Kako se zaštititi od nauke?

Kakva impresivna kolicina besmislica na jednom mestu! Pa zar nije dovoljno sto na svakom mestu cujemo da je sve pitanje misljenja, cak i cinjenice? Verovatno je bolje ukinuti ucenje teorije evolucije i uvesti u skole ucenje "teorije kreacije", posto je sve to pitanje misljenja...

Neprijatno sam iznenadjen da se B92 prikljucuje sveopstoj hajci na nauku objavljivanjem ovakvog teksta. To sto je Fojerabend pricao sve i svasta o onome o cemu nije imao ni blagu predstavu, to je njegova stvar. Javni mediji treba da propagiraju istinu, a ne srednji vek.

Izgleda da je samo jos ostalo da promenite ime u npr. Red ili Blue, pa da se svrstate uz Pink...

Antun Balaz
Institut za fiziku, Beograd

Kako se zaštititi od nauke?

Ocigledno je da je austrijski filozof nauke krajnje skeptican kada je u pitanju predmet njegovog izucavanja (Nauka!). Zanimljivo je sto on I priznaje nauku I ne veruje u nju, istovremeno. Karakteristican je sledeci citat:

“Tri puta ‘ura’ za kalifornijske fundamentaliste koji su uspeli u tome da se dogmatska formulacija teorije evolucije ukloni iz udžbenika i da se prikaz Postanja uvrsti u njih.”

Prikaz Postanja…po kojoj religiji? Na nasoj planeti ima oko 2000 religija I svaka se razlikuje od ostalih, svaka velica samo svog boga, da ne ulazimo u detalje koliko je verskih ratova vodjeno, pocev od Krstaskih pa do danasnjih dana, koliko je miliona ljudi stradalo …”u ime boga”!

Prema tome, vrednost svake religijske dogme, pravila, ucenja, mora se podeliti sa 2000, umanjiti se za dve hiljade puta, pa se stoga , u krajnjem rezultatu, vrednost svakog religijskog ucenja svodi na nulu (NULU!).

Tako I Prikaz Postanja ima bar 2000 negacija, da ne nabrajamo druge vrste negiranja… sve do prolivene krvi kao najvecu negaciju covecijeg postojanja na ovoj Planeti.

Sledeci citat unosi krajnji nemir zdravom razumu: “Stručnjake plaćaju građani i zato građani treba da imaju nad njima kontrolu, kao i nad drugima koji su u službi javnosti”.

Ovo grubo crno/belo posmatranje moze se u osnovi svesti na prapocetak svake religije:
Primitivno drustvo najlakse se moglo ukrotiti pozivanjem na misticnu silu boga u koga se mora slepo verovati. Hriscanska religija ima jedinstveni zadatak da ljude drzi u tami, u neznanju, slepe, daleko od svakog licnog misljenja. Adam I Eva su kaznjeni izbacivanjem iz raja zbog toga sto su, posle one jabuke, progledali. Gledati svojim ocima je zabranjeno I podleze surovoj bozijoj kazni! I sada – ovi duhovni slepci treba da kontrolisu strucnjake …“zbog toga sto ih placaju”. Bilo koji primer banalizovao bi temu do sarkasticnog smeha: sta mogu putnici u avionu da savetuju pilota I kako da uspostave kontrolu nad njim? Sta moze pacijent da savetuje hirurga I kako moze da ga kontrolise?

Nauku je vrlo tesko, nemoguce, kritikovati. Jer, svako ko se sprema za kritiku mora da dostigne takav nivo znanja da je priblizno ravan znanju naucnika. Sve drugo je cista kvazi kritika, bez argumenata, na novou pijacne rasprave gde svako svakom nesto govori I niko nikog ne slusa. Opsti nivo znanja covecanstva ce jos dugo biti na niskom nivou I jos dugo ce ovakve kritike nauke nalaziti brojne slusaoce I istomisljenike, za koje snaga argumenata ne postoji upravo zbog vakuma znanja I obilja indoktrinacije religijom.

Zoran Veljovic, Bgd

Ovaj tekst je "zakasnio" oko 30 godina. Feyerabend (evo, ovako se speluje) je svoju kritiku dominacije nauke napisao u doba hladnog rata, kada su vlade i na istoku i na zapadu u nauci videli put ka prestižu. Nauka je slavljena u medijima, forsirana u školama, a u istočnom bloku, pa i kod nas, zloupotrebljavana u propagiranju ateizma i dijalektičkog materijalizma.

Tvrdnja da je nauka "dokazala" da nema Boga je delo laika, a ne naučnika. Za ozbiljan naučni rad je esencijalno biti svestan granica u kojim je neka teorija primenljiva. Nijedan ozbiljan fizičar neće primeniti zakone termodinamike na, recimo, društvene procese, a još manje na pitanja iz oblasti filozofije ili duhovnosti. Laik, koji o termodinamici ima samo neke nejasne pojmove, na veliku žalost pomenutog fizičara, hoće...


Završetkom hladnog rata, nauka je skinuta sa trona. Univerziteti se snalaze za novac radeći na razvoju novih tehnologija, često "po narudžbini" velikih kompanija. Za fundamentalna istraživanja, čiji rezultati ne mogu da se primene odmah ili u roku od godinu-dve, ima sve manje razumevanja (i novca). Priča da je nauka privilegovana više ne važi, niti su mi poznate političke odluke koje donose naučnici, a ne laici.


Moram da dodam da bi se iz ovog teksta, pogotovo iz naslova mogao izvući zaključak da je Feyerabend veliki protivnik nauke. To nije tačno. Veći deo svog opusa je posvetio istraživanju naučne metodologije, tvrdeći da dogmatski preskriptivni metodi sputavaju razvoj nauke i da su revolucionarna otkrića uvek anrhistička po prirodi i u takvom neskladu sa vladajućim "istinama", da u prvo vreme niko ne želi ni da ih čuje jer "remete javni red i mir".

Od srca preporučujem njegovu knjigu "Against Method: Outline of an Anarchistic Theory of Knowledge", koja je, inače, vrlo popularna među naučnicima, jer navodi na razmišljanje i preispitivanje, što je u svetu nauke uvek dobrodošlo.

"...kada su kineski komunisti vratili na univerzitete i u bolnice tradicionalnu kinesku medicinu, po njegovom mišljenju, rezultati su premašili dostignuća zapadne medicine. "

Fajerabend je cini mi se prevarant, da ne kazem prodavac magle u rangu boljih astrologa. Uopste citav ovaj tekst je na nivou kvaziintelektualne diskusije koju astrolozi vole da vode kad im je u interesu da se pred naivnom publikom pokazu pametni. Ovaj, pa nismo svi u toj grupi.

Bavim se naukom vec neko vreme. Naucni metod ne zelim da kritikujem ali mogu da vam kazem da je institucija nauke jedan monstrum i strasno je sto joj se toliko veruje. Mnogi naucnici su ljudi niske inteligencije sto je uzrokovano time da je lakse upisati PhD studije nego naci posao u industriji. Vecina naucnih radova ne sadrzi nikakav doprinos i radovi se pisu samo da bi se skupili poeni i opravdao silan novac koji se trosi na istrazivanja. Vecina objavljenih rezultata su namestena ili totalno izmisljena. Ja sam dosao u situaciju da me sef pritiska da izlaziram rezultate. Radim na poznatom univerzitetu u Nemackoj i zbog svega ovoga Februara napustam svet nauke. Mogu jos da vam kazem da su dva motiva za bavljenje naukom dominatna kod istrazivaca: Nauka radi nauke i Nauka radi novca. Nauka vec odavno nije u sluzbi sustinskog napredka ljudskog drustva i razumevanja sveta oko nas.

Na kraju da kazem da je vidjenje koje sam ovde izneo vidjenje nauke u zapadnom svetu i zelim da se izvinim kolegama koji rade sa iskrenim motivima. Njihov broj iako procentualno mali i dalje je znacajan,

@Antun Balaz

Koliko sam ja shvatio, Fajerabend (Feyerabend se pise, mogao je da vidi svako ko je kliknuo na neki od linkova postavljenih u tekstu), nema nista protiv nauke, nego protiv njene dominacije, koja nesumnjivo postoji.

Tacno je da postoji veliki broj religioznih i da su oni, verovatno, u vecini, ali, npr. kad naidje susa, vecina ce verovati meteorolozima i cekati da oni najave kisu, nego sto ce izvoditi ritualni ples i pevati dodolske pesme. Dakle, nauka jeste usla u sve pore zivota i jeste dominantan oblik misljenja savremenih ljudi.

E, sad, sto se tice primedbe da se B92 ukljucuje u hajku protiv nauke... Molim vas... Ovaj tekst sam shvatio kao prikaz Fajerabendovog misljenja. Zar je toliko strasno sto B92 zeli posetiocima sajta da ukaze na to da postoji i ovakav pogled na nauku? Koliko vidim, daleko od toga da je taj Fajerabend bio macji kasalj, dugo je predavao na Berkliju. Prosurfajte malo po netu, gde god se govori o filozofiji nauke, njegovo ime je nezaobilazno. Drugo, ni jednog trenutka nisam primetio da autorka propagira ili kritikuje Fajerabendov stav, samo ga izlaze. Iz toga je valjda jasno da je namera B92 da upozna publiku i sa ovakvim pogledom, pa da svako od citalaca zauzme svoj stav prema tome.

Sto se mene tice, obradovan sam time sto se neko setio da na portalu posvecenom nauci posveti paznju i filozofiji nauke. Reako bih da je Fajerabend dobar za pocetak, posto je njegovo glediste ovako provokativno. Licno se nadam da ce ubuduce u ovom odeljku sajta biti jos tekstova bas iz filozofije nauke.

