odgovornost, moralna i druga. Reci da "to se nece desiti" je duhovno lenjo prihvatanje svojih teskih mana na kojima se, ipak verujem, moze raditi. Sa takvim stavom ne mozete pomoci onima kojima pomoc treba.
Odgovor: naravno da bih izabrao stopalo tog tela velikog uma, stopalom se ne misli; kad bolje razmislim, verovatno bih izabrao bebe i nad samom mudrom glavom.

Milane, tvrdjenje da je ovakvo razmisljanje utopijsko nikako ne sledi iz eventualnog urusavanja svetskih ekonomija koje bi ono izazvalo. Ideja koja, na koncu, dovodi do kraha jednog sistema nije utopijska, vec je potencijalno revolucionarna.

Takodje, neko rece da pojedinci ne mogu popraviti stvari. Ne slazem se, pocev od Georgea Busha, sve do malih ljudi, lekara, inzenjera, pravnika, umetnika, radnika, svi mozemo doprineti. Autor knjige cini svoj deo.

Mislim da se izvod iz preporučene knjige g. Ungera može ozbiljno kritikovati. Pre svega, to je knjiga-provokacija, oslonjena na pogrešnu postavku, namenjena polemisanju i mlaćenju prazne slame. Neće ništa promeniti kod bogatih, a izazvaće bespotrebni osećaj krivice ili revolta kod običnih ljudi. Jer oni koji imaju stan, kola, više od tri para cipela ipak su (u najvećem broju slučajeva) moralno ispravni pojedinci (da nisu, imali bi mnogo, mnogo vise od toga) koji ne treba da osećaju grižu savesti zbog toga sto poseduju minimum životnog komfora. Oni su do dobara dosli sopstvenim radom. Nisu nikome oteli ništa. Nisu sebičnjaci koji otresaju, do poslednjeg, plodove sa grana drveta koje je rodilo za sve ljude. Verovatno mnogima od njih nisu strana dobročinstva. Doduše, ti mali radni ljudi jesu deo sistema koji je opsednut svojom sve većom moći i sve većim sticanjem. Ali ključno je to da ga oni ne mogu promeniti pojedinačnim akcijama čak i kada bi pokušali, jer se globalni problemi rešavaju na globalnom nivou, globalnim akcijama.Nemojte očekivati da se oni koji imaju beskrajno mali deo moći žrtvuju. Tražite to od onih koji konce ljudske istorije drže u svojim rukama, ako je uopšte moguće bilo kakvom reči uticati na njih. Predloženom akcijom samo će se ujednačiti svetsko siromaštvo, ne i dobrobit.

Znači, ne kažem da ne treba udeliti (ponekom) prosjaku, da ne treba dati svoju odeću Crvenom krstu, udomiti napušteno štene sa ulice, priložiti za nečiju operaciju, preko potrebnu medicinsku pomoć...Samo, nemojte nas prinuđivati na dobrotu pozivajući se na našu nemoralnost. Nemojte nas daviti fanatizmom i neprirodnim rezonovanjem Rasprodati sve svoje i deliti sa drugima nije nova ideja - afirmisalo ju je rano hrišćanstvo. I uspevala je samo dok je bilo mnogo onih koji su bili motivisani jednim velikim učenjem. Danas je ta ideja izgubila snagu, što nije ni čudno,jer je, nažalost, suviše udaljena od prave ljudske prirode. A ideja gospodina Ungera samo je njena mlitava i anemična daleka rođaka.

Mislim da licni izbor toga sta smatramo da je moralno dolazi ipak ispred nekakvih makroekonomskih razmatranja. Svako od nas je ponekad u prilici da se bavi vaganjem da li je moralno bacati pare na neki nepotreban luksuz, ili se te iste pare mogu dati npr. Crvenom Krstu; s druge strane veoma mali broj nas se bavi donosenjem ekonomskih odluka sa dalekoseznim posledicama, tako da bih ja razdvojio te dve stvari kao nesto sto se ipak odnosi na razlicite dimenzije.

Pretpostavljam da je autor sav honorar i zaradu od knjige uplatio u fond za pomoc siromasnim? I hajde da promenimo nesto, ali ne ja prvi. E to je sve cinizam.

