Nađen kovčeg apostola Pavla?

Svakome ko iole poznaje rano hrišćanstvo i nešto od onoga šta je pronađeno u Rimu od toga zna da su Petar i Pavle ličnosti koje su dobro zapamćene u Rimu i generacijama je prenošeno to sećanje. To se najbolje vidi baš po grobu Sv. Petra, koji je bio mesto koje su rani hrišćani i kasnije generacije zapamtile i održavale. U srednjem veku je došlo da "gubljenja" groba da bi se naknadno ponovo "otkrio". Zato otkriće eventualnih Pavlovih ostataka nije nikakav senzacionalizam već jedna realna mogućnost.
Uzgred, prvi hrišćani možda i nisu mogli da priušte sarkofag, ali su mogli kasniji. Sa druge strane - zašto da i nisu mogli da ga priušte? Pa nisu samo siromašni ljudi bili članovi prve Crkve.

U vreme pogubljenja apostola Pavla, i sve do cetvrtog veka kada je prestalo progonstvo, hriscanska crkva jednostavno nije bila toliko bogata da kupi sarkofag i stavi u njega telo apostola Pavla. U to vreme Rimskog carstva, crkva nije posedovala niti jednu zgradu u svojom vlasnistvu (hriscani su se okupljali po kucama ili usamljenim mestima). Crkva je bila progonjena i prilicno siromasna, i biti hriscanin znacilo je biti spreman na smrt zbog verskog uverenja. Tek pocetkom cetvrtog veka dolazi do promene kada je Konstantin "primio" hriscantvo, postavsi zapravo pokrsteni paganin. Novcici iz njegovog perioda sa jedne strane slikaju Hrista, sa druge paganska bozanstva.
Elem, u ranohriscanskoj crkvi nije postojao kult svetaca niti posebno postovanje mrtvih. Tek u drugoj polovini cetvrtog veka nalazimo sledeci zapis o pocecima ove prakse i njenoj prvobitnoj zabrani. Aurelije Augustin, izmedju ostalog, u svojoj knjizi "Ispovesti", pise:
"Kad je jednom (moja majka) na grobove svetaca donela, kako je to u Africi obicavala kase, hleba i vina, vratar joj to ne dopusti prineti, a kad je cula da je to biskup (Abmrozije Milanski) zabranio... poslusno (je) primila...
Stoga, cim je saznala da je slavni propovednik i pobozni biskup zapovedio da se takve stvari ne cine,... jer su te kao neke posmrtne gozbe bile vrlo slicne paganskom praznovernom obicaju (u cast pokojnika)..." Ispovijesti, KS, 1987
Stoga, telo apostola Pavla, sasvim sigurno pocivaju negde drugde na nekom zaboravljenom mestu a ne u tom sarkofagu. Premda ce crkva verovatno sve uciniti da napravi od ovoga senzaciju, ako je moguce.

... rimljani su imali izuzetno izrazen kult mrtvih i da su posecivali katakombe mozda cesce nego sto mi posecujemo nasa groblja i da su to naravno preuzeli hriscani - ako nista drugo barem oni koji su poticali iz rimskog drustva. Pa prve evharistije su upravo savrsavane na grobovima postradalih hriscana te otuda dolazi i obicaj da u antiminsu na prestolu uvek postoji mali delic mostiju svetih usiven u platno a takodje ni jedan presto u pravoslavnoj crkvi ne moze da bude osvecen bez dela mostiju svetih (tako je bilo i u katolickoj crkvi do drugog vatikanskog koncila). Uostalom zasto bi crkva pravila spektakl od toga. U Rimu su mosti apostola Petra pa kad od njih nije napravljena senzacija a Petar je za njih vazniji od Pavla zasto bi senzacija bila napravljena od ovoga.