Postavlajnje ovakvog teksta na sajt vec je pomak po sebi u drustvu u kome se diskusije ne vode argumentima vec kvalifikacijama, sto potvrdjuju i komentari. Najteze je prihvatiti pravo drugima da se razlikuju od nas, a uniformnost ni u odevanju ne donosi dobro, a kamo li u misljenju. Odlican tekst i sa ovime treba nastaviti. Provokacija je osnov napretka.

Jel neko pročita ove tekstove pre nego što ih postavi na sajt?

Cemu ovolika prica i mudrovanje? Sa masom opisanih pojava se srecemo svakodnevno, i to ne na nekom akademskom nivou, vec doslovno fizicki, cesto bolno i pogubno po nasu egzistenciju: razbolim se, sef kaze "Ne znam ja nista, donesi uverenje od lekara!", sto znaci da lekar u toj situaciji za mene postaje bog. Ko je imao srecu (ili nesrecu) da dobije i misljenje jos jednog lekara, cesto je bio u situaciji da negira misljenje onog prvog, ali je to izuzetno retko i tesko. Sef se skriva iza lekara, preduzece se skriva iza sefa, drzava iza preduzeca i pojedinac je izgubljen. Posto je pojedinac tako isprepadan, ne pada mu na pamet da brani nekog drugog pojedinca i drzava radi sa nama sta hoce, zloupotrebljavajuci nauku i cesto nesposobne naucnike - NEMOJTE jesti crveno meso, JEDITE crveno meso, radite ovo, ne radite ovo, i stalno tako. Jer, i lekari su pojedinci, i oni su isprepadani, i oni brinu za svoju egzistenciju, cak i kad su sposobni i dobronamerni. U pojedinim periodima svog sluzbovanja (sada sam u penziji) sam u fabrici imao veliki autoritet, ali nikada na osnovu svojih potreba ili zelja ili teskoca, nego iskljucivo na osnovu svoga rada, koji je tada bio uspesan i fabrici u celini bio od velike vaznosti. Prakticno, sve se bazira na sili. Pojedinac je poslusan, jer je isprepadan, a kad pojedinac, sticajem okolnosti pridobije neku povecanu vaznost, onda i okruzenje postane poslusno, jer se takvog pojedinca veoma boji, bar tu oko njega. A mnogi naucnici su veoma losi intelektualci, vise su zanatlije specificnog tipa, tehnokrate. Na kraju krajeva, vecina ekstremnih rezima je imala i uspesne naucnike, recimo nacisticka Nemacka.

Odlican tekst. Mislim da covek ima donekle pravo, pogotovu sto se danas naukom i ekspertima smatra sve i svasta. Inace, naucnici kao i mnogi karijeristi su na dopaminu i bogami treba ih se pripaziti pogotovu sto mogu da nesto naprave za razliku od obicnih ovis ika.

Aha, znači o stvarima iz domena nauke treba demokratski da odlučuju svi ljudi. Npr. o pitanjima oko gradnje svemirske rakete treba svi da imamo jednaki glas, uključujući i one koji nisu završili ni osnovnu školu.
Bljak.

Cilj nauke nije dostizanje istine već uvećanje znanja. Još starogrčki naučnici su tvrdili da je znanje bela tačka u crnom prostoru neznanja. I što se znanje uvećava veća je površina dodira sa neznanjem pa nam se čini da znamo sve manje. Njutn je to još slikovitije objasnio: da se oseća kao da se igra sa poznatim oblucima u plićaku okeana nepoznatog.
Iz pomenutog sledi mišljenje da nauku tek čeka dug put u spoznaji nepoznatog. Ako istinu definšeno kao sveukupnu spoznaju svega, očigledno je da se najvećim umovima nauke činilo da je ona nedostižna ili predaleka.

Dakle, ako neka ideologija (u ovom slučaju nauka) za sebe kaže da nema odgovore na sva pitanja, da je mlada i da je čeka još puno posla, onda sledi da se nikako ne može smatrati da je totalitarna.
Stoga sam u čuđenju otkuda to da mi se pomenuti tekst svideo?!? Čini mi se da su dva razloga u pitanju. Prvi, da se Fajerabend bori protiv ustaljene slike o nauci (pre svega u medijima), a ne protiv same nauke kao takve. Drugi, da je vrlo zainteresovan za očuvanje tržišta ideja i njihovu medjusobnu borbu jer je to dobro i za samu nauku.
Kako god, ovaj tekst prihvatam kao intrigrantan i vrlo maštovit sa puno šokantnih ideja. Nema veze što uglavnom nisu tačne. To je verovatno bila i osnovna ideja Fajerabenda - da baci rukavicu izazova okoštalim autoritetima u nauci.

Bavim se naukom. Zivim od nauke. Apsolutno je pretpostavljam religiji. Cini mi se da su kometari Antona i Dejana prestrogi, a osnovni tekst pomalo nevesto napisan, iako originalne radove F-a. ne poznajem.

Mislim da je tema razdvajanja naucnog misljenja od institucionalne nauke sasvim legitimna, posebno danas kada najveci deo nauke pokrecu upravo industrijski novac i trzisni motiv koji nemaju blage veze sa naucnom idejom i postenjem. To se najmanje oseca u teorijskim disciplinama i pod zastitom univerzitetskih katedri koje u mnogome jos uvek uzivaju slobodu istrazivanja, ali je itekako prisutno u biologiji, farmaciji i tehnickim naukama, o drustvenim da i ne pricamo. Moralne dileme tvoraca Manhattan projekta se vise ne postavljaju. Juri se kinta za projekte, jure se pozicije, jure se sredstva za laboratorije. O svemu tome odlucuju naucno neobrazovani kongresmeni i vlasnici kapitala, odnosno mutlinacionalne korporacije (= drzava). Naucnici su cesto dresirani da im predstavljaju svoje istrazivanje na najgluplji moguci nacin, kako bi ga ovi progutali i dali novac. (Setite se Ledermana.)

Ima nekoliko drugih mnogo ozbiljnijih kriticara nauke danas koji zaista zavredjuju punu paznju, a da se pritom naucni nacin misljenja ne dovodi u pitanje.

Takodje postoji mnogo ljudi koji se bave naukom, i koji svoje trecerazredne (i cesto pogresne) rezultate kriju iza nedodirljivosti naucne istine. Naucna zajednica ih (pre)cesto pokriva i opravdava zarad mira u kuci.

Dekonstrukcionisticko cudovistance, zvano "science studies" (ne "filozofija nauke" kako optimisticki kaze tekst). Interesantna je pojava ovakvog teksta na sajtu B92, ne samo zato sto su dekonstruktivisti decidirano passe u velikom sirokom svetu, vec i sto one druge strane (konzervativne i racionalisticke kritike dekonstruktivizma, koja je sada izrazito dominantna intelektualna struja na Zapadu) na ovom sajtu nema ni za lek (osim mozda kod jedne usamljene kolumnistice). Shokantna je ideja da je "nauka problem" i da je "naucni pogled na svet" danas dominantan? Gde zivi ovaj "filozof nauke"? Da li je video statistike o religioznosti na Zapadu (fundamentalizmi, razne sekte, new age trabunjanja i slicno da ne pominjem - to sve cveta!) No, pazi sad, "naucni pogled na svet" dominira. Jedino ako, sto se govorilo u moje vreme.

Bas cudno da se niko od komentatora nije osvrnuo na poslednjih nekoliko recenica u vezi demokratije - po meni, one su najinteresantniji deo inace sumnjivog teksta. Zapadna kultura je dogmaticno posvecena demokratiji. Pri tome treba imati u vidu da je sama rec danas izgubila jako puno od izvornog znacenja. Demokratija se tako danas koristi i kao izgovor za rat (Irak), bas na onaj isti nacin kako se i religija (toliko puta kroz istoriju) zloupotrebila u iste svrhe. Razlicite kulture i drustva ponikla u tim kulturama nisu uvek skrojena za demokratiju niti dele iste sisteme vrednosti. Demokratija nije mnogo vise od diktature vecine, a kako to izgleda primenjeno na srpsko drustvo i kulturu imamo prilike da vidimo svaki dan. Ako mislite da to napolju bolje rade, varate se - demokratija sve cesce pada na testu velikih multi-kulturalnih sredina. Primeri su brojni: USA, Francuska, Velika Britanija itd, itd. Ovo su velike zemlje koje zbog ogromnog bogatstva imaju jos uvek sve poluge vlasti u sopstvenim rukama, ali sve cesce odustaju (javno ili ne) od demokratksih principa da bi izbegle kataklizmu (hapsenja na rasnoj osnovi zbog sumnji za terorizam, nesrazmerna upotreba policijske i vojne sile, Svajcarska npr zabranjuje gradnju dzamija "jer to narusava urbanisticki plan" itd, itd). Demokratija je zrela za jednu detaljnu rekonstrukciju, jer nije smisljena za globalno, informaticko drustvo u kome danas zivimo, niti je u stanju da odgovori izazovima modernog doba, promenjenoj podeli bioloskih uloga medju polovima, globalnim klimatskim promenama i odgovornosti pojedinih drustava za te promene itd. Slepo verovati u principe demokratije kao odgovor na sve nase probleme je bar vrlo pogresno, ako ne suicidno. Neko bi trebao ozbiljno da se posveti ovom problemu dok (i ako) jos uvek ima vremena.