Vrlo zanimljiva... i 'klizava' tema. Zasto nismo ako smo mogli / ako mozemo? Autor stavljanjem coveka u neobicne, da ne kazem nemoguce okolnosti pokusava da dokaze da je nas moral varljiva i nesigurna kategorija (tri bebe - covekovo stopalo; naravno, izabrao bih bebe, osim... sta ako je covek, cije je stopalo u pitanju, neka genijalna licnost koja se radja jednom u vise vekova? Sta bi onda bio izbor? Ovakve mentalno-moralne vezbe ne vode nicemu, niti ce moje misljenje biti drugacije. Napraviti teoriju samo postavljanjem pitanja bez odgovora je dobro samo kao zabava autora.
Pogledajmo, medjutim, problem sa strane onoga ko treba da da pomoc. Ja zaradjujem, dakle ja imam pravo da sa svojim parama radim sta hocu. Znaci, mogu svog psa da hranim suvim mesom ako zelim, mogu da sebi priustim nepotrebni luksuz i mogu da pomognem nekom ako to zelim. Svet tako funkcionise, ne fukcionise tako sto svi medjusobno pomazemo jedni drugima. Ako bismo tome tezili, onda bi trebalo da iz sebe odstranimo dva osnova pokretaca a to su sebicnost i gramzivost. To se nece desiti. Cin pomoci bice kao sto je i bio, cin pojedinca a ne drustva. Pa cak ni to nije dovoljno jer, davanjem para prosjaku ne resavate njegov problem nego samo privremeno svoj moralni problem.

Sve to pise u bibliji. I sta? Nista. Ali komentari su zanimljivi. Ima i dobrih.

"Ako imas traktor - vrati kombaj', a ne ko neki koji imaju i traktor i kombaj' i onaj, onaj, onaj cirkulator a jos imaju vremena da se bave folklorom u kulturno-umjetnickom drustvu."
"Radost prvog zita", Zabranjeno Pusenje

Bojim se da smo svi,bar ponekad, licemerni i sebični...Trebalo bi dobra dela činiti, a ne pričati ili pisati o tome.

Licemerju kraja nema. Velika imperija u strahu od pobuna, "savetuje" male i inace namucene, da malo stegnu kajis. Sve se to pakuje u oblandu morala. Da sve bude uverljivije, navode se experimenti koji toboze teraju na dublje razmisljanje. Uvodjenjem empirijske rasprave o moralu, nasiroko se ignorisu tradicionalne vrednosti, prodica i religija. Ko porucena knjiga u momentu nase iluzije o nekakvom boljem evropejskom zivotu. Licno, od kako je Sarkozi dosao na vlast u Francuskoj, ja se nicemu dobrom nenadam.

Misa Kostic

Ovde su dati razni izgovori odnosno ne-odgovori na izazov koji nam je pisac uputio, ali u sustini sebicnosti i ravnodusnosti stoji (verovatno tacno) predvidjanje da pomoc obavezuje, putem nacela pravicnosti koje nam je urodjeno, onoga koji je pruzi da je i dalje pruza, odnosno da je pruzi SVIMA koji su u istoj situaciji kao osoba koja je pomoc prva primila, sto onda dovodi onoga koji pomaze u neprijatan odnos "eksploatisanosti" od strane velikog broja "parazita". Ljudi ne daju prosjacima ne zato jer ne mogu da priuste, nego zato da ih ne bi saletali. Na to ce u nekim siromasnim zemljama vodici eksplicitno upozoravati turiste. Ne zaboravimo takodje da je tesko uociti granicu kada pomoc prestaje da bude neophodna (postoji siva zona u kojoj je nekima jos uvek potrebna a nekima vise nije) i kada pocinje da prelazi u zavisnost i sprecavanje razvoja i odgovornosti. Krajnji efekat nesebicne pomoci cesto je osecanje inferiornosti i posledicna mrznja prema "nadmenom" pomagacu. Dakle, ravnodusnost je "sintetisana", ona je postignuta namernim i racionalnim gusenjem saosecanja koje se vidi kao "opasnost" po sebe.

Ovako površno prihvatanje određenih moralnih načela je u stvari jedini mogući nacin da učinimo koliko toliko "savrsenim" naš u startu nesavrseni svet, tj. da bar u spostvenim očima operemo sopstvene "grehove". I to je jedino rešenje!

Smatram da je čovek sam po sebi sebičan. Zapravo, za šta čovek živi osim za zadovoljavanje sopstvenih potreba? Uostalom, čak i sam čin pomoći dolazi od čovekove potrebe da se oseti kao ispravna osoba. Dakle, o ljudskom moralu i njegovoj prirodi bismo mogli praviti mnogo dublja istraživanja nego što je ovo. Slažem se da je razmetanje novcem na zapadu žalostan kontrast onome što možemo videti u siromašnijim delovima sveta, ali to su problemi prvenstveno političke prirode. Jedan čovek, grupa ljudi, pa čak i čitava udruženja tu situaciju ne mogu nikako promeniti. Jedino treba razmisliti za koga glasamo na izborima, mada smo, nažalost, mi od tih pitanje još mnogo daleko...
P.S. Kada kažem da su svi ljudi u suštini sebični, takođe mislim i na iste te kojima je potrebna pomoć. I oni, su, ipak, samo ljudi...