Rani hriscani su bili siromasni i prognani, nisu se kitili zlatom,svilom i kadifom kako to danas cine poglavari crkava. Nisu se sahranjivali u skupim sarkofazima. Crkvi danas treba neka nova senzacija kako bi animirala vernike ili samopotvrdila i opravdala sebe pa izmislja razne gluposti. Zna se da rani hriscani nisu bili priznati od drzavnih institucija a kamoli da su se mesali u politiku kao svetske crkve danas. Lako je zakljuciti koliko su lazne i korumpirane crkve, jer ne samo sto ucestvuju u ratovima, kreiraju politiku nego zlostavljace dece i pedofile iz svojih redova lako oslobadjaju optuznica, i cak ih ne izopstavaju iz svojih redova. Nazalost losa je praksa krstiti tek novorodjenu decu, koja nisu svesna, jer religiji se pristupa svojom voljom i sa zeljom a ne prisilno i samim rodjenjem. Crkve su napravile taj obicaj, jer u protivnom mali broj ljudi bi im dragovoljno pristupio.
Predpostavljam da prave hriscane dans cine manje hriscanske organizacije koje se ne mesaju u politiku, koju drzavna crkva osudjuje pa cak i zabranjuje

Pored navedenog, mogu se navesti i sledeci razlozi zasto ovo verovatno nije sarkofag sa telom apostola Pavla.
1. Ucenje Svetog pisma i licno apostola Pavla o smrti i u vezi smrti je bilo drugacije od paganskog poimanja istog, ili onogo koje je postojalo u gradjanskim slojevima u Rimskom carstvu. Apostol Pavle je pisao "Da ne zalite kao i ostali..." (1. Sol. 4:13) to jest pagani. Iz toga sledi da su paganski obicaji postovanja mrtvih direktno u suprotnosti sa sadrzajem i ucenjem Svetog pisma, stoga, nije bilo nikakve mogucnosti da se od ovog pravila odstupi u vreme smrti Apostola Pavla. Niko nije mogao biti hriscanin a da nastavi da ucestvuje u praksi postovanja mrtvih.
2. Poruka prvobitnih hriscana nije bila usmerena na mrtve, relikvije, i oltare sa njihovim ostacima (kojih zapravo tada nije ni bilo jer nije bilo crkvenih gradjevina u kojima bi se oni postavljali). Tako nesto ne postoji ni u Svetom pismu ni u drugim autenticnim dokumentima iz tog vremena.
3. Pored ovih razloga koji su sami za sebe dovoljni, hriscani su (s pravom) verovali u brz povratak Isusa Hrista jer se veoma brzo ispunio uslov Njegovog povratka, o kojem je On govorio: propovedanje Evadjelja svim narodima (Matej 24:14). Apostol Pavle pise da je Evandjelje "propovedanoj svakoj tvari pod nebom" (Kol 1:23). Stoga mesto necijeg groba nije bilo znacajno.
4. Sarkofag ne moze biti autentican jer je crkva tada bila siromasna. Nije zabelezen ni jedan slucaj skupocene sahrane hriscanina (osim upravo Hristove sahrane zbog ispunjenja prorocanstva u Isaiji 53:9), ali su zabelezeni mnogi slucajevi dobrocinstva prema udovicama i siromasima. Nacin razmisljanja ranih hriscana jednostavno nije dozvoljavao upotrebu skupocenog sakrofaga jer je uvek bilo precih potreba, sto vazi za period sve do blizu petog veka n. e.
5. Razliciti intenziteti progonstva odredjivali su prakticne prioritete hriscana, medju kojima dominiraju ideje povlacenja u usamljene krajeve, brda i sume ili razmatrnje delovanja u izmenjenim okolnostima. Niti jedan od njih nije se odnosio na ocuvanje uspomene na mrtve hriscane, njihove grobove ili posmrtne ostatke. Nije postojala praksa da se komadaju mrtva tela vernih hriscana i postuju u obliku relikvije. Sve je to kasnije, od druge polovine cetvrtog veka pa nadalje, uslo u hriscansku crkvu delovanjem mase pokrstenih pagana. U medjuvremenu usled proboja, razaranja, pljacke i spaljivanja Rima od strane varvarskih plemena, i uz protok od preko 400 godina nakon smrti apostola Pavla, tesko je zamisliti da se uspomena na mesto njegovog groba, ili groba drugih istaknutih hriscana mogla odrzati.
6. Grobovi 12 apostola nisu poznati, ili je njihova autenticnost pod velikim znakom pitanja - a to se odnosi i na grob za koji se tvrdi da pripada apostolu Petru ispod crkve u Rimu koja nosi njegovo ime. Uniformnost u ovom pogledu ukazuje na nepostojanje hronicne prakse postovanja mrtvih ili cuvanja njihovih ostataka.

Onomad mosti Svetog Petra ispod crkve Svetog Petra a sad mosti Svetog Pavla ispod crkve Svetog Pavla.... Cudo sta sve moze Holivud da izazove?