Lep tekst. Nazalost izgleda ne sasvim shvacen, a reakcije na njega pokazuju i da je potreban.
Fajrabend se ne zalaze za ukidanje nauke i njene zajednice, vec za sagledavanje njenih granica koje su uslovljene njenom institucionalizacijom, pa prema tome i uskim interesima mocnih clanova tih institucija.
Nauka jeste dominantana drustveni pogled na svet. Da nije ne bi se u skolama izucavalo samo ono sto je produkt njene provere (ne kazem da je to dobro ili lose).
Jos jednom, Fajrabend ne pokusava da ukine nauku, nego poziva ovecanstvo da se ne odrekne nasledja i drugih izvora u sagledavanju sveta.
Na kraju, u vezi s tim da "obicni ljudi" ne mogu procenjivati rezutate nauke, ne mogu da se setim ko je rekao da "onaj koji svojoj cistacici u laboratoriji ne moze da objasni na cemu radi, nije nikakav naucnik".

Konačno da neko makar iz anarhističkog ugla fajerabendove filozofije ukaže na relativnost nauke i njenih istina, na mnjenja u vezi metode. SUština je da razumom ne napredujemo u nauci, već kao i ostalim oblastima duha intuitvna spoznaja igra ključnu ulogu. Obično se nauka kao način znanja stavlja naspram filozofije, umetnosti i vere, a iz fajerabendove filozofije vidimo da je nauka dogmatična i da takođe podrazumeva veru u aksiome koji se ne proveravaju pa se pokazuje takođe kao ‚predmet verovanja i sistem vrednosti koji se prihvata i usvaja kao uslov. Stoga, nije ni slučajno formiranje sekte, oprostite, verske zajednice sajentologa.

Научне чињенице се износе увек са дозом резерве - према досадашњим научним сазнањима. Превише често се дешавало да ново научно откриће потпуно промени схватање света око нас и пошаље претходну научну теорију у историју.

На жалост, скептицизам који је красио науку је замењен верским фанатизмом. Да ли се људи плаше величине свог незнања и покушавају да га ограниче на тај начин што убеђују и себе и друге да је скоро све отркивено и да је све што наука каже тачно?

Ова дискусија и Б92 потврђују, на жалост, ту теорију. Или можда теорија није тачна?

Na zalost, nauka u XX veku jeste pretvorena u jos jednu religiju, i ne treba joj verovati vise, ili na drugaciji nacin nego bilo kojoj religiji.
Istina je ono u sta verujes, sta god to bilo.

Ovakav clanak moze da zasluzi veci publicitet samo u Srbiji, gde je sustina zivota i postojanja da mi ispred apsolutno svake stvari postavimo znak pitanja i onda se valjamo u tom blatu neodredjenosti, stihije, i polu-kontrole, koje apsolutno odgovara nasim (politickim i inim) "cuvarima" zivota i smrti. Naravno, tu ce se uvek naci kojekakvi u sustini opskurni zapadni "mislioci" preko kojih cemo onda pokusati da svoje prirodno "entropijsko" stanje, preslikamo na "vestacko" stanje uredjenosti zapadne civilizacije i okarakterisemo je kao takvom, po definiciji, pogresnom, neprirodnom, bezboznom, itd.
A sustina je da kad o nauci pricaju oni koji o istoj nemaju nikakvog pojma, to se onda jedino moze svesti na takvo jedno baljezganje i lupetaranje kao sto ovaj Fajerabend cini.
Jedan od najvecih boraca za slobodu ljudskog uma danas, Richard Dawkins, briljantno, kada mu dozvole, sa apsolutnom filozofskom nadmocnoscu pobija sve kvazi-socioloske i ostale "drustvene" kritike i kriticare nauke, a koji se u sustini bore ne za slobodu i humanost, nego za svoju svrhu i sopstveno radno mesto. I to u neku ruku, moze biti i legitimno. Ali, ono sto je nepobitno je da nauka svakog dana, po nekoliko puta, izgovori ono cuveno "car je go!", pa onda verni carevi podanici imaju pune ruke posla da opet nekako namaknu vunu preko ociju besuvisle mase.
U svakom slucaju, ako je pre desetak hiljada godina Bog morao da se rodi, da bi se objasnila, na primer vatra, danas je on (a zajedno sa njim i svi kvazi-filozofi kao Fajerabend, plus celokupni globalni religijski establisment) sateran u taj famozni singularitet, u pred-bigbang-ovsko stanje. Ali i odatle ce se izmestiti, pre ili kasnije. Kamenje pod koje se sva ta bratija moze i dalje da krije nestaje rapidno, a povrh svega bavljenje jalovim intelektualnim radom ni priblizno ne razvija mozdane vijuge i (samo)svest kao bavljenje naukom...
Od mene dosta...

Naši kvazi-intelektualci, kao i obično, zaostaju za svojim svetskim kolegama otprilike oko decenije, pa sada, kada je čitava ta postmodernističko-relativistička papazjanija, čiji je Fajerabend vrli izdanak, konačno manje-više otišla tamo gde joj je oduvek bilo mesto, to jest u požuteli spomenar ne odviše uspelih i značajnih poglavlja ljudskog intelektualnog razvoja, mladi pioniri koji nikada nisu stigli da se učlane u SKJ (a SPC i njen odraz u ogledalu, srpska NGO-scena, članske karte još nisu uveli) i njihovi stariji mentori koji su da se učlane emfatično stigli, u poslednje vreme nekako ne ispuštaju iz usta ovog opskurnog austrijsko-kalifornijskog would-be filozofa, čije teze i pisanija, bojim se, nije baš lako shvatiti ozbiljno, ako vam ona koštana kutijica u kojoj se ugnezdio mozak slučajno nije ukrašena bujnom masom dredova. Naravo, nije to ni prvi ni poslednji mračnjak i sofista koji je svoje nejake umne snage koncentrisao na nauku i naučni metod: svi pripadnici ove drevne i osveštane škole mišljenja nagonski osećaju da je nauka njihov najveći neprijatelj, jer ne samo da zahteva rigoroznu verifikaciju i nameće objektivne kriterijume (to jest, drastično redukuje prostor za tlapnje, arbitrarnosti i demagogiju od koje celo ovo pleme, bilo da se radi o popovima, astrolozima ili humanističkim pseudo-učenjacima, živi), već ima i tu manu da, za razliku od svega što oni zastupaju, predvidljivo i pouzdano funkcioniše. Uprkos tome, ja zdušno podržavam stavove g. Fajerabenda (za one koji se pitaju kako se u originalu piše: Paul Feyerabend), i to iz sasvim prozaičnih i egoističnih (dakle najzdravijih mogućih :) ) razloga: što god više raznih hipika i slične bratije ga posluša, i umesto istine izabere "slobodu" (u ovom slučaju, "sloboda" je očigledno eufemizam za iluzije), to će u boljoj poziciji biti i veću prednost nad njima imati oni koji su ostali pri dobroj, staroj, dosadnoj istini. Hoću da kažem: život je lep a ovaj svet dobar jer nepogrešivo i surovo kažnjavaju i glupost i ludilo.

Veoma sam zadovoljan sto je postavljen jedan ovakav tekst. U pitanju je vazna, veoma aktuelna tema... mnoga okostala gledista treba malo osveziti.

E sad, nazalost, na pocetku autor tvrdi da: "... nauka u potpunosti spoznaje konture i tokove funkcionisanja prirode, društva i čoveka."

Opa! Ako je zaista tako onda nikakve dalje duskusije nema - covek je kroz nauku dostigao savrsenstvo potpune spoznaje. Kraj. Tu smo. To je to. Ako si potpuno spoznao (ili ces tako spoznati, tj. jos malo pa si tu) SVE tokove, onda sta jos ima? Ne samo fenomenologija, vec i sama najdublja priroda neke stvari je jedan njen "tok". To je to. Beskocno na dlanu.

Medjutim, ne mora da bude tako cak ni kao opsti princip. Sta ako je pojam "istina" nejasno postavljen? "Krajnja" istina ne mora da bude u ociglednom skladu sa bilo kojom parcijalnom istinom (koja je iako parcijalna, ipak istina tj. sasvim tacna).

Vredi kosultovati alternativna gledista... evo na primer sta bi filozofski sistem Joge (otprilike) rekao na tu temu:

Fundamentalna osobina uma je da stvarnost razume kroz podelu: A nasuprot B. A nije B. B nije A. A i B su SUSTINSKI razdvojeni. E sad, um je jedan univerzalni instrument spoznaje. Jedan drugi univerzalni ljudski instrument spoznaje bi rekao sledece: A i B su istovremeno i sustinski jedno i istinski dva. Odavde onda sledi jedan sasvim drugaciji pogled na svet u kome nauka nije nista manje tacna, ali nije ni neprikosnoveni autoritet... um to ne moze da prihvati jer bi time njegova osnovna funkcija (spoznaja kroz esencijalno razdvajanje) bila kompromitovana.

Medjutim, "istina" ne mora da bude izricito vlasnistvo uma, tj. cisto mentalna konstrukcija. Mislite o tome :)

Ja ipak vidim pozitivan aspekt ovakvog pristupa. U buducem, nadam se slobodnom drustvu nema mesta za neprikosnovene i nedodirljive ideologije pa makar to bila i nauka. Iako verujem da ce ona ostati dominantan metod spoznaje i iako od nje ocekujem da obezbedi opstanak vrsti kojoj pripadamo ipak joj ne treba dozvoliti da suzbije i druge, manje institucionalne metode. Verujem da covekova intuicija kao jedan od najmagicnijih kvaliteta moze da daje rezultate i kroz alternativne pristupe i mora joj se ostaviti puna sloboda.

nije los tekst

Potpuno se slazem sa "manian"-ovim komentarom. Nauka je danas isuvise institucionalizovana, rade se kojekakvi projekti samo da bi naucnici primili platu, a politicari mogli u kampanjama da tvrde kako, boze moj, ulazu u razvoj. Danas ima isuvise mnogo naucnika.

