Sporazum o readmisiji

Pa da ,sada nas Evropa ceka na prvoj krivini a stalno ih kao narod pravimo.Samo neka se na da ovaj nas "funkcioner" da nas nece preplaviti talas nas ih gradjana iz Evropskih zemalja.Naravno da hoce jer i oni
ne znaju sta ce sa svojim neradnicima.Da rezimiram 100.000 iz Evrope i sva je nazalost prilika jos 100.000 sa
Kosova i onda mozemo stvarno da se "slikamo".Bas kao u ovoj petparackoj seriji na Tijanicevoj televiziji "Kuca gori
a Vlada se ceslja".Zaista bezizlazna situacija.Dobro biti nece!!!

Nisam siguran da mi se dopada sporazum o readmisiji. Ionako smo siromasna zemlja pa bi nam bilo lakse bez jos 100.000 siromasnih gradjana i par hiljada kriminalaca. Znam da je to sebicno ali bi za nas valjda bilo korisno.

Problem sa readmisijom je da mi prihvatamo da sve koji nemaju dokumenta i za koje se sumnja da su iz bivse SFRJ mi primamo kao svoje drzavljane, drzavljane Srbije.
Time EU resava svoje probleme, a mi sebi stvaramo nove.
Jeste li sigurni da su tih 100.000 ljudi svi iz Srbije?

Koliko ja znam ovo je preduslov ukidanje viza za sengenske zemlje. Sa druge strane, kao sto je vec receno ugovor postoji od ranije sa 12 zemalja. Ne razumijem zbog cega se neki bune.

Kad bi jos neko i objasnio da izmedju ostalog i zakljucivanje sporazuma o readmisiji jeste jedan od uslova za ukidanje viza za ulazak nashih gradjana u zemlje shengena, bilo bi lepo.

Bez sporazuma o readmisiji nema ni bezviznog rezima.

Dobro je.
Ovo je jedan od jako bitnih uslova za belu Šengensku listu.
Sviđalo se to nama ili ne da bi nam bile ukinute vize morali smo da prihvatimo ovakav sporazum. Prema tome gospdo birajte, sporazum o readmisiji ili redovi za vize.
Ne može i jare i pare.
Nadam se da će naše vlasti nastaviti da rešavaju i ostala pitanja koja moramo da rešimo. Nije sve u hapšenju Mladića i spurazumu o pridruživanju. Postoji još gomila tehničkih pitanja koja zavise isključivo od nas (kontrola granice, novi pasoši i sl.) a koja moraju da budu rešena pre ukidanja viza, odnosno ulaska na belu Šengensku listu.

Nije mi jasno da ovo nije potpisano i prije 5 godina. Jednostavno da bi nam vize bile ukinute, ovo je neizbjezno, ali i pravedno, jer zasto da neko iz Srbije ko je regularan ne moze da putuje, zbg onog ko je ilegalno usao u neciju zemlju? Ne vidim ni jednu losu stranu u ovome, a to da dolaze ljudi o kojima se drzava treba brinuti, pa to su ljudi ove drzave i ko drugi da se brine o njima ako ne spostvena srazava i kakva je to drzava koja se ne brine za svoje ljude, a na kraju krajeva Srbija dobiva odredjenu finansijsku pomoc od istih tih drzava u kojoj nasi gradjani ilegalno borave.

Ја бих ово илустровао случајем из сопственог искуства:
Моја сестра је отпутовала у једну од земаља ЕУ пре нешто више од 4 године. Уписала је студије веома специфичног профила (у питању је стари уметнички занат – рестаурација дрвета, ужа специјалност позлата) које је потом завршила у року. Природан избор, пошто се наша породица дуже од три деценије бавила сродним занатима. Занат је већ имала у рукама. Послали смо је напоље само да би стекла формалну диплому каква тада овде није постојала.

Од почетка друге године студија, легално је била у радном односу (на пола радног времена, што тамошњи закон студентима допушта, да би лакше сносили трошкове школовања). Реч је о приватној, трогодишњој, академији, која је годишње коштала око 5.500 ЕУР. Када се узму у обзир трошкови изнајмљивања стана и исхране, рачунам да је она замљи-домаћину месечно доносила око 1.200 ЕУР.

