Investicioni fondovi: Šansa za male ulagače

Sigurno da ima prostora za delovanje investicionih fondova u Srbiji i sigurno da ima slobodnog novca gradjana koji bi mogao da bude usmeren u ove fondove. Postojeca devizna (orocena) stednja je sada jedini nacin da se ostvari neki manji prihod od ustedjevine, mada, kada se na kraju godine plati i porez na kapitalnu dobit, suma koja se ostvari i nije bas privlacna. Druga mogucnost bi bila da se sredstva direktno uloze u neki biznis (svoj ili tudji), ali to ne mogu i ne umeju svi i postavlja se pitanje koja je to delatnost koja, koliko toliko, garantuje ocuvanje kapitala i neki profit na kraju godine. Do skora profitabilno ulaganje u nekretnine tj. kupovina stanova koji bi se kasnije izdavali, postaje sve manje privlacna i profitabilna. Mogu se dobro rentirati atraktivne i skupe nekretnine, dok je potraznja za manjim stanovima (kakvi se obicno kupuju za izdavanje) sve manja, odnosno zakupnine padaju i gotovo se izjednacavaju sa bankarskim kamatama na orocenu stednju, narocito kada se imaju i vidu moguci problemi sa zakupcima, odrzavanje tih stanova, problem redovne naplate zakupa i sl.

Znaci, novca ima, ali da li ima fondova koji su dovoljno sigurni i pozdani da im se poveri novac? Posle jako losih iskustava na nasim bankama, osiguravajucim drustvima (koja su "pojela" sve premije) i prevarama svake vrste sa kojima se susrecemo svakodnevno, postavlja se pitanje da li se moze imati poverenja u fondove i koliko je mehanizam kontrole njihovog ulaganja i trosenja efikasan? Bojim se da bi u mom slucaju odgovor bio negativan i da bih se jako tesko odlucila da svoj novac ulozim u jedan takav fond. Pre tridesetak godina bila sam licno u poziciji da vidim sta se desilo sa jednim velikim fondom na cijem celu je bio izvesni gospodin Barnie Cornfield i koji je novcem koji su mu poverile uglavnom sitne stedise i neki penzioni fondovi, gradio turisticke kapacitete u Grckoj i Spaniji. Iz nekog razloga balon je odjednom pukao desio se skandal slican Enronu. Prakticno ojadio veliki broj starih ljudi i penzionera u Evropi i Americi koji su ostali bez svoje ustedjevine i penzija. Gospodin se nekako iz svega toga izvukao bez vece stete, nije krivicno odgovarao i stvar se polako zaboravila. Ne znam kako je tada onima koji su kontrolisali rad ovog fonda promaklo da zaposleni u fondu, ukljucivo i pomenutog gospodina, trose besomucno i zive na visokoj nozi. Kupovani su dvorci, prijem kod Pape, drzane skupe ljubavnice po svim vecim gradovima ... i to niko niko na vreme primetio? Znajuci koliko je efikasna kontrola u Srbiji, ne bi me zacudilo da se nesto slicno vrlo brzo desi i ovde.

15% godisnje u balansiranom fondu je SF. Voleo bih kad bi nasi "strucnjaci" iznosilu malo realnije podatke.

svaka čast za ovaj tekst!

Milojko,

ja ulazem u fondove u Hr od oktobra prosle godine. Ulazem i balanced fond i dobitak mi je, sa danasnjim danom 16,7%. Ocekivani rast na godisnjem nivou je oko 50%. Prosle godine je bio 43%. To je surova istina. Zivio Parett!

Velimir

Hteo bih da ulozim sredstva u investicioni fond u Hrvatskoj ili CG. Kako da dodjem do detaljnijih informacija, saveta?

Nemojte da se zavaravate ovakvim tekstovima. Ulaganje u investicione fodove (bilo kakve fondove koji nemaju garantovanu dobit ili garantovani povrat ulozenih sredstava) je rizik. Sto je tzv veca "projektovana" dobit to je veci rizik. Ako su ovi koji "projektuju" toliku dobit toliko sigurni u nju sto ne uvedu garantovanu kamatu (ako Jezda i Dafina) pa da im se vjeruje na rijec. Inace su samo prodavaci magle.
Pored toga neka objave kolike marze oni uzimaju, a koliki je uobicajen prosjek na zapadu (njihove su oko 3-4 puta vece nego uobicajene).
Prvo i osnovno pravilo za ulaganje u hartije od vrijednosti je da istorija fonda nema nikavu korelaciju sa buducim kretanjima sto fonda sto trzista. Neka i 99% fondova iz iste oblasti ima velike dobiti to ne garantuje da ni jedan fond nece ici sa minusom.
Pogledajte takode sta se desilo ove sedmice: Trazista (i odgovarajuci fondovi) zvana "emerging markets" su najvise pogodena padom berzi u svijetu bas zbog tog velikog rizika. Trziste Istocne Evrope gdje se i Srbija ubraja su tipicna "emerging markets".
Ljudi ne nasjedajte na slatkorjecive prevarante vec mislite svojom glavom (sjetite se Jezde i Dafine), edukujte se i onda pazljivo donosite odluku o "ulaganju" vase teskostecene imovine.