Rani hriscani su bili siromasni i prognani, nisu se kitili zlatom,svilom i kadifom kako to danas cine poglavari crkava. Nisu se sahranjivali u skupim sarkofazima. Crkvi danas treba neka nova senzacija kako bi animirala vernike ili samopotvrdila i opravdala sebe pa izmislja razne gluposti. Zna se da rani hriscani nisu bili priznati od drzavnih institucija a kamoli da su se mesali u politiku kao svetske crkve danas. Lako je zakljuciti koliko su lazne i korumpirane crkve, jer ne samo sto ucestvuju u ratovima, kreiraju politiku nego zlostavljace dece i pedofile iz svojih redova lako oslobadjaju optuznica, i cak ih ne izopstavaju iz svojih redova. Nazalost losa je praksa krstiti tek novorodjenu decu, koja nisu svesna, jer religiji se pristupa svojom voljom i sa zeljom a ne prisilno i samim rodjenjem. Crkve su napravile taj obicaj, jer u protivnom mali broj ljudi bi im dragovoljno pristupio.
Predpostavljam da prave hriscane dans cine manje hriscanske organizacije koje se ne mesaju u politiku, koju drzavna crkva osudjuje pa cak i zabranjuje

U vreme pogubljenja apostola Pavla, i sve do cetvrtog veka kada je prestalo progonstvo, hriscanska crkva jednostavno nije bila toliko bogata da kupi sarkofag i stavi u njega telo apostola Pavla. U to vreme Rimskog carstva, crkva nije posedovala niti jednu zgradu u svojom vlasnistvu (hriscani su se okupljali po kucama ili usamljenim mestima). Crkva je bila progonjena i prilicno siromasna, i biti hriscanin znacilo je biti spreman na smrt zbog verskog uverenja. Tek pocetkom cetvrtog veka dolazi do promene kada je Konstantin "primio" hriscantvo, postavsi zapravo pokrsteni paganin. Novcici iz njegovog perioda sa jedne strane slikaju Hrista, sa druge paganska bozanstva.
Elem, u ranohriscanskoj crkvi nije postojao kult svetaca niti posebno postovanje mrtvih. Tek u drugoj polovini cetvrtog veka nalazimo sledeci zapis o pocecima ove prakse i njenoj prvobitnoj zabrani. Aurelije Augustin, izmedju ostalog, u svojoj knjizi "Ispovesti", pise:
"Kad je jednom (moja majka) na grobove svetaca donela, kako je to u Africi obicavala kase, hleba i vina, vratar joj to ne dopusti prineti, a kad je cula da je to biskup (Abmrozije Milanski) zabranio... poslusno (je) primila...
Stoga, cim je saznala da je slavni propovednik i pobozni biskup zapovedio da se takve stvari ne cine,... jer su te kao neke posmrtne gozbe bile vrlo slicne paganskom praznovernom obicaju (u cast pokojnika)..." Ispovijesti, KS, 1987
Stoga, telo apostola Pavla, sasvim sigurno pocivaju negde drugde na nekom zaboravljenom mestu a ne u tom sarkofagu. Premda ce crkva verovatno sve uciniti da napravi od ovoga senzaciju, ako je moguce.

... rimljani su imali izuzetno izrazen kult mrtvih i da su posecivali katakombe mozda cesce nego sto mi posecujemo nasa groblja i da su to naravno preuzeli hriscani - ako nista drugo barem oni koji su poticali iz rimskog drustva. Pa prve evharistije su upravo savrsavane na grobovima postradalih hriscana te otuda dolazi i obicaj da u antiminsu na prestolu uvek postoji mali delic mostiju svetih usiven u platno a takodje ni jedan presto u pravoslavnoj crkvi ne moze da bude osvecen bez dela mostiju svetih (tako je bilo i u katolickoj crkvi do drugog vatikanskog koncila). Uostalom zasto bi crkva pravila spektakl od toga. U Rimu su mosti apostola Petra pa kad od njih nije napravljena senzacija a Petar je za njih vazniji od Pavla zasto bi senzacija bila napravljena od ovoga.

