Kuba - sve bilo je muzika

Ma biosam na kubi.
Lepe zene.Vrucina.
A kako zive kubanci,bas me boli uvo.Nije na meni da resavam svetske probleme.
Idite tamo izkupajtese na rajskim plazama,uzivajte u koktelima druzenju sa ljudima sa svih uglova sveta, i nemislite puno o revoluciji i tim stvarima.

cini mi se da je, bez obzira na sav trud, tekst ostao bez 'emocije'. setajuci sedam dana ulicama stare havane slusala sam zvuk, gledala boje, uzivala u carima kube i nema reci kojima se to moze opisati.
ovaj pokusaj je dobar, ali... kubu morate licno 'osetiti' :-)

@Big Dovla:
Idite 50km juznije na ostrvo zvano Jamajka. Sve ovo sto ste napisali za Kubu vazi i za Jamajku pa na kvadrat. Probajte gospodine da se prosetate Kingstonom kao sto je jedan moj prijatelj probao pa je jedva izvukao zivu glavu...Demokratija i sloboda govora na delu???..

A ako procitate istoriju Kube zadnjih 100 godina videcete prave razloge bede. Ko je stigao pljackao ih je i sada im se ti isti smeju kako zive...Sami Kubanci odlucuju kako ce da zive i ne zaboravite da ako diktator nema podrsku vecine naroda onda se ceo sistem rusi. Tako je bilo u Rumuniji,Sovjetskom Savezu, tako je bilo i u Srbiji...

Teško je poverovati da ljudi koji su poslednjih petnaestak godina živeli u Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama ili, barem, pošto očigledno pišu srpskohrvatski, verovatno pratili razvoj situacije u njima, nisu shvatili da politika presudno utiče na sve sfere života i da ništa tako ne može da vam upropasti život kao pogrešna vrsta politike u zemlji u kojoj živite. A te priče kako politika nema mesta u eseju o muzici i prirodnim lepotama, kako su ti ljudi srećni uprkos teroru i nemaštini ili kako se sreća ne meri materijalnim vrednostima, fatalno odišu nekakvim utopističkim, da ne kažem pubertetskim shvatanjem života. Ljudi na Kubi, možda, izgledaju srećni, ali je veliko pitanje da li većina uopšte uviđa koliko su nisko pali i koliko će im trebati da se vrate u poziciju u kojoj mogu da ponovo odlučuju o svojoj sudbini u bilo kom bitnom smislu, te ta vrsta sreće po pronicljivosti veoma podseća na gudu koja zadovoljno podriguje pred valovom punim pomija koji dan pred Božić, osim što je na Kubi čak i taj valov prazan. Hoću da kažem, da su mnogi ljudi tamo možda i zaista srećni u subjektivnom smislu, ali ako vam se ćerka prostituiše za par dolara, sina jedu stenice u zatvoru jer se sporečkao oko bejzbola sa šefom uličnog komiteta, a vi u sedamdeset i nekoj svakog jutra prelazite peške četrnaest kilometara da biste zaradili nekakvu dodatnu crkavicu jer od vaše "penzije" ne bi mogle da žive ni tri skromnije bubašvabe, a vi igrate i pevate, jer je napolju lepo vreme, Bradati još nije otegao papke i imate pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu, onda ste, biće, prosto totalni idiot čiji su kriterijumi do te mere pomereni da se to graniči sa psihozom, a upravo to, odnosno indukcija masovne psihoze je i najvažniji metod kontrole svih totalitarnih režima, jer ako ljudi izgube svaki kontakt sa realnošću, više ne morate od njih da strahujete. Tužno je što bolesna mržnja prema Americi (koja sigurno ima mnoge mane, ali je, uprkos njima, jedna uspešna, bogata i demokratska država, čiji građani imaju jako udoban život i jako široka prava i slobode) tera mnoge ljude koji bi trebalo da ipak znaju bolje jer su proveli godine po raznim školama da podržavaju i hvale režim koji u svojoj socijalnoj i ekonomskoj suštini nije ništa drugo do privremena regresija na polufeudalno društvo u kome caruju ogromne socijalne razlike (mnogo veće nego u toj Americi), sramno nizak životni standard, nedostatak bilo kakvih građanskih prava, teror nad svima koji misle drukčije i potpuno bezakonje. Ako to nije samo polovna salonska poza već život koji biste zaista voleli da živite i kome se iskreno divite, onda, dame i gospodo, nešto definitivno nije u redu sa vama.

Draga Vesna, devijantno je srecu meriti materijalnim!