Ja zelim da se edukujem, ali gde? Forum je gubljenje vremena.

Za sve one koje interesuje ulaganje u investicione fondove u Hrvatskoj..w.hrportfolio.hr

Slučajno sam došao do ovog teksta jer me zanima kakva je atmosfera u Srbiji po pitanju fondova. U Hrvatskoj (otkud sam ja) je trenutno stanje odlično, a analitičari vjeruju da će tako biti još neko vrijeme iako su dionice precjenjene. Upućeni mogu više proučiti na http://www.hrportfolio.com pa će vidjeti da je stanje u protekle dvije godine bilo odlično.

Istina je da su investicijski fondovi rizični. Stupanj rizika ovisi o ulagačkoj strategiji fonda. Povijest fonda zaista ne može dati odgovor kako će se kretati vaša investicija sutra ali možete vidjeti koji su fondovi imali najmanji pad u vremenima krize te isto tako koji su imali najveći rast u vremenima obilja - to daje neku sliku o fond managerima. Ako želite ulagati trebate prvenstveno pročitati par knjiga i obratiti pozornost na specifične karakteristike naših tržišta. Jedna od takvih specifičnih karakteristika je velika mogućnost da će određena firma biti preuzeta od strane neke multinacionalke (što je + za ulaganje u fondove), velika razlika ali istovremeno i iznimna povezanost između bogatije europe i siromašnijeg balkana (što je također +), plitko tržište (to već morate procijeniti - potencijalni rizik ali i dotokom svježeg kapitala u fondove, mogućnost 'bigger fool' prodaje - što je uz dobar management još jedan +), natprosječno povećanje BDPa... sve u svemu ulagač u vaše tržište (ne bude li nekih većih političkih potresa) može spavati spokojno još neke 3-4 godine. Odgovornost je, naravno, na vama.

Pripremao sam komentar skoro sat vremena, sakupljao informacije, preporuku knjiga, linkova, napisao tekst o situaciji u Srbiji kada mi je refresh=3600s sve unistio - da sam znao da postoji sacuvao bih tekst na drugom mjestu.
Izvini Milane K ali ja vise nemam ni volje ni vremena da sad sve ponovo pripremam i napisem.

Ukratko: Srbija je danas divlji zapad i vrijedi pravilo jaceg. Trziste je visokorizicno sa mnostvo ajkula koje samo cekaju zrtve.
Trazi na internetu (google): motley fool investing basics, probaj sa knjigom "Fundamentals of Corporate Finance" od Brealey/Myers/Marcus, trazi i zlatna pravila ulaganja u akcije (imaju i pod motley) koja su univerzala i nikada ne slusaj nase "strucnjake", citaj Ekonomist i slicne lobisticke casopise (jbga nema boljih za sada), ako mozes ali vise kao razonodu nego kao izvor korektnih i neutralnih informacija, a pogotovu ne slusaj sarlatane sa Beogradske berze (dobro sam se ismijao citajuci neki tekst koji je objavio direktor/neki funkcioner beogradske berze).
Ne kazem ja da su na zapadu "sarlatani" mnogo bolji ali veci je izbor pa i mogucnost da ima i pametnih i dobronamjernih ljudi, a postoje udruzenja malih ulagaca koja stite tvoje interese.

Zlatno pravilo: Ulazi pomalo, stalno (i kad berza ide na gore i na dole), na duge staze (najmanje 5 godina perspektiva ali jos bolje 10-15), smanji rizik kroz ulaganje u razlicite branse i razlicite drzave (znam da je to u Srbiji za sada utopija), racunaj u najboljem slucaju na prosjecno 12-15% dobiti na godisnjem nivou (u prosjeku i ako imas dobar balans u hartijama), ulazi u sigurne i stabilne firme = velike i poznate sa dugom tradicijom pa je mala sansa da ces da pogrijesis.

