I posle tridesete sa roditeljima

Ja sedam godina živim sam, radim , imam platu koja nije ništa extra, ali sam veoma zadovoljan sobom jer sam napravio taj korak i osamostalio se. Često me uhvati neraspoloženje jer nemam dovoljno love, ali kada bolje razmislim, šta da očekujem? Pa ne možete ljudi očekivati da vam neko da basnoslovnu platu i da vas boli uvo! Mora bre da se radi, ako treba i dva posla, mora da se uči, takvo vreme je došlo (i to odavno). Lično ne žalim ljude koji kukaju kako nema posla (mlade ljude naravno). Ja sam mlad i ne želim sebi da dajem opravdanja zato što nisam uradio ovo ili ono. Svako kroji svoju sudbinu. Neko je rekao: "Život daje samo ono što od njega u borbi otmu hrabri i odvažni". To je po meni sasvim tačno i večita istina. Pozdrav!

I posle tridesete sa roditeljima

mislim da previse ljudi traze izgovor u drzavi i da od nje ocekuju nesto. To su samo izgovori za njihovu nesposobnost i tesko navikavanje na promene kao i od situacija od kojih beze i roditelje podturaju u te situacije
Iskoristio sam prvu priliku i otisao od kuce i mogu vam reci da se super osecam, moj zivot, moja kontrola, nema mame, nema tate. A te price da si u stranci ili prekobabe nasao posao, jesu tacne ali ako je neko sposoban, te price nece slusati, pobedice ih :) srdjos

Ja sam jedan od tih koji se "odvojio" od kuce na vreme i ne mogo da razumem ljude ovde koji kao glavni argument uzimaju "pa male su plate, pa ne mogu da se osamostalim". A roditelji kod kojih stanujete i izdrzavaju vas imaju kao nesto mnogo vece plate? Neretko su i na penzijama, za koje svi znamo koliko su velike, tako da su to puste price.

Odvojio bi se svako kada bi ziheraski znao da ce za dve-tri godine imati i svoj stan pun namestaja i tehnike, da ce imati svoja kola i slicno. Ali ne ide to tako "preko noci", cak ni tim mladima iz Skandinavije sa kojima nas porede. Te stvari se grade godinama.

Ne znam sta svi smatraju da odvajenjem od roditelja morau da zive samo i racunaju kiriju 250 evra.
Ni na zapadu nije tako, retko ko zivi stan, svi uglavnom dele stan sa nekim.
Najcesci su primeri gde njih 3 dele jedan stan.

Dakle izvodljivo je i to u Srbiji, nego su vas tate i mame ipak razmazile previse pa hocete svoj stan. Mozda, ali pre 20 godina.

Ma nisu samo pare izgovor. Ja poznajem nekoliko ljudi koji odlicno zaradjuju, a i dalje zive pod majcinskim krovom. Njihov odgovor je sto bi se selili i placali kiriju, kad im ovde majka i kuva i pere. Ja sam 10 godina sanjao da zivim sam, i cim sam dobio priliku iskoristio sam je. Mogu reci da se nikad bolje nisam osecao. Mislim da pre svega muskarac gubi deo svog karaktera ziveci dugo sa svojom majkom. Od kada sam se preselio moji odnosi sa porodicom su se popravili.

Ne postoji dovoljno jak argument zasto mladi ljudi ne mogu da se osamostale u Srbiji.Svi smo svestni da nije sjajna ekonomska situacija ali ako neko stvarno zeli da,konacno stupi u SVOJ zivot, onda mora da se potrudi i velikim procentom i moguce. Nije lako ali je moguce.Ako ne odmah sam,onda svako ima super prijatelja, drugara/cu za ceo zivot, sa kojim moze da iznajmi pristojan stan i deli kiriju.Posao moze da se nadje.Nije lako ali je moguce.Osamostaljivanje je najlepsa stvar koja moze da se desi jednoj individui.Taj cin u zivotu nosi puno fantasticnih stvari koje se reflektuju da dalju izgradnju osobe/licnosti.Ne moram da navodim konkretne stvari, svi smo ih svestni.Ali jedno je sigurno, osoba postaje odgovorna, stara se o sebi, postaje svestnija sveta oko sebe, gasi se bajka o magicnom svetu gde je sve spremno i podgrejano i napokon pocinje stvarni zivot.Pocinju da se desavaju sjajne stvari,vise cenite sami sebe, srecniji ste i zadovoljniji.Ne moraju biti veliki uspesi,preko noci.Sve treba vreme.Ali kada krene taj "stvarni"zivot, kao da vam neko ubrizga odgromnu kolicinu energije i volje da nesto dokazete sami.Puno mladih u Srbiji ne poznaje taj osecaj jer nisu sebi stvorili takvu sredinu.Oslobodite svoje roditelje od vas(dece) a sebi dajte slobodu!Svima ce biti lepse,na kraju i vasi roditelji hoce nazad svoj zivot.dosta su se o vama brinuli, hoce i oni ponovo da se zaljube,da budu romanticni!koliko njima date,dajete i sebi!
Ja sam to dao svojim roditeljima kada mi je bilo 19.I mislim da su srecni.Nije bilo lako u pocetku ali sve na kraju bude onako kako zamisljate ako na tome radite!Ja sam to ucinio u inostranstvu i mislim da je cak i mnogo teze nego to uraditi u rodnom gradu.Koliko god mi obicni smrtnici misleli da je svet tolerantan i dalje postoji ksenofobija i stranac ce uvek biti stranac.Tesko je ali kad uhvatite talas onda je SJAJNO!!! Nista vas ne moze zaustaviti!Izvolite...dobrodosli u vas i samo vas Zivot...

živim u sloveniji, osamostalio sam se sa 19 godina i to tako što sam pozajmio 50 maraka, što znači da nisam imao prebijene pare u džepu, sa tvrdim radom skućio sam se i to bez ičije pomoći,tako da nije sve u novcu i prosečni plati dosta zavisi od samog čoveka i samih roditlja koji pogrešno usmere dete, onda se pojavi monotonija ,dete nema neke radne navike i odgovornosti i polako nazaduje ,to vredi za sve zemlje ne samo za srbiju

Reakcije su dobre ali uglavnom u pogresnu metu. Koliko se krivica na 30-godisnjim "maminim mazama", toliko je i na roditeljima. Mars napolje i gotova stvar. Drugo, ti lezilebovici i ne razmisljaju o tome da i roditelji imaju prava na neki zivot, da budu svoji na svome, i sto je najvaznije, SAMI.Poruka roditeljima: kad vidite vaseg mezimca/mezimicu da godinama "smrdi" po kuci i nista ne radi, sut kartu i to je to.

Ne samo da zive sa mamom i tatom u udobnom "hotelu Mama", nego se ne bi snasli sami kad bi se malo udaljili od svoje kuce.
Tuzna situacija sve u svemu. Delimicno sami krivi, delimicno zrtve sistema i stanja u zemji.
Ovde na zapadu se ne napusta dom sa 18, nego vec sa 16 godina - sto je pozitivna stvar. Nijedna zena sa zapada se ne bi udala za Srbina koji jos zivi kod mame i tate. To bi joj bilo smesno.

Evo nekoliko reci o roditeljima.
Zivim u Torontu vec dvadeset godina i po logici stvari znam dosta nasih ljudi. Deca su nam rasla zajedno i jednog dana vecina je krenula na fakultete. Ali za razliku od drugih etnickih grupa, vecina nase dece provodi poprilicno lagodan studenski zivot u roditeljskim kucama.Naime, o cemu se radi. Roditelji, jos optereceni prevazidjenim socijalisticko-komunistickim shvatanjima i pogledima na zivot, dosta negativno uticu na razvoj svoje dece.

Kako to rade? Jednostavno... decu ne motivisu da se dovoljno zrtvuju i rade pod izgovorom da su i njih njihovi roditelji izdrzavali dok su studirali i da rad ovde, u trulom kapitalizmu, i nije nista drugo do puka eksploatacija. A deca su toliko mlada i osetljiva. Neka budu sretna i neka samo uzivaju, roditelji ce se o tome pobrinuti, kao nekada i njihovi o njima.

I sta se desi u stvari? Veciti klinci studenti, u vecini slucajeva ne razvijaju normalan odnos, pre svega radni, u drustvu u kome zive. Vecina fakulteta koje izaberu su skole koje ih nece bas finansijski "usreciti" kasnije,prosek ocena je poprilicno nizak a dok ruce nemaju potrebu da rade i na taj nacin donekle podrze troskove svog skolovanja.

Iza svega toga se krije sebicna roditeljska ljubav, a nadasve strah roditelja kako ce bez dece kada im odu. Ono sto vecina nasih studenata ovde i radi je apsolutno za troskove njihovih hobika i provoda. Kada za letnje raspuste vecina drugih zestoko radi i stedi za troskove samostalnog zivota, nasi klinci putuju nazad za Srbiju po nekoliko meseci, jer tamo je "zivot i provod". I to opet pokrivaju roditelji dobrovoljno i velikodusno, jer nece valjda deca da im rade i smucaju se po nekakvim sobama sa kojekakvim ljudima?!

Ipak smo mi nesto drugo. I kada se ti klinci jednoga dana zaposle i napusto svoje roditeljsko ognjiste (na svu tugu
svojih roditelja) nalete na one druge koji nisu imali tako lagodne studenske dane i koji sada na radnom mestu zestoko grizu s jednom jedinom namerom - da uspeju. A za to su kroz tezak, ali vrlo radan studenski zivot obucili i svoje telo i svoj duh.

Dakle, roditelji, pustite decu svoju neka se celice, neka osete sta je muka rada i uspeha i uspece se sigurno. ne pravite od njih mekusce i mamine maze. Komunizam je davno prosao. Zivite u kapitalizmu i ponasajte se shodno tome. Ne plasite se, vasi klinci ce vas i dalje voleti i bez zivota svama pod istim krovom. a bice i mnogo uspesniji i spremniji za ovaj tezak zivot. Nemojte da vasi strahovi i sebicnost ogranicavaju njihovo pravo na uspesnu buducnost!

Potpuno se slazem sa konstatacijom da maldi prave mnoge izgovore i da ne preduzimaju odgovornost za svoj zivot. Dugo se zivi sa roditeljima, a plata shvata kao dzeparac za izlaske. Takav sam i sam bio do pre godinu dana. Onda sam ovo shvatio i uvideo da sigurno jeste teze ziveti samostalno ali nista ne moze zameniti osecaj da ste preuzeli svoj zivot u sopstvene ruke i hrabro donosite odluke. Osecam se mnogo bolje iako imam manje para za izlaske :)

Mnogo se filosofira, a malo se radi kod nas, u svakom pogledu. I uvek je necija tudja krivica, ili situacija, nikad sopstvena odgovornost.A to je tesko priznati.Kad se to uvidi onda se pravi plan realizacije promene u samom sebi.To nije lako,ali je zdravije za svaku osobu.Zivim i radim u Londonu vec 16 godina, dosla sam sa 18 sa $50 u dzepu(nisam ni funte imala).Moja majka nije mogla da da vise.I kad me neko kaze, e lako je tebi, mislim se, lakse mi je sada ako to mislite, ali do relativne normale doslo je radom i velikim naporom.Treba to izdrzati.I nije tacno da meni bas cvetaju ruze, ali se trudim da sebi obezbedim normalan zivot i da vidim sveta.Ono sto sam u medjuvremenu naucila nema cene i zato hocu ovo da podelim sa vama, jer samo dobro moze da izadje iz toga - nista lose. Al'budite spremni za maraton koji nema kraja. Kad ste jednom u kondiciji, sve ce postati mnogo bolje; verujte u svoje sposobnosti, budite uporni i ne klonite duhom.Sa 30+ godina, menja se pozicija odgovornosti : mi postajemo roditelji nasim roditeljima.
Jel'hoces normalu, e onda radi na tome i ne ocekuj pomoc ni od koga, ako nisi invalid.

Toliko od mene.