Kako funkcionise (i se prostituise) nauka, saznajte iz sledeceg taksta:

http://arxiv.org/pdf/astro-ph/0310368

"What do astrophysics and the world's oldest profession have in common"

Kako se zastiti od nauke?

Evo prvo ovo: hahaha

Drugo: zalosno

Trece: jel' ovo neko pijan pisao? Od filozofije nauke napretka nema, a od ove filozofije koju propoveda Fajerabend, za koga uzgred nisam nikada cuo, nema ni nauke ni napretka osim pseudonauke i nazatka.

Izgleda da b92 ne poseduje pravo urednistvo za nauku, te se i svaki tekst u kome se rec nauka spomene 2-3 puta objavi kao naucni.

Mislim da ovaj tekst obiluje potpuno pogresnim zakljucima i onime sto bi se moglo nazvati zamena teza. Zapravo, zabrinjavajuce je da se ovakva misljenja mogu cuti od ljudi koji, pretpostavljam, imaju neko formalno, svetovno, obrazovanje, a nisu zavrsili neku versku skolu, tj. medresu. Ako se vec govori o odnosu prema Bogu, poznato je da su mnogi veliki naucnici bili i religiozni ljudi. Nauka ne negira Boga, ali ga ne "postulira" poput religije, tj. uopste na njega ne gleda na nacin na koji gleda religija. Nauka se trudi da objasni svet u kome zivimo, pa samim tim i da odgovori na neka fundamentalna pitanja u vezi nastanka sveta, nastanka zivota, itd. Jedna od osnovnih razlika izmedju nauke i nenauke je u tome sto nauka uvek preispituje svoja stanovista i podlozna je kritici i shodno tome, promenama. Pravi naucnik uvek sumnja, uvek postavlja pitanje da li se nesto moze i na drugi neki nacin objasniti. S druge strane, nenaucnik veruje u odredjene stavove i nije spreman, niti je mozda intelektualno sposoban da izadje izvan tog okvira razmisljanja.

Humanizam je nesto sto je vezano za sam ljudski karakter i odnos coveka prema drugim ljudima i ne treba ga vezivati za nauku. Iako su "zli naucnici" jako popularni u stripovima i crtanim filmovima, u stvarnom zivotu u populaciji "nehumanista" dominiraju ljudi koji se ni po cemu ne mogu svrstati u naucnike.
Ideju o demokratski izabranim laicima koji bi odlucivali o bitnim stvarima nema potrebe komentarisati. To vec imamo u svetu u kome zivimo i vidimo sve posledice takvog nacina resavanja stvari (npr. odnos raznih politicara prema problemu globalnog zagravanja, a da ne govorim o ratovima koje su osmislili i zapoceli razni demokratski izabrani rezimi).
Postoje drugi istinski problemi koji se javljaju u savremenoj nauci, kao npr. komercijalizacija (korporacije koje placaju naucna istrazivanja, ali i kontrolisu njihove rezultate) ili elementi "dogmatizma" (nekriticko odbacivanje novih ili nedovoljno proverenih hipoteza). Medjutim, ovaj tekst se ne bavi ozbiljno time. Pre bi se moglo reci da je ovaj tekst razmisljanje nekog ko niti razume nauku, niti zeli ozbiljno da razume svet u kome zivimo. Smatram da B92 ozbiljno degradira svoj renome ovakvim tekstovima i da malo kontrole o tome sta se prezentira javnosti ne bi bilo na odmet. U protivnom, zaista dovodite sebe u opasnost da se u kvalitativnom pogledu izjednacite sa Pinkom, Skandalom i slicnim medijskim kucama.

Nema šanse da u Srbiji zavlada "totalitarizam nauke"! To je zemlja u kojoj astrologija ima nekoliko stotina puta više prostora na medijima nago astronomija, alhemija je važnija od hemije (koju senzaciju je izazvao nedavno supermenov mineral koji jedino Srbija ima), ministarka prosvete ukida Darvina, a kada lopovi ukradu nekoliko metara telefonskih kablova slučajna prolaznica izjavljuje na TV: "možda ljudi nisu imali para..."

ukoliko bi razdvojili naucne metode i rezultate od njihove ideoloske upotrebe, onda ponesto od ovoga moze da stoji. Ali naucna posvecenost aproksimaciji istini nikako ne bi smela da se relativizuje. Ono sto mogu da priznam jeste da nauka svojim metodima nije u stanju da dodje do svih istina i da drugi oblici saznavanja imaju jednako pravo da u tom procesu ucestvuju. Ono sto me najvise brine u ovom tekstu je izjava da se istina moze odbaciti kada se bira izmedju istine i slobode. Upravo smatram da na tom mestu ne postoji izbor, odnosno da izborom da do slobode mozemo doci samo preko istine, na koji god nacin do nje dosli.

Meni nije jasno kako neko moze kritikovati nauku a da ne razlikuje istu od tehnologije; uz to - mada ja autora nisam citao - nigde se ne citira Frankfurtska skola, t.j., Adorno, Markuze i danas Habermas. Ljudi su vec odavno objasnili da tehnologija i nauka nisu jedno te isto: odlika prvog je instrumentalni um (citaj: kompjuterizacija misljenja), a drugog kriticki um. Ovaj drugi je kriticki zato sto nikad, ali nikada ne ispusta iz vida prvi i jedino stvarno vredno pitanje (a to nas je cika Sokrat jos odavno naucio): sta je Dobro, kako je to Dobro? Dakle, jedna je stvar reci da se zeli otkriti istina o Velikom Prasku (a pri tom se misli na premisi - koje vecina ljudi nije svesna - da je potraga za istinom zedj duse, ili vec kako se objasni), jer to bi znacilo ziveti kontemplativni zivot (a sta je to, cika Aristotel je vrlo detaljno objasnio); medjutim, sasvim je druga stvar gradi nuklearnu bombu, a potom to nazivati naukom. To nije nauka, to je skandal.
Sa tim u vezi a oni koji tehnologiju kritikuju sasvim su upravu: zbog svoje univerzalnosti i specificnosti istorijske situacije (nastala kao sredstvo za ozlobadjanje evropskog coveka od crkve) moderna je nauka postigla izvesnu vrstu dominacije, koja se moze instrumentalizovati u formi tehnoloske paradigme kao jeftine politke: ja cu vam dati najbrzi voz na svetu ili najmodernije zgrade a vi glasajte za mene! Progres je u ciglama.

Tema jeste dobra, ali je baš nevešto predstavljena. Šteta! Jedna je stvar pisati o naučnom anarhizmu, a sasvim treća biti novinarski anarhista u pisanju o tome.

Tekst vrvi od površnih i netačnih tvrdnji. Naježim se svaki put kad vidim da neko nauci imputira da njena misija otkrivanje i čuvanje "istine". Jezivo!

Neverovatno...

Filozof... Pfff...

Predstavlja nauku kao sektu!

A cemu bismo trebali da pridajemo znacaj ako ne racionalnoj nauci? Etika, da, to ok. Ali ostalo... Da li da se kao u srednjem veku lecimo "lekovitim travama", gledamo u zvezde (packa astrolozima), pevamo dodolske pesme, gatamo u pasulj... FFS, ne poznajem rad doticnog filozofa, ali po meni text ovde objavljen nema puno smisla, bar sa moje strane gledista!

Mogu poverovati da su brojevi plod ljudi, tacnije njihovog "dogovora", ali ne i to da je izjava da je koren iz dva iracionalan broj samo ljudska uobrazilja dobijena bilo kakvim konsezumom, vec objektivna istina nezavisna od ljudskog ili bilo cijeg drugog misljenja. Kriticko razmisljanje i diskusija treba da postoje jer se preko njih dolazi do priblizavanja istini, ali nikad nijednu teoriju ne treba prihvatiti kao cistu istinu, koju nije potrebno dalje analizirati, ali naravno argumentovano, gde samo poredjenje slaganja "suprostavljenih" teorija sa opazenim cinjenicama koje pokusava da objasni treba da bude glavni faktor za izbor jedne od trenutnih teorija kao istinitije(podvlacim ne istinite, nego istinitije!)iznad svakog pukog prebrojavanja njenih pristalica. Istine postoje bez obzira na ljudsko prisustvo samo je pitanje da li su mu one i dosezne!

Kako se speluje njegovo ime?
(Sa srpskim pravopisom će morati nešto da se učini jer pretraživači ne pišu kao što govore.)

Obicno se filozofijom nauke bave ljudi koji nisu uspeli da se ostvare u nauci. Pokusali su, nisu uspeli, pa onda ono kao "filozofiraju" o nauci. Prostije receno, sindrom kiselog grozdja! Kako o nauci moze da sudi neko ko se njome ne bavi. Filozofija nauke nije nauka, to je samo koncentrisanje velikog broja gluposti na jednom mestu, sto se iz ovog teksta da i zakljuciti. Pozdrav!

"Strogo gledano, najizrazitija karakteristika nauke jeste njen ateistički odnos prema prirodi i čoveku. Na prvi pogled, ništa strašno: ako nauka kaže da boga nema, onda ga nema, i šta sad, nastavljamo dalje – verujući neka veruju, ostali ne moraju."


POTPUNO NETAČNO.
Ja stvarno ne znam kako je ovaj tekst dospeo u deo -nauka-.

kada bi spomenuti filozof uklonio sve kontradiktornosti iz svog teksta, ostale bi tacke, zapete i po koji veznik.

Hm, nisam znao do sad za to. Mislim za doticnog "naucnika". Lepo da se neko setio i da nije iz Srbije:) A jos lepse od vas koji ste to napisali.

