Široka, trnovita, prašnjava…

Koliko sam srecan sto vidim ovako nesto. Naravno ja nemam novca (jos uvek) da odem na neko takvo putovanje ali mislim da je ovo jedini nacin da se sacuva africka divljina. Ovako nesto bi tebalo tj. moralo da zazivi na svakom mestu nase planete gde god je to moguce. Sacuvajmo prirodu ( ono sto je od nje ostalo)!!!!

Prikaz je dobar, sazet i skracen zbog urednickih ogranicenja, pretpostavljam. O svakoj navedenoj zivotinji i mogla bi se napisati prica, i to bez generalizacija, vec samo lokalne zanimljivosti. Zastita zivotinjskog i prirodnog svega uopste u Juznoj Africi je na veoma visokom nivou, ali i daleko od ostalih africkih zemalja. Sve to nosi dobre i lose strane, srecom izgleda da vise ima ovih prvih.

Madikwe je uspesan ali i kontroverzan projekat. Zivotinje su zasticene ali po cenu odsustva ljudi, tj bilo kakav pristup parku imaju samo oni koji plate, sto je razlika u odnosu na ostale parkove u Juznoj Africi kojima su dozvoljene i dnevne posete, bez prenocista. Uz to, Madikwe je poznat kao posebno skup i namenjen uglavnom stranim turistima.

Slonovi su u jednom periodu bili znatno ugrozeni od strane lovokradica. Onda je donet zakon o zabrani ubijanja slonova, kao i medjunarodna konvencija o zabrani trgovine slonovacom. Imalo je efekta, dok se slonovi u pojedinim oblastima nisu toliko namnozili, da od njihovih rusilackih pohoda nisu mogle opstati ostale zivotinje. Slonovi su veoma stetni za biljni svet oko sebe, jedu gotovo 24 sata dnevno, a svojom ogromnom snagom ruse svo drvece pred sobom. Kad nestane drveca, iz te oblasti nestanu i mnoge druge zivotinje, ptice, itd. U novije vreme poceli su da ih izvoze ali ih niko nece ni besplatno, pa onda da ih sterilisu, itd.

Ipak, to je put kojim treba ici, uciti na pokusajima i greskama. Naravno, ima jos mnogo drugih zivotinjskih vrsta koje su posebno zasticene, i to uglavnom daje rezultate. Mozda je zanimljivo da u tu kategoriju spadaju i ajkule!

Životna mi je želja da odem u Afriku i doživim ovaj raj na Zemlji. Nadam se da ću jednoga dana imati višak novca za jedan takav doživljaj.

Ne mogu da se otmem jednoj viziji, možda samo snu, ali… Da li ste ikada u prirodi videli jelene, srndaće, divlje svinje, jazavce, divlje mačke, zečeve…? Ja se dosta muvam unaokolo pa sam ipak video samo srndaće, zečeve i lisice, a jazavca samo zgaženog na afaltu. Zamislite koliko ljudi iz gradova (čitati: potencijalnih gostiju) nije nikada videlo naše divlje životinje!

I sada, uzmimo jedan rezervat, recimo Koviljski rit ili Obedsku baru, pa proterajte iz nje domaće svinje, potom je ogradite i obezbedite od lovokradica. Zaposlite stanovnike okolnih sela na podizanju ograde i malog smeštajnog objekta. Otkupite od lovačkih društava mala krda biljojeda. Zaposlite jednog biologa kao vodiča, jednog hotelijera kao menadžera, i lokalno stanovništvo za sve druge poslove. Obećavam, ja ću vam biti prvi gost.

Ja sam bio proslog maja u Krugeru i tamo cuo istu pricu vezanu za slonove koju je ovde bushbaby potanko objasnila. Bez prirodnih neprijatelja tesko je drzati njihov broj pod kontrolom pa ih cak danas i ubijaju(!?) da bi zastitili ostali biljni i zivotinjski svet parka. I mi smo imali par interesantnih iskustava sa njima pocev od cekanja da par mladunaca koji brste bilje sa jedne strane predje na drugu gde je ostatak krda (nikad se ne postavljaj izmedju odrasle jedinke i mladunca) pa do toga kad nam je jedna grdosija preprecila put i probala da nas napadne dok smo polako pokusavali da prodjemo pored. Mene su ipak mnogo vise interesovale velike macke ali kako nismo mogli da nadjemo nocne voznje po parku (jer je sve bilo prebukirano) to smo sansu morali da jurimo pred samo zatvaranje parka ali smo imali srece. 2 lavice sa mladuncima u siprazju na metar od puta, da nismo bili u dzipu, izdignuti, prosli bi pored njih da ih i ne vidimo. Osecaj kad gledas u zivotinju koja je u svom okruzenju na slobodi gde si ti gost makar i zasticen faradejevim kavezom na 4 tocka je dozivljaj. Na safari setnje nismo isli, iskreno ne znam ni da li bih imao hrabrosti, mozda sledeci put.