Neko je ovde pobrkao loncice... Zale se svrseni studenti da nemaju dovoljno placen posao da bi mogli da se osamostale. Pobogu dame i gospodo, zar nije bas to grupa gradjana Srbije koja treba da obezbedi posao sebi i drugima. Pa zar ocekujete da Vas zaposli neko za 8 rareda osnovne skole? Bas vi ste ti, buduci srpski menadzeri, koji uz pomoc stecenog znanja na fakultetu, treba da pokrenete privredu ove zemlje. Kazete, treba drzava da nam obezbedi posao. Pa ko je drzava?,Pa mi smo drzava, svi mi koji imamo drzavljanstvo ove zemlje, sto znaci da samo mi, sami sebi mozemo obezbediti posao. Onomad neka delegacija privrednika iz Irske rece: "Svaki 6-ti stanovnik Srbije mora da otvori malo preduzece i da zaposli 4 svoje komsije, samo tako cete nezaposlenost svesti na nizak nivo." Molim da me neko demantuje ako nisam u pravu.

Mislim da je ovo siroka tema za diskusiju.
Zivim u Norveskoj i odusevljen sam nacinom zivota kojim je to ovde organizivano. Sa 20-ak godina je vecina samostalno, zive u vanbracnim zajednicama i eventualno imaju 1-2 deteta. Sa 25 prekinu vezu, neki studiraju, neki rade, neki se vracaju roditeljima i sa 30 (sada zreli)ponovo zasnivaju porodicu. Natalitet (iako nezadovoljavajuci) je bolji od naseg. Sazrevanje ljudi je efikasnije nego kod nas. Takodje ovde stari ne misle da je smak sveta ako odes u staracki dom. Ulaganje drzave (kroz kredite) u mlade se isplati. Svi su opusteni i lepo im je. Muskarci tokom samostalnog zivota napr. nauce da kuvaju (ili ukljuce mikrotalasnu), pa u zajednickom to dele sa zenama - sto podstice vecu ravnopravnost polova. Svako uzme kredit za stan posle prve godine rada, iako ni ovde nije jednostavno otplatiti to. Ne opteecuju se modom, tako da ne daju basnoslovan novac za strane marke, za razlku od nasih - sto smanjuje deficit.

Bojim se samo da nasa drzava nema snage da mlade suoci sa stvarnim zivotom. A to je veliki posao.

Atipican - tipican primer:
Kod malog broja ljudi je problem u glavi. Najcesce je problem u dzepu!
Osamostalio sam se sa 22 godine i zbog toga osecao nikad bolje. Roditelji su mi tada bili prijatelji. Ako procenim da njihov savet ima smisla, poslusacu ih. I, onda je vrednost eura porasla a moja plata ostala ista. Bila mi je potrebna pomoc, na pocetku, da kupim komad garderobe a na kraju da prezivim. Uvidevsi da to nigde ne vodi, vratio sam se kuci. Ne pitajte me kako se osecam. Cak i ne razgovaram sa roditeljima. Osecam se kao zatvorenik.
Zato, pripremite teren i kada procenite da trebate da napustite dom u kome ste odrasli, uradite to jednom za svagda. Spoznacete sebe. Bice vam... o ... puno lepse i bolje. A to kako cete da se osecate - uzivajte u tom osecaju sami.
Za sve sto nam se desava, odgovorna je drzava i neki tamo rezim. Glavu gore jer zivot, u Srbiji, pocinje u 30-oj!

Odlican clanak! Tacno tako, Srpska omaldina vishe voli da zuji po kladionicma/klubovima, studira u 33 zivi sa mamom i tatom i ocekuje da mu drzava pomogne da se odvoji od majchne sise. Sve je u glavi i ne zavisi od puno para!

Pa tačno je da je ekonomska situacija loša i da ne dozvoljava svima da se osamostale, ali postoje grupe koje ne žele ili nemaju hrabrosti da se osamostale i da budu odgovorni za svoj život i odluke koje donose. Roditelji takođe pokušavaju da zadrže decu što je duže moguće pod istim krovom što je velika greška. Ja imam iskustva iz prve ruke sa građanima Skandinavskih zemalja i neverovatno je koliko su ti ljudi odgovorniji i spremniji da donesu odluke koje su bitne za njihov život. Kada si odgovoran za sebe i sam se brineš o sebi sigurno je da ćeš da budeš i samopouzdaniji

Nije u pitanju kolika je plata vec odluka da li ce da zivi sam.Plata od 300 evra i stan od 250 ali ako zivi sa svojim partnerom to je plus 300 evra za druge potrebe.E o tome ovde ne pisu da ima ljudi i sa preko 30 godina koji ne osnivaju bracne zajednice, sa istim izgovorom ekonomska situacija. Pa posle drugog svetskog rata ekonomska situacija je bila katastrofalna pa su se ljudi osamostaljivali. Ipak mislim da sve to zavisi od roditelja kako upucuje svoje dete.

nepobitna činjenica je da sada plaćamo danak socijalističke (da ne kažem komunističke) vladavine 1945-2000, i da veći deo problema smatram, leži u toj činjenici. No pitanje je, ako već na blic želimo da analiziramo zašto nam se to desilo, šta od iskustva ostalih zemalja možemo da iskoristimo i koje je to iskustvo koje možemo da prenesemo u našu zemlju, na našu konkretnu situaciju? Kako da se "isplivamo na površinu" i konačno krenemo da živimo ?
Ovde se vodi diskusija o pukom preživljavanju a gde je živozt ? Putovanja, svoj stan opremljen, nova kuhinja, novo kupatilo, nov auto ? Gde je sve to ?
To što su se naši roditelji hvalili da su vikendom išli u Dubrovnik na kafu, što su od jedne plate opremili ceo stan je opet mislim, direktno uticalo da smo mi tu gde smo.
Ja se nadam da nadam daće se naš glas čuti. Za nas kao generaciju je kasno, ali za našu decu i generacije koje dolaze.

Imam 33 god. Jedva sam se odlucio da se ozenim pre četiri godine - najviše zbog nade u tzv. promene. Imao sam tu srecu da su moji roditelji sagradili kucu a jedna kuca ostala od pokojnog dede, te sam se ja ''osamostalio'' u njoj. Do skora smo radili i ja i supruga a onda sam ja ostao bez posla. Imamo dvoje male dece, stan ne placamo ali moramo da placamo sve ostalo (struju, komunalije, hranu a i ne bi bilo lepo da idemo goli i bosi po ulici). Sta mislite kako ''uzivamo''? Zapalio bih sve politicare!!!! Gledam samo da nekako odskolujem decu i da ostanu normalna pa da odu odavde sto dalje i da se nikada ne vrate !!!!

Ko kod nas sa 12-13 godina uzme leti nesto da radi, za dzeparac? Pa se tako steknu navike da se od rada nesto i zaradi. Ali ne, leto je za plandovanje, zima je za sedenje po kaficima, prolece i jeseni su za muvanje, a Evropa i svet ce da daju kredite da se sve to placa. Dos'o konobar po racun, a mi se cudimo!!!

Radite, deco, samo radite, po 10-12-14-16 sati dnevno i imacete jednog dana sve i bice vase. Verujte. Sve ostalo je cista laz i glupost, narocito price o mentalitetu...

To tako nije tacno, u Njemackoj je prosjek 24 god., i tezi prema starijim prosjekom. Nemogu vise cuti ni citati kako je sve lose u Srbiji a sve super van Srbije. U 2006. god. 180.000 Njemaca je napustilo Njemacku zato sto nema posla, barem nestaju oni od kojih se moglo da zivi ovde. Konkurencija sa Kinom je ovde smanjila plate za 15-20%, troskove za dnevni zivot su uz energetsku politiku Rusije povecale za 30%. Ko zeli da radi oko 180 sati za prosjecno 1100 €, i kome ne smeta da odvoji 800 € za stan, telefon, struju, auto (ne veci ili bolji od Golf4), itd. neka dodje ovamo. Posao (radni ugovor)dobijas pretezno samo za 6,12 ili 24 meseca, koga onda cudi sto njemecka omladina ne radja decu, neka zna da se kratko trajnim radnim ugovorom ne moze stvarat buducnost. Nedaj boze da se desi Srbiji isto kao i u Poljskoj, gde se traze radne snage, zato sto im pobjegla omladina u inostranstvo, a sta tamo mladi narod iz istocne evrope u mnozini dozive je cesto uzasno...

ja sam se u ovom gradu, u ovoj zemlji kakva je, sa 20 godina osamostalio i bilo je zaista teško. I sad, posle 7 godina od osamostaljivanja ne cvetaju ruže. nemojmo da se zavaravamo da će na finansijskom planu u državi makar, nešto drastično promeniti u narednih 5-7 godina. A samostalni život podrazumeva finansijsku samostalnost i odgovornost pre svega. A polovina naše omladine i nema nameru da krene da radi ! Plate su im male, ne žele da se cimaju za male pare, i kad dobiju posao, ne žele dugo da se zadrže jer im uslovi neodgovaraju! Lakše im je da se vrate kući, gde će im roditelji staviti hranu na sto, platiti račune, dati novac za trošenje, itd.

U Australiji sam bio i video da deca već sa 16 žive samostalno, obično zbog odlaska u škole, ali se posle ne vraćaju kući! Sa 18 roditelji im kupuju kuću na kredit od 25-40 godina i bukvalno isteruju iz kuće. Kad se deca malo finansijski osamostale, preuzimaju kredit i voila, dete za 3-5 godina postaje potpuno finansijski samostalno i otplaćuje i svoj kredit za kuću.

Lek za naše uslove mislim da je pre svega u državi, u otvaranju novih radnih mesta, i podizanja standarda, povećanja prosečne plate na nekih 400 € recimo, sa kojom ljudi mogu već da planiraju nešto, da žive.

Ovo ostajanje kod kuće kod roditelja jer "nema "boljeg" je mnogo veći problem nego što se iz Vašeg članka može i naslutiti. Ljudi ostaju u vezama dugo, 7-8 godina i žele da se venčaju, sami smatraju da im je vreme, imaju 30+ godina, ali jednostavno sa dve plate od po 200 evra, svako mora na kraju dana da se vrati u svoju sobu u roditeljskoj kući.

Nadležni, dobro razmislite kuda plovi ovaj brod!

Poredjenje zivotnih uslova mladih u Srbiji i Evropi je vise nego neumenso. Mladi u Srbiji ne mogu da se ostamostale zato sto su ekonomske prilike takve a ne zato sto ne zele da se osamostale.
U Srbiji mlad covek moze da se ostamostali samo ako ima stan u nasledstvu ili ako zaradjuje visestruko natprosecne plate, uglavnom u stranim firmama i banaka, ali tih poslova je jako malo.
Najveci deo radi za neku prosecnu platu od 300-500 evra koja ne omogucava noramalan zivo

Mene i dan danas muce nocne more da nisam zavrsio fakultet. Probudim se u znoju, kao ostao mi jos jedan ispit... Jos bi zivot sa roditeljima pao ko jagoda na slag koji cuci na vrhu torte;)

U Srbiji za mlade mesta nema. Sada placamo cenu socjalnog inzenjeringa sprovodjenog pola veka posle drugog svetskog rata. Na zalost, generacije onih koji ostaju snosice posledice kratkovidosti ondasnjih vlastodrzaca.

Verujem da su generacije i generacije mladih izgubljene i da smo usli u vrzino kolo iz koga cemo tesko da izadjemo. Za mlade je jedini izlaz promena tima za koji igraju (citaj pasosa).

Iz moje generacije ('73), ko je ostao i jos zivi sa roditeljima, totalno je "odlepio" i rastao se od realnosti. Ljudi se menjaju dok su mladji, a bez dece, u tridesetim, pocinju da budu okrenuti sebi i bez volje za promenama.

Sa 18 god. definitivno ne ali sa 25 i vise sigurno moze.
To se naravno odnosi na ljude koji u 25. godini imaju steceno nekakvo zanimanje,brak ili vezu, i zaposlenje. Druga je prica da kod nas pogotovu u BGD polovina mladih izedju 25 i 30 godina nema stalnog partnera ili jos uvek uci neku skolu a to vec nije normalno.
A i roditelji su popustljiviji nego sto bi trebalo, oni treba da ohrabre decu na takav potez.