Одмах по окончању основних студија, уписала је специјалистичке и рутински дошла у Београд да продужи визи или добије нову. За све нас је био шок када је одбијена, уз образложење да имеђу истека њене претходне визе и почетка курса специјалистичких има неколико месеци размака, па за визу треба да аплицира тек кроз који месец. Рачунајући да кући долази само на десетак дана, није понела ништа више од једне ручне торбе ствари. Све друго (скупљано у претходне три године) остало је у Италији (личне ствари, новац на рачуну, стан за који је плаћала месечни закуп и посао са кога је добила кратко одсуство, колико да „среди папире“).

У том тренутку, ја сам могао да урадим само две ствари: 1) Да је пустим да остане овде и убије се због свега што јој се у тренутку срушило

2) Да помогнем да како – тако оде назад и даље се сналази сама.

Урадио сам ово друго, учинио све што је било у мојој моћи да добије макар туристичку визу и више ме је стид што су ме приморали да се понашам као бедник него што стварно осећам кривицу због прекршених закона о имиграцији.

Задовољан сам јер знам да тамо, макар тренутно и на црно, ради посао из своје струке и уважена је од људи из свог окружења. Никада нећу заборавити сцену од пре 5 година када је у Ужичкој улици, на Дедињу позлаћивала ентеријер (гипсане орнаменте) у стану спонзоруше једног гласовитог криминалца, која је на крају изнела специфичну жељу, да јој се позлате детаљи на вратима WC-a, а потом је једва добила зарађени новац, уз невиђено омаловажавање.

Једино чега се бојим је да не дође под удар овог споразума.

I dan-danas iz Srbije odlaze ljudi 'trbuhom za kruhom' (ko moze) i nadaju se da ce nekako da srede papire. Kad ne moze legalno da srede papire (a u vecini slucajeva ne moze), nema nista drugo nego da ostanu ilegalno. Kad ste ilegalno ostaje Vam nada da cete uspeti nekako da sredite papire, a ako se vratite u Srbiju, svaka nada je unapred izgubljena (za normalan zivot i rad). Uostalom ilegalni Meksikanci u USA su za vreme Klintona dobili pomilovanje (azil) i mogucnost da prebace svoj status sa ilegalnog na legalan. Sta mislite, dali bi se njima isplatilo da su postovali zakon i da su se vratili u Meksiko?

Pa da ,sada nas Evropa ceka na prvoj krivini a stalno ih kao narod pravimo.Samo neka se na da ovaj nas "funkcioner" da nas nece preplaviti talas nas ih gradjana iz Evropskih zemalja.Naravno da hoce jer i oni
ne znaju sta ce sa svojim neradnicima.Da rezimiram 100.000 iz Evrope i sva je nazalost prilika jos 100.000 sa
Kosova i onda mozemo stvarno da se "slikamo".Bas kao u ovoj petparackoj seriji na Tijanicevoj televiziji "Kuca gori
a Vlada se ceslja".Zaista bezizlazna situacija.Dobro biti nece!!!

Nisam siguran da mi se dopada sporazum o readmisiji. Ionako smo siromasna zemlja pa bi nam bilo lakse bez jos 100.000 siromasnih gradjana i par hiljada kriminalaca. Znam da je to sebicno ali bi za nas valjda bilo korisno.

Problem sa readmisijom je da mi prihvatamo da sve koji nemaju dokumenta i za koje se sumnja da su iz bivse SFRJ mi primamo kao svoje drzavljane, drzavljane Srbije.
Time EU resava svoje probleme, a mi sebi stvaramo nove.
Jeste li sigurni da su tih 100.000 ljudi svi iz Srbije?

Koliko ja znam ovo je preduslov ukidanje viza za sengenske zemlje. Sa druge strane, kao sto je vec receno ugovor postoji od ranije sa 12 zemalja. Ne razumijem zbog cega se neki bune.

Kad bi jos neko i objasnio da izmedju ostalog i zakljucivanje sporazuma o readmisiji jeste jedan od uslova za ukidanje viza za ulazak nashih gradjana u zemlje shengena, bilo bi lepo.

Bez sporazuma o readmisiji nema ni bezviznog rezima.