@Dragan: "...zaposlite, ogradite, otkupite..." Lakse reci nego uraditi, jel, iako lepo zvuci. Sve to mora biti ukomponovanu u neku komercijalnu konstrukciju, a takva bi tesko opstala i profitirala u Srbiji, cini mi se. Znas i sam koliko hektara zemljista je potrebno za jedan pristojni prirodni rezervat. Za jednu pristojnu kladionicu treba mnogo manje, a profit je znatno izvesniji.

@Ivan: Srecom, slonove ipak ne ubijaju, iako postoje zahtevi za to, radi njihovog i opsteg interesa. Ustvari, u Juznoj Africi se ne ubija nijedna zivotinjska vrsta. Tu ne racunam lovni turizam i farme na kojima se uzgajaju antilope, krokodili, nojevi i sl, upravo radi koze i mesa.

Otvoreno vozilo nije bas faradejev kavez, pa i pored toga lavovi nikad ne napadaju ljude, jer nisu njihova hrana, samo radi odbrane mladunaca, teritorije i sl. Eto, ako se to bas i desi u nekom incidentu, strada i lav, ubiju ga. Najcesce ljudske zrtve su siroti Mozambikanci koji peske prelaze granicu i to bas preko Kruger parka. "Pesaci" nisu hrana za lavove, vec vise uljezi koji ulaze na carevu teritoriju bez odobrenja. Inace sam isao pesice po Krugeru i drugim parkovima ovde, i nikada se nista nije desilo, mada smo imali u grupi i naoruzanog vodica, za svaki slucaj, a bilo je i lavova na koje smo nailazili i zaobilazili. Dozivljaj je nesvakidasnji, jos intenzivniji od voznje po parku. Ne zbog lavova, vec zbog opsteg osecanja povratka prirodi onakvoj kakva je bila u nekom prapocetku, onoj prvobitnoj i najprirodnijoj bici za prezivljavanje.

Lavovi jos i umeju da budu agresivni, ali ostale velike macke su prilicno stidljive od ljudi. Ili da kazemo - ne prija im ljudsko drustvo, cak ni kao hrana, pa zato po parkovima vise jure ljudi macke nego obratno.

ps. bushbaby je musko.

Zaista se mora konstatovati da je sutuacija u Africi i kod nas u Srbiji sasvim drugacija što se tiče pristupa zaštiti nekog područja i njegovog korišćenja za razvoj turizma, edukacije, obrazovanja, rekreacije, itd.
Možda ključna razlika u odnosu na Afriku je što u našim postojećim zaštićenim prirodnim dobrima postoji mnogo jači konflikti interesa i veći spektar korišćenja resursa (šume, vode, ribe, divljač, zemljište, biomasa, kamen, treset, pesak, lekovito bilje, gljive, žabe,itd).
Kad bi hteli da izolujemo jedan kompleks, ogradimo ga i stavimo u funkciju EKO-ETNO i svega što uz to ide, suočili bi se sa nizom problema ali i opstrukcije od strane raznih interesnih grupa. Osim pomenutih, Obedske bare i Koviljskog rita, možda još bolja za takav model zaštite i upravljanja bi bila Deliblatska peščara, sa svojom površinom od čak 35000 ha. Ali, čak i na toj peščari postoje problemi da se usklade inteesei šumarstva, lovstva i zaštite. Veoma teško prolaze čak i ideje da se na pojedine delove vrati tradicionalno stočarstvo i način života stanovništva.
Razvoj turizma jeste šansa za lokalne zajednice oko zaštićenih prirodnih dobara, ali da bi se to desilo mora standard stanovništva biti na većem nivou da bi takve usluge mogli sebi priuštiti, zatim da se poštuju zakoni i da postoje odgovarajući planovi upravljanja, prihvaćeni od svih interesnih grupa. Posebno puitanje je obezbeđivanje finansija, jer sve košta pa i zaštita prirode i razvoj turizma. U svakom slučaju treba promovisati ovakve ideje, prilagođene lokalnim osobenostima nekog područja običajima stanovništva. Postoje kod nas već svetli primeri koji ocrtavaju takav put i samo ih treba podržati. Činjenica da će turizam neminovno biti jedna od glavnih privrednih grana 21. veka, samo nam ide u prilog. Očuvana priroda i kulturno nasleđe će zbog toga biti jedan od najvećih kapitala nekog regiona. Počinju to sve više da shvataju političari i biznismeni.