Batali pokusaj zarade velikih i brzih para - to je kao kocka, znaci kasino uvijek dobija. Oni koji su se obogatili za par godina su skoro garantovano lopovi i prevaranti gdje pod takve podrazumijevam sve one koji su kroz razlicite veze sa rezimom mogli da opljackaju narod (ne mislim samo na Srbiju vec i na zapad). Ako je neko takav sigurno i ne cita ove stranice na B92 ili moje savjete :)

Hvala svima. Slazem se sa Marinkom, ali koliko sam video hrvatski fondovi nemaju ogranicenja u pogledu iznosa koji mogu da uloze u inostranstvo. Ako je tako, to je mnogo bolje nego samo 30% koliko je u Srbiji dozvoljeno za inostrana ulaganja.

Tekst je naravno namenjen široj (needukovanoj) publici, zato i može da počne sa ispraznim floskulama kojima je najlakše popuniti praznu stranicu i kojih smo, svi koji hoćemo nešto više, siti. Floskule i bledi tekstovi o našem tržištu kapitala koji se pojavljuju po našoj štampi obavezno sadrže počinju sa pričom o čarapama, slamaricama, jastucima itd. Zaista bez ukusa... Dajte malo originalnosti i ponudite nam nešto novo. Nije čudo što ljudi bez ideja i pišu to, ali je pravo čudo što časopis koji košta koliko u pravi Economist i koji pretenduje da bude lider u toj oblasti dozvoljava da se na njegovim stranicama "popularišu" takvi tekstopisci i objavljuju takvi žutoštampani članci.

Da se ne radi samo o tome nego i o tekstu o kome piše neko ko nema dovoljno saznanja o temi, ili još gore onaj ko hoće da se bavi tim biznisom, potvrđuje i sledeći odlomak: "... planiraju da krenu sa otvorenim investicionim fondom, a tokom poslovanja nastojaće da ponude i fond akcija, balansirani fond (koji istovremeno ulaže u akcije i obveznice), te fond obveznica, i novčani fond".

To je slično kao kada biste, pišući o formi u kojima posluju kompanije, rekli: "...planiraju da otvore privredno društvo, a posle će krenuti i sa akcionarskim i društvom sa ograničenom odgovornošću." Ko razume, shvatiće...

Otvoreni investicioni fond i može samo da bude fond akcija, balansirani fond, obveznički, ili novčani fond.
Neka nam je sa srećom!

Aleksandar

Sigurno da ima prostora za delovanje investicionih fondova u Srbiji i sigurno da ima slobodnog novca gradjana koji bi mogao da bude usmeren u ove fondove. Postojeca devizna (orocena) stednja je sada jedini nacin da se ostvari neki manji prihod od ustedjevine, mada, kada se na kraju godine plati i porez na kapitalnu dobit, suma koja se ostvari i nije bas privlacna. Druga mogucnost bi bila da se sredstva direktno uloze u neki biznis (svoj ili tudji), ali to ne mogu i ne umeju svi i postavlja se pitanje koja je to delatnost koja, koliko toliko, garantuje ocuvanje kapitala i neki profit na kraju godine. Do skora profitabilno ulaganje u nekretnine tj. kupovina stanova koji bi se kasnije izdavali, postaje sve manje privlacna i profitabilna. Mogu se dobro rentirati atraktivne i skupe nekretnine, dok je potraznja za manjim stanovima (kakvi se obicno kupuju za izdavanje) sve manja, odnosno zakupnine padaju i gotovo se izjednacavaju sa bankarskim kamatama na orocenu stednju, narocito kada se imaju i vidu moguci problemi sa zakupcima, odrzavanje tih stanova, problem redovne naplate zakupa i sl.

Znaci, novca ima, ali da li ima fondova koji su dovoljno sigurni i pozdani da im se poveri novac? Posle jako losih iskustava na nasim bankama, osiguravajucim drustvima (koja su "pojela" sve premije) i prevarama svake vrste sa kojima se susrecemo svakodnevno, postavlja se pitanje da li se moze imati poverenja u fondove i koliko je mehanizam kontrole njihovog ulaganja i trosenja efikasan? Bojim se da bi u mom slucaju odgovor bio negativan i da bih se jako tesko odlucila da svoj novac ulozim u jedan takav fond. Pre tridesetak godina bila sam licno u poziciji da vidim sta se desilo sa jednim velikim fondom na cijem celu je bio izvesni gospodin Barnie Cornfield i koji je novcem koji su mu poverile uglavnom sitne stedise i neki penzioni fondovi, gradio turisticke kapacitete u Grckoj i Spaniji. Iz nekog razloga balon je odjednom pukao desio se skandal slican Enronu. Prakticno ojadio veliki broj starih ljudi i penzionera u Evropi i Americi koji su ostali bez svoje ustedjevine i penzija. Gospodin se nekako iz svega toga izvukao bez vece stete, nije krivicno odgovarao i stvar se polako zaboravila. Ne znam kako je tada onima koji su kontrolisali rad ovog fonda promaklo da zaposleni u fondu, ukljucivo i pomenutog gospodina, trose besomucno i zive na visokoj nozi. Kupovani su dvorci, prijem kod Pape, drzane skupe ljubavnice po svim vecim gradovima ... i to niko niko na vreme primetio? Znajuci koliko je efikasna kontrola u Srbiji, ne bi me zacudilo da se nesto slicno vrlo brzo desi i ovde.