Propali naucnici prelaze u filozofe... to je tek tema za sebe

Kakva impresivna kolicina besmislica na jednom mestu! Pa zar nije dovoljno sto na svakom mestu cujemo da je sve pitanje misljenja, cak i cinjenice? Verovatno je bolje ukinuti ucenje teorije evolucije i uvesti u skole ucenje "teorije kreacije", posto je sve to pitanje misljenja...

Neprijatno sam iznenadjen da se B92 prikljucuje sveopstoj hajci na nauku objavljivanjem ovakvog teksta. To sto je Fojerabend pricao sve i svasta o onome o cemu nije imao ni blagu predstavu, to je njegova stvar. Javni mediji treba da propagiraju istinu, a ne srednji vek.

Izgleda da je samo jos ostalo da promenite ime u npr. Red ili Blue, pa da se svrstate uz Pink...

Antun Balaz
Institut za fiziku, Beograd

Propali naucnici prelaze u filozofe... to je tek tema za sebe

Obicno se filozofijom nauke bave ljudi koji nisu uspeli da se ostvare u nauci. Pokusali su, nisu uspeli, pa onda ono kao "filozofiraju" o nauci. Prostije receno, sindrom kiselog grozdja! Kako o nauci moze da sudi neko ko se njome ne bavi. Filozofija nauke nije nauka, to je samo koncentrisanje velikog broja gluposti na jednom mestu, sto se iz ovog teksta da i zakljuciti. Pozdrav!

Neverovatno...

Filozof... Pfff...

Predstavlja nauku kao sektu!

A cemu bismo trebali da pridajemo znacaj ako ne racionalnoj nauci? Etika, da, to ok. Ali ostalo... Da li da se kao u srednjem veku lecimo "lekovitim travama", gledamo u zvezde (packa astrolozima), pevamo dodolske pesme, gatamo u pasulj... FFS, ne poznajem rad doticnog filozofa, ali po meni text ovde objavljen nema puno smisla, bar sa moje strane gledista!

"Strogo gledano, najizrazitija karakteristika nauke jeste njen ateistički odnos prema prirodi i čoveku. Na prvi pogled, ništa strašno: ako nauka kaže da boga nema, onda ga nema, i šta sad, nastavljamo dalje – verujući neka veruju, ostali ne moraju."


POTPUNO NETAČNO.
Ja stvarno ne znam kako je ovaj tekst dospeo u deo -nauka-.

kada bi spomenuti filozof uklonio sve kontradiktornosti iz svog teksta, ostale bi tacke, zapete i po koji veznik.

Naši kvazi-intelektualci, kao i obično, zaostaju za svojim svetskim kolegama otprilike oko decenije, pa sada, kada je čitava ta postmodernističko-relativistička papazjanija, čiji je Fajerabend vrli izdanak, konačno manje-više otišla tamo gde joj je oduvek bilo mesto, to jest u požuteli spomenar ne odviše uspelih i značajnih poglavlja ljudskog intelektualnog razvoja, mladi pioniri koji nikada nisu stigli da se učlane u SKJ (a SPC i njen odraz u ogledalu, srpska NGO-scena, članske karte još nisu uveli) i njihovi stariji mentori koji su da se učlane emfatično stigli, u poslednje vreme nekako ne ispuštaju iz usta ovog opskurnog austrijsko-kalifornijskog would-be filozofa, čije teze i pisanija, bojim se, nije baš lako shvatiti ozbiljno, ako vam ona koštana kutijica u kojoj se ugnezdio mozak slučajno nije ukrašena bujnom masom dredova. Naravo, nije to ni prvi ni poslednji mračnjak i sofista koji je svoje nejake umne snage koncentrisao na nauku i naučni metod: svi pripadnici ove drevne i osveštane škole mišljenja nagonski osećaju da je nauka njihov najveći neprijatelj, jer ne samo da zahteva rigoroznu verifikaciju i nameće objektivne kriterijume (to jest, drastično redukuje prostor za tlapnje, arbitrarnosti i demagogiju od koje celo ovo pleme, bilo da se radi o popovima, astrolozima ili humanističkim pseudo-učenjacima, živi), već ima i tu manu da, za razliku od svega što oni zastupaju, predvidljivo i pouzdano funkcioniše. Uprkos tome, ja zdušno podržavam stavove g. Fajerabenda (za one koji se pitaju kako se u originalu piše: Paul Feyerabend), i to iz sasvim prozaičnih i egoističnih (dakle najzdravijih mogućih :) ) razloga: što god više raznih hipika i slične bratije ga posluša, i umesto istine izabere "slobodu" (u ovom slučaju, "sloboda" je očigledno eufemizam za iluzije), to će u boljoj poziciji biti i veću prednost nad njima imati oni koji su ostali pri dobroj, staroj, dosadnoj istini. Hoću da kažem: život je lep a ovaj svet dobar jer nepogrešivo i surovo kažnjavaju i glupost i ludilo.

"...kada su kineski komunisti vratili na univerzitete i u bolnice tradicionalnu kinesku medicinu, po njegovom mišljenju, rezultati su premašili dostignuća zapadne medicine. "

Fajerabend je cini mi se prevarant, da ne kazem prodavac magle u rangu boljih astrologa. Uopste citav ovaj tekst je na nivou kvaziintelektualne diskusije koju astrolozi vole da vode kad im je u interesu da se pred naivnom publikom pokazu pametni. Ovaj, pa nismo svi u toj grupi.

Kako se zastiti od nauke?

Evo prvo ovo: hahaha

Drugo: zalosno

Trece: jel' ovo neko pijan pisao? Od filozofije nauke napretka nema, a od ove filozofije koju propoveda Fajerabend, za koga uzgred nisam nikada cuo, nema ni nauke ni napretka osim pseudonauke i nazatka.

Izgleda da b92 ne poseduje pravo urednistvo za nauku, te se i svaki tekst u kome se rec nauka spomene 2-3 puta objavi kao naucni.

Ovakav clanak moze da zasluzi veci publicitet samo u Srbiji, gde je sustina zivota i postojanja da mi ispred apsolutno svake stvari postavimo znak pitanja i onda se valjamo u tom blatu neodredjenosti, stihije, i polu-kontrole, koje apsolutno odgovara nasim (politickim i inim) "cuvarima" zivota i smrti. Naravno, tu ce se uvek naci kojekakvi u sustini opskurni zapadni "mislioci" preko kojih cemo onda pokusati da svoje prirodno "entropijsko" stanje, preslikamo na "vestacko" stanje uredjenosti zapadne civilizacije i okarakterisemo je kao takvom, po definiciji, pogresnom, neprirodnom, bezboznom, itd.
A sustina je da kad o nauci pricaju oni koji o istoj nemaju nikakvog pojma, to se onda jedino moze svesti na takvo jedno baljezganje i lupetaranje kao sto ovaj Fajerabend cini.
Jedan od najvecih boraca za slobodu ljudskog uma danas, Richard Dawkins, briljantno, kada mu dozvole, sa apsolutnom filozofskom nadmocnoscu pobija sve kvazi-socioloske i ostale "drustvene" kritike i kriticare nauke, a koji se u sustini bore ne za slobodu i humanost, nego za svoju svrhu i sopstveno radno mesto. I to u neku ruku, moze biti i legitimno. Ali, ono sto je nepobitno je da nauka svakog dana, po nekoliko puta, izgovori ono cuveno "car je go!", pa onda verni carevi podanici imaju pune ruke posla da opet nekako namaknu vunu preko ociju besuvisle mase.
U svakom slucaju, ako je pre desetak hiljada godina Bog morao da se rodi, da bi se objasnila, na primer vatra, danas je on (a zajedno sa njim i svi kvazi-filozofi kao Fajerabend, plus celokupni globalni religijski establisment) sateran u taj famozni singularitet, u pred-bigbang-ovsko stanje. Ali i odatle ce se izmestiti, pre ili kasnije. Kamenje pod koje se sva ta bratija moze i dalje da krije nestaje rapidno, a povrh svega bavljenje jalovim intelektualnim radom ni priblizno ne razvija mozdane vijuge i (samo)svest kao bavljenje naukom...
Od mene dosta...

Jel neko pročita ove tekstove pre nego što ih postavi na sajt?

Kako se zaštititi od nauke?

Ocigledno je da je austrijski filozof nauke krajnje skeptican kada je u pitanju predmet njegovog izucavanja (Nauka!). Zanimljivo je sto on I priznaje nauku I ne veruje u nju, istovremeno. Karakteristican je sledeci citat:

“Tri puta ‘ura’ za kalifornijske fundamentaliste koji su uspeli u tome da se dogmatska formulacija teorije evolucije ukloni iz udžbenika i da se prikaz Postanja uvrsti u njih.”

Prikaz Postanja…po kojoj religiji? Na nasoj planeti ima oko 2000 religija I svaka se razlikuje od ostalih, svaka velica samo svog boga, da ne ulazimo u detalje koliko je verskih ratova vodjeno, pocev od Krstaskih pa do danasnjih dana, koliko je miliona ljudi stradalo …”u ime boga”!

Prema tome, vrednost svake religijske dogme, pravila, ucenja, mora se podeliti sa 2000, umanjiti se za dve hiljade puta, pa se stoga , u krajnjem rezultatu, vrednost svakog religijskog ucenja svodi na nulu (NULU!).

Tako I Prikaz Postanja ima bar 2000 negacija, da ne nabrajamo druge vrste negiranja… sve do prolivene krvi kao najvecu negaciju covecijeg postojanja na ovoj Planeti.

Sledeci citat unosi krajnji nemir zdravom razumu: “Stručnjake plaćaju građani i zato građani treba da imaju nad njima kontrolu, kao i nad drugima koji su u službi javnosti”.