Koliko sam srecan sto vidim ovako nesto. Naravno ja nemam novca (jos uvek) da odem na neko takvo putovanje ali mislim da je ovo jedini nacin da se sacuva africka divljina. Ovako nesto bi tebalo tj. moralo da zazivi na svakom mestu nase planete gde god je to moguce. Sacuvajmo prirodu ( ono sto je od nje ostalo)!!!!

Prikaz je dobar, sazet i skracen zbog urednickih ogranicenja, pretpostavljam. O svakoj navedenoj zivotinji i mogla bi se napisati prica, i to bez generalizacija, vec samo lokalne zanimljivosti. Zastita zivotinjskog i prirodnog svega uopste u Juznoj Africi je na veoma visokom nivou, ali i daleko od ostalih africkih zemalja. Sve to nosi dobre i lose strane, srecom izgleda da vise ima ovih prvih.

Madikwe je uspesan ali i kontroverzan projekat. Zivotinje su zasticene ali po cenu odsustva ljudi, tj bilo kakav pristup parku imaju samo oni koji plate, sto je razlika u odnosu na ostale parkove u Juznoj Africi kojima su dozvoljene i dnevne posete, bez prenocista. Uz to, Madikwe je poznat kao posebno skup i namenjen uglavnom stranim turistima.

Slonovi su u jednom periodu bili znatno ugrozeni od strane lovokradica. Onda je donet zakon o zabrani ubijanja slonova, kao i medjunarodna konvencija o zabrani trgovine slonovacom. Imalo je efekta, dok se slonovi u pojedinim oblastima nisu toliko namnozili, da od njihovih rusilackih pohoda nisu mogle opstati ostale zivotinje. Slonovi su veoma stetni za biljni svet oko sebe, jedu gotovo 24 sata dnevno, a svojom ogromnom snagom ruse svo drvece pred sobom. Kad nestane drveca, iz te oblasti nestanu i mnoge druge zivotinje, ptice, itd. U novije vreme poceli su da ih izvoze ali ih niko nece ni besplatno, pa onda da ih sterilisu, itd.

Ipak, to je put kojim treba ici, uciti na pokusajima i greskama. Naravno, ima jos mnogo drugih zivotinjskih vrsta koje su posebno zasticene, i to uglavnom daje rezultate. Mozda je zanimljivo da u tu kategoriju spadaju i ajkule!

Životna mi je želja da odem u Afriku i doživim ovaj raj na Zemlji. Nadam se da ću jednoga dana imati višak novca za jedan takav doživljaj.

Ne mogu da se otmem jednoj viziji, možda samo snu, ali… Da li ste ikada u prirodi videli jelene, srndaće, divlje svinje, jazavce, divlje mačke, zečeve…? Ja se dosta muvam unaokolo pa sam ipak video samo srndaće, zečeve i lisice, a jazavca samo zgaženog na afaltu. Zamislite koliko ljudi iz gradova (čitati: potencijalnih gostiju) nije nikada videlo naše divlje životinje!

I sada, uzmimo jedan rezervat, recimo Koviljski rit ili Obedsku baru, pa proterajte iz nje domaće svinje, potom je ogradite i obezbedite od lovokradica. Zaposlite stanovnike okolnih sela na podizanju ograde i malog smeštajnog objekta. Otkupite od lovačkih društava mala krda biljojeda. Zaposlite jednog biologa kao vodiča, jednog hotelijera kao menadžera, i lokalno stanovništvo za sve druge poslove. Obećavam, ja ću vam biti prvi gost.

Ja sam bio proslog maja u Krugeru i tamo cuo istu pricu vezanu za slonove koju je ovde bushbaby potanko objasnila. Bez prirodnih neprijatelja tesko je drzati njihov broj pod kontrolom pa ih cak danas i ubijaju(!?) da bi zastitili ostali biljni i zivotinjski svet parka. I mi smo imali par interesantnih iskustava sa njima pocev od cekanja da par mladunaca koji brste bilje sa jedne strane predje na drugu gde je ostatak krda (nikad se ne postavljaj izmedju odrasle jedinke i mladunca) pa do toga kad nam je jedna grdosija preprecila put i probala da nas napadne dok smo polako pokusavali da prodjemo pored. Mene su ipak mnogo vise interesovale velike macke ali kako nismo mogli da nadjemo nocne voznje po parku (jer je sve bilo prebukirano) to smo sansu morali da jurimo pred samo zatvaranje parka ali smo imali srece. 2 lavice sa mladuncima u siprazju na metar od puta, da nismo bili u dzipu, izdignuti, prosli bi pored njih da ih i ne vidimo. Osecaj kad gledas u zivotinju koja je u svom okruzenju na slobodi gde si ti gost makar i zasticen faradejevim kavezom na 4 tocka je dozivljaj. Na safari setnje nismo isli, iskreno ne znam ni da li bih imao hrabrosti, mozda sledeci put.