Matematika je to. Ima mladih koji zardjuju 10.000-12.000 (Ispod 200 Evra). I sta, ocekujete da zive odvojeno od roditelja? Lako je bogatima da nam dele lekcije, ali nisu svi bogati, i ne svojom krivicom.

Ma, o cemu pricate?
Zivela sam sa roditeljima do 27-e da bih ja NJIMA mogla placati NJIHOVE racune, a onda sam emigrirala u inostranstvo ne bih li uspela platiti i svoje i njihove.
Da li tu mozete da uporedite mlade iz Srbije i Evrope?

Student sam i nisam se jos uvek osamostalio od roditelja ali zelim da ucinim nesto po tom pitanju. Meni je kao i svima jasno da ne moze covek od 18 godina da izadje iz roditeljske kuce i da odmah krene da zaradjuje za sebe. Stvarno je glupa konstatacija da u zemljama gde se deca ranije osamostaljuju eksplicitno znaci da su ona i totalno samostalna. Pa normalno je da je to proces a ne radikalan potez. Kod nas to nije posledica neimastine vec filozofije zivota. S obzirom da je socializam omogucio mnogim stanovnicima ruralnih mesta da postanu urbani, moze se lako pretpostaviti da je to tekovina koji su ti ljudi doneli sa sobom. Takvih ljudi je mnogo stoga i takva situacija. Drugi aspekt problema je sigurno i finansijska situacija ali to ne sme da bude opravdanje. Ne mora covek da zivi u centru glavnog grada. Pa ako zamisljate da se osamostaljeni 18-godisnjaci nastanjuju u centru Stokholma, Njujorka, Londona ili slicnih metropola grdno se varate. Treci aspekt je pogresno vaspitanje koje dovodi do svega ovoga. Kod nas mladi hoce sve i to odmah. Ako nema uslove na koje je navikao covek ne moze da zivi. Tako kod nas razmisljaju ljudi mojih godina. To ili vodi u kriminal ili nastavak zivotu u roditeljskom domu.
Vi zakljucite da li je ovo problem u novcu ili u pogresnoj filozofiji zivota.

I u Kanadi se mladi sele u iznajmljene stanove, koje dele sa nekim - partnerom, prijateljem ili cimerom. Međutim, ovde su mladi puno ranije u nekoj stalnoj vezi, što olakšava osamostaljivanje. Stanovi za iznajmljivanje su uglavnom opremljeni (frižider, sporet, plakari...) što pojeftinjuje opremanje stana. Takođe, ovde možete kupiti nameštaj koji je lošeg kvaliteta - ali je jeftin i posluži za početak.

nije istina da 85 posto zivi kod roditelja! istina je 99.9% ni jedan moj prijatelj ili poznanik ne zivi sam! dakle ni JEDAN! necu da racunam ljude koji su dosli iz unutrasnjosti! jer njih opet roditelji finansiraju! istina jeste da zivot sa roditeljima gusi, da nismo svoji ljudi sa 20 25 30 35 godina! i onaj pas u mom dvoristu zna koja je njegova teritorija...
Radis za 200 eura kao masinski inzenjer i pitas se... da li da se osamostalim :) zasto da krecem od nule kao moji roditelji? i da bacim ovaj jedan zivot sto ga imam?
blago onima sto MOGU da zive sa roditeljima! a moji roditelji su se zrtvovali za mene i za to im hvala, i samo zbog toga ne zelim da me gledaju kako zivim u bedi! vec kada dodje pravi posao i pravi trenutak ja cu se osamostaliti! u 30..35..40. nije bitno!

Samo me interesuje koji je mudrac poredio nas sa bilo kojom normalnom zemljom? Ako neko radi za 300 evra a stan treba da plati 250, gde ce da zivi u parku?

Italijani su jos gori nego mi. http://www.thelocal.se/5118/20061005/A Svedjani su kontra primer. Tamo nije retko da se deca od 15-16 godina odsele dok jos idu u srednju skolu jer zele da zive sama. Mi treba da se odlucimo na koga da se ugledamo.

Da u tim skandinavskim zemljama gde i sama zivim uslovi su totalno drugaciji i stvarno ih ne treba porediti sa Srbijom. Ovde je skolovanje besplatno za sve pa i za strance. Ovde drzava studentima placa i stan i jos drzava daje studentski dzeparac svakom studentu. Ovde svi koji studiraju imaju pravo pored studentskog dzparca i na studentski kredit u visini od 3000 evra godisnje pa i vise a uslov za vracanje je 30 godina. I sada kad sve saberemo, studentski dzeparac mesecno od po 250 evra plus mesecni prosek od kredita nekih 300 evra, plus besplatan stan cine nekih 500 evra u kesu a sa tim jedan student moze da pokrije mesecne troskove. Pa za sto onda da se ne odvoje kad im je to drzava omogucila. Ti studenti jos i rade povremeno i tu zarade neki novac ekstra koji stede za putovanje. A da ne pricam dalje koliko skola i drzava daju ukoliko zelite da odete negde kao razmena studenata ili samo na praksu u inostranstvu. Samo tako uredjene drzave mogu da osposobe mlade ljude da peuzmu inicijativu i osamostale se. Mislim da se to u Srbiji nece dogoditi u skoroj buducnosti ali jesam za to da se ma kako izgledalo tesko i nemoguce treba osloboditi pasivnosti a za to je potrebno malo vise upornosti.

Zivim i radim u Londonu i mogu reci iz mog iskustva da nije bas sve kao sto kazu studije. Naime, znam veliki broj mladih ljudi iz Londona koji jos uvek zive sa svojim rodtieljima i kojima roditelji placaju Univerzitet. Oni rade part- time poslove i daju odredjenu kolicinu para roditeljima ali u Londonu je ipak tesko da se osamostale. Razlika u odnosu na BGD je to sto se ovde osamostale tako sto odu da zive u zajednicku sobu, ili samo sobu u kuci u kojoj zive 8,9 i vise ljudi. To lici na Friends ili Big Brother i tu su zaista najnizi troskovi zivota.U pitanju je standard koji mozes ili ne mozes sebi da priustis. Verujem da bi stan u Rakovici ili Borci bio puno jeftiniji za zivot, ali mi hocemo da zivimo na Vracaru za 100 evra mesecno. E , to ne moze. Ovde se u proseku putuje na posao preko sat vremena u jednom pravcu. To znaci da je tvoj radni dan 9 ili vise sati. Moze i krace, ako zivis blize centru ali to moras da platis. Nije lako, ali zivot je borba, isn't it?

Ne znam kako je u drugim zemljama u okruzenju ali zivim u Svajcarskoj i ovde se mladi ne "osamostaljavaju" sa 18 godina. To je stereotip! I ovde nema posla i ovde je tesko ziveti sam, pogotovu za tek izasle iz skole. Po mom iskustvu, prijatelji, poznanici itd odlaze od kuce tek posle 25-te, kada steknu bar malo novca (+ manje vishe siguran posao).
U Italiji je isti problem (zivim u italijanskom kantonu i manje vise znam situaciju). Sve je vishe ljudi sa vishe od 30 godina koji su jos kod roditelja.
Naravno, na sve to se nadovezuje i to sto ovde niko i ne razmislja o braku pre 30-te (ili bar jako malo njih). Dakle, kada se sve sabere, nije srbija puno drugacija, bar po onome sto sam mogao primetiti ovde.

Osnovni uslov osamostaljivanja je mogucnost da se dodje do stana!!!! To je ono sto ne mogu da oprostim ovoj Srbiji.Ja i muz radimo, imamo dvoje dece i nismo u mogucnosti da kupimo stan,bar ne,jos uvek.Nemamo kes za ucesce a nemamo ni mogucnosti da izdvajamo ratu od 200 evra mesecno jer nam plate nisu velike.Ja jos uvek mastam da cemo moci.Bez fizickog odvajanja nema ni razvoja licne odgovornosti niti bilo cega drugog. Imati svoj stan je preduslov svake druge nezavisnosti i razvoja.Obzirom na cinjenicu iznetu u tekstu o broju "mladih" koji zive sa roditeljima misljnja sam da bi podhitno nasa drzava trebala da omoguci maximalne olaksice da se ljudi skuce!To je osnov svakog mira i psihockog i bilo kog drugog.Nama, generalno kako naciji, nedostaje odgovornost u svakom smislu a ona se moze razviti samo mogucnoscu da mladi mogu svojim radom da ostvare svoje ciljeve, svoje snove.
Imati svoj krov nad glavom - Srpski san!

Ja kao roditelj zelim da se ukljucim u ovu diskusiju, jel moje je misljenj da treba cuje i glas roditelja.
Polazim od sebe imam dva sina,jedan od njih je zavrsio finansije, govori cisto,Srpski, Engleski, Francuski, Spanski i sluzi se Bugarskim jos trazi posao premda je polozio CSI Canadian Securities dva dela,CMT prvi deo, CFA prvi deo, sprema drugi deo Investment Management Techniques i trci deo Portfolio Mangement Techniques da bih dobijo CIM designation i istovremeno trazi posao od Novembra je imao tri razgovora i nudili su mu platu od $38,000 na/godinu sto znaci $3,200/bruto mesecno kada se odbiju razne takse dobije na ruke $1,800 na ruke. Sada da vidinmo sta moze da uradi sa tim parama, stan u Torontu je jednosoban $1,000 1,300/mesecno, ako zeli da kupi nesto od ostatka recimo ostalo mu je $800 mora sledecih 14% da smanji taj budjet, jel se placa taksa malte na sve sto kupis.Pozelisli da kupis kola rata je $350/mesec, osiguranje ako si mlad placas izmedju $3,500 - $5,000/godinu, internet i TV oko $100/mesec, telefon i struja $75/mesec jos ako imas studenski kredit recimo $30,000 interes na ove pare je oko $15,000 znaci moras da vratis $45,000 a to mu znaci $450/mesec za sledecih deset godina. Pa moje je pitanje gde mi je bolje da ostane kod roditelja da ustedi nesto para ili da ode i da placa gore navedene troskove. On nema studenski kredit jel je radio kao srednjoskolac i student u piceriji pa se skolovao. To su moja licna iskustva koja zelim da iznesem. Ovo je slucaj moj i mojeg sina, mozda ce sledeci slucaj biti kompletno razlicit treba li bih da ih cujemo vise kako bih mladi kod nas dobili informacije i da na tome grade svoje sutra.

ned

Drugovi su dobili i otkupili stanove (i to po vise stambenih jedinica) za relativno mali novac, pa danas kada su postali gospoda poceli su da se bave studijima kako su mladi neuspesni u odnosu na Evropu, kako se samo oslanjaju na roditelje itd. Sta bi svojevremeno (PRE 20 GODINA) nasi roditelji rekli da im je neko ponudio da podignu kredit od 120 hiljada maraka (60000 eura) sa ovim danasnjim uslovima vracanja, a radi resavanja stambenog pitanja ili da placaju cuvanje dece 400 maraka (200eura) mesecno jer nema mesta u vrticima? O cemu to mi onda pricamo?
Tada bi nekoga ko bi to prihvatio proglasili kompletnim ludakom mada su plate i zivotni standard bili daleko veci a kreditne kamate se nisu vezivale za stranu valutu ili euribor koeficijente.Gde to jos u svetu postoji da prihvatas dugorocan krediti sa mogucnoscu promene kamate? Sa takvim uslovima vrlo je tesko danas odluciti se na osamostaljivanje.

Cak i na zapadu, u Engleskoj npr., Srbi i Grci zive sa svojim roditeljima duze i zbog toga su svi na okupu i zive u velikim kucama, voze velika kola i prolaze sa manje novcanih izdataka, dok Englezi svoju decu bukvalno izbace vec sa 18, zive razdvojeno u malim kucama i sa vise troskova.

Mi smo, jednostavno, drugacija kultura od zapadnjaka.

To nema veze sa ekonomijom. To je deo kulture i tradicije. Ja licno mislim da je tradicija da se zivi zajedno dobra samo ako se ne svadjaju.