Svakome ko iole poznaje rano hrišćanstvo i nešto od onoga šta je pronađeno u Rimu od toga zna da su Petar i Pavle ličnosti koje su dobro zapamćene u Rimu i generacijama je prenošeno to sećanje. To se najbolje vidi baš po grobu Sv. Petra, koji je bio mesto koje su rani hrišćani i kasnije generacije zapamtile i održavale. U srednjem veku je došlo da "gubljenja" groba da bi se naknadno ponovo "otkrio". Zato otkriće eventualnih Pavlovih ostataka nije nikakav senzacionalizam već jedna realna mogućnost.
Uzgred, prvi hrišćani možda i nisu mogli da priušte sarkofag, ali su mogli kasniji. Sa druge strane - zašto da i nisu mogli da ga priušte? Pa nisu samo siromašni ljudi bili članovi prve Crkve.

Pored navedenog, mogu se navesti i sledeci razlozi zasto ovo verovatno nije sarkofag sa telom apostola Pavla.
1. Ucenje Svetog pisma i licno apostola Pavla o smrti i u vezi smrti je bilo drugacije od paganskog poimanja istog, ili onogo koje je postojalo u gradjanskim slojevima u Rimskom carstvu. Apostol Pavle je pisao "Da ne zalite kao i ostali..." (1. Sol. 4:13) to jest pagani. Iz toga sledi da su paganski obicaji postovanja mrtvih direktno u suprotnosti sa sadrzajem i ucenjem Svetog pisma, stoga, nije bilo nikakve mogucnosti da se od ovog pravila odstupi u vreme smrti Apostola Pavla. Niko nije mogao biti hriscanin a da nastavi da ucestvuje u praksi postovanja mrtvih.
2. Poruka prvobitnih hriscana nije bila usmerena na mrtve, relikvije, i oltare sa njihovim ostacima (kojih zapravo tada nije ni bilo jer nije bilo crkvenih gradjevina u kojima bi se oni postavljali). Tako nesto ne postoji ni u Svetom pismu ni u drugim autenticnim dokumentima iz tog vremena.
3. Pored ovih razloga koji su sami za sebe dovoljni, hriscani su (s pravom) verovali u brz povratak Isusa Hrista jer se veoma brzo ispunio uslov Njegovog povratka, o kojem je On govorio: propovedanje Evadjelja svim narodima (Matej 24:14). Apostol Pavle pise da je Evandjelje "propovedanoj svakoj tvari pod nebom" (Kol 1:23). Stoga mesto necijeg groba nije bilo znacajno.
4. Sarkofag ne moze biti autentican jer je crkva tada bila siromasna. Nije zabelezen ni jedan slucaj skupocene sahrane hriscanina (osim upravo Hristove sahrane zbog ispunjenja prorocanstva u Isaiji 53:9), ali su zabelezeni mnogi slucajevi dobrocinstva prema udovicama i siromasima. Nacin razmisljanja ranih hriscana jednostavno nije dozvoljavao upotrebu skupocenog sakrofaga jer je uvek bilo precih potreba, sto vazi za period sve do blizu petog veka n. e.
5. Razliciti intenziteti progonstva odredjivali su prakticne prioritete hriscana, medju kojima dominiraju ideje povlacenja u usamljene krajeve, brda i sume ili razmatrnje delovanja u izmenjenim okolnostima. Niti jedan od njih nije se odnosio na ocuvanje uspomene na mrtve hriscane, njihove grobove ili posmrtne ostatke. Nije postojala praksa da se komadaju mrtva tela vernih hriscana i postuju u obliku relikvije. Sve je to kasnije, od druge polovine cetvrtog veka pa nadalje, uslo u hriscansku crkvu delovanjem mase pokrstenih pagana. U medjuvremenu usled proboja, razaranja, pljacke i spaljivanja Rima od strane varvarskih plemena, i uz protok od preko 400 godina nakon smrti apostola Pavla, tesko je zamisliti da se uspomena na mesto njegovog groba, ili groba drugih istaknutih hriscana mogla odrzati.
6. Grobovi 12 apostola nisu poznati, ili je njihova autenticnost pod velikim znakom pitanja - a to se odnosi i na grob za koji se tvrdi da pripada apostolu Petru ispod crkve u Rimu koja nosi njegovo ime. Uniformnost u ovom pogledu ukazuje na nepostojanje hronicne prakse postovanja mrtvih ili cuvanja njihovih ostataka.

Onomad mosti Svetog Petra ispod crkve Svetog Petra a sad mosti Svetog Pavla ispod crkve Svetog Pavla.... Cudo sta sve moze Holivud da izazove?