15% godisnje u balansiranom fondu je SF. Voleo bih kad bi nasi "strucnjaci" iznosilu malo realnije podatke.

svaka čast za ovaj tekst!

Milojko,

ja ulazem u fondove u Hr od oktobra prosle godine. Ulazem i balanced fond i dobitak mi je, sa danasnjim danom 16,7%. Ocekivani rast na godisnjem nivou je oko 50%. Prosle godine je bio 43%. To je surova istina. Zivio Parett!

Velimir

Hteo bih da ulozim sredstva u investicioni fond u Hrvatskoj ili CG. Kako da dodjem do detaljnijih informacija, saveta?

Nemojte da se zavaravate ovakvim tekstovima. Ulaganje u investicione fodove (bilo kakve fondove koji nemaju garantovanu dobit ili garantovani povrat ulozenih sredstava) je rizik. Sto je tzv veca "projektovana" dobit to je veci rizik. Ako su ovi koji "projektuju" toliku dobit toliko sigurni u nju sto ne uvedu garantovanu kamatu (ako Jezda i Dafina) pa da im se vjeruje na rijec. Inace su samo prodavaci magle.
Pored toga neka objave kolike marze oni uzimaju, a koliki je uobicajen prosjek na zapadu (njihove su oko 3-4 puta vece nego uobicajene).
Prvo i osnovno pravilo za ulaganje u hartije od vrijednosti je da istorija fonda nema nikavu korelaciju sa buducim kretanjima sto fonda sto trzista. Neka i 99% fondova iz iste oblasti ima velike dobiti to ne garantuje da ni jedan fond nece ici sa minusom.
Pogledajte takode sta se desilo ove sedmice: Trazista (i odgovarajuci fondovi) zvana "emerging markets" su najvise pogodena padom berzi u svijetu bas zbog tog velikog rizika. Trziste Istocne Evrope gdje se i Srbija ubraja su tipicna "emerging markets".
Ljudi ne nasjedajte na slatkorjecive prevarante vec mislite svojom glavom (sjetite se Jezde i Dafine), edukujte se i onda pazljivo donosite odluku o "ulaganju" vase teskostecene imovine.

Ja zelim da se edukujem, ali gde? Forum je gubljenje vremena.

Za sve one koje interesuje ulaganje u investicione fondove u Hrvatskoj..w.hrportfolio.hr

Slučajno sam došao do ovog teksta jer me zanima kakva je atmosfera u Srbiji po pitanju fondova. U Hrvatskoj (otkud sam ja) je trenutno stanje odlično, a analitičari vjeruju da će tako biti još neko vrijeme iako su dionice precjenjene. Upućeni mogu više proučiti na http://www.hrportfolio.com pa će vidjeti da je stanje u protekle dvije godine bilo odlično.

Istina je da su investicijski fondovi rizični. Stupanj rizika ovisi o ulagačkoj strategiji fonda. Povijest fonda zaista ne može dati odgovor kako će se kretati vaša investicija sutra ali možete vidjeti koji su fondovi imali najmanji pad u vremenima krize te isto tako koji su imali najveći rast u vremenima obilja - to daje neku sliku o fond managerima. Ako želite ulagati trebate prvenstveno pročitati par knjiga i obratiti pozornost na specifične karakteristike naših tržišta. Jedna od takvih specifičnih karakteristika je velika mogućnost da će određena firma biti preuzeta od strane neke multinacionalke (što je + za ulaganje u fondove), velika razlika ali istovremeno i iznimna povezanost između bogatije europe i siromašnijeg balkana (što je također +), plitko tržište (to već morate procijeniti - potencijalni rizik ali i dotokom svježeg kapitala u fondove, mogućnost 'bigger fool' prodaje - što je uz dobar management još jedan +), natprosječno povećanje BDPa... sve u svemu ulagač u vaše tržište (ne bude li nekih većih političkih potresa) može spavati spokojno još neke 3-4 godine. Odgovornost je, naravno, na vama.