@Che "Che", oprostite, ali ja svoje prijatelje vrlo pažljivo biram, a bojim se da, s obzirom na nick preuzet od jednog komunističkog ubice, sasvim sigurno niste ni u najširem izboru. Što se tiče onih 93%, ja nikome ništa nisam ukrao, već sam sve što imam zaradio ili ja, vlastitom pameću i trudom, ili moji preci, ditto, i niti ja niti iko od njih nije stigao tamo gde je bio ili gde jeste slučajno, a isto važi i za barem 90% ostalih ljudi u tih 7 ili koliko god hoćete procenata, uprkos perfidnoj komunističkoj demagogiji koja se svakoga ko nešto ima trudi da predstavi kao nekakvog prevaranta koji je nekom drugom (većinom "jadnoj sirotinji", to tako dobro zvuči) nešto uzeo, kao da bogatstvo u današnjoj ekonomiji nije u najvećoj meri zasnovano na novostvorenoj vrednosti čije je stvaranje omogućila inteligencija i sposobnost inteligentnih i sposobnih, jer od sirotinje, uostalom, niti šta ima da se uzme niti šta da se zaradi, i bogati ljudi ovog sveta se, za razliku od komunista koji svojom demagogijom taj proces pokušavaju da na svaki način uspore i ometu, naprotiv, veoma trude da stvore što više imućnih ljudi i srednje klase širom sveta, ne iz nekakvih "uzvišenih" ili "humanističkih" razloga (takve hvalevredne ali veoma često, naročito od strane komunista flagrantno zloupotrebljavane motivacije tu zaista nisu potrebne), već zato što su to nova tržišta i dobre prilike za plasman kapitala, što se zove win-win strategija, to jest, svima je dobro (pitajte ogromnu novu srednju klasu u istočnoj Evropi, južnoj, istočnoj i jugoistočnoj Aziji ili Latinskoj Americi kako su živeli pre kraja hladnog rata, a kako žive danas zahvaljujući liberalizaciji svetske trgovine koju levičarske štetočine vole da netačno i simplifikovano zovu "globalizacija" i tako se ogorčeno protiv nje bore), ali to komunistima nikada neće biti jasno jer su oduvek cvetali na destrukciji i ljudskoj bedi, o podsticanju zavisti, klasne mržnje i neradništva i da ne govorim. Lopova je, naravno, oduvek bilo, kao i lopovskih ideologa poput vas koji su otvoreno branili krađu i želeli da je predstave kao nekakvu "socijalnu pravdu", ali bojim se da će se, baš zato što ništa u životu nije slučajno i što su oni koji imaju uglavnom to i te kako zaslužili, i svaki novi pokušaj da se krađa izdigne na pijedestal osnovne društvene vrednosti da se završi isto kao i svi prethodni, jer ogromna većina inteligentnih i sposobnih ljudi dobro vidi kuda takve ideje vode (prethodno stoleće je nažalost obilovalo tragičnim primerima kako izgledaju komunistički i fašistički rajevi i hiljadugodišnji rajhovi kada se iz bolesnih umova presele u realnost). A to na koga vas ja slučajno podsećam me, iskreno, zanima kao lanjski sneg, vi i vama slični takođe prizivaju razne filmske i literarne asocijacije, od Šekspirovog Jaga do O'Brajena iz negde gore spomenute "1984", ali supstitucija plitkog humora čiji su vrhunski domet "briljantne" i "originalne" aluzije na Šijanove filmove i Kovačevićeve drame i scenarija za argumente je polemička metodologija čije su šanse na uspeh srećom limitirane isključivo na onu vrstu lumpenproletarijata koja je uobičajena ciljna grupa kako komunista tako i raznih drugih mutivoda koje odvajkada profitiraju na ljudskoj gluposti i neznanju.

Kuba
.
Divan narod, divna zemlja, divno more, divne plaze, ...
.
Havana, Varadero, Santa Klara, Trinidad, Sijenfuegos, ...
.
Kubi i kubanski narod su jos uvek u ekonomski dosta losem polozaju.
Medjutim ako bi se uporedili statisticki podaci(danasnji i na primer iz 1960 godine kada je se desila revolucija) jasno bi se videlo koliko je Kuba napedovala u svemu(zdravstvo, skolstvo, standard stanovnistva, ...) u odnosu na druge karibske zemlje(Dominikana, Haiti, ...).
Mislim da nije bilo pobede revolucije da bi ljudi na Kubi ziveli losije nego sto trenutno zive.

Pa moze o Kubi mnogo bolje...
Ono sto bi trebalo svakako napomenuti je velika greska u tekstu: "Do Kube se iz Evrope leti s nekoliko manje poznatih avio-kompanija, poput Kondora" - prvo, Kondor nije manje poznata kompanije a drugo, vecina VELIKIH EVROPSKIH KOMPANIJA lete za Kubu (British Airways, Virgin Atlantic, Iberia, Air France, Lufthansa.. i to svaki dan. Eto mene od 1 februara u Kubi!!

Pa ovo je sjajno, kao one reportaze iz Sovjetskog Saveza 30-ih godina. Sreca i radost u kolhozima i Sovhozima. To sto politicki zatvorenici leze po zatvorima, sto njihova deca nemaju pravo na zdravstveno osiguranje, sto se svi hrane na tackice, sto je standard zivota gori nego pre 100 godina, a pocetkom XX veka je bio kao u zapadnoj Evropi - nema veze. Vazno je samo da je komunizam ziv i zdrav. Sramota i ruglo. Ameriknci imaju sjajan izraz za te bogate zapadne ljubitelje komunizma pune hvale za svakog trecesvetskog koljaca koji mrzi Ameriku "Caviar commies". Ovaj nas putopisac mi izgleda kao caviar commie, (iako mozda nije bogat).