Ovo grubo crno/belo posmatranje moze se u osnovi svesti na prapocetak svake religije:
Primitivno drustvo najlakse se moglo ukrotiti pozivanjem na misticnu silu boga u koga se mora slepo verovati. Hriscanska religija ima jedinstveni zadatak da ljude drzi u tami, u neznanju, slepe, daleko od svakog licnog misljenja. Adam I Eva su kaznjeni izbacivanjem iz raja zbog toga sto su, posle one jabuke, progledali. Gledati svojim ocima je zabranjeno I podleze surovoj bozijoj kazni! I sada – ovi duhovni slepci treba da kontrolisu strucnjake …“zbog toga sto ih placaju”. Bilo koji primer banalizovao bi temu do sarkasticnog smeha: sta mogu putnici u avionu da savetuju pilota I kako da uspostave kontrolu nad njim? Sta moze pacijent da savetuje hirurga I kako moze da ga kontrolise?

Nauku je vrlo tesko, nemoguce, kritikovati. Jer, svako ko se sprema za kritiku mora da dostigne takav nivo znanja da je priblizno ravan znanju naucnika. Sve drugo je cista kvazi kritika, bez argumenata, na novou pijacne rasprave gde svako svakom nesto govori I niko nikog ne slusa. Opsti nivo znanja covecanstva ce jos dugo biti na niskom nivou I jos dugo ce ovakve kritike nauke nalaziti brojne slusaoce I istomisljenike, za koje snaga argumenata ne postoji upravo zbog vakuma znanja I obilja indoktrinacije religijom.

Zoran Veljovic, Bgd

Mislim da ovaj tekst obiluje potpuno pogresnim zakljucima i onime sto bi se moglo nazvati zamena teza. Zapravo, zabrinjavajuce je da se ovakva misljenja mogu cuti od ljudi koji, pretpostavljam, imaju neko formalno, svetovno, obrazovanje, a nisu zavrsili neku versku skolu, tj. medresu. Ako se vec govori o odnosu prema Bogu, poznato je da su mnogi veliki naucnici bili i religiozni ljudi. Nauka ne negira Boga, ali ga ne "postulira" poput religije, tj. uopste na njega ne gleda na nacin na koji gleda religija. Nauka se trudi da objasni svet u kome zivimo, pa samim tim i da odgovori na neka fundamentalna pitanja u vezi nastanka sveta, nastanka zivota, itd. Jedna od osnovnih razlika izmedju nauke i nenauke je u tome sto nauka uvek preispituje svoja stanovista i podlozna je kritici i shodno tome, promenama. Pravi naucnik uvek sumnja, uvek postavlja pitanje da li se nesto moze i na drugi neki nacin objasniti. S druge strane, nenaucnik veruje u odredjene stavove i nije spreman, niti je mozda intelektualno sposoban da izadje izvan tog okvira razmisljanja.

Humanizam je nesto sto je vezano za sam ljudski karakter i odnos coveka prema drugim ljudima i ne treba ga vezivati za nauku. Iako su "zli naucnici" jako popularni u stripovima i crtanim filmovima, u stvarnom zivotu u populaciji "nehumanista" dominiraju ljudi koji se ni po cemu ne mogu svrstati u naucnike.
Ideju o demokratski izabranim laicima koji bi odlucivali o bitnim stvarima nema potrebe komentarisati. To vec imamo u svetu u kome zivimo i vidimo sve posledice takvog nacina resavanja stvari (npr. odnos raznih politicara prema problemu globalnog zagravanja, a da ne govorim o ratovima koje su osmislili i zapoceli razni demokratski izabrani rezimi).
Postoje drugi istinski problemi koji se javljaju u savremenoj nauci, kao npr. komercijalizacija (korporacije koje placaju naucna istrazivanja, ali i kontrolisu njihove rezultate) ili elementi "dogmatizma" (nekriticko odbacivanje novih ili nedovoljno proverenih hipoteza). Medjutim, ovaj tekst se ne bavi ozbiljno time. Pre bi se moglo reci da je ovaj tekst razmisljanje nekog ko niti razume nauku, niti zeli ozbiljno da razume svet u kome zivimo. Smatram da B92 ozbiljno degradira svoj renome ovakvim tekstovima i da malo kontrole o tome sta se prezentira javnosti ne bi bilo na odmet. U protivnom, zaista dovodite sebe u opasnost da se u kvalitativnom pogledu izjednacite sa Pinkom, Skandalom i slicnim medijskim kucama.

Meni nije jasno kako neko moze kritikovati nauku a da ne razlikuje istu od tehnologije; uz to - mada ja autora nisam citao - nigde se ne citira Frankfurtska skola, t.j., Adorno, Markuze i danas Habermas. Ljudi su vec odavno objasnili da tehnologija i nauka nisu jedno te isto: odlika prvog je instrumentalni um (citaj: kompjuterizacija misljenja), a drugog kriticki um. Ovaj drugi je kriticki zato sto nikad, ali nikada ne ispusta iz vida prvi i jedino stvarno vredno pitanje (a to nas je cika Sokrat jos odavno naucio): sta je Dobro, kako je to Dobro? Dakle, jedna je stvar reci da se zeli otkriti istina o Velikom Prasku (a pri tom se misli na premisi - koje vecina ljudi nije svesna - da je potraga za istinom zedj duse, ili vec kako se objasni), jer to bi znacilo ziveti kontemplativni zivot (a sta je to, cika Aristotel je vrlo detaljno objasnio); medjutim, sasvim je druga stvar gradi nuklearnu bombu, a potom to nazivati naukom. To nije nauka, to je skandal.
Sa tim u vezi a oni koji tehnologiju kritikuju sasvim su upravu: zbog svoje univerzalnosti i specificnosti istorijske situacije (nastala kao sredstvo za ozlobadjanje evropskog coveka od crkve) moderna je nauka postigla izvesnu vrstu dominacije, koja se moze instrumentalizovati u formi tehnoloske paradigme kao jeftine politke: ja cu vam dati najbrzi voz na svetu ili najmodernije zgrade a vi glasajte za mene! Progres je u ciglama.

Odlican tekst. Mislim da covek ima donekle pravo, pogotovu sto se danas naukom i ekspertima smatra sve i svasta. Inace, naucnici kao i mnogi karijeristi su na dopaminu i bogami treba ih se pripaziti pogotovu sto mogu da nesto naprave za razliku od obicnih ovis ika.

Dekonstrukcionisticko cudovistance, zvano "science studies" (ne "filozofija nauke" kako optimisticki kaze tekst). Interesantna je pojava ovakvog teksta na sajtu B92, ne samo zato sto su dekonstruktivisti decidirano passe u velikom sirokom svetu, vec i sto one druge strane (konzervativne i racionalisticke kritike dekonstruktivizma, koja je sada izrazito dominantna intelektualna struja na Zapadu) na ovom sajtu nema ni za lek (osim mozda kod jedne usamljene kolumnistice). Shokantna je ideja da je "nauka problem" i da je "naucni pogled na svet" danas dominantan? Gde zivi ovaj "filozof nauke"? Da li je video statistike o religioznosti na Zapadu (fundamentalizmi, razne sekte, new age trabunjanja i slicno da ne pominjem - to sve cveta!) No, pazi sad, "naucni pogled na svet" dominira. Jedino ako, sto se govorilo u moje vreme.

Aha, znači o stvarima iz domena nauke treba demokratski da odlučuju svi ljudi. Npr. o pitanjima oko gradnje svemirske rakete treba svi da imamo jednaki glas, uključujući i one koji nisu završili ni osnovnu školu.
Bljak.

Na zalost, nauka u XX veku jeste pretvorena u jos jednu religiju, i ne treba joj verovati vise, ili na drugaciji nacin nego bilo kojoj religiji.
Istina je ono u sta verujes, sta god to bilo.

Veoma sam zadovoljan sto je postavljen jedan ovakav tekst. U pitanju je vazna, veoma aktuelna tema... mnoga okostala gledista treba malo osveziti.

E sad, nazalost, na pocetku autor tvrdi da: "... nauka u potpunosti spoznaje konture i tokove funkcionisanja prirode, društva i čoveka."

Opa! Ako je zaista tako onda nikakve dalje duskusije nema - covek je kroz nauku dostigao savrsenstvo potpune spoznaje. Kraj. Tu smo. To je to. Ako si potpuno spoznao (ili ces tako spoznati, tj. jos malo pa si tu) SVE tokove, onda sta jos ima? Ne samo fenomenologija, vec i sama najdublja priroda neke stvari je jedan njen "tok". To je to. Beskocno na dlanu.

Medjutim, ne mora da bude tako cak ni kao opsti princip. Sta ako je pojam "istina" nejasno postavljen? "Krajnja" istina ne mora da bude u ociglednom skladu sa bilo kojom parcijalnom istinom (koja je iako parcijalna, ipak istina tj. sasvim tacna).

Vredi kosultovati alternativna gledista... evo na primer sta bi filozofski sistem Joge (otprilike) rekao na tu temu:

Fundamentalna osobina uma je da stvarnost razume kroz podelu: A nasuprot B. A nije B. B nije A. A i B su SUSTINSKI razdvojeni. E sad, um je jedan univerzalni instrument spoznaje. Jedan drugi univerzalni ljudski instrument spoznaje bi rekao sledece: A i B su istovremeno i sustinski jedno i istinski dva. Odavde onda sledi jedan sasvim drugaciji pogled na svet u kome nauka nije nista manje tacna, ali nije ni neprikosnoveni autoritet... um to ne moze da prihvati jer bi time njegova osnovna funkcija (spoznaja kroz esencijalno razdvajanje) bila kompromitovana.