Dobro je.
Ovo je jedan od jako bitnih uslova za belu Šengensku listu.
Sviđalo se to nama ili ne da bi nam bile ukinute vize morali smo da prihvatimo ovakav sporazum. Prema tome gospdo birajte, sporazum o readmisiji ili redovi za vize.
Ne može i jare i pare.
Nadam se da će naše vlasti nastaviti da rešavaju i ostala pitanja koja moramo da rešimo. Nije sve u hapšenju Mladića i spurazumu o pridruživanju. Postoji još gomila tehničkih pitanja koja zavise isključivo od nas (kontrola granice, novi pasoši i sl.) a koja moraju da budu rešena pre ukidanja viza, odnosno ulaska na belu Šengensku listu.

Nije mi jasno da ovo nije potpisano i prije 5 godina. Jednostavno da bi nam vize bile ukinute, ovo je neizbjezno, ali i pravedno, jer zasto da neko iz Srbije ko je regularan ne moze da putuje, zbg onog ko je ilegalno usao u neciju zemlju? Ne vidim ni jednu losu stranu u ovome, a to da dolaze ljudi o kojima se drzava treba brinuti, pa to su ljudi ove drzave i ko drugi da se brine o njima ako ne spostvena srazava i kakva je to drzava koja se ne brine za svoje ljude, a na kraju krajeva Srbija dobiva odredjenu finansijsku pomoc od istih tih drzava u kojoj nasi gradjani ilegalno borave.

Ја бих ово илустровао случајем из сопственог искуства:
Моја сестра је отпутовала у једну од земаља ЕУ пре нешто више од 4 године. Уписала је студије веома специфичног профила (у питању је стари уметнички занат – рестаурација дрвета, ужа специјалност позлата) које је потом завршила у року. Природан избор, пошто се наша породица дуже од три деценије бавила сродним занатима. Занат је већ имала у рукама. Послали смо је напоље само да би стекла формалну диплому каква тада овде није постојала.

Од почетка друге године студија, легално је била у радном односу (на пола радног времена, што тамошњи закон студентима допушта, да би лакше сносили трошкове школовања). Реч је о приватној, трогодишњој, академији, која је годишње коштала око 5.500 ЕУР. Када се узму у обзир трошкови изнајмљивања стана и исхране, рачунам да је она замљи-домаћину месечно доносила око 1.200 ЕУР.

Одмах по окончању основних студија, уписала је специјалистичке и рутински дошла у Београд да продужи визи или добије нову. За све нас је био шок када је одбијена, уз образложење да имеђу истека њене претходне визе и почетка курса специјалистичких има неколико месеци размака, па за визу треба да аплицира тек кроз који месец. Рачунајући да кући долази само на десетак дана, није понела ништа више од једне ручне торбе ствари. Све друго (скупљано у претходне три године) остало је у Италији (личне ствари, новац на рачуну, стан за који је плаћала месечни закуп и посао са кога је добила кратко одсуство, колико да „среди папире“).

У том тренутку, ја сам могао да урадим само две ствари: 1) Да је пустим да остане овде и убије се због свега што јој се у тренутку срушило

2) Да помогнем да како – тако оде назад и даље се сналази сама.

Урадио сам ово друго, учинио све што је било у мојој моћи да добије макар туристичку визу и више ме је стид што су ме приморали да се понашам као бедник него што стварно осећам кривицу због прекршених закона о имиграцији.

Задовољан сам јер знам да тамо, макар тренутно и на црно, ради посао из своје струке и уважена је од људи из свог окружења. Никада нећу заборавити сцену од пре 5 година када је у Ужичкој улици, на Дедињу позлаћивала ентеријер (гипсане орнаменте) у стану спонзоруше једног гласовитог криминалца, која је на крају изнела специфичну жељу, да јој се позлате детаљи на вратима WC-a, а потом је једва добила зарађени новац, уз невиђено омаловажавање.

Једино чега се бојим је да не дође под удар овог споразума.

I dan-danas iz Srbije odlaze ljudi 'trbuhom za kruhom' (ko moze) i nadaju se da ce nekako da srede papire. Kad ne moze legalno da srede papire (a u vecini slucajeva ne moze), nema nista drugo nego da ostanu ilegalno. Kad ste ilegalno ostaje Vam nada da cete uspeti nekako da sredite papire, a ako se vratite u Srbiju, svaka nada je unapred izgubljena (za normalan zivot i rad). Uostalom ilegalni Meksikanci u USA su za vreme Klintona dobili pomilovanje (azil) i mogucnost da prebace svoj status sa ilegalnog na legalan. Sta mislite, dali bi se njima isplatilo da su postovali zakon i da su se vratili u Meksiko?