@Zoran Zorane, kako dobro poznajete prilike u karipskom basenu govori već onih "50 kilometara". Da ne bismo na ovim stranicama širili neznanje, jugoistočna obala Kube je otprilike 150 km daleko od Jamajke (siguran sam da se tačna cifra, kome je potrebna, može naći negde na internetu), a Havana i Kingston su sigurno barem 800 km daleko u vazdušnoj liniji. Što se tiče kriminala u Kingstonu, zar nije upravo to dokaz da demokratija tamo funkcioniše? Najbezbednije države su generalno najgore diktature, a na Jamajci tajne policije i uhoda nema, pa, s obzirom da ona "javna" ne radi svoj posao baš najbolje, naravno da ima kriminala, i hvala bogu da ga ima, jer to znači da su ljudi ipak slobodni, makar i bili veoma siromašni, lenji, večito "navareni" i skloni potkradanju svojih bližnjih. Sumnjam da bi, kada biste ostavili kofer na ulici u Pjongjangu, iko smogao hrabrosti da ga ukrade, a i nacistička Nemačka i Staljinov SSSR bili su naprosto uzorne države sa veoma niskom stopom kriminala, čak i ako pola statistika bacimo u vodu na ime totalitarnog friziranja. Uostalom, za tu vrstu površnih upoređenja imate jedan primer nekomunističke države koji je i geografski nešto bliži Kubi, i, za razliku od Jamajke, gde je, uprkos slično katastrofalnoj strukturi stanovništva nacionalni dohodak po glavi stanovnika ipak za više od 30% veći nego na Kubi, a to je Haiti, najsiromašnija država zapadne polukugle, gde ljudi čak i u proseku žive sa manje od pet dolara na dan po stanovniku, a većina jedva skrpi i dva. Iz ovoga bi neki čitač istorije vašeg tipa sigurno mogao da izvede zaključak o komparativnim prednostima komunističkog režima, ali ako se osvrnemo unazad, pravo pitanje (koje prirodu kubanskog režima najbolje osvetljava) nije zašto je Haiti, koji je siromašan oduvek, gde je zemlja isrpljena intenzivnom eksploatacijom, ogoljena i ekološki degradirana, pretežan deo stanovništva potiče od oslobođenih robova i ima nulti obrazovni i finansijski kapital, a srednja klasa i razvijeni sekundarni i tercijarni sektor nikada nisu ni postojali, najsiromašnija zemlja hemisfere, već zašto je Kuba, pre pedeset godina jedna od ekonomski najrazvijenijih država Latinske Amerike (koja je, doduše, oduvek imala nestabilne političke prilike), sa velikom srednjom klasom i mnogo preduzimljivih i obrazovanih ljudi danas u poziciji da se nalazi na samom repu, tik ispred Haitija. I zašto je, recimo, čak i spomenuta Jamajka, po mnogim parametrima slična Haitiju, iako u apsolutnim terminima još uvek siromašna, ipak značajno bogatija od Kube ili Haitija? Što se tiče Haitija, odgovor verovatno leži negde između pomalo nesrećne mutacije same po sebi ne baš srećne francuske političke kulture, stalnih prevrata i revolucija i užasno lošeg kvaliteta ogromne većine populacije koji je onemogućio transformaciju agrarne ekonomije, a Jamajka je u marginalno boljem stanju i od Kube i od Haitija uglavnom zato što joj je britansko kolonijalno nasleđe ostavilo makar upotrebljive institucije i iole razuman poltički diskurs, te se period vladavine socijalista sedamdesetih (koji je gotovo bankrotirao ekonomiju) nije završio nekakvim krvavim prevratom, već njihovim odlaskom sa vlasti na izborima i serijom polovičnih pokušaja u pravcu ekonomskih reformi, koje komplikuje sveopšta kultura neradništva i, isto kao na Haitiju, loš kvalitet populacije i ne tako drastičan ali ipak poprilično izražen medostatak srednje klase i obrazovanih ljudi. Kuba je, naprotiv, imala sve prerogative da postane ekonomsko čudo Kariba, i ako pogledate koliko je preduzimljiva, imućna (doduše ne uvek od legalnih poslova) i prilagodljiva kubanska zajednica u SAD i prisetite se da je čak i iza onih godina "nešto luksuznijeg siromaštva" na Kubi šezdesetih i sedamdesetih nije stajala čak ni umereno efikasna dirigovana privreda već isključivo između 4 i 6 milijardi dolara sovjetskih dotacija godišnje (što se najbolje videlo po potpunom kolapsu ekonomije kada su te dotacije presušile), uvidećete da uzrok svih kubanskih problema nosi bradu i zelenu kapicu, i ovih dana se, hvala gospodu Savaotu, konačno sprema da ode bogu na istinu...

Hej, Dovla, sto si ti tako ljut?

Secam se, bese to moja pretposlednja godina studiranja, godina obezvredjivanja svega i konacne implozije sistema. Na stanici cekam vec sat vremena autobus i citam '1984'-u (da docaram situaciju ;-)). I pored toga sto nekima zvuci nelogicno, osecam da niko ne razume sta se desilo i sta ce se desiti. Drago mi je da postoje ljudi kao sto je Dovla. I nemoj da si izgubio ranflu, jesi l' cuo!

@Ljiljana Vidite nekakve tinejdžerke ovde? Ja ih ne vidim, i nemam pojma koliko neko s kim komuniciram ima godina niti me to previše interesuje, a malo je i neukusno iz čista mira lepiti nekom etikete u trećem licu, kao da ta osoba, u ovom slučaju "katarina" nije takođe deo ovog komunikacionog prostora ili, po vašem "izabranom" sudu, nije dovoljno "načitana" ili "prosvetljena" da zasluži ravnopravan tretman i status viši od puke "tinejdžerke". Naomi Klein sam čitao, i ništa dobro ne mislim o toj knjizi, a Norinu Herts (btw, žena se zove "Noreena" a ne "Noreene") nisam, ali znam otprilike o čemu se radi, a čitao sam dosta analiza savremenih socioekonomskih i političkih trendova iz sličnih levičarskih perspektiva (doduše, Hertsova je, koliko se sećam, krenula iz prilično zdrave "free market" priče, ali je vrlo brzo zaglavila u ortodoksni socijalzam, da ne kažem "antiglobalistički" - ovaj termin je inače, isto kao i "globalizacija", potpuno besmislen, i ja ga ovde koristim veoma labavo i čisto deskriptivno - neokomunizam), i apsolutno se ne slažem sa njima, naprotiv, mislim da su procesi koji su se intenzivirali posle kraja hladnog rata najbolja stvar koja se desila za poslednjih stotinak godina i sasvim prirodna faza u razvoju kapitalizma i demokratije a da su zamerke "profesionalnih intelektualaca" u velikoj meri posledica toga što se društveni uticaj ovog segmenta populacije kao posledica tih promena veoma smanjio, skoro svuda osim u Evropi, gde je, nažalost, veliki deo političke reprezentacije još uvek sačinjen ne od ljudi koji su već nešto uradili u drugim sferama, već od "profesionalnih intelektualaca" humanističkog smera koji su postali profesionalni političari i u prećutnom savezu sa neproduktivnim kategorijama stanovništva kojima je u interesu status quo i što veća mera redistribucije vuku ovaj kontinent nadole. Oprostite, ali ja, ukratko rečeno, slučajno verujem da je stanje bankovnog računa, doduše, daleko od toga da bude jedini parametar koji utiče na sreću individue, ali je, ako ne podlegnemo nekoj od utopističko-eshatoloških, socijalno-inženjerskih ideologija, definitivno jedini na koji se da planski uticati, pa bih napore da se pomogne čovečanstvu prvenstveno usmerio na to da se ljudi ostave da prave i troše pare na miru, bez raznih dušebrižnika koji uvek znaju šta je najbolje za njih na grbači.