Јел знате да мулти-милијардер Пол Ален исто живи с кевом?

Ja sam samostalan od svoje 17-te godine, dakle skoro 13 godina i ne vidim da sam u nekoj prednosti u odnosu na moje prijatelje koji i dalje zive sa i od roditelja, cak vecina njih materijalno bolje prolazi od mene.

U Svajcarskoj veliko broj mladih koji studiraju, zive sa roditeljima, sem ako je grad u kome je fakultetet, toliko udaljen od mesta stanovanja da je to neizvodljivo. Onih koji se osamostale sa 18 godina je relativno malo i tada zive u takozvanim "stambenim zajednicama", tj. vise mladih iznajmi jedan veci stan u kome svako ima svoju sobu, a ostale prostorije zajednicki koriste.Ako zagusti, tu su roditelji da pripomognu. To su price za malu decu, kako se na Zapadu rano odlazi i sa 18 godina potpuno samostalno zivi!

... Ja mislim da, kao sto se u stvari ne zna koliko u BG zaista ima stanovnika, tako i ovaj procenat ne stima. Ne vjerujem u nase statistike, lazirane su ili sljampave. U BG, poslije rata u Bosni , se doselilo mnogo ljudi koji su ostali tu i zive u iznajmljenim stanovima, a uopste nisu u statistikama zavedeni jer su stanovi obicno izdati na crno. Mjesto boravista zavedeno u licnoj karti se u 90% slucajeva ne poklapa sa stvarnim prebivalistem.
Veliki je broj i studenata koji su se doselili iz unutrasnjosti Srbije, i nisu se vratili mamama i tatama, vec ostali da zive u BG, a isto tako 'na crno' u iznajmljenim stanovima, dok se vode po statistikama kao da zive u rodnoj kuci.
Beogradjani koje poznajem, imaju uglavnom preko 30 i uglavnom zive u maminom stanu. Svi ostali ne: zive na crno, rade na crno. Statistika mila dika...

... Evo ja zivim sa majkom, i radim, imam 33. god.
Vozim novi mercedes E270 i imam dovoljno para da mi majka ne misli kada ce da primi penziju i kolika je. Pre 12 godina, kad smo ostali bez oca, doprinosili smo pola pola otprilike, jer je moja plata bila jednaka penziji.
Danas imam svoju firmu ali nemam nameru da idem iz kuce. Dovoljno je velika za sve, kad se ozenim, imace ko da mi cuva dete kad treba, pomaze u kuci a sa druge strane, majcin zivot se u starosti nece svesti na besomucno gledanje televizije i hranjenje macke ili kuceta, vec ce da gleda svoje unuce/unucice kako rastu i da uziva sa njima u zivotu dokle to bude bilo moguce!

Zato danas treba izaci na izbore.

naravno, na zapadu postoji mogucnost(novcana)da mladi budu nezavisni posle 18-te. Oni uglavnom rade a mi ovde "uglavnom" filozofiramo. Moramo istoriju da rascistimo (mislim na proslost) pa cemo tek onda o prezentu i buducnosti.

Samo nek oni koji budu na vlasti naprave uslove da se radi, i da moze da se zivi od sopstvenog rada! I da oni vise rade, a manje filozofiraju!
A to ko ce sa kim da zivi u miru i slozi, je njegova licna stvar.

Pa kad je prosecna plata 250 Eura, ko moze da se odvoji sa 18 godina i sam da zivi ?

bla,bla,bla...svasta!Naravno da nije dobro zavisiti od roditelja, al'je bolje i ta zavisnost,nego zavisnost od toga da li si u nekoj stranci,da li poznajes nekoga tamo i tamo ,zato sto ti je potrebna sansa da se ostvaris,al'ti sansu ne daju ti i ti ,te ne poznaju, nisi faca ./Teoreticari bi trebalo da se posalju na prinudni rad -praksu.

Nema toliko garosnjera, crnih hlebova i margarina u ovoj zemlji da se zadovolje mogucnosti ljudi koji zaradjuju 150-250 Evra.

ja imam 26, zivim sama, radim i opet ne mogu da platim sve racune i da mi ostane za normalan zivot da imam svaki dan za hranu i prevoz do posla ,a da ne pricam o garderobi i potrepstinama van svakodnevnih izdataka. sa zavrsenim fakultetom i upisanim postdiplomskim studijama imam platu 22 000 i nisam stalno zaposlena. o cemu pricamo? nije istina da mladi nece da rade. samo kad odete na biro oni vam kazu da cete "jako tesko pronaci posao u struci" (tako su meni rekli). tacno je da ima onih koji nece da rade za 10 - 15 000. pa za koga da rade? za one sto organizuju cecine koncerte i putuju po srbiji?

E,ovako je u Svajcarskoj.Napunite 18 god.i odete u Opstinu sa jednim roditeljem i date izjavu da vise ne mozete kod roditelja jer ste punoletnni i oni ne zele da vise zivite sa njima.Onda mama ili tata tu izjavu potpisu,pa vam DR%
ZAVA u najkracem roku nalazi stan,koji ona p'laca,a ako nemate dovoljno za zivot,oni vam daju socijalnu pomoc.Kada jednom zavrsite skolu i zaposlite se onda se dogovorite u kom vremenskom periodu ce te vratiti,ali samo socijalnu omoc.Tako se radi u normalnim zemljama.Razmislite malo pre nego glasate!:q

Normalno je da ljudi sede kod kuce sa roditeljima, kada su plate male. Cik da vidim onoga ko ce da kupi stan, a plata mu je 20000 din, i koliki!
Bilo bi zanimljivo napraviti statistiku, ko su oni koji sede sa roditeljima, kolika im je plata, ako uopste rade, a zatim ih uporediti sa onima koji ne zive sa roditeljima, po istim parametrima.
Ali odgovor na pitanje zasto mladi sede kod roditelja sa preko 30 godina je i odgovor na pitanje poslodavcima zasto zaposljavaju samo "poznanike". A procenat onih koji ne zive sa roditeljima je direktno proporcionalan odnosu broja zaposlenih sa znanjem prema broju zaposlenih preko veze.

I moji su se ostamostalili sa 22god onomad 70tih. kad im je plata bila jedno 2000maraka iliti 2000evra (NE hiljadu evra, nego 2000EVRA). I odma dobili stan od drzave. To je sasvim normalna pojava kad imash kesh. Kad nemash onda i zivish do smrti sa roditeljima. TACKA

Gradjani "glavu gore" izaddjite na izbore "da vec danas bude bolje", jer "od nas zavisi" kakva ce biti srbija. "Narod najbolje zna" da "zivot nemoze da ceka", da "vredi se boriti" za "strucnost ispred politike". ZIVELA SRBIJA!!!!

Slazem se da nije sve u novcu, ima nesto i u glavama. Ali, ja smatram da je sa mojom glavom sve u redu. Sta onda nije u redu? Vidim da ovde neki kukaju kako sa 200-250 eura/mesecno ne mogu da se osamostale. A ja bih vas pitao, kako bi bilo da zivite u gradu u kome ja zivim i gde je prosecna zarada 11000 din./mesecno!? Nemojte uzimati Beograd za parametar, jer BG kao da nije u Srbiji. A sve zbog "beogradizacije" koja se nastavlja jos zesce i pored stalnih prica o regionalizaciji i decentralizaciji.
Moji su roditelji posao nasli par dana posto su poceli da ga traze, a ja ne mogu da ga nadjem ni posle 6 godina. Bilo je istina nekih povremenih i part-time poslova, ali nedeovoljno. Moji su roditelji sagradili kucu od 300 m2 za samo tri godine. Ali od '92 do danas skoro da nista nije radjeno na njoj. Oni koji imaju i radni staz i radno iskustvo i puno veza, ne mogu ni namestaj za jednu sobu da kupe, a mi pricamo o osamostaljenju mladih!? Gde god potrazim posao trazi se radno iskustvo od minimum 2 godine. Pa gde da ga steknem? A gde god sam bio u najuzem izboru za posao, zaposlili su nekog preko veze, ko nije ni bio prijavljen na konkurs.
Dok sam studirao delimicno sam se sam izdrzavao, ali to je bilo u BG-u, gde moj brat ima "platu" 400 eura za isti posao, za koji moja sestra ovde ima 9000 din. Onda nije ni cudo sto svi odavde beze u BG ili preko "grane".
Smatram sebe izuzetno zrelom i odgovornom osobom, moju devojku (takodje visoko obrazovanu), smatram mentalno sasvim samostalnom i iako smo 5 godina u vezi (oboje iz tzv. srednje klase), nikako da uspemo da stvorimo iole uslova da se uzmemo i osamostalimo. A tako to zelimo.
Nemojte mi reci da je do nas!!!

Meni nije jasno kakvo je to iscudjavanje.U jednoj patrijarhalnoj sredini se zivi u patrijarhalnoj zadruzi.Sta tu sad kao nije normalno?

Koliko god se krivica trazila u samim ljudima, ipak je najveca u drzavi. Mladi i njihov buduci zivot uopste nisu prioritet politicara ovog drustva. Na ovim, sada vec zavrsenim izborima, cak dve politicke partije su se obracale penzionerima kao dominatnom birackom telu. U pitanju su SPS i PUPS. Nemam nista protiv penzionera, oni bi trebalo da imaju sto je moguce lagodniji zivot, ali je neverovatno da politicke partije temelje svoje nastupe prema grupi ljudi koja je svoj doprinos drustvu uveliko dala. S druge strane, mladi se ovde ne posmatrajau kao ozbiljno biracko telo, jer cine najvecu grupu apstinenata, sto moze da se i posmatra kao teznja mladih da izbegnu bilo kakvu odgovornost i aktivno se ukljuce u odredjivanje svog daljeg zivota. Hteli mi to ili ne, taj buduci zivot, zavisi od politike, a nju biramo. Ipak, bez obzira sto se loptica krivice moze beskonacno prebacivati sa mladih na drzavu i obrnuto, drzava je za nijansu odgovrnija. Dacu jedan primer. Moji prijatelji zive u Glasgovu. Njihova cerka ide u skolu koja se placa mesecno, ali ne znam tacno koliko. Medjutim, drzava maloj daje nedeljni dzeparc u iznosu od 17 funti, sto znaci nesto preko 100 evra mesecno, sto u nekim slucajevima predstavlja mesecnu platu u Srbiji. Ovo samo predstavlja jedan lep gest drzave, koji ovde izostaje cak i kad su najtalentovaniji u pitanju.
Ja imam 30+ i zivim sa majkom. Zavrsio sam sasvim solidnu srednju skolu, ali posao u struci nikad nisam nasao jer jednostavno u novinama nisam video oglas za isti. Posao je takav da moze da se radi samo u jednoj firmu u Beogradu, a vezu nisam imao. Radio sam najrazlicitije poslove, vrlo posteno i odgovorno, ali plata je uvek bila mala da bi sprecavala i razmisljanje o nekakvom samostalnom zivotu. Posto sam video da od posla u struci nema nista, da su svi koje sam imao suvise losi, resio sam da zavrsim faks koji sam napustio upravo zbog toga da bih pronasao adekvatan posao koji bi omogucio osamostaljivanje, ali od toga nije bilo nista. Inace, od posla u struci bih komotno mogao da zivim sam, ukljucujuci i iznajmljivanje stana, iako je posao sa srednjom skolom.
Moj drug koji do blizu tridesete nije nista radio, dobio je posao vrlo lepo placen iako za to nije imao ni jednu kvalifikaciju, ali je imao preporuku, sto je danas eufemizam za vezu. Danas i on kao i mnogi prica kako ima posla ali da ljudi nece da rade.
I na kraju za sve koji zele da se osamostale a nisu nasli posao imam jedan predlog. Moj drug drzi jednu radnjicu i hteo bi da promeni radnicu. Neka svi zainteresovani ostave mail da bi mogao da ih kontaktira. Plata je 12000 dinara. Jedva cekam da vidim koliko ima zainteresovanih koji zele da se otisnu u samostalne vode.

