Nemačka na čelu EU

Istorijska iskustva sa Nemačkom su potpuna prošlost pa se moramo okrenuti uređenju sopstvenih prilika, kroz izbor demokratske vlasti predvođene DS-om i predsednikom Tadićem, kako bi ona, kao novi predsedavajući EU, imala argumenata da pokaže svoju naklonost prema nama kao lideru na Balkanu.

Ksenofobičnim radikalima, socijalistima kao samoproglašenim sledbenicima partizana i “narodnjacima” koji su sve to samo zavijeno u prozirnu oblandu, svakako nije baš najdraže što će baš Nemačka biti zemlja koja predsedava EU ali većina demokratski opredeljenog naroda u Srbiji shvata da to za nas može bilti samo povoljna okolnost.

Podsetio bih da u Nemačkoj živi, prema zvaničnim statistikama, oko 800.000 ljudi sa ovih prostora koji su tamo odlično prihvaćeni kao dobri i pošteni radnici i komšije što bi trebalo da bude putokaz i nama koji smo u Srbiji kako bi trebalo sarđivati sa ovom regionalnom supersilom tokom njenog predsedavanja Evropskom unijom.

Gospodin Svilanović govori o prioritetima Nemačke na globalnom planu a nas zanima njihov odnos prema Srbiji, koji je, siguran sam, veoma pozitivan i samo od naše spremnosti da se, bez ostatka, opredelimo za savremenu demokratiju zavisi njihov odnos prema ovom narodu na putu ka EU.

Najava Nemačke da će se, između ostalog, ustredsrediti i na pitanje Kosaova sa jedne strane znači da će, ukoliko se mi odnosimo konstruktivno, založiti sav svoj veliki autoritet za postizanje rešenja koje bi za Srbiju bilo prihvatljivo.

Budimo svesni - neku cenu, koju se ne usuđujem da preciziram, moraćemo da platimo radi katastrofalne politike prema Kosovu od druga Tita preko Miloševića pa i do današnjih dana ali, nadam se, nije sve tako crno kao pokušavaju da nas “nahuškaju” radikali, socijalisti pa i aktuelna vlast.

Pribojavam se da je boravak premijera Koštunce na Kosovu za vreme novogodišnjih praznika loša poruka poslata zapadu, pa i Nemačkoj kao predsedavajućoj EU, pošto bi mogao da znači "“čvrst" odnos prema naporima savremenog sveta da nam pomogne u evroatlanskim integracijama.

Slažem se sa gospođom Milicom Delević-Đilas da ćemo se naći među prioritetima Nemačke kao predsedavajućeg EU kao i sa njenim obrazloženjem ali mi nedostaje bar kratka analiza naše spremnosti da suzbijemo snage, poput socijalista, radikala i Koštunicinih “narodnjaka” koji bi čitavu stvar, zarad sopstvenih interesa u osvajanju ovdašnje vlasti, mogli sasvim da uprskaju

Nemački narod “debelo” je platio svoje istorijske zablude, koje su rezultirale najkrvavijim ratovima u istoriji čovečanstva, pa ćemo to morati i mi da učinimo kao država, kao bi se uopšte “kvalifikovali” za ozbiljan dijalog demokratskih snaga sa novim predsedavajućim Evropske unije.

Kao sto Nemci imaju dosta predrasuda o nama, tako je i nas dozivljaj ovog velikog naroda prilicno iskrivljen. Nemci su dali mnogo naucnika, knjizevnika, zaduzili svet velikim brojem inovacija. Iako je sve to prilicno u senci nesretnih okolnosti nemacke politike 20. veka, od Nemacke i njenih stanovnika se moze puno toga dobrog nauciti. S Nemcima se korektan odnos lako uspostavlja i neguje, te se nadam da cemo tokom Nemacke EU, a svakako i nakon toga prevazidji istorijska iskustva i izgraditi bolji odnos i partenrstvo na obostrano zadovoljstvo.

Sve se menja, samo politika Nemacke prema Srbiji ne. Uvek je bila i bice antisrpska, katkad otvoreno katkad prikriveno.

"EU se priprema za do sada najveću misiju uspostavljanja pravne države na Kosovu." - Znaci zna se od cega se sastoji Ahtisarijev "paket".

u Njemackoj zivi 800 000 ljudi sa Balkana i nisu svi Srbi. To je jedno, a drugo je ja sam osjetio na svojoj kozi koliko su fer bili prema Srbima a koliko prema muslimanima i Hrvatima. Ne volim da cujem kad drugi spekulisu kako se svabe ponasale prema srbima u njemackoj izmedju 91 i 93.
To sto se desilo nama '41 igra okolnosti mogli smo biti bas mi sa svabama. Niko u EU nece pomoci Srbiji zato sto nikom nije interes tako da se narod ne mora nicem nadati. Kosovo je puklo kad su Srbi u Hrvatskoj izgubili zato sto kod njih nije bilo Dejtonskog sporazuma sto bi im pomoglo kao Republici Srpskoj. Sada se samo potrudite da ne izgubite deo opstina na jugu Srbije koje kontrolisu Albanci i da pripazite na razvoj situacije u Vojvodini.