Svaka cast divnom narodu Kube, njenim prirodnim lepotama, muzici... Ali, besmisleno je zaboraviti da su tamo ljudi bez gotovo ikakvih ljudskih prava i mogucnosti da upravljaju svojim zivotom. Po meni, samo devijantna osoba moze da uziva u tim izdvojenim hotelskim kompleksima, dok te susrecu gladni i zedni ljudi, zeljni svega, koji mole turiste da im ostave majicu, pantalone, novac; koji nemaju Internet( sem u hotelima), DVD, MP3, cak ni dovoljno hrane. Pogledajte reportazu sa Kube nase sugradjanke na www.putovanja.info a koja im je posle turistickog boravka tamo ostavila sve sto je mogla:novac, garderobu, MP3 plejer, cak i mobilni telefon koji im je za kupovinu nedostupan. Od srca tim divnim ljudima zelim da dodje do promena koje bi njihove normalne zelje i potrebe ucinile svima dostupnim. Pricati da su zadovoljni i srecni je zaista devijantno. Da su srecni ne bi se cesto i ponizili da dodju do neophodnih stvari za svakodnevni zivot.

Dragi/draga Che, ako te neka majka na Kubi tuzno i slomljeno moli da joj das bilo sta, jer:"moja deca nemaju sta da jedu", ti reci:"Ja sam Che, i mislim da se sreca ne meri materijalnim stvarima, stvarno ste devijantni, ne dam ti nista jer vidim da ste srecni!"

Jel ja dobro shvatih ovu aluzijicu pa eto, vidi sad, postadoh tinejdzerka (ili jos gore, na tom sam nedoraslom nivou). Draga Ljiljana, shvatamo da ste usavrsili engleski i da citate mnoooge knjige, ali prvo, ja sam daleko od tinejdzerke (iz mog komentara je to ocigledno), i drugo, ljude kao sto su Dovla (koji je, koliko shvatam, mladji od mene) treba u najmanju ruku hvaliti, jer su se potrudili da shvate u kakvom svetu zive i imaju snage da se uhvate u kostac sa predrasudama. Pogotovo njihov trud ne treba omalovazavati. Dovla je 'besan' i to s' pravom i zeli da vidi istinu. Bice jos mnogo stvari u zivotu oko kojih cemo svi mi da 'gorimo' (neki manje, neki vise, a neki ce se ko crvi sakriti). To sto Vas je on malko pecnuo, u nekim od prethodnih njegovih 'surovih' komentara, nije razlog da ga sad potapsete po temenu.
Ja nisam bila na Kubi, ali mi je jedan detaljcic, iz price sa letovanja mojih prijatelja ostao, u najmanju ruku, cudno interesantan. Posto su se ponudili da daju pare coveku, koji radi u hotelu, kao ispomoc, jer su shvatili kako on zivi, morali su da odu i da kupe skolski pribor, jer ovaj nije pristajao na pare. Razlog je bio spijuniranje od strane ostalih u hotelu, i ovi bi ga strpali u zatvor. A ponosa, pa toga tamo imaju napretek.
Volim filmove, pa bih eto preporucila par: Motorcycle Diaries, Brazil (nasa buducnost?) i City of God. Da, nemaju bas neke veze sa Kubom i nisu ih pravili novinari, ali ako nekog vec interesuje politika, ekonomija i drustvo, nije lose pogledati ih, i par puta. Interesantne paralele se mogu naci po celom svetu, za utehu.