To nema veze sa ekonomijom. To je deo kulture i tradicije. Ja licno mislim da je tradicija da se zivi zajedno dobra samo ako se ne svadjaju.

... Evo ja zivim sa majkom, i radim, imam 33. god.
Vozim novi mercedes E270 i imam dovoljno para da mi majka ne misli kada ce da primi penziju i kolika je. Pre 12 godina, kad smo ostali bez oca, doprinosili smo pola pola otprilike, jer je moja plata bila jednaka penziji.
Danas imam svoju firmu ali nemam nameru da idem iz kuce. Dovoljno je velika za sve, kad se ozenim, imace ko da mi cuva dete kad treba, pomaze u kuci a sa druge strane, majcin zivot se u starosti nece svesti na besomucno gledanje televizije i hranjenje macke ili kuceta, vec ce da gleda svoje unuce/unucice kako rastu i da uziva sa njima u zivotu dokle to bude bilo moguce!

To tako nije tacno, u Njemackoj je prosjek 24 god., i tezi prema starijim prosjekom. Nemogu vise cuti ni citati kako je sve lose u Srbiji a sve super van Srbije. U 2006. god. 180.000 Njemaca je napustilo Njemacku zato sto nema posla, barem nestaju oni od kojih se moglo da zivi ovde. Konkurencija sa Kinom je ovde smanjila plate za 15-20%, troskove za dnevni zivot su uz energetsku politiku Rusije povecale za 30%. Ko zeli da radi oko 180 sati za prosjecno 1100 €, i kome ne smeta da odvoji 800 € za stan, telefon, struju, auto (ne veci ili bolji od Golf4), itd. neka dodje ovamo. Posao (radni ugovor)dobijas pretezno samo za 6,12 ili 24 meseca, koga onda cudi sto njemecka omladina ne radja decu, neka zna da se kratko trajnim radnim ugovorom ne moze stvarat buducnost. Nedaj boze da se desi Srbiji isto kao i u Poljskoj, gde se traze radne snage, zato sto im pobjegla omladina u inostranstvo, a sta tamo mladi narod iz istocne evrope u mnozini dozive je cesto uzasno...

Zato danas treba izaci na izbore.

Samo me interesuje koji je mudrac poredio nas sa bilo kojom normalnom zemljom? Ako neko radi za 300 evra a stan treba da plati 250, gde ce da zivi u parku?

Samo nek oni koji budu na vlasti naprave uslove da se radi, i da moze da se zivi od sopstvenog rada! I da oni vise rade, a manje filozofiraju!
A to ko ce sa kim da zivi u miru i slozi, je njegova licna stvar.

Pa kad je prosecna plata 250 Eura, ko moze da se odvoji sa 18 godina i sam da zivi ?

bla,bla,bla...svasta!Naravno da nije dobro zavisiti od roditelja, al'je bolje i ta zavisnost,nego zavisnost od toga da li si u nekoj stranci,da li poznajes nekoga tamo i tamo ,zato sto ti je potrebna sansa da se ostvaris,al'ti sansu ne daju ti i ti ,te ne poznaju, nisi faca ./Teoreticari bi trebalo da se posalju na prinudni rad -praksu.

Da u tim skandinavskim zemljama gde i sama zivim uslovi su totalno drugaciji i stvarno ih ne treba porediti sa Srbijom. Ovde je skolovanje besplatno za sve pa i za strance. Ovde drzava studentima placa i stan i jos drzava daje studentski dzeparac svakom studentu. Ovde svi koji studiraju imaju pravo pored studentskog dzparca i na studentski kredit u visini od 3000 evra godisnje pa i vise a uslov za vracanje je 30 godina. I sada kad sve saberemo, studentski dzeparac mesecno od po 250 evra plus mesecni prosek od kredita nekih 300 evra, plus besplatan stan cine nekih 500 evra u kesu a sa tim jedan student moze da pokrije mesecne troskove. Pa za sto onda da se ne odvoje kad im je to drzava omogucila. Ti studenti jos i rade povremeno i tu zarade neki novac ekstra koji stede za putovanje. A da ne pricam dalje koliko skola i drzava daju ukoliko zelite da odete negde kao razmena studenata ili samo na praksu u inostranstvu. Samo tako uredjene drzave mogu da osposobe mlade ljude da peuzmu inicijativu i osamostale se. Mislim da se to u Srbiji nece dogoditi u skoroj buducnosti ali jesam za to da se ma kako izgledalo tesko i nemoguce treba osloboditi pasivnosti a za to je potrebno malo vise upornosti.

Poredjenje zivotnih uslova mladih u Srbiji i Evropi je vise nego neumenso. Mladi u Srbiji ne mogu da se ostamostale zato sto su ekonomske prilike takve a ne zato sto ne zele da se osamostale.
U Srbiji mlad covek moze da se ostamostali samo ako ima stan u nasledstvu ili ako zaradjuje visestruko natprosecne plate, uglavnom u stranim firmama i banaka, ali tih poslova je jako malo.
Najveci deo radi za neku prosecnu platu od 300-500 evra koja ne omogucava noramalan zivo

ja imam 26, zivim sama, radim i opet ne mogu da platim sve racune i da mi ostane za normalan zivot da imam svaki dan za hranu i prevoz do posla ,a da ne pricam o garderobi i potrepstinama van svakodnevnih izdataka. sa zavrsenim fakultetom i upisanim postdiplomskim studijama imam platu 22 000 i nisam stalno zaposlena. o cemu pricamo? nije istina da mladi nece da rade. samo kad odete na biro oni vam kazu da cete "jako tesko pronaci posao u struci" (tako su meni rekli). tacno je da ima onih koji nece da rade za 10 - 15 000. pa za koga da rade? za one sto organizuju cecine koncerte i putuju po srbiji?

Matematika je to. Ima mladih koji zardjuju 10.000-12.000 (Ispod 200 Evra). I sta, ocekujete da zive odvojeno od roditelja? Lako je bogatima da nam dele lekcije, ali nisu svi bogati, i ne svojom krivicom.

Ma, o cemu pricate?
Zivela sam sa roditeljima do 27-e da bih ja NJIMA mogla placati NJIHOVE racune, a onda sam emigrirala u inostranstvo ne bih li uspela platiti i svoje i njihove.
Da li tu mozete da uporedite mlade iz Srbije i Evrope?

E,ovako je u Svajcarskoj.Napunite 18 god.i odete u Opstinu sa jednim roditeljem i date izjavu da vise ne mozete kod roditelja jer ste punoletnni i oni ne zele da vise zivite sa njima.Onda mama ili tata tu izjavu potpisu,pa vam DR%
ZAVA u najkracem roku nalazi stan,koji ona p'laca,a ako nemate dovoljno za zivot,oni vam daju socijalnu pomoc.Kada jednom zavrsite skolu i zaposlite se onda se dogovorite u kom vremenskom periodu ce te vratiti,ali samo socijalnu omoc.Tako se radi u normalnim zemljama.Razmislite malo pre nego glasate!:q

Normalno je da ljudi sede kod kuce sa roditeljima, kada su plate male. Cik da vidim onoga ko ce da kupi stan, a plata mu je 20000 din, i koliki!
Bilo bi zanimljivo napraviti statistiku, ko su oni koji sede sa roditeljima, kolika im je plata, ako uopste rade, a zatim ih uporediti sa onima koji ne zive sa roditeljima, po istim parametrima.
Ali odgovor na pitanje zasto mladi sede kod roditelja sa preko 30 godina je i odgovor na pitanje poslodavcima zasto zaposljavaju samo "poznanike". A procenat onih koji ne zive sa roditeljima je direktno proporcionalan odnosu broja zaposlenih sa znanjem prema broju zaposlenih preko veze.

Slazem se da nije sve u novcu, ima nesto i u glavama. Ali, ja smatram da je sa mojom glavom sve u redu. Sta onda nije u redu? Vidim da ovde neki kukaju kako sa 200-250 eura/mesecno ne mogu da se osamostale. A ja bih vas pitao, kako bi bilo da zivite u gradu u kome ja zivim i gde je prosecna zarada 11000 din./mesecno!? Nemojte uzimati Beograd za parametar, jer BG kao da nije u Srbiji. A sve zbog "beogradizacije" koja se nastavlja jos zesce i pored stalnih prica o regionalizaciji i decentralizaciji.
Moji su roditelji posao nasli par dana posto su poceli da ga traze, a ja ne mogu da ga nadjem ni posle 6 godina. Bilo je istina nekih povremenih i part-time poslova, ali nedeovoljno. Moji su roditelji sagradili kucu od 300 m2 za samo tri godine. Ali od '92 do danas skoro da nista nije radjeno na njoj. Oni koji imaju i radni staz i radno iskustvo i puno veza, ne mogu ni namestaj za jednu sobu da kupe, a mi pricamo o osamostaljenju mladih!? Gde god potrazim posao trazi se radno iskustvo od minimum 2 godine. Pa gde da ga steknem? A gde god sam bio u najuzem izboru za posao, zaposlili su nekog preko veze, ko nije ni bio prijavljen na konkurs.
Dok sam studirao delimicno sam se sam izdrzavao, ali to je bilo u BG-u, gde moj brat ima "platu" 400 eura za isti posao, za koji moja sestra ovde ima 9000 din. Onda nije ni cudo sto svi odavde beze u BG ili preko "grane".
Smatram sebe izuzetno zrelom i odgovornom osobom, moju devojku (takodje visoko obrazovanu), smatram mentalno sasvim samostalnom i iako smo 5 godina u vezi (oboje iz tzv. srednje klase), nikako da uspemo da stvorimo iole uslova da se uzmemo i osamostalimo. A tako to zelimo.
Nemojte mi reci da je do nas!!!

Јел знате да мулти-милијардер Пол Ален исто живи с кевом?

U Svajcarskoj veliko broj mladih koji studiraju, zive sa roditeljima, sem ako je grad u kome je fakultetet, toliko udaljen od mesta stanovanja da je to neizvodljivo. Onih koji se osamostale sa 18 godina je relativno malo i tada zive u takozvanim "stambenim zajednicama", tj. vise mladih iznajmi jedan veci stan u kome svako ima svoju sobu, a ostale prostorije zajednicki koriste.Ako zagusti, tu su roditelji da pripomognu. To su price za malu decu, kako se na Zapadu rano odlazi i sa 18 godina potpuno samostalno zivi!

Imam 33 god. Jedva sam se odlucio da se ozenim pre četiri godine - najviše zbog nade u tzv. promene. Imao sam tu srecu da su moji roditelji sagradili kucu a jedna kuca ostala od pokojnog dede, te sam se ja ''osamostalio'' u njoj. Do skora smo radili i ja i supruga a onda sam ja ostao bez posla. Imamo dvoje male dece, stan ne placamo ali moramo da placamo sve ostalo (struju, komunalije, hranu a i ne bi bilo lepo da idemo goli i bosi po ulici). Sta mislite kako ''uzivamo''? Zapalio bih sve politicare!!!! Gledam samo da nekako odskolujem decu i da ostanu normalna pa da odu odavde sto dalje i da se nikada ne vrate !!!!

Ko kod nas sa 12-13 godina uzme leti nesto da radi, za dzeparac? Pa se tako steknu navike da se od rada nesto i zaradi. Ali ne, leto je za plandovanje, zima je za sedenje po kaficima, prolece i jeseni su za muvanje, a Evropa i svet ce da daju kredite da se sve to placa. Dos'o konobar po racun, a mi se cudimo!!!

Radite, deco, samo radite, po 10-12-14-16 sati dnevno i imacete jednog dana sve i bice vase. Verujte. Sve ostalo je cista laz i glupost, narocito price o mentalitetu...