Medjutim, "istina" ne mora da bude izricito vlasnistvo uma, tj. cisto mentalna konstrukcija. Mislite o tome :)

Kako se speluje njegovo ime?
(Sa srpskim pravopisom će morati nešto da se učini jer pretraživači ne pišu kao što govore.)

nije los tekst

Nema šanse da u Srbiji zavlada "totalitarizam nauke"! To je zemlja u kojoj astrologija ima nekoliko stotina puta više prostora na medijima nago astronomija, alhemija je važnija od hemije (koju senzaciju je izazvao nedavno supermenov mineral koji jedino Srbija ima), ministarka prosvete ukida Darvina, a kada lopovi ukradu nekoliko metara telefonskih kablova slučajna prolaznica izjavljuje na TV: "možda ljudi nisu imali para..."

Bavim se naukom vec neko vreme. Naucni metod ne zelim da kritikujem ali mogu da vam kazem da je institucija nauke jedan monstrum i strasno je sto joj se toliko veruje. Mnogi naucnici su ljudi niske inteligencije sto je uzrokovano time da je lakse upisati PhD studije nego naci posao u industriji. Vecina naucnih radova ne sadrzi nikakav doprinos i radovi se pisu samo da bi se skupili poeni i opravdao silan novac koji se trosi na istrazivanja. Vecina objavljenih rezultata su namestena ili totalno izmisljena. Ja sam dosao u situaciju da me sef pritiska da izlaziram rezultate. Radim na poznatom univerzitetu u Nemackoj i zbog svega ovoga Februara napustam svet nauke. Mogu jos da vam kazem da su dva motiva za bavljenje naukom dominatna kod istrazivaca: Nauka radi nauke i Nauka radi novca. Nauka vec odavno nije u sluzbi sustinskog napredka ljudskog drustva i razumevanja sveta oko nas.

Na kraju da kazem da je vidjenje koje sam ovde izneo vidjenje nauke u zapadnom svetu i zelim da se izvinim kolegama koji rade sa iskrenim motivima. Njihov broj iako procentualno mali i dalje je znacajan,

Hm, nisam znao do sad za to. Mislim za doticnog "naucnika". Lepo da se neko setio i da nije iz Srbije:) A jos lepse od vas koji ste to napisali.

Konačno da neko makar iz anarhističkog ugla fajerabendove filozofije ukaže na relativnost nauke i njenih istina, na mnjenja u vezi metode. SUština je da razumom ne napredujemo u nauci, već kao i ostalim oblastima duha intuitvna spoznaja igra ključnu ulogu. Obično se nauka kao način znanja stavlja naspram filozofije, umetnosti i vere, a iz fajerabendove filozofije vidimo da je nauka dogmatična i da takođe podrazumeva veru u aksiome koji se ne proveravaju pa se pokazuje takođe kao ‚predmet verovanja i sistem vrednosti koji se prihvata i usvaja kao uslov. Stoga, nije ni slučajno formiranje sekte, oprostite, verske zajednice sajentologa.

Cemu ovolika prica i mudrovanje? Sa masom opisanih pojava se srecemo svakodnevno, i to ne na nekom akademskom nivou, vec doslovno fizicki, cesto bolno i pogubno po nasu egzistenciju: razbolim se, sef kaze "Ne znam ja nista, donesi uverenje od lekara!", sto znaci da lekar u toj situaciji za mene postaje bog. Ko je imao srecu (ili nesrecu) da dobije i misljenje jos jednog lekara, cesto je bio u situaciji da negira misljenje onog prvog, ali je to izuzetno retko i tesko. Sef se skriva iza lekara, preduzece se skriva iza sefa, drzava iza preduzeca i pojedinac je izgubljen. Posto je pojedinac tako isprepadan, ne pada mu na pamet da brani nekog drugog pojedinca i drzava radi sa nama sta hoce, zloupotrebljavajuci nauku i cesto nesposobne naucnike - NEMOJTE jesti crveno meso, JEDITE crveno meso, radite ovo, ne radite ovo, i stalno tako. Jer, i lekari su pojedinci, i oni su isprepadani, i oni brinu za svoju egzistenciju, cak i kad su sposobni i dobronamerni. U pojedinim periodima svog sluzbovanja (sada sam u penziji) sam u fabrici imao veliki autoritet, ali nikada na osnovu svojih potreba ili zelja ili teskoca, nego iskljucivo na osnovu svoga rada, koji je tada bio uspesan i fabrici u celini bio od velike vaznosti. Prakticno, sve se bazira na sili. Pojedinac je poslusan, jer je isprepadan, a kad pojedinac, sticajem okolnosti pridobije neku povecanu vaznost, onda i okruzenje postane poslusno, jer se takvog pojedinca veoma boji, bar tu oko njega. A mnogi naucnici su veoma losi intelektualci, vise su zanatlije specificnog tipa, tehnokrate. Na kraju krajeva, vecina ekstremnih rezima je imala i uspesne naucnike, recimo nacisticka Nemacka.

Bas cudno da se niko od komentatora nije osvrnuo na poslednjih nekoliko recenica u vezi demokratije - po meni, one su najinteresantniji deo inace sumnjivog teksta. Zapadna kultura je dogmaticno posvecena demokratiji. Pri tome treba imati u vidu da je sama rec danas izgubila jako puno od izvornog znacenja. Demokratija se tako danas koristi i kao izgovor za rat (Irak), bas na onaj isti nacin kako se i religija (toliko puta kroz istoriju) zloupotrebila u iste svrhe. Razlicite kulture i drustva ponikla u tim kulturama nisu uvek skrojena za demokratiju niti dele iste sisteme vrednosti. Demokratija nije mnogo vise od diktature vecine, a kako to izgleda primenjeno na srpsko drustvo i kulturu imamo prilike da vidimo svaki dan. Ako mislite da to napolju bolje rade, varate se - demokratija sve cesce pada na testu velikih multi-kulturalnih sredina. Primeri su brojni: USA, Francuska, Velika Britanija itd, itd. Ovo su velike zemlje koje zbog ogromnog bogatstva imaju jos uvek sve poluge vlasti u sopstvenim rukama, ali sve cesce odustaju (javno ili ne) od demokratksih principa da bi izbegle kataklizmu (hapsenja na rasnoj osnovi zbog sumnji za terorizam, nesrazmerna upotreba policijske i vojne sile, Svajcarska npr zabranjuje gradnju dzamija "jer to narusava urbanisticki plan" itd, itd). Demokratija je zrela za jednu detaljnu rekonstrukciju, jer nije smisljena za globalno, informaticko drustvo u kome danas zivimo, niti je u stanju da odgovori izazovima modernog doba, promenjenoj podeli bioloskih uloga medju polovima, globalnim klimatskim promenama i odgovornosti pojedinih drustava za te promene itd. Slepo verovati u principe demokratije kao odgovor na sve nase probleme je bar vrlo pogresno, ako ne suicidno. Neko bi trebao ozbiljno da se posveti ovom problemu dok (i ako) jos uvek ima vremena.

Tema jeste dobra, ali je baš nevešto predstavljena. Šteta! Jedna je stvar pisati o naučnom anarhizmu, a sasvim treća biti novinarski anarhista u pisanju o tome.

Tekst vrvi od površnih i netačnih tvrdnji. Naježim se svaki put kad vidim da neko nauci imputira da njena misija otkrivanje i čuvanje "istine". Jezivo!

ukoliko bi razdvojili naucne metode i rezultate od njihove ideoloske upotrebe, onda ponesto od ovoga moze da stoji. Ali naucna posvecenost aproksimaciji istini nikako ne bi smela da se relativizuje. Ono sto mogu da priznam jeste da nauka svojim metodima nije u stanju da dodje do svih istina i da drugi oblici saznavanja imaju jednako pravo da u tom procesu ucestvuju. Ono sto me najvise brine u ovom tekstu je izjava da se istina moze odbaciti kada se bira izmedju istine i slobode. Upravo smatram da na tom mestu ne postoji izbor, odnosno da izborom da do slobode mozemo doci samo preko istine, na koji god nacin do nje dosli.

Ja ipak vidim pozitivan aspekt ovakvog pristupa. U buducem, nadam se slobodnom drustvu nema mesta za neprikosnovene i nedodirljive ideologije pa makar to bila i nauka. Iako verujem da ce ona ostati dominantan metod spoznaje i iako od nje ocekujem da obezbedi opstanak vrsti kojoj pripadamo ipak joj ne treba dozvoliti da suzbije i druge, manje institucionalne metode. Verujem da covekova intuicija kao jedan od najmagicnijih kvaliteta moze da daje rezultate i kroz alternativne pristupe i mora joj se ostaviti puna sloboda.

Mogu poverovati da su brojevi plod ljudi, tacnije njihovog "dogovora", ali ne i to da je izjava da je koren iz dva iracionalan broj samo ljudska uobrazilja dobijena bilo kakvim konsezumom, vec objektivna istina nezavisna od ljudskog ili bilo cijeg drugog misljenja. Kriticko razmisljanje i diskusija treba da postoje jer se preko njih dolazi do priblizavanja istini, ali nikad nijednu teoriju ne treba prihvatiti kao cistu istinu, koju nije potrebno dalje analizirati, ali naravno argumentovano, gde samo poredjenje slaganja "suprostavljenih" teorija sa opazenim cinjenicama koje pokusava da objasni treba da bude glavni faktor za izbor jedne od trenutnih teorija kao istinitije(podvlacim ne istinite, nego istinitije!)iznad svakog pukog prebrojavanja njenih pristalica. Istine postoje bez obzira na ljudsko prisustvo samo je pitanje da li su mu one i dosezne!