@Olivera Lepo je što, gospođo ili gospođice, dižete moj indeks citiranosti i pažljivo pratite moje ad hoc komentatorsko stvaralaštvo,:)) ali imam utisak da ne kažem ništa protivrečno. Indija nije komunistička diktatura, radi se o demokratskoj državi koja jeste korumpirana, ali gde čovek, ako teško radi i pametno razmišlja, i te kako može da se izdigne nad prilike u kojima je rođen, o čemu poslednjih decenija, uprkos konzervativnosti u društvu i brojnim kastinskim predrasudama, najbolje svedoče brojni imućni daliti, neki od njih milioneri, poslanici, ministri... Indija već godinama, otkad su besmislene socijalističke prepreke za preduzetništvo delimično otklonjene, raste tempom od desetak procenata godišnje, i nije više tako daleko dan kada će većina onih koji su do pre samo desetak godina bili nepregledne mase crne sirotinje po svim kriterijumima već biti za uslove zemalja u razvoju veoma respektabilna, prosperitetna i perspektivna srednja klasa. Za razliku od Indije, gde je zaista neumesno govoriti o siromaštvu, jer to siromaštvo nije posledica nepravednih odnosa u društvu, već raznih drugih istorijskih, ekonomskih, kulturnih i demografskih faktora, na Kubi je siromaštvo populacije direktna posledica isključivo polufeudalnog komunističkog poretka koji drastično ograničava ekonomske slobode i vlasnička prava i time omogućava jednoj maloj grupi ljudi da putem policijskog terora kontroliše ogroman procenat društvenog bogatstva, o apsolutnoj uzurpaciji političke moći i surovom progonu neistomišljenika i da ne govorimo. E tu stvarno ima šta da se kaže i o politici, a ne samo o suncu i plažama. A kao dopunu cele ove priče o Kubi i Indiji par reči takođe i
@katarina
OK, položaj radnika u Indoneziji i na drugim sličnim mestima je težak, ali ti ljudi tamo rade sasvim svojevoljno (to jest, sami su došli iz svojih sela, jer misle da žive i da će živeti bolje, bez obzira kako to razmaženim zapadnoevrospkim levičarima naviklim na besplatno obilje za koje je neko drugi zaradio izgleda, a na Kubi ne bi mogli čak ni da se presele), i imaju realnu šansu da se vremenom emancipuju, a Kubanci ili stanovnici Severne Koreje isto tako rade vrlo teško i u lošim uslovima, ali za njih nikakva šansa za bolji život osim korenite promene sistema ne postoji. A što se tiče konkretnih uslova, zaista ne možete očekivati da standardi koji važe u zemljama koje su taj stadijum davno prošle (i gde su ljudi radili pod isto tako lošim uslovima i mučili se vekovima da bi te zemlje došle dotle gde su sada) preko noći počeli da važe svuda, i to, pretpostavljam, tako što bi mi, to jest, zapadne zemlje, to dotirali, pošto ekonomski osnov za takve standarde zaštite inače jednostavno ne postoji. Šta smo mi? Globalna majka Tereza? Neko ko sebe treba da proglasi odgovornim za dobrobit cele belosvetske sirotinje na svoj račun? Slažem se da treba uticati na smanjivanje nivoa političkih zloupotreba i korupcije i na pojačavanje demokratskih procesa u svim spomenutim zemljama, ali ja nisam nikome ni otac, ni majka, ni tutor, ni finansijer, i ako žele da žive kao što žive ljudi na Zapadu, stanovnici trećeg sveta će morati da se pomuče koju deceniju (kod nas je to trajalo nekoliko vekova), i da sami zarade novac za veće standarde zaštite i izbore se za viši kvalitet demokratije u svojim zemljama (što, uostalom, ide ruku pod ruku sa ekonomskim napretkom i višim kvalitetom obrazovanja). Pomoći im pritiskom na njihove vlade da "izravnaju" uslove ekonomske utakmice i smanje korupciju ili savetom kako da organizuju svoje privrede, pročiste vodu, ili dizajniraju efikasnije primuse za kuvanje, naravno, ali plaćati time što je, uostalom, samo akumulirani krvavi znoj naših dedova u identičnim ako ne i gorim uslovima, da bi neko udobno preskočio početne i najteže faze kapitalističkog razvoja i uleteo pravo u nekakav welfare-raj (baš kada se i u razvijenim zemljama takvi modeli pokazuju kao kontraproduktivni i dugoročno štetni) je totalna glupost koju mogu da zagovaraju samo ljudi koje istorija nije ništa poučila. Uostalom, pogledajte kako se tužno završio skorašnji pokušaj da, umesto da se pusti da prođe kroz makar pet-šest godina normalne tranzicije, sa svim njenim šokovima i negativnim stranama, i da ljudi sami nauče da novac ima svoju vrednost i da hleba bez motike nema, postkomunistička ekonomija DDR-a ogromnim dotacijama preskoči taj stadijum. Danas, uprkos ogromnom novcu koji je u toj rupi bez dna nestao i koji je obogaljio nemaču privredu na duži rok, nekadašnja DDR po svim ekonomskim parametrima, osim dotiranoj visini plata i penzija, daleko zaostaje za zemljama poput Češke ili Mađarske koje su, doduše, bile nešto siromašnije i nerazvijenije u doba komunizma, ali su u međuvremenu prošle "poštenu" tranziciju, i danas imaju solidno postavljene privrede i produktivno stanovništvo koje zdravo razmišlja, o tome da u bivšoj DDR ima daleko više ljudi koji podržavaju fašističke i komunističke ekstremiste nego u bilo kojoj drugoj postkomunističkoj zemlji (sa mogućim izuzetkom Poljske, a i tamo je visok rejting ekstremista, za razliku od "sistemske" podrške u DDR, po svoj prilici samo privremeni trend, izazvan okolnostima pod kojima se poslednja socijalistička vlada raspala) koja poslednjih sedamnaest godina nije bila integralan deo jedne razvijene kapitalisitčke privrede i učesnik u političkom životu jedne stare i - sve do skorašnjeg pogubnog uticaja preuranjenog pripajanja DDR - veoma kvalitetne demokratije.

@Ljiljana "Ljiljana", vaša interpretacija mojih stavova je poprilično iskrivljena, ali nemam više nerava da se dalje preganjam sa vama, pošto već dolazimo na vrlo klizav teren argumentum ad hominem priča tipa "Ah, moralna nakazo, kako možete da mirno kasapite svoj stejk kad gladna deca u Africi umiru", a taj nivo rasprave me stvarno ne zanima. Ni vaša ironija me baš previše ne dotiče, jer iza svojih stavova stojim, pošto su rezultat godina iskustva i pažljivog proučavanja načina na koji se stvari odvijaju na ovoj planeti, a što se tiče vaših lepih želja, najlepše hvala, ali ja sam, FYI, odavno u tih 7%, i to uglavnom zahvaljujući vlastitom trudu, i činjenici da sam na vreme napustio Srbiju. Probajte i vi, nije to baš tako teško, možda ćete biti zadovoljniji ovim svetom. A isto tako imam utisak i da je jedan moj post nekako nestao, pa se - moguće redundantno, ako se taj post naglo pojavi - još jednom izvinjavam i vama, i, još više, "katarini" što sam u prethodnom postu pomešao vaše nickove i ono što je bilo upućeno vama naslovio njoj.

Dragi svi,
Vidim da vam je jako, jako dosadno i da to svoje dokoličarsko vreme rado provodite na sajtu 92ke dokazujući ne_znate_ni_sami_šta.