Sasvim je prirodno i razumljivo navijati za teroriste koji napadaju bogate zemlje.Ako gradjani ovih zemalja misle da nisu odgovorni za postupke svoje vlade i da siromastvo i globalizam nije njihova briga,onda i oni moraju da se suoce sa konsekvencama takvog ponasanja.

Sve to pise u bibliji. I sta? Nista. Ali komentari su zanimljivi. Ima i dobrih.

Ovakvo razmisljanje nije nikakvo otkrivanje tople vode,ali ipak tezi utopiji.Ekonomija je ta nauka kojoj doticni filozof ocigledno nije posvetio dovoljno paznje.Ni ja nisam neki ekonomista,ali cijenim da nakon primjene ove ideje u roku od godinu dana bi doslo do takvih ekonomsih potresa,da bi to bilo tesko iskontrolisati.Zamislite samo do kakvog bi otpustanja sa posla doslo u auto indrustiji,tekstilnoj,prehrambenoj,i kakve bi pobune usljedile zbog nemogucnosti tolikih ljudi, prvo da vracaju vec napravljene dugove(krediti itd),drugo da na stave da zive uopste u situaciji kad bi se sve svalilo na ledja drzave u ojoj je taj radnik ostao bez posla.Svjetske ekonomije bi se srusile kao kula od karata.Znaci utopija!!! P.S. ako je htio nesto revolucionarno da napravi ,bolje da je razbijao glavu kako da podstakne javnost da se novac od naoruzanja usmjeri u istrazivanja novih izvora energije ne tako sttnih za okolinu kao dosadasnji.PozdraV

Pretpostavljam da je autor sav honorar i zaradu od knjige uplatio u fond za pomoc siromasnim? I hajde da promenimo nesto, ali ne ja prvi. E to je sve cinizam.

Mislim da se izvod iz preporučene knjige g. Ungera može ozbiljno kritikovati. Pre svega, to je knjiga-provokacija, oslonjena na pogrešnu postavku, namenjena polemisanju i mlaćenju prazne slame. Neće ništa promeniti kod bogatih, a izazvaće bespotrebni osećaj krivice ili revolta kod običnih ljudi. Jer oni koji imaju stan, kola, više od tri para cipela ipak su (u najvećem broju slučajeva) moralno ispravni pojedinci (da nisu, imali bi mnogo, mnogo vise od toga) koji ne treba da osećaju grižu savesti zbog toga sto poseduju minimum životnog komfora. Oni su do dobara dosli sopstvenim radom. Nisu nikome oteli ništa. Nisu sebičnjaci koji otresaju, do poslednjeg, plodove sa grana drveta koje je rodilo za sve ljude. Verovatno mnogima od njih nisu strana dobročinstva. Doduše, ti mali radni ljudi jesu deo sistema koji je opsednut svojom sve većom moći i sve većim sticanjem. Ali ključno je to da ga oni ne mogu promeniti pojedinačnim akcijama čak i kada bi pokušali, jer se globalni problemi rešavaju na globalnom nivou, globalnim akcijama.Nemojte očekivati da se oni koji imaju beskrajno mali deo moći žrtvuju. Tražite to od onih koji konce ljudske istorije drže u svojim rukama, ako je uopšte moguće bilo kakvom reči uticati na njih. Predloženom akcijom samo će se ujednačiti svetsko siromaštvo, ne i dobrobit.

Znači, ne kažem da ne treba udeliti (ponekom) prosjaku, da ne treba dati svoju odeću Crvenom krstu, udomiti napušteno štene sa ulice, priložiti za nečiju operaciju, preko potrebnu medicinsku pomoć...Samo, nemojte nas prinuđivati na dobrotu pozivajući se na našu nemoralnost. Nemojte nas daviti fanatizmom i neprirodnim rezonovanjem Rasprodati sve svoje i deliti sa drugima nije nova ideja - afirmisalo ju je rano hrišćanstvo. I uspevala je samo dok je bilo mnogo onih koji su bili motivisani jednim velikim učenjem. Danas je ta ideja izgubila snagu, što nije ni čudno,jer je, nažalost, suviše udaljena od prave ljudske prirode. A ideja gospodina Ungera samo je njena mlitava i anemična daleka rođaka.