Istorijska iskustva sa Nemačkom su potpuna prošlost pa se moramo okrenuti uređenju sopstvenih prilika, kroz izbor demokratske vlasti predvođene DS-om i predsednikom Tadićem, kako bi ona, kao novi predsedavajući EU, imala argumenata da pokaže svoju naklonost prema nama kao lideru na Balkanu.

Ksenofobičnim radikalima, socijalistima kao samoproglašenim sledbenicima partizana i “narodnjacima” koji su sve to samo zavijeno u prozirnu oblandu, svakako nije baš najdraže što će baš Nemačka biti zemlja koja predsedava EU ali većina demokratski opredeljenog naroda u Srbiji shvata da to za nas može bilti samo povoljna okolnost.

Podsetio bih da u Nemačkoj živi, prema zvaničnim statistikama, oko 800.000 ljudi sa ovih prostora koji su tamo odlično prihvaćeni kao dobri i pošteni radnici i komšije što bi trebalo da bude putokaz i nama koji smo u Srbiji kako bi trebalo sarđivati sa ovom regionalnom supersilom tokom njenog predsedavanja Evropskom unijom.

Gospodin Svilanović govori o prioritetima Nemačke na globalnom planu a nas zanima njihov odnos prema Srbiji, koji je, siguran sam, veoma pozitivan i samo od naše spremnosti da se, bez ostatka, opredelimo za savremenu demokratiju zavisi njihov odnos prema ovom narodu na putu ka EU.

Najava Nemačke da će se, između ostalog, ustredsrediti i na pitanje Kosaova sa jedne strane znači da će, ukoliko se mi odnosimo konstruktivno, založiti sav svoj veliki autoritet za postizanje rešenja koje bi za Srbiju bilo prihvatljivo.

Budimo svesni - neku cenu, koju se ne usuđujem da preciziram, moraćemo da platimo radi katastrofalne politike prema Kosovu od druga Tita preko Miloševića pa i do današnjih dana ali, nadam se, nije sve tako crno kao pokušavaju da nas “nahuškaju” radikali, socijalisti pa i aktuelna vlast.

Pribojavam se da je boravak premijera Koštunce na Kosovu za vreme novogodišnjih praznika loša poruka poslata zapadu, pa i Nemačkoj kao predsedavajućoj EU, pošto bi mogao da znači "“čvrst" odnos prema naporima savremenog sveta da nam pomogne u evroatlanskim integracijama.

Slažem se sa gospođom Milicom Delević-Đilas da ćemo se naći među prioritetima Nemačke kao predsedavajućeg EU kao i sa njenim obrazloženjem ali mi nedostaje bar kratka analiza naše spremnosti da suzbijemo snage, poput socijalista, radikala i Koštunicinih “narodnjaka” koji bi čitavu stvar, zarad sopstvenih interesa u osvajanju ovdašnje vlasti, mogli sasvim da uprskaju

Nemački narod “debelo” je platio svoje istorijske zablude, koje su rezultirale najkrvavijim ratovima u istoriji čovečanstva, pa ćemo to morati i mi da učinimo kao država, kao bi se uopšte “kvalifikovali” za ozbiljan dijalog demokratskih snaga sa novim predsedavajućim Evropske unije.

Kao sto Nemci imaju dosta predrasuda o nama, tako je i nas dozivljaj ovog velikog naroda prilicno iskrivljen. Nemci su dali mnogo naucnika, knjizevnika, zaduzili svet velikim brojem inovacija. Iako je sve to prilicno u senci nesretnih okolnosti nemacke politike 20. veka, od Nemacke i njenih stanovnika se moze puno toga dobrog nauciti. S Nemcima se korektan odnos lako uspostavlja i neguje, te se nadam da cemo tokom Nemacke EU, a svakako i nakon toga prevazidji istorijska iskustva i izgraditi bolji odnos i partenrstvo na obostrano zadovoljstvo.

Sve se menja, samo politika Nemacke prema Srbiji ne. Uvek je bila i bice antisrpska, katkad otvoreno katkad prikriveno.

"EU se priprema za do sada najveću misiju uspostavljanja pravne države na Kosovu." - Znaci zna se od cega se sastoji Ahtisarijev "paket".

u Njemackoj zivi 800 000 ljudi sa Balkana i nisu svi Srbi. To je jedno, a drugo je ja sam osjetio na svojoj kozi koliko su fer bili prema Srbima a koliko prema muslimanima i Hrvatima. Ne volim da cujem kad drugi spekulisu kako se svabe ponasale prema srbima u njemackoj izmedju 91 i 93.
To sto se desilo nama '41 igra okolnosti mogli smo biti bas mi sa svabama. Niko u EU nece pomoci Srbiji zato sto nikom nije interes tako da se narod ne mora nicem nadati. Kosovo je puklo kad su Srbi u Hrvatskoj izgubili zato sto kod njih nije bilo Dejtonskog sporazuma sto bi im pomoglo kao Republici Srpskoj. Sada se samo potrudite da ne izgubite deo opstina na jugu Srbije koje kontrolisu Albanci i da pripazite na razvoj situacije u Vojvodini.