Apsolutno se slažem sa komentarom koji je dao Radnik, 17. decembar 2006 23:59.Svako od nas ima svoje vidjenje stvari i smatram da je suvisno ulaziti u bilo kakve rasprave.Covek je izneo svoje impresije o Kubi i to ne mora da se podudara sa misljenjem drugih ljudi.Svakako ne zaslužuje osudu. Audiatur et altera par

U ovim sumornim i mracnim danima na severu severne Zemljine polulopte gde je svakodnevica ispunjena obavezama, poslom i stresom, citanje vaseg clanka, deeme3, i druzenje sa vama na vasem putu po Kubi je, u najmanju ruku, nesto sto inspirise. Ukljucujem, po ne znam koji put, Buena Vista Social Club i uz zanosne ritmove muzike sa Kube konacno ucrtavam sledecu destinaciju mojih zelja.

Super prica sa Kube! Drago mi je da vidim i jedan tekst koji ne prica toliko o nekim vec poznatim mestima vec zalazi i u nepoznate predele Kube.
Sve pohvale!

Dobar je tekst, ali dragi Deeme3 zasto niste otisli i do Santa Clara-e?

"Kuba... Ima nesto sporo sto lezi na tom ostrvu belih sesira, debelih cigara i zena koje, kao u starim filmovima igraju na hotelskim terasama obucene u tesne haljine od crvenig brokata..."
Uvek joj se vracam, jer je jednostavna,srdacna i nesvesna svog sarma.Nauci te da prepoznas srecu u svakodnevnim dozivljajima, moru, suncu, ljudima...

Fantastična zemlja. Svako ko voli putovanja (a ima i novca jer Kuba na žalost nije jeftina) treba da je poseti. Uživaće sigurno.

Ništa protiv kubanske muzike, ali ono što iskreno želim svim površno oduševljenim kvazi-intelektualnim turistima iz Evrope, počev od Vima Vendersa, pa do autora ovog članka, jeste da ih neki uslužni demon vrati na Kubu, ali ne danas kad Kastro umire i kad su promene iza ćoška, već četrdeset godina unazad, da prožive život na ovom plovećem zatvoru u siromaštvu i surovoj represiji, pa neka ih pesma i igra teše do mile volje... Lepo je uzdizati lepote Kube, ali svako ko uzdiže njene lepote, a ne pominje njene zatvore, špijune, batinaše, malignu diktaturu koja tamo vlada i hrabre ljude koji joj se po cenu zatvora i smrti suprotstavljaju, ili ih, kao autor, svodi na nivo lake neprijatnosti (naravno, on nije Kubanac, posle par dana "poetičnog" tumaranja ostrvom u rent-a-kar kolima koja koštaju na dan jednu kubansku mesečnu zaradu, vratiće se u svoj all-inclusive sa pet zvezdica na Varaderu, a onda sesti ne na improvizovani splav među ajkulama već u udobni avion i otići kući), zasluživao bi upravo takvu sudbinu, isto kao i raznorazni Kuderi i Vendersi, o otvorenim zapadnim ljubiteljima Kastra tipa Herolda Pintera i da ne govorimo, ti bi zasluživali i nmogo gore...

3 puta na kubi...cigare i mohito...a zene...kako je kastru smrt bliza,skacu,na zalost,i cijene na kubi-TO NE UMANJUJE NJENU LJEPOTU!!

Pisac teksta;sa tako izostrenim zapazanjima/CULIMA-pao je na "STARTU":
Na takva putovanja se ne ide sa porodicom.Obicno PORODICNI finansijski i dr. razlozi "ZAVEDU" na putovanju na takva mesta.
Sto kaze (davno) Olja Ivanjicki-slikarka:"Hodas gradom i ORONULE, DIVNE-STARE fasade VRACAS U ZIVOT-bojih ih U SVOJOJ MASTI"!
Ne, ides u Hotel sa 5-zvezdica-Oni obicno "ZAMAZUJU"-oci;trude se da ti STVORE PRIVIDNI RAJ;koji je (najcesce) daleko od STVARNOG ZIVOTA preko puta njega.Tako je na KIPRU,KAIRU,RODOSU,Santoriniju,Beogradu!
Na takva putovanja se ide MNOGO duze; da se "UDAHNE"-oseti zivot iz tih sredina,isproba hrana (ne u Hotelu),"UTKA"-muzika,BOJE,ZVUCI, ...
Ponekad, SVI MI (manje ili vise) ZIVIMO od "ZGRABLJNOG TRENUTKA"!
------
P.S.
Nikad necu razumeti LJUDE;koji u komentarima ovakvog teksta ODMAH UMESAJU POLITIKU!
Kad smo bili 70,80-tih "OTVORENI"-prema svetu,bez viza-mnogih restrikcija:"IMALI smo GOLI OTOK"-sa(oko)8.000 stanovnika.
Danas smo DA KAZEMO (?!?) demokraticnija ZEMLJA sa SVIM "SVETSKIM"-barijerama izlaska iz nje!
Molim vas ne mesajte geografiju,klimu,mentalitet sa politikom.

jeste, postoje zatvori, batinasi i zlocini drzave al covek je hvalio samu kubu a ne vladara i politiku. a sto se tice amerikanaca, nek se ne javljaju sledecih 200.000 godina sto se istih stvari tice. znaci kad bi neko hvalio ameriku niko se ne bi javio sa ovakvim komentarima a sta oni rade po raznim zatvorima to se ne moze ni zamisliti...
toliko!!!!!!!!

Kuba moze i ovako da se dozivi

http://www.danas.co.yu/20041231/vikend4.html

Opet bes i ludilo medju komentarima. Slazem se da se zemlja ne moze doziveti ako se u nju ne bacis 100% i moram priznati da mi se povraca od all inclusive turistickih 'avantura'. Ipak, neka zivi Kuba sa svojom pesmom, bez demokratske Amerike, i posle Fidela!!! Cisto da ne moraju bas SVI na ovoj smrdljivoj planeti da jedu u MacDonalds-u.

Draga Vesna, takvih majki imate i oko Zelenog venca, ne mora se ici cak na Kubu. A inace sam tamo uvek dao po neki Peso.