Koliko god se krivica trazila u samim ljudima, ipak je najveca u drzavi. Mladi i njihov buduci zivot uopste nisu prioritet politicara ovog drustva. Na ovim, sada vec zavrsenim izborima, cak dve politicke partije su se obracale penzionerima kao dominatnom birackom telu. U pitanju su SPS i PUPS. Nemam nista protiv penzionera, oni bi trebalo da imaju sto je moguce lagodniji zivot, ali je neverovatno da politicke partije temelje svoje nastupe prema grupi ljudi koja je svoj doprinos drustvu uveliko dala. S druge strane, mladi se ovde ne posmatrajau kao ozbiljno biracko telo, jer cine najvecu grupu apstinenata, sto moze da se i posmatra kao teznja mladih da izbegnu bilo kakvu odgovornost i aktivno se ukljuce u odredjivanje svog daljeg zivota. Hteli mi to ili ne, taj buduci zivot, zavisi od politike, a nju biramo. Ipak, bez obzira sto se loptica krivice moze beskonacno prebacivati sa mladih na drzavu i obrnuto, drzava je za nijansu odgovrnija. Dacu jedan primer. Moji prijatelji zive u Glasgovu. Njihova cerka ide u skolu koja se placa mesecno, ali ne znam tacno koliko. Medjutim, drzava maloj daje nedeljni dzeparc u iznosu od 17 funti, sto znaci nesto preko 100 evra mesecno, sto u nekim slucajevima predstavlja mesecnu platu u Srbiji. Ovo samo predstavlja jedan lep gest drzave, koji ovde izostaje cak i kad su najtalentovaniji u pitanju.
Ja imam 30+ i zivim sa majkom. Zavrsio sam sasvim solidnu srednju skolu, ali posao u struci nikad nisam nasao jer jednostavno u novinama nisam video oglas za isti. Posao je takav da moze da se radi samo u jednoj firmu u Beogradu, a vezu nisam imao. Radio sam najrazlicitije poslove, vrlo posteno i odgovorno, ali plata je uvek bila mala da bi sprecavala i razmisljanje o nekakvom samostalnom zivotu. Posto sam video da od posla u struci nema nista, da su svi koje sam imao suvise losi, resio sam da zavrsim faks koji sam napustio upravo zbog toga da bih pronasao adekvatan posao koji bi omogucio osamostaljivanje, ali od toga nije bilo nista. Inace, od posla u struci bih komotno mogao da zivim sam, ukljucujuci i iznajmljivanje stana, iako je posao sa srednjom skolom.
Moj drug koji do blizu tridesete nije nista radio, dobio je posao vrlo lepo placen iako za to nije imao ni jednu kvalifikaciju, ali je imao preporuku, sto je danas eufemizam za vezu. Danas i on kao i mnogi prica kako ima posla ali da ljudi nece da rade.
I na kraju za sve koji zele da se osamostale a nisu nasli posao imam jedan predlog. Moj drug drzi jednu radnjicu i hteo bi da promeni radnicu. Neka svi zainteresovani ostave mail da bi mogao da ih kontaktira. Plata je 12000 dinara. Jedva cekam da vidim koliko ima zainteresovanih koji zele da se otisnu u samostalne vode.

nije istina da 85 posto zivi kod roditelja! istina je 99.9% ni jedan moj prijatelj ili poznanik ne zivi sam! dakle ni JEDAN! necu da racunam ljude koji su dosli iz unutrasnjosti! jer njih opet roditelji finansiraju! istina jeste da zivot sa roditeljima gusi, da nismo svoji ljudi sa 20 25 30 35 godina! i onaj pas u mom dvoristu zna koja je njegova teritorija...
Radis za 200 eura kao masinski inzenjer i pitas se... da li da se osamostalim :) zasto da krecem od nule kao moji roditelji? i da bacim ovaj jedan zivot sto ga imam?
blago onima sto MOGU da zive sa roditeljima! a moji roditelji su se zrtvovali za mene i za to im hvala, i samo zbog toga ne zelim da me gledaju kako zivim u bedi! vec kada dodje pravi posao i pravi trenutak ja cu se osamostaliti! u 30..35..40. nije bitno!

Nema toliko garosnjera, crnih hlebova i margarina u ovoj zemlji da se zadovolje mogucnosti ljudi koji zaradjuju 150-250 Evra.

I moji su se ostamostalili sa 22god onomad 70tih. kad im je plata bila jedno 2000maraka iliti 2000evra (NE hiljadu evra, nego 2000EVRA). I odma dobili stan od drzave. To je sasvim normalna pojava kad imash kesh. Kad nemash onda i zivish do smrti sa roditeljima. TACKA

Gradjani "glavu gore" izaddjite na izbore "da vec danas bude bolje", jer "od nas zavisi" kakva ce biti srbija. "Narod najbolje zna" da "zivot nemoze da ceka", da "vredi se boriti" za "strucnost ispred politike". ZIVELA SRBIJA!!!!

Meni nije jasno kakvo je to iscudjavanje.U jednoj patrijarhalnoj sredini se zivi u patrijarhalnoj zadruzi.Sta tu sad kao nije normalno?

Atipican - tipican primer:
Kod malog broja ljudi je problem u glavi. Najcesce je problem u dzepu!
Osamostalio sam se sa 22 godine i zbog toga osecao nikad bolje. Roditelji su mi tada bili prijatelji. Ako procenim da njihov savet ima smisla, poslusacu ih. I, onda je vrednost eura porasla a moja plata ostala ista. Bila mi je potrebna pomoc, na pocetku, da kupim komad garderobe a na kraju da prezivim. Uvidevsi da to nigde ne vodi, vratio sam se kuci. Ne pitajte me kako se osecam. Cak i ne razgovaram sa roditeljima. Osecam se kao zatvorenik.
Zato, pripremite teren i kada procenite da trebate da napustite dom u kome ste odrasli, uradite to jednom za svagda. Spoznacete sebe. Bice vam... o ... puno lepse i bolje. A to kako cete da se osecate - uzivajte u tom osecaju sami.
Za sve sto nam se desava, odgovorna je drzava i neki tamo rezim. Glavu gore jer zivot, u Srbiji, pocinje u 30-oj!

I u Kanadi se mladi sele u iznajmljene stanove, koje dele sa nekim - partnerom, prijateljem ili cimerom. Međutim, ovde su mladi puno ranije u nekoj stalnoj vezi, što olakšava osamostaljivanje. Stanovi za iznajmljivanje su uglavnom opremljeni (frižider, sporet, plakari...) što pojeftinjuje opremanje stana. Takođe, ovde možete kupiti nameštaj koji je lošeg kvaliteta - ali je jeftin i posluži za početak.

naravno, na zapadu postoji mogucnost(novcana)da mladi budu nezavisni posle 18-te. Oni uglavnom rade a mi ovde "uglavnom" filozofiramo. Moramo istoriju da rascistimo (mislim na proslost) pa cemo tek onda o prezentu i buducnosti.

Odlican clanak! Tacno tako, Srpska omaldina vishe voli da zuji po kladionicma/klubovima, studira u 33 zivi sa mamom i tatom i ocekuje da mu drzava pomogne da se odvoji od majchne sise. Sve je u glavi i ne zavisi od puno para!

Ne znam sta svi smatraju da odvajenjem od roditelja morau da zive samo i racunaju kiriju 250 evra.
Ni na zapadu nije tako, retko ko zivi stan, svi uglavnom dele stan sa nekim.
Najcesci su primeri gde njih 3 dele jedan stan.

Dakle izvodljivo je i to u Srbiji, nego su vas tate i mame ipak razmazile previse pa hocete svoj stan. Mozda, ali pre 20 godina.

Ma nisu samo pare izgovor. Ja poznajem nekoliko ljudi koji odlicno zaradjuju, a i dalje zive pod majcinskim krovom. Njihov odgovor je sto bi se selili i placali kiriju, kad im ovde majka i kuva i pere. Ja sam 10 godina sanjao da zivim sam, i cim sam dobio priliku iskoristio sam je. Mogu reci da se nikad bolje nisam osecao. Mislim da pre svega muskarac gubi deo svog karaktera ziveci dugo sa svojom majkom. Od kada sam se preselio moji odnosi sa porodicom su se popravili.

Zivim i radim u Londonu i mogu reci iz mog iskustva da nije bas sve kao sto kazu studije. Naime, znam veliki broj mladih ljudi iz Londona koji jos uvek zive sa svojim rodtieljima i kojima roditelji placaju Univerzitet. Oni rade part- time poslove i daju odredjenu kolicinu para roditeljima ali u Londonu je ipak tesko da se osamostale. Razlika u odnosu na BGD je to sto se ovde osamostale tako sto odu da zive u zajednicku sobu, ili samo sobu u kuci u kojoj zive 8,9 i vise ljudi. To lici na Friends ili Big Brother i tu su zaista najnizi troskovi zivota.U pitanju je standard koji mozes ili ne mozes sebi da priustis. Verujem da bi stan u Rakovici ili Borci bio puno jeftiniji za zivot, ali mi hocemo da zivimo na Vracaru za 100 evra mesecno. E , to ne moze. Ovde se u proseku putuje na posao preko sat vremena u jednom pravcu. To znaci da je tvoj radni dan 9 ili vise sati. Moze i krace, ako zivis blize centru ali to moras da platis. Nije lako, ali zivot je borba, isn't it?

Mene i dan danas muce nocne more da nisam zavrsio fakultet. Probudim se u znoju, kao ostao mi jos jedan ispit... Jos bi zivot sa roditeljima pao ko jagoda na slag koji cuci na vrhu torte;)

U Srbiji za mlade mesta nema. Sada placamo cenu socjalnog inzenjeringa sprovodjenog pola veka posle drugog svetskog rata. Na zalost, generacije onih koji ostaju snosice posledice kratkovidosti ondasnjih vlastodrzaca.

Verujem da su generacije i generacije mladih izgubljene i da smo usli u vrzino kolo iz koga cemo tesko da izadjemo. Za mlade je jedini izlaz promena tima za koji igraju (citaj pasosa).

Iz moje generacije ('73), ko je ostao i jos zivi sa roditeljima, totalno je "odlepio" i rastao se od realnosti. Ljudi se menjaju dok su mladji, a bez dece, u tridesetim, pocinju da budu okrenuti sebi i bez volje za promenama.

Sa 18 god. definitivno ne ali sa 25 i vise sigurno moze.
To se naravno odnosi na ljude koji u 25. godini imaju steceno nekakvo zanimanje,brak ili vezu, i zaposlenje. Druga je prica da kod nas pogotovu u BGD polovina mladih izedju 25 i 30 godina nema stalnog partnera ili jos uvek uci neku skolu a to vec nije normalno.
A i roditelji su popustljiviji nego sto bi trebalo, oni treba da ohrabre decu na takav potez.

Osnovni uslov osamostaljivanja je mogucnost da se dodje do stana!!!! To je ono sto ne mogu da oprostim ovoj Srbiji.Ja i muz radimo, imamo dvoje dece i nismo u mogucnosti da kupimo stan,bar ne,jos uvek.Nemamo kes za ucesce a nemamo ni mogucnosti da izdvajamo ratu od 200 evra mesecno jer nam plate nisu velike.Ja jos uvek mastam da cemo moci.Bez fizickog odvajanja nema ni razvoja licne odgovornosti niti bilo cega drugog. Imati svoj stan je preduslov svake druge nezavisnosti i razvoja.Obzirom na cinjenicu iznetu u tekstu o broju "mladih" koji zive sa roditeljima misljnja sam da bi podhitno nasa drzava trebala da omoguci maximalne olaksice da se ljudi skuce!To je osnov svakog mira i psihockog i bilo kog drugog.Nama, generalno kako naciji, nedostaje odgovornost u svakom smislu a ona se moze razviti samo mogucnoscu da mladi mogu svojim radom da ostvare svoje ciljeve, svoje snove.
Imati svoj krov nad glavom - Srpski san!

Nije u pitanju kolika je plata vec odluka da li ce da zivi sam.Plata od 300 evra i stan od 250 ali ako zivi sa svojim partnerom to je plus 300 evra za druge potrebe.E o tome ovde ne pisu da ima ljudi i sa preko 30 godina koji ne osnivaju bracne zajednice, sa istim izgovorom ekonomska situacija. Pa posle drugog svetskog rata ekonomska situacija je bila katastrofalna pa su se ljudi osamostaljivali. Ipak mislim da sve to zavisi od roditelja kako upucuje svoje dete.