Ovaj tekst je "zakasnio" oko 30 godina. Feyerabend (evo, ovako se speluje) je svoju kritiku dominacije nauke napisao u doba hladnog rata, kada su vlade i na istoku i na zapadu u nauci videli put ka prestižu. Nauka je slavljena u medijima, forsirana u školama, a u istočnom bloku, pa i kod nas, zloupotrebljavana u propagiranju ateizma i dijalektičkog materijalizma.

Tvrdnja da je nauka "dokazala" da nema Boga je delo laika, a ne naučnika. Za ozbiljan naučni rad je esencijalno biti svestan granica u kojim je neka teorija primenljiva. Nijedan ozbiljan fizičar neće primeniti zakone termodinamike na, recimo, društvene procese, a još manje na pitanja iz oblasti filozofije ili duhovnosti. Laik, koji o termodinamici ima samo neke nejasne pojmove, na veliku žalost pomenutog fizičara, hoće...


Završetkom hladnog rata, nauka je skinuta sa trona. Univerziteti se snalaze za novac radeći na razvoju novih tehnologija, često "po narudžbini" velikih kompanija. Za fundamentalna istraživanja, čiji rezultati ne mogu da se primene odmah ili u roku od godinu-dve, ima sve manje razumevanja (i novca). Priča da je nauka privilegovana više ne važi, niti su mi poznate političke odluke koje donose naučnici, a ne laici.


Moram da dodam da bi se iz ovog teksta, pogotovo iz naslova mogao izvući zaključak da je Feyerabend veliki protivnik nauke. To nije tačno. Veći deo svog opusa je posvetio istraživanju naučne metodologije, tvrdeći da dogmatski preskriptivni metodi sputavaju razvoj nauke i da su revolucionarna otkrića uvek anrhistička po prirodi i u takvom neskladu sa vladajućim "istinama", da u prvo vreme niko ne želi ni da ih čuje jer "remete javni red i mir".

Od srca preporučujem njegovu knjigu "Against Method: Outline of an Anarchistic Theory of Knowledge", koja je, inače, vrlo popularna među naučnicima, jer navodi na razmišljanje i preispitivanje, što je u svetu nauke uvek dobrodošlo.

@Antun Balaz

Koliko sam ja shvatio, Fajerabend (Feyerabend se pise, mogao je da vidi svako ko je kliknuo na neki od linkova postavljenih u tekstu), nema nista protiv nauke, nego protiv njene dominacije, koja nesumnjivo postoji.

Tacno je da postoji veliki broj religioznih i da su oni, verovatno, u vecini, ali, npr. kad naidje susa, vecina ce verovati meteorolozima i cekati da oni najave kisu, nego sto ce izvoditi ritualni ples i pevati dodolske pesme. Dakle, nauka jeste usla u sve pore zivota i jeste dominantan oblik misljenja savremenih ljudi.

E, sad, sto se tice primedbe da se B92 ukljucuje u hajku protiv nauke... Molim vas... Ovaj tekst sam shvatio kao prikaz Fajerabendovog misljenja. Zar je toliko strasno sto B92 zeli posetiocima sajta da ukaze na to da postoji i ovakav pogled na nauku? Koliko vidim, daleko od toga da je taj Fajerabend bio macji kasalj, dugo je predavao na Berkliju. Prosurfajte malo po netu, gde god se govori o filozofiji nauke, njegovo ime je nezaobilazno. Drugo, ni jednog trenutka nisam primetio da autorka propagira ili kritikuje Fajerabendov stav, samo ga izlaze. Iz toga je valjda jasno da je namera B92 da upozna publiku i sa ovakvim pogledom, pa da svako od citalaca zauzme svoj stav prema tome.

Sto se mene tice, obradovan sam time sto se neko setio da na portalu posvecenom nauci posveti paznju i filozofiji nauke. Reako bih da je Fajerabend dobar za pocetak, posto je njegovo glediste ovako provokativno. Licno se nadam da ce ubuduce u ovom odeljku sajta biti jos tekstova bas iz filozofije nauke.

Lep tekst. Nazalost izgleda ne sasvim shvacen, a reakcije na njega pokazuju i da je potreban.
Fajrabend se ne zalaze za ukidanje nauke i njene zajednice, vec za sagledavanje njenih granica koje su uslovljene njenom institucionalizacijom, pa prema tome i uskim interesima mocnih clanova tih institucija.
Nauka jeste dominantana drustveni pogled na svet. Da nije ne bi se u skolama izucavalo samo ono sto je produkt njene provere (ne kazem da je to dobro ili lose).
Jos jednom, Fajrabend ne pokusava da ukine nauku, nego poziva ovecanstvo da se ne odrekne nasledja i drugih izvora u sagledavanju sveta.
Na kraju, u vezi s tim da "obicni ljudi" ne mogu procenjivati rezutate nauke, ne mogu da se setim ko je rekao da "onaj koji svojoj cistacici u laboratoriji ne moze da objasni na cemu radi, nije nikakav naucnik".

Научне чињенице се износе увек са дозом резерве - према досадашњим научним сазнањима. Превише често се дешавало да ново научно откриће потпуно промени схватање света око нас и пошаље претходну научну теорију у историју.

На жалост, скептицизам који је красио науку је замењен верским фанатизмом. Да ли се људи плаше величине свог незнања и покушавају да га ограниче на тај начин што убеђују и себе и друге да је скоро све отркивено и да је све што наука каже тачно?

Ова дискусија и Б92 потврђују, на жалост, ту теорију. Или можда теорија није тачна?

Postavlajnje ovakvog teksta na sajt vec je pomak po sebi u drustvu u kome se diskusije ne vode argumentima vec kvalifikacijama, sto potvrdjuju i komentari. Najteze je prihvatiti pravo drugima da se razlikuju od nas, a uniformnost ni u odevanju ne donosi dobro, a kamo li u misljenju. Odlican tekst i sa ovime treba nastaviti. Provokacija je osnov napretka.

Potpuno se slazem sa "manian"-ovim komentarom. Nauka je danas isuvise institucionalizovana, rade se kojekakvi projekti samo da bi naucnici primili platu, a politicari mogli u kampanjama da tvrde kako, boze moj, ulazu u razvoj. Danas ima isuvise mnogo naucnika.

Kako funkcionise (i se prostituise) nauka, saznajte iz sledeceg taksta:

http://arxiv.org/pdf/astro-ph/0310368

"What do astrophysics and the world's oldest profession have in common"

Bavim se naukom. Zivim od nauke. Apsolutno je pretpostavljam religiji. Cini mi se da su kometari Antona i Dejana prestrogi, a osnovni tekst pomalo nevesto napisan, iako originalne radove F-a. ne poznajem.

Mislim da je tema razdvajanja naucnog misljenja od institucionalne nauke sasvim legitimna, posebno danas kada najveci deo nauke pokrecu upravo industrijski novac i trzisni motiv koji nemaju blage veze sa naucnom idejom i postenjem. To se najmanje oseca u teorijskim disciplinama i pod zastitom univerzitetskih katedri koje u mnogome jos uvek uzivaju slobodu istrazivanja, ali je itekako prisutno u biologiji, farmaciji i tehnickim naukama, o drustvenim da i ne pricamo. Moralne dileme tvoraca Manhattan projekta se vise ne postavljaju. Juri se kinta za projekte, jure se pozicije, jure se sredstva za laboratorije. O svemu tome odlucuju naucno neobrazovani kongresmeni i vlasnici kapitala, odnosno mutlinacionalne korporacije (= drzava). Naucnici su cesto dresirani da im predstavljaju svoje istrazivanje na najgluplji moguci nacin, kako bi ga ovi progutali i dali novac. (Setite se Ledermana.)

Ima nekoliko drugih mnogo ozbiljnijih kriticara nauke danas koji zaista zavredjuju punu paznju, a da se pritom naucni nacin misljenja ne dovodi u pitanje.

Takodje postoji mnogo ljudi koji se bave naukom, i koji svoje trecerazredne (i cesto pogresne) rezultate kriju iza nedodirljivosti naucne istine. Naucna zajednica ih (pre)cesto pokriva i opravdava zarad mira u kuci.

Cilj nauke nije dostizanje istine već uvećanje znanja. Još starogrčki naučnici su tvrdili da je znanje bela tačka u crnom prostoru neznanja. I što se znanje uvećava veća je površina dodira sa neznanjem pa nam se čini da znamo sve manje. Njutn je to još slikovitije objasnio: da se oseća kao da se igra sa poznatim oblucima u plićaku okeana nepoznatog.
Iz pomenutog sledi mišljenje da nauku tek čeka dug put u spoznaji nepoznatog. Ako istinu definšeno kao sveukupnu spoznaju svega, očigledno je da se najvećim umovima nauke činilo da je ona nedostižna ili predaleka.

Dakle, ako neka ideologija (u ovom slučaju nauka) za sebe kaže da nema odgovore na sva pitanja, da je mlada i da je čeka još puno posla, onda sledi da se nikako ne može smatrati da je totalitarna.
Stoga sam u čuđenju otkuda to da mi se pomenuti tekst svideo?!? Čini mi se da su dva razloga u pitanju. Prvi, da se Fajerabend bori protiv ustaljene slike o nauci (pre svega u medijima), a ne protiv same nauke kao takve. Drugi, da je vrlo zainteresovan za očuvanje tržišta ideja i njihovu medjusobnu borbu jer je to dobro i za samu nauku.
Kako god, ovaj tekst prihvatam kao intrigrantan i vrlo maštovit sa puno šokantnih ideja. Nema veze što uglavnom nisu tačne. To je verovatno bila i osnovna ideja Fajerabenda - da baci rukavicu izazova okoštalim autoritetima u nauci.