@peace brother Takva mi ranfla, brother... :))

@katarina Merci, trudimo se, a i ranfle su zverčice koje se ne gube tako lako... :)) Inače, 1984 mi je bila jedna od omiljenih knjiga kada sam, baš negde oko te godine, bio tinejdžer. Još uvek, nažalost, veoma aktuelna, mada, na sreću, ni upola toliko kao u onom jezivom stoleću u kome smo se rodili, biće da je čitanje Orvela izvršilo pozitivan uticaj na planetu. :)

Big Dovla, vidim da si naucio sve potrebne lekcije i procitao vazne knjige. Verujem da tu spadaju i No Logo Naomi Klein i Tiha revolucija - Globalni kapitalizam i smrt demokratije (moj prevod - ne znam prevode na srpskom) Noreene Hertz, engleskog ekonomiste, pisca i novinara. Balans i ravnoteza su neophodni u percepciji ovih pitanja za koja ti goris pa i dok vodis salonske razgovore sa tinejdzerkama.

Ja se pre tri dana vratih s mog cetvrtog putovanja na Kubu. Nemama mnogo vremena sada da pisem, ali javicu se ponovo. Zelim samo da kazem da onaj ko nije osetio sarm i toplotu kubanskog naroda, bez obzira koliko tesko zive, nema pravo da komentarise. Ja svake godine putujem na Kubu zivim s njima, znam da taj narod, koji zaista zivi skromno, nije gladan nije bolestan niti bez krova nad glavom. Boraveci u nekoliko navrata u Kanadi, Americi, Velikoj Britaniji i u mnogim drugim demokratskim zemljama videla sam mnogo beskucnika koji zive i spavaju na ulici i jedu ostatke hrane preostale u raznoraznim restoranima.
Pozdrav svim ljubiteljima ovog predivnog kariskog ostrva.

U fabrikama takozvane eksport zone u Jakarti gde se proizvodi dizajnirana garderoba Gap-a, Nike, Adidas, Reebok itd, radnici zaradjuju 72 penca dnevo, gde se radi i po 16 sati, sto je prema podacima vlasti ovih zemalja (Tajland, Filipini, Indonezija, Vijetnam itd) polovina koja je potrebna da bi se prezivelo, tj, polovina od ekzistencijalnog minimuma. Tome treba dodati da nema zdravstvenog osiguranja, nema sindikata koji bi mogli da stite interese radnika, da ovi radnici zive u provizornim naseljima od kartona koja se nalaze tik uz ove fabrike, kuvaju na malim primusima, da zene radnice ovih fabrika moraju svakog meseca da dokazu na pregledu da njihov mesecni ciklus nije prekinut eventualnom trudnocom jer u tom slucaju dobijaju otkaz, da u slucaju kad radnici pokusaju da traze svoja prava i da se udruzuju tada se fabrika zatvara i otvara se u drugoj zemlji tamo gde gladni jedva cekaju da dodju do bilo kojeg posla. Ili ona druga cinjenica da se 12 -godisnje devojcice a i decaci u istim ovim zemljama ponose time da svoju porodicu izdrzavaju prostitucijom dok su im klijenti beli ljudi sa Zapada. Ovo su sve fakta do kojih je dosla Naomi Klein svojim trogodisnjim istrazivanjem u ovim demokratizovanim zemljama i koje je opisala u svojoj knjizi. Nemam nista protiv kritike upucene rezimu na Kubi i uopste komunistickim rezimima ali ne treba zaboraviti svu bedu tog bogatog demokratskog sveta niti razloge zasto je to tako. 1984? Ima je i previse na ovom svetu samo treba otvoriti dobro oci.

@Ljiljana Mali dodatak, pošto mi je nknadno palo na pamet da tvoje "Noreene" možda nije nominativ nego genitiv, tj. da originalno pisano ime menjaš po padežima, što, doduše, nije baš uobičajeno u "istočnoj varijanti" :), ali, naravno, daleko od toga da je pogrešno. Ako je tako, izvinjavam se.

E, dovla, ne mogu da odolim, kad vidim koliko si zapenusio o pravdi i istini.
Citiracu ovde jedan tvoj komentar na jedan od ranijih clanaka o Indiji (ako nije tvoj, unapred se izvinjavam): "Turista je, po definiciji čovek koji je svoje probleme rešio ili barem ostavio kod kuće i ide da vidi i upozna druge države, ali ne sa akcentom na njihove probleme (koje bi te države same trebalo da rešavaju), već na prijatne i zanimljive stvari koje imaju da ponude u zamenu za tvrdi keš turiste. Meni lično je potpuno svejedno kako žive niže kaste u Indiji (da su te kaste pametnije i veštije sigurno bi bile više kaste, a neko drugi bi se bavio "balegarenjem", pa su takav život dakle manje-više zaslužili)..."

Mozes li mi, molim te, objasniti, kako se ova tvoja teza uklapa u tvoju brigu o zivotu Kubanaca i pljuvacenje po ljudima koji su se usudili da im tamo bude dobro?

E, da, oprostite, ali drugi deo prethodnog posta, naravno, nije bio upućen "katarini" već "ljiljani", ali nekako su se ti nickovi željni polemike razmnožili i svi koriste relativno česta ženska imena (što je, siguran sam, samo dijabolična strategija komunističkih obaveštajnih službi: hajde, budite dobri dečaci, i priznajte da je "Dijana" u stvari lično Raul Kastro, "ljiljana" Čaves, a "olivera" Morales), :)) a u međuvremenu treba nešto i raditi, jer B92, nažalost, još uvek ne plaća za komentare, te smo, u suštini, premda mi se čini da - osim ovih momaka iz Venecuele, Bolivije, i sa Kube - većinom živimo na zapadu Evrope i u Severnoj Americi, i mi samo eksploatisana radna snaga trećeg sveta (baš bih voleo da vidim facu g. Matića ili nekog drugog "čuvara čvrsto vezane kese", kada bih mu ispostavio račun za ove komentare po mojoj uobičajenoj tarifi :)) )... Anyway, još jednom se izvinjavam svima za ovu malu zbrku, a, naravno, najviše "katarini"...