Pripremao sam komentar skoro sat vremena, sakupljao informacije, preporuku knjiga, linkova, napisao tekst o situaciji u Srbiji kada mi je refresh=3600s sve unistio - da sam znao da postoji sacuvao bih tekst na drugom mjestu.
Izvini Milane K ali ja vise nemam ni volje ni vremena da sad sve ponovo pripremam i napisem.

Ukratko: Srbija je danas divlji zapad i vrijedi pravilo jaceg. Trziste je visokorizicno sa mnostvo ajkula koje samo cekaju zrtve.
Trazi na internetu (google): motley fool investing basics, probaj sa knjigom "Fundamentals of Corporate Finance" od Brealey/Myers/Marcus, trazi i zlatna pravila ulaganja u akcije (imaju i pod motley) koja su univerzala i nikada ne slusaj nase "strucnjake", citaj Ekonomist i slicne lobisticke casopise (jbga nema boljih za sada), ako mozes ali vise kao razonodu nego kao izvor korektnih i neutralnih informacija, a pogotovu ne slusaj sarlatane sa Beogradske berze (dobro sam se ismijao citajuci neki tekst koji je objavio direktor/neki funkcioner beogradske berze).
Ne kazem ja da su na zapadu "sarlatani" mnogo bolji ali veci je izbor pa i mogucnost da ima i pametnih i dobronamjernih ljudi, a postoje udruzenja malih ulagaca koja stite tvoje interese.

Zlatno pravilo: Ulazi pomalo, stalno (i kad berza ide na gore i na dole), na duge staze (najmanje 5 godina perspektiva ali jos bolje 10-15), smanji rizik kroz ulaganje u razlicite branse i razlicite drzave (znam da je to u Srbiji za sada utopija), racunaj u najboljem slucaju na prosjecno 12-15% dobiti na godisnjem nivou (u prosjeku i ako imas dobar balans u hartijama), ulazi u sigurne i stabilne firme = velike i poznate sa dugom tradicijom pa je mala sansa da ces da pogrijesis.

Batali pokusaj zarade velikih i brzih para - to je kao kocka, znaci kasino uvijek dobija. Oni koji su se obogatili za par godina su skoro garantovano lopovi i prevaranti gdje pod takve podrazumijevam sve one koji su kroz razlicite veze sa rezimom mogli da opljackaju narod (ne mislim samo na Srbiju vec i na zapad). Ako je neko takav sigurno i ne cita ove stranice na B92 ili moje savjete :)

Hvala svima. Slazem se sa Marinkom, ali koliko sam video hrvatski fondovi nemaju ogranicenja u pogledu iznosa koji mogu da uloze u inostranstvo. Ako je tako, to je mnogo bolje nego samo 30% koliko je u Srbiji dozvoljeno za inostrana ulaganja.

Tekst je naravno namenjen široj (needukovanoj) publici, zato i može da počne sa ispraznim floskulama kojima je najlakše popuniti praznu stranicu i kojih smo, svi koji hoćemo nešto više, siti. Floskule i bledi tekstovi o našem tržištu kapitala koji se pojavljuju po našoj štampi obavezno sadrže počinju sa pričom o čarapama, slamaricama, jastucima itd. Zaista bez ukusa... Dajte malo originalnosti i ponudite nam nešto novo. Nije čudo što ljudi bez ideja i pišu to, ali je pravo čudo što časopis koji košta koliko u pravi Economist i koji pretenduje da bude lider u toj oblasti dozvoljava da se na njegovim stranicama "popularišu" takvi tekstopisci i objavljuju takvi žutoštampani članci.

Da se ne radi samo o tome nego i o tekstu o kome piše neko ko nema dovoljno saznanja o temi, ili još gore onaj ko hoće da se bavi tim biznisom, potvrđuje i sledeći odlomak: "... planiraju da krenu sa otvorenim investicionim fondom, a tokom poslovanja nastojaće da ponude i fond akcija, balansirani fond (koji istovremeno ulaže u akcije i obveznice), te fond obveznica, i novčani fond".

To je slično kao kada biste, pišući o formi u kojima posluju kompanije, rekli: "...planiraju da otvore privredno društvo, a posle će krenuti i sa akcionarskim i društvom sa ograničenom odgovornošću." Ko razume, shvatiće...

Otvoreni investicioni fond i može samo da bude fond akcija, balansirani fond, obveznički, ili novčani fond.
Neka nam je sa srećom!

Aleksandar