I posle tridesete sa roditeljima

mislim da previse ljudi traze izgovor u drzavi i da od nje ocekuju nesto. To su samo izgovori za njihovu nesposobnost i tesko navikavanje na promene kao i od situacija od kojih beze i roditelje podturaju u te situacije
Iskoristio sam prvu priliku i otisao od kuce i mogu vam reci da se super osecam, moj zivot, moja kontrola, nema mame, nema tate. A te price da si u stranci ili prekobabe nasao posao, jesu tacne ali ako je neko sposoban, te price nece slusati, pobedice ih :) srdjos

Ja kao roditelj zelim da se ukljucim u ovu diskusiju, jel moje je misljenj da treba cuje i glas roditelja.
Polazim od sebe imam dva sina,jedan od njih je zavrsio finansije, govori cisto,Srpski, Engleski, Francuski, Spanski i sluzi se Bugarskim jos trazi posao premda je polozio CSI Canadian Securities dva dela,CMT prvi deo, CFA prvi deo, sprema drugi deo Investment Management Techniques i trci deo Portfolio Mangement Techniques da bih dobijo CIM designation i istovremeno trazi posao od Novembra je imao tri razgovora i nudili su mu platu od $38,000 na/godinu sto znaci $3,200/bruto mesecno kada se odbiju razne takse dobije na ruke $1,800 na ruke. Sada da vidinmo sta moze da uradi sa tim parama, stan u Torontu je jednosoban $1,000 1,300/mesecno, ako zeli da kupi nesto od ostatka recimo ostalo mu je $800 mora sledecih 14% da smanji taj budjet, jel se placa taksa malte na sve sto kupis.Pozelisli da kupis kola rata je $350/mesec, osiguranje ako si mlad placas izmedju $3,500 - $5,000/godinu, internet i TV oko $100/mesec, telefon i struja $75/mesec jos ako imas studenski kredit recimo $30,000 interes na ove pare je oko $15,000 znaci moras da vratis $45,000 a to mu znaci $450/mesec za sledecih deset godina. Pa moje je pitanje gde mi je bolje da ostane kod roditelja da ustedi nesto para ili da ode i da placa gore navedene troskove. On nema studenski kredit jel je radio kao srednjoskolac i student u piceriji pa se skolovao. To su moja licna iskustva koja zelim da iznesem. Ovo je slucaj moj i mojeg sina, mozda ce sledeci slucaj biti kompletno razlicit treba li bih da ih cujemo vise kako bih mladi kod nas dobili informacije i da na tome grade svoje sutra.

ned

Mnogo se filosofira, a malo se radi kod nas, u svakom pogledu. I uvek je necija tudja krivica, ili situacija, nikad sopstvena odgovornost.A to je tesko priznati.Kad se to uvidi onda se pravi plan realizacije promene u samom sebi.To nije lako,ali je zdravije za svaku osobu.Zivim i radim u Londonu vec 16 godina, dosla sam sa 18 sa $50 u dzepu(nisam ni funte imala).Moja majka nije mogla da da vise.I kad me neko kaze, e lako je tebi, mislim se, lakse mi je sada ako to mislite, ali do relativne normale doslo je radom i velikim naporom.Treba to izdrzati.I nije tacno da meni bas cvetaju ruze, ali se trudim da sebi obezbedim normalan zivot i da vidim sveta.Ono sto sam u medjuvremenu naucila nema cene i zato hocu ovo da podelim sa vama, jer samo dobro moze da izadje iz toga - nista lose. Al'budite spremni za maraton koji nema kraja. Kad ste jednom u kondiciji, sve ce postati mnogo bolje; verujte u svoje sposobnosti, budite uporni i ne klonite duhom.Sa 30+ godina, menja se pozicija odgovornosti : mi postajemo roditelji nasim roditeljima.
Jel'hoces normalu, e onda radi na tome i ne ocekuj pomoc ni od koga, ako nisi invalid.

Toliko od mene.

Neko je ovde pobrkao loncice... Zale se svrseni studenti da nemaju dovoljno placen posao da bi mogli da se osamostale. Pobogu dame i gospodo, zar nije bas to grupa gradjana Srbije koja treba da obezbedi posao sebi i drugima. Pa zar ocekujete da Vas zaposli neko za 8 rareda osnovne skole? Bas vi ste ti, buduci srpski menadzeri, koji uz pomoc stecenog znanja na fakultetu, treba da pokrenete privredu ove zemlje. Kazete, treba drzava da nam obezbedi posao. Pa ko je drzava?,Pa mi smo drzava, svi mi koji imamo drzavljanstvo ove zemlje, sto znaci da samo mi, sami sebi mozemo obezbediti posao. Onomad neka delegacija privrednika iz Irske rece: "Svaki 6-ti stanovnik Srbije mora da otvori malo preduzece i da zaposli 4 svoje komsije, samo tako cete nezaposlenost svesti na nizak nivo." Molim da me neko demantuje ako nisam u pravu.

Ne postoji dovoljno jak argument zasto mladi ljudi ne mogu da se osamostale u Srbiji.Svi smo svestni da nije sjajna ekonomska situacija ali ako neko stvarno zeli da,konacno stupi u SVOJ zivot, onda mora da se potrudi i velikim procentom i moguce. Nije lako ali je moguce.Ako ne odmah sam,onda svako ima super prijatelja, drugara/cu za ceo zivot, sa kojim moze da iznajmi pristojan stan i deli kiriju.Posao moze da se nadje.Nije lako ali je moguce.Osamostaljivanje je najlepsa stvar koja moze da se desi jednoj individui.Taj cin u zivotu nosi puno fantasticnih stvari koje se reflektuju da dalju izgradnju osobe/licnosti.Ne moram da navodim konkretne stvari, svi smo ih svestni.Ali jedno je sigurno, osoba postaje odgovorna, stara se o sebi, postaje svestnija sveta oko sebe, gasi se bajka o magicnom svetu gde je sve spremno i podgrejano i napokon pocinje stvarni zivot.Pocinju da se desavaju sjajne stvari,vise cenite sami sebe, srecniji ste i zadovoljniji.Ne moraju biti veliki uspesi,preko noci.Sve treba vreme.Ali kada krene taj "stvarni"zivot, kao da vam neko ubrizga odgromnu kolicinu energije i volje da nesto dokazete sami.Puno mladih u Srbiji ne poznaje taj osecaj jer nisu sebi stvorili takvu sredinu.Oslobodite svoje roditelje od vas(dece) a sebi dajte slobodu!Svima ce biti lepse,na kraju i vasi roditelji hoce nazad svoj zivot.dosta su se o vama brinuli, hoce i oni ponovo da se zaljube,da budu romanticni!koliko njima date,dajete i sebi!
Ja sam to dao svojim roditeljima kada mi je bilo 19.I mislim da su srecni.Nije bilo lako u pocetku ali sve na kraju bude onako kako zamisljate ako na tome radite!Ja sam to ucinio u inostranstvu i mislim da je cak i mnogo teze nego to uraditi u rodnom gradu.Koliko god mi obicni smrtnici misleli da je svet tolerantan i dalje postoji ksenofobija i stranac ce uvek biti stranac.Tesko je ali kad uhvatite talas onda je SJAJNO!!! Nista vas ne moze zaustaviti!Izvolite...dobrodosli u vas i samo vas Zivot...

Cak i na zapadu, u Engleskoj npr., Srbi i Grci zive sa svojim roditeljima duze i zbog toga su svi na okupu i zive u velikim kucama, voze velika kola i prolaze sa manje novcanih izdataka, dok Englezi svoju decu bukvalno izbace vec sa 18, zive razdvojeno u malim kucama i sa vise troskova.

Mi smo, jednostavno, drugacija kultura od zapadnjaka.

Reakcije su dobre ali uglavnom u pogresnu metu. Koliko se krivica na 30-godisnjim "maminim mazama", toliko je i na roditeljima. Mars napolje i gotova stvar. Drugo, ti lezilebovici i ne razmisljaju o tome da i roditelji imaju prava na neki zivot, da budu svoji na svome, i sto je najvaznije, SAMI.Poruka roditeljima: kad vidite vaseg mezimca/mezimicu da godinama "smrdi" po kuci i nista ne radi, sut kartu i to je to.

Ne samo da zive sa mamom i tatom u udobnom "hotelu Mama", nego se ne bi snasli sami kad bi se malo udaljili od svoje kuce.
Tuzna situacija sve u svemu. Delimicno sami krivi, delimicno zrtve sistema i stanja u zemji.
Ovde na zapadu se ne napusta dom sa 18, nego vec sa 16 godina - sto je pozitivna stvar. Nijedna zena sa zapada se ne bi udala za Srbina koji jos zivi kod mame i tate. To bi joj bilo smesno.

Evo nekoliko reci o roditeljima.
Zivim u Torontu vec dvadeset godina i po logici stvari znam dosta nasih ljudi. Deca su nam rasla zajedno i jednog dana vecina je krenula na fakultete. Ali za razliku od drugih etnickih grupa, vecina nase dece provodi poprilicno lagodan studenski zivot u roditeljskim kucama.Naime, o cemu se radi. Roditelji, jos optereceni prevazidjenim socijalisticko-komunistickim shvatanjima i pogledima na zivot, dosta negativno uticu na razvoj svoje dece.

Kako to rade? Jednostavno... decu ne motivisu da se dovoljno zrtvuju i rade pod izgovorom da su i njih njihovi roditelji izdrzavali dok su studirali i da rad ovde, u trulom kapitalizmu, i nije nista drugo do puka eksploatacija. A deca su toliko mlada i osetljiva. Neka budu sretna i neka samo uzivaju, roditelji ce se o tome pobrinuti, kao nekada i njihovi o njima.

I sta se desi u stvari? Veciti klinci studenti, u vecini slucajeva ne razvijaju normalan odnos, pre svega radni, u drustvu u kome zive. Vecina fakulteta koje izaberu su skole koje ih nece bas finansijski "usreciti" kasnije,prosek ocena je poprilicno nizak a dok ruce nemaju potrebu da rade i na taj nacin donekle podrze troskove svog skolovanja.

Iza svega toga se krije sebicna roditeljska ljubav, a nadasve strah roditelja kako ce bez dece kada im odu. Ono sto vecina nasih studenata ovde i radi je apsolutno za troskove njihovih hobika i provoda. Kada za letnje raspuste vecina drugih zestoko radi i stedi za troskove samostalnog zivota, nasi klinci putuju nazad za Srbiju po nekoliko meseci, jer tamo je "zivot i provod". I to opet pokrivaju roditelji dobrovoljno i velikodusno, jer nece valjda deca da im rade i smucaju se po nekakvim sobama sa kojekakvim ljudima?!

Ipak smo mi nesto drugo. I kada se ti klinci jednoga dana zaposle i napusto svoje roditeljsko ognjiste (na svu tugu
svojih roditelja) nalete na one druge koji nisu imali tako lagodne studenske dane i koji sada na radnom mestu zestoko grizu s jednom jedinom namerom - da uspeju. A za to su kroz tezak, ali vrlo radan studenski zivot obucili i svoje telo i svoj duh.

Dakle, roditelji, pustite decu svoju neka se celice, neka osete sta je muka rada i uspeha i uspece se sigurno. ne pravite od njih mekusce i mamine maze. Komunizam je davno prosao. Zivite u kapitalizmu i ponasajte se shodno tome. Ne plasite se, vasi klinci ce vas i dalje voleti i bez zivota svama pod istim krovom. a bice i mnogo uspesniji i spremniji za ovaj tezak zivot. Nemojte da vasi strahovi i sebicnost ogranicavaju njihovo pravo na uspesnu buducnost!