Menjas temu, pomalo demagoski, bojim se. Ne bih nikako da ti dalje dizem rejting ;), ali ipak ovo nije bilo poredjenje zemalja, vec tvoj stav o ulozi turiste. Po tvom ranijem misljenju (s kojim se btw uopste ne slazem), cilj turizma je uzivanje i komforu a ne udubljivanje u probleme date destinacije, jer boze moj, "ako je ljudima lose, sami su krivi sto to trpe". E, pa u ovoj tiradi si sam sebe opovrgao. Samo ukazujem na kontradiktornosti u iznosenju stavova. Ovo nije svadja, ja sam svakako ZA politicki i socijalno osvescen turizam, i u tome se verovatno slazemo.

Ljiljana: apsolutno se slazem sa Vama o svemu sto ste napisali, samo se moja prica vise odnosila na Kubu i komunizam! Ne bi morali da odlazimo cak do Jakarte i Tajlanda pa da nadjemo nepravdu. (i nije ta Naomi napravila ne znam kakvo otkrice). Pa pre nekoliko meseci su se nasli Sirak i Merkelova da smisle sta ce da rade kada moraju da zatvore par 'fabrikica' smo zato sto se otvaraju nove JEFTINIJE u Poljskoj. Takva ekonomska pomeranja imaju veliki uticaj na Evropu. Sada svi da se grupno zamislimo: zasto mi nismo ni za to pristali vec nas zaobilaze kao kisa oko Kragujevca. Zasto u kompaniji u kojoj radim ni ne pomisljaju da rade 'outsourcing' (sofisticirana rec za izrabljivanje) u Srbiji nego idu u Rumuniju! Jesmo li mi previse glupi ili previse pametni? Ovo je bilo samo retoricko pitanje.
Dijana i Olivera, procitajte ponovo komentare Big Dovla, valjda ce biti jasnije te suprotnosti koje Vi, bez uvrede, ocigledno ne shvatate. Javljam se samo zato jer se razmisljanja kao Dijanina i Oliverina, toliko cesto javljaju i da pokazuju jedno opste nerazumevanje sprege ekonomije i politike i licni prkos izazvan revoltom zbog nepravde nanesene nama (ovo poslednje radi na maltene podsvesnom nivou). Da bi se situacija sto bolje sagledala nije dovoljno u nekoliko navrata posecivati strane zemlje pa naprasno davati takve ostro definisane jednostrano obojene zakljucke. Tek tada ce biti mozda jasno koliko izjave tipa 'ljudi koji su se usudili da im bude dobro u Kubi' naivno zvuce. Nisu samo to politicko-ekonomske prilike vec i pitanje mentaliteta, religije, istorije i kulture.

@Olivera Menjam i ne menjam, :) to jest, kontekst ove dve diskusije je veoma različit. Ono što ja u suštini hoću da kažem je da se, čovek, naravno, može udubljivati u lokalne prilike (ja to, recimo, obavezno činim, ali ko mi je kriv kad sam lud i kompulzivno radoznao, pa kopam po lokalnim budalaštinama umesto da bildujem jod i vitamin D :) ), ali da nekakvo razmišljanje o sirotinji trećeg sveta zaista nije baš mnogo pametno ni produktivno, jer se tu i ne da i ne treba apsolutno ništa učiniti, pošto odgovornost i breme da svoje prilike poboljšaju leži na tim ljudima, i oni to, hvala bogu, sve više i sve uspešnije širom sveta rade, svuda gde imaju osnovne uslove za to, a najvažniji od tih osnovnih uslova su bazične ekonomske i političke slobode, a, na tom stupnju, naročito one ekonomske. Stoga, pričati o lepaotama Goe bez nekog udubljivanja u slivnike Kalkute nije ništa loše, i, posebno na turističkim stranicama, nije nešto naročito primereno daviti ljude takvim problemima, što ne znači da drugde nije vreme i mesto za to. Kuba je, međutim, sasvim drugi slučaj, radi se o mestu gde su te ekonomske i političke slobode u potpunosti potlačene na surov način, pa je, barem po mom ličnom osećaju, celo to beslovesno balavljenje nad lepotama Kube, igrom, pesmom i prelepim ženama (odnekud, retko ko dodaje "za šaku dolara" - ne da prostitucija ne postoji u svim siromašnim i bogatim zemljama, ali je ključna razlika da u nekomunističkim državama postoji kakav-takav ekonomski izbor) neumesno već samo po sebi, jer je posledica toga isključivo da Kastrov režim dobije još malo tvrde valute koja nikad ne stigne do stanovništva, a makar u prolazu ne spomenuti kako stvari na tom "prelepom ostrvu" u suštini stoje čak i u jednom turističkom tekstu, čija primarna svrha, prirodno, nije da se bavi politikom, iz tog razloga po meni jednostavno nije u redu. And that's all s(he) wrote,:) sve ostalo je manje-više posledica polemičkog (ili, ako hoćeš, demagoškog :) ) žara...

mislim da stanovnici bogatih zemalja nisu jedini na svetu koji rade, a ostali džabalebare, mislim da na svetu ima sasvim dovoljno bogatstva, samo je problem u raspodeli, i mislim da bogate zemlje velikim delom svoje bogatstvo duguju visevekovnoj kolonijalnoj eksploataciji ekonomski, vojno, pa i civilizacijski, ako hoćete, slabijih zemalja. u najmanju ruku, imale su mnogo bolju startnu poziciju od ostalih, a koju su zaslužili pukom silom.

Ukratko, Big Dovla, u vasem svetu su dozvoljena sva sredstva i svi metodi za punjenje bankovnih racuna kao i, inace, u ovom pravednom i demokratskom svetu. A ja vam od srca zelim da se sto pre nadjete u onih 7% populacije planete Zemlje koji poseduju, eksploatisu i kontrolisu