@Dragan: "...zaposlite, ogradite, otkupite..." Lakse reci nego uraditi, jel, iako lepo zvuci. Sve to mora biti ukomponovanu u neku komercijalnu konstrukciju, a takva bi tesko opstala i profitirala u Srbiji, cini mi se. Znas i sam koliko hektara zemljista je potrebno za jedan pristojni prirodni rezervat. Za jednu pristojnu kladionicu treba mnogo manje, a profit je znatno izvesniji.

@Ivan: Srecom, slonove ipak ne ubijaju, iako postoje zahtevi za to, radi njihovog i opsteg interesa. Ustvari, u Juznoj Africi se ne ubija nijedna zivotinjska vrsta. Tu ne racunam lovni turizam i farme na kojima se uzgajaju antilope, krokodili, nojevi i sl, upravo radi koze i mesa.

Otvoreno vozilo nije bas faradejev kavez, pa i pored toga lavovi nikad ne napadaju ljude, jer nisu njihova hrana, samo radi odbrane mladunaca, teritorije i sl. Eto, ako se to bas i desi u nekom incidentu, strada i lav, ubiju ga. Najcesce ljudske zrtve su siroti Mozambikanci koji peske prelaze granicu i to bas preko Kruger parka. "Pesaci" nisu hrana za lavove, vec vise uljezi koji ulaze na carevu teritoriju bez odobrenja. Inace sam isao pesice po Krugeru i drugim parkovima ovde, i nikada se nista nije desilo, mada smo imali u grupi i naoruzanog vodica, za svaki slucaj, a bilo je i lavova na koje smo nailazili i zaobilazili. Dozivljaj je nesvakidasnji, jos intenzivniji od voznje po parku. Ne zbog lavova, vec zbog opsteg osecanja povratka prirodi onakvoj kakva je bila u nekom prapocetku, onoj prvobitnoj i najprirodnijoj bici za prezivljavanje.

Lavovi jos i umeju da budu agresivni, ali ostale velike macke su prilicno stidljive od ljudi. Ili da kazemo - ne prija im ljudsko drustvo, cak ni kao hrana, pa zato po parkovima vise jure ljudi macke nego obratno.

ps. bushbaby je musko.

Zaista se mora konstatovati da je sutuacija u Africi i kod nas u Srbiji sasvim drugacija što se tiče pristupa zaštiti nekog područja i njegovog korišćenja za razvoj turizma, edukacije, obrazovanja, rekreacije, itd.
Možda ključna razlika u odnosu na Afriku je što u našim postojećim zaštićenim prirodnim dobrima postoji mnogo jači konflikti interesa i veći spektar korišćenja resursa (šume, vode, ribe, divljač, zemljište, biomasa, kamen, treset, pesak, lekovito bilje, gljive, žabe,itd).
Kad bi hteli da izolujemo jedan kompleks, ogradimo ga i stavimo u funkciju EKO-ETNO i svega što uz to ide, suočili bi se sa nizom problema ali i opstrukcije od strane raznih interesnih grupa. Osim pomenutih, Obedske bare i Koviljskog rita, možda još bolja za takav model zaštite i upravljanja bi bila Deliblatska peščara, sa svojom površinom od čak 35000 ha. Ali, čak i na toj peščari postoje problemi da se usklade inteesei šumarstva, lovstva i zaštite. Veoma teško prolaze čak i ideje da se na pojedine delove vrati tradicionalno stočarstvo i način života stanovništva.
Razvoj turizma jeste šansa za lokalne zajednice oko zaštićenih prirodnih dobara, ali da bi se to desilo mora standard stanovništva biti na većem nivou da bi takve usluge mogli sebi priuštiti, zatim da se poštuju zakoni i da postoje odgovarajući planovi upravljanja, prihvaćeni od svih interesnih grupa. Posebno puitanje je obezbeđivanje finansija, jer sve košta pa i zaštita prirode i razvoj turizma. U svakom slučaju treba promovisati ovakve ideje, prilagođene lokalnim osobenostima nekog područja običajima stanovništva. Postoje kod nas već svetli primeri koji ocrtavaju takav put i samo ih treba podržati. Činjenica da će turizam neminovno biti jedna od glavnih privrednih grana 21. veka, samo nam ide u prilog. Očuvana priroda i kulturno nasleđe će zbog toga biti jedan od najvećih kapitala nekog regiona. Počinju to sve više da shvataju političari i biznismeni.