Student sam i nisam se jos uvek osamostalio od roditelja ali zelim da ucinim nesto po tom pitanju. Meni je kao i svima jasno da ne moze covek od 18 godina da izadje iz roditeljske kuce i da odmah krene da zaradjuje za sebe. Stvarno je glupa konstatacija da u zemljama gde se deca ranije osamostaljuju eksplicitno znaci da su ona i totalno samostalna. Pa normalno je da je to proces a ne radikalan potez. Kod nas to nije posledica neimastine vec filozofije zivota. S obzirom da je socializam omogucio mnogim stanovnicima ruralnih mesta da postanu urbani, moze se lako pretpostaviti da je to tekovina koji su ti ljudi doneli sa sobom. Takvih ljudi je mnogo stoga i takva situacija. Drugi aspekt problema je sigurno i finansijska situacija ali to ne sme da bude opravdanje. Ne mora covek da zivi u centru glavnog grada. Pa ako zamisljate da se osamostaljeni 18-godisnjaci nastanjuju u centru Stokholma, Njujorka, Londona ili slicnih metropola grdno se varate. Treci aspekt je pogresno vaspitanje koje dovodi do svega ovoga. Kod nas mladi hoce sve i to odmah. Ako nema uslove na koje je navikao covek ne moze da zivi. Tako kod nas razmisljaju ljudi mojih godina. To ili vodi u kriminal ili nastavak zivotu u roditeljskom domu.
Vi zakljucite da li je ovo problem u novcu ili u pogresnoj filozofiji zivota.

Ja sam samostalan od svoje 17-te godine, dakle skoro 13 godina i ne vidim da sam u nekoj prednosti u odnosu na moje prijatelje koji i dalje zive sa i od roditelja, cak vecina njih materijalno bolje prolazi od mene.

Ja sedam godina živim sam, radim , imam platu koja nije ništa extra, ali sam veoma zadovoljan sobom jer sam napravio taj korak i osamostalio se. Često me uhvati neraspoloženje jer nemam dovoljno love, ali kada bolje razmislim, šta da očekujem? Pa ne možete ljudi očekivati da vam neko da basnoslovnu platu i da vas boli uvo! Mora bre da se radi, ako treba i dva posla, mora da se uči, takvo vreme je došlo (i to odavno). Lično ne žalim ljude koji kukaju kako nema posla (mlade ljude naravno). Ja sam mlad i ne želim sebi da dajem opravdanja zato što nisam uradio ovo ili ono. Svako kroji svoju sudbinu. Neko je rekao: "Život daje samo ono što od njega u borbi otmu hrabri i odvažni". To je po meni sasvim tačno i večita istina. Pozdrav!

Potpuno se slazem sa konstatacijom da maldi prave mnoge izgovore i da ne preduzimaju odgovornost za svoj zivot. Dugo se zivi sa roditeljima, a plata shvata kao dzeparac za izlaske. Takav sam i sam bio do pre godinu dana. Onda sam ovo shvatio i uvideo da sigurno jeste teze ziveti samostalno ali nista ne moze zameniti osecaj da ste preuzeli svoj zivot u sopstvene ruke i hrabro donosite odluke. Osecam se mnogo bolje iako imam manje para za izlaske :)

Ja sam jedan od tih koji se "odvojio" od kuce na vreme i ne mogo da razumem ljude ovde koji kao glavni argument uzimaju "pa male su plate, pa ne mogu da se osamostalim". A roditelji kod kojih stanujete i izdrzavaju vas imaju kao nesto mnogo vece plate? Neretko su i na penzijama, za koje svi znamo koliko su velike, tako da su to puste price.

Odvojio bi se svako kada bi ziheraski znao da ce za dve-tri godine imati i svoj stan pun namestaja i tehnike, da ce imati svoja kola i slicno. Ali ne ide to tako "preko noci", cak ni tim mladima iz Skandinavije sa kojima nas porede. Te stvari se grade godinama.

Italijani su jos gori nego mi. http://www.thelocal.se/5118/20061005/A Svedjani su kontra primer. Tamo nije retko da se deca od 15-16 godina odsele dok jos idu u srednju skolu jer zele da zive sama. Mi treba da se odlucimo na koga da se ugledamo.

ja sam se u ovom gradu, u ovoj zemlji kakva je, sa 20 godina osamostalio i bilo je zaista teško. I sad, posle 7 godina od osamostaljivanja ne cvetaju ruže. nemojmo da se zavaravamo da će na finansijskom planu u državi makar, nešto drastično promeniti u narednih 5-7 godina. A samostalni život podrazumeva finansijsku samostalnost i odgovornost pre svega. A polovina naše omladine i nema nameru da krene da radi ! Plate su im male, ne žele da se cimaju za male pare, i kad dobiju posao, ne žele dugo da se zadrže jer im uslovi neodgovaraju! Lakše im je da se vrate kući, gde će im roditelji staviti hranu na sto, platiti račune, dati novac za trošenje, itd.

U Australiji sam bio i video da deca već sa 16 žive samostalno, obično zbog odlaska u škole, ali se posle ne vraćaju kući! Sa 18 roditelji im kupuju kuću na kredit od 25-40 godina i bukvalno isteruju iz kuće. Kad se deca malo finansijski osamostale, preuzimaju kredit i voila, dete za 3-5 godina postaje potpuno finansijski samostalno i otplaćuje i svoj kredit za kuću.

Lek za naše uslove mislim da je pre svega u državi, u otvaranju novih radnih mesta, i podizanja standarda, povećanja prosečne plate na nekih 400 € recimo, sa kojom ljudi mogu već da planiraju nešto, da žive.

Ovo ostajanje kod kuće kod roditelja jer "nema "boljeg" je mnogo veći problem nego što se iz Vašeg članka može i naslutiti. Ljudi ostaju u vezama dugo, 7-8 godina i žele da se venčaju, sami smatraju da im je vreme, imaju 30+ godina, ali jednostavno sa dve plate od po 200 evra, svako mora na kraju dana da se vrati u svoju sobu u roditeljskoj kući.

Nadležni, dobro razmislite kuda plovi ovaj brod!

Pa tačno je da je ekonomska situacija loša i da ne dozvoljava svima da se osamostale, ali postoje grupe koje ne žele ili nemaju hrabrosti da se osamostale i da budu odgovorni za svoj život i odluke koje donose. Roditelji takođe pokušavaju da zadrže decu što je duže moguće pod istim krovom što je velika greška. Ja imam iskustva iz prve ruke sa građanima Skandinavskih zemalja i neverovatno je koliko su ti ljudi odgovorniji i spremniji da donesu odluke koje su bitne za njihov život. Kada si odgovoran za sebe i sam se brineš o sebi sigurno je da ćeš da budeš i samopouzdaniji

Ne znam kako je u drugim zemljama u okruzenju ali zivim u Svajcarskoj i ovde se mladi ne "osamostaljavaju" sa 18 godina. To je stereotip! I ovde nema posla i ovde je tesko ziveti sam, pogotovu za tek izasle iz skole. Po mom iskustvu, prijatelji, poznanici itd odlaze od kuce tek posle 25-te, kada steknu bar malo novca (+ manje vishe siguran posao).
U Italiji je isti problem (zivim u italijanskom kantonu i manje vise znam situaciju). Sve je vishe ljudi sa vishe od 30 godina koji su jos kod roditelja.
Naravno, na sve to se nadovezuje i to sto ovde niko i ne razmislja o braku pre 30-te (ili bar jako malo njih). Dakle, kada se sve sabere, nije srbija puno drugacija, bar po onome sto sam mogao primetiti ovde.

Drugovi su dobili i otkupili stanove (i to po vise stambenih jedinica) za relativno mali novac, pa danas kada su postali gospoda poceli su da se bave studijima kako su mladi neuspesni u odnosu na Evropu, kako se samo oslanjaju na roditelje itd. Sta bi svojevremeno (PRE 20 GODINA) nasi roditelji rekli da im je neko ponudio da podignu kredit od 120 hiljada maraka (60000 eura) sa ovim danasnjim uslovima vracanja, a radi resavanja stambenog pitanja ili da placaju cuvanje dece 400 maraka (200eura) mesecno jer nema mesta u vrticima? O cemu to mi onda pricamo?
Tada bi nekoga ko bi to prihvatio proglasili kompletnim ludakom mada su plate i zivotni standard bili daleko veci a kreditne kamate se nisu vezivale za stranu valutu ili euribor koeficijente.Gde to jos u svetu postoji da prihvatas dugorocan krediti sa mogucnoscu promene kamate? Sa takvim uslovima vrlo je tesko danas odluciti se na osamostaljivanje.

Mislim da je ovo siroka tema za diskusiju.
Zivim u Norveskoj i odusevljen sam nacinom zivota kojim je to ovde organizivano. Sa 20-ak godina je vecina samostalno, zive u vanbracnim zajednicama i eventualno imaju 1-2 deteta. Sa 25 prekinu vezu, neki studiraju, neki rade, neki se vracaju roditeljima i sa 30 (sada zreli)ponovo zasnivaju porodicu. Natalitet (iako nezadovoljavajuci) je bolji od naseg. Sazrevanje ljudi je efikasnije nego kod nas. Takodje ovde stari ne misle da je smak sveta ako odes u staracki dom. Ulaganje drzave (kroz kredite) u mlade se isplati. Svi su opusteni i lepo im je. Muskarci tokom samostalnog zivota napr. nauce da kuvaju (ili ukljuce mikrotalasnu), pa u zajednickom to dele sa zenama - sto podstice vecu ravnopravnost polova. Svako uzme kredit za stan posle prve godine rada, iako ni ovde nije jednostavno otplatiti to. Ne opteecuju se modom, tako da ne daju basnoslovan novac za strane marke, za razlku od nasih - sto smanjuje deficit.

Bojim se samo da nasa drzava nema snage da mlade suoci sa stvarnim zivotom. A to je veliki posao.

živim u sloveniji, osamostalio sam se sa 19 godina i to tako što sam pozajmio 50 maraka, što znači da nisam imao prebijene pare u džepu, sa tvrdim radom skućio sam se i to bez ičije pomoći,tako da nije sve u novcu i prosečni plati dosta zavisi od samog čoveka i samih roditlja koji pogrešno usmere dete, onda se pojavi monotonija ,dete nema neke radne navike i odgovornosti i polako nazaduje ,to vredi za sve zemlje ne samo za srbiju

nepobitna činjenica je da sada plaćamo danak socijalističke (da ne kažem komunističke) vladavine 1945-2000, i da veći deo problema smatram, leži u toj činjenici. No pitanje je, ako već na blic želimo da analiziramo zašto nam se to desilo, šta od iskustva ostalih zemalja možemo da iskoristimo i koje je to iskustvo koje možemo da prenesemo u našu zemlju, na našu konkretnu situaciju? Kako da se "isplivamo na površinu" i konačno krenemo da živimo ?
Ovde se vodi diskusija o pukom preživljavanju a gde je živozt ? Putovanja, svoj stan opremljen, nova kuhinja, novo kupatilo, nov auto ? Gde je sve to ?
To što su se naši roditelji hvalili da su vikendom išli u Dubrovnik na kafu, što su od jedne plate opremili ceo stan je opet mislim, direktno uticalo da smo mi tu gde smo.
Ja se nadam da nadam daće se naš glas čuti. Za nas kao generaciju je kasno, ali za našu decu i generacije koje dolaze.

... Ja mislim da, kao sto se u stvari ne zna koliko u BG zaista ima stanovnika, tako i ovaj procenat ne stima. Ne vjerujem u nase statistike, lazirane su ili sljampave. U BG, poslije rata u Bosni , se doselilo mnogo ljudi koji su ostali tu i zive u iznajmljenim stanovima, a uopste nisu u statistikama zavedeni jer su stanovi obicno izdati na crno. Mjesto boravista zavedeno u licnoj karti se u 90% slucajeva ne poklapa sa stvarnim prebivalistem.
Veliki je broj i studenata koji su se doselili iz unutrasnjosti Srbije, i nisu se vratili mamama i tatama, vec ostali da zive u BG, a isto tako 'na crno' u iznajmljenim stanovima, dok se vode po statistikama kao da zive u rodnoj kuci.
Beogradjani koje poznajem, imaju uglavnom preko 30 i uglavnom zive u maminom stanu. Svi ostali ne: zive na crno, rade na crno. Statistika mila dika...