Vrlo zanimljiva... i 'klizava' tema. Zasto nismo ako smo mogli / ako mozemo? Autor stavljanjem coveka u neobicne, da ne kazem nemoguce okolnosti pokusava da dokaze da je nas moral varljiva i nesigurna kategorija (tri bebe - covekovo stopalo; naravno, izabrao bih bebe, osim... sta ako je covek, cije je stopalo u pitanju, neka genijalna licnost koja se radja jednom u vise vekova? Sta bi onda bio izbor? Ovakve mentalno-moralne vezbe ne vode nicemu, niti ce moje misljenje biti drugacije. Napraviti teoriju samo postavljanjem pitanja bez odgovora je dobro samo kao zabava autora.
Pogledajmo, medjutim, problem sa strane onoga ko treba da da pomoc. Ja zaradjujem, dakle ja imam pravo da sa svojim parama radim sta hocu. Znaci, mogu svog psa da hranim suvim mesom ako zelim, mogu da sebi priustim nepotrebni luksuz i mogu da pomognem nekom ako to zelim. Svet tako funkcionise, ne fukcionise tako sto svi medjusobno pomazemo jedni drugima. Ako bismo tome tezili, onda bi trebalo da iz sebe odstranimo dva osnova pokretaca a to su sebicnost i gramzivost. To se nece desiti. Cin pomoci bice kao sto je i bio, cin pojedinca a ne drustva. Pa cak ni to nije dovoljno jer, davanjem para prosjaku ne resavate njegov problem nego samo privremeno svoj moralni problem.

Mislim da licni izbor toga sta smatramo da je moralno dolazi ipak ispred nekakvih makroekonomskih razmatranja. Svako od nas je ponekad u prilici da se bavi vaganjem da li je moralno bacati pare na neki nepotreban luksuz, ili se te iste pare mogu dati npr. Crvenom Krstu; s druge strane veoma mali broj nas se bavi donosenjem ekonomskih odluka sa dalekoseznim posledicama, tako da bih ja razdvojio te dve stvari kao nesto sto se ipak odnosi na razlicite dimenzije.

Dok mi palamudimo, sta je moral i sta nije, milioni ljudi sirom sveta gladuje i umire od gladi. Ako svaki covek pomogne bar jednom coveku, na svetu ne bi bilo gladnih.

"Ako imas traktor - vrati kombaj', a ne ko neki koji imaju i traktor i kombaj' i onaj, onaj, onaj cirkulator a jos imaju vremena da se bave folklorom u kulturno-umjetnickom drustvu."
"Radost prvog zita", Zabranjeno Pusenje

Licemerju kraja nema. Velika imperija u strahu od pobuna, "savetuje" male i inace namucene, da malo stegnu kajis. Sve se to pakuje u oblandu morala. Da sve bude uverljivije, navode se experimenti koji toboze teraju na dublje razmisljanje. Uvodjenjem empirijske rasprave o moralu, nasiroko se ignorisu tradicionalne vrednosti, prodica i religija. Ko porucena knjiga u momentu nase iluzije o nekakvom boljem evropejskom zivotu. Licno, od kako je Sarkozi dosao na vlast u Francuskoj, ja se nicemu dobrom nenadam.

Misa Kostic

Ovde su dati razni izgovori odnosno ne-odgovori na izazov koji nam je pisac uputio, ali u sustini sebicnosti i ravnodusnosti stoji (verovatno tacno) predvidjanje da pomoc obavezuje, putem nacela pravicnosti koje nam je urodjeno, onoga koji je pruzi da je i dalje pruza, odnosno da je pruzi SVIMA koji su u istoj situaciji kao osoba koja je pomoc prva primila, sto onda dovodi onoga koji pomaze u neprijatan odnos "eksploatisanosti" od strane velikog broja "parazita". Ljudi ne daju prosjacima ne zato jer ne mogu da priuste, nego zato da ih ne bi saletali. Na to ce u nekim siromasnim zemljama vodici eksplicitno upozoravati turiste. Ne zaboravimo takodje da je tesko uociti granicu kada pomoc prestaje da bude neophodna (postoji siva zona u kojoj je nekima jos uvek potrebna a nekima vise nije) i kada pocinje da prelazi u zavisnost i sprecavanje razvoja i odgovornosti. Krajnji efekat nesebicne pomoci cesto je osecanje inferiornosti i posledicna mrznja prema "nadmenom" pomagacu. Dakle, ravnodusnost je "sintetisana", ona je postignuta namernim i racionalnim gusenjem saosecanja koje se vidi kao "opasnost" po sebe.

Smatram da je čovek sam po sebi sebičan. Zapravo, za šta čovek živi osim za zadovoljavanje sopstvenih potreba? Uostalom, čak i sam čin pomoći dolazi od čovekove potrebe da se oseti kao ispravna osoba. Dakle, o ljudskom moralu i njegovoj prirodi bismo mogli praviti mnogo dublja istraživanja nego što je ovo. Slažem se da je razmetanje novcem na zapadu žalostan kontrast onome što možemo videti u siromašnijim delovima sveta, ali to su problemi prvenstveno političke prirode. Jedan čovek, grupa ljudi, pa čak i čitava udruženja tu situaciju ne mogu nikako promeniti. Jedino treba razmisliti za koga glasamo na izborima, mada smo, nažalost, mi od tih pitanje još mnogo daleko...
P.S. Kada kažem da su svi ljudi u suštini sebični, takođe mislim i na iste te kojima je potrebna pomoć. I oni, su, ipak, samo ljudi...

Deki, Peter Unger upravo kritikuje konformisticke i oportunisticke stavove kakve vi, i jos poneki, iznosite u svome komentaru.
Naravno, vi zaradjujete, i naravno, imate pravo da to potrosite kako god zelite. Medjutim, sa pravom dolazi i odgovornost, moralna i druga. Reci da "to se nece desiti" je duhovno lenjo prihvatanje svojih teskih mana na kojima se, ipak verujem, moze raditi. Sa takvim stavom ne mozete pomoci onima kojima pomoc treba.
Odgovor: naravno da bih izabrao stopalo tog tela velikog uma, stopalom se ne misli; kad bolje razmislim, verovatno bih izabrao bebe i nad samom mudrom glavom.

Milane, tvrdjenje da je ovakvo razmisljanje utopijsko nikako ne sledi iz eventualnog urusavanja svetskih ekonomija koje bi ono izazvalo. Ideja koja, na koncu, dovodi do kraha jednog sistema nije utopijska, vec je potencijalno revolucionarna.

Takodje, neko rece da pojedinci ne mogu popraviti stvari. Ne slazem se, pocev od Georgea Busha, sve do malih ljudi, lekara, inzenjera, pravnika, umetnika, radnika, svi mozemo doprineti. Autor knjige cini svoj deo.

Ovako površno prihvatanje određenih moralnih načela je u stvari jedini mogući nacin da učinimo koliko toliko "savrsenim" naš u startu nesavrseni svet, tj. da bar u spostvenim očima operemo sopstvene "grehove". I to je jedino rešenje!

Nemam utisak da je Unger hteo da pravi bilo kakvu revoluciju ili da bilo sta menja, naprosto se pozabavio nekim uobicajenim iluzijama koje imamo o svom moralu.

Potpuno je druga prica to sto mi na to reagujemo kao da se radi o nekom predlogu za moralnu revoluciju, i sto nas plasi mogucnost da takva zamisljena revolucija poremeti poredak na koji smo navikli. Nema razloga za taj strah. Covecanstvo se NIKADA nece odreci naoruzanja, a kaputa, mercedesa i letovanja ce se odreci samo mali deo onog malog dela covecanstva koje sebi uopste moze da priusti kaput, mercedes i letovanje. Po tom pitanju mozemo vrlo malo da ucinimo jer, na kraju krajeva, ne odlucujemo mi za druge ljude, vec samo za sebe.

Pozitivno naravoucenije ipak postoji: malkice spustiti nos, i realnije sagledati sopstveni karakter. Zatim, eventualno, napraviti barem blagi zaokret, iako posledice najverovatnije nece biti revolucionarne. Isto vazi i za propagiranje humanih ideja: samo napred, iako se svet nece mnogo promeniti, neka se promeni bar malo. Zivot i jedne jedine bebe, ili odrasle osobe, IPAK JE VREDAN TRUDA.

Bojim se da smo svi,bar ponekad, licemerni i sebični...Trebalo bi dobra dela činiti, a ne pričati ili pisati o tome.

"Pretpostavljam da je autor sav honorar i zaradu od knjige uplatio u fond za pomoc siromasnim? I hajde da promenimo nesto, ali ne ja prvi. E to je sve cinizam." (Igor)

Igore, mozda ce vam biti zanimljivo da saznate da autor JESTE uplatio celokupan prihod od knjige u dobrotvorne svrhe:


http://www.nyu.edu/gsas/dept/philo/faculty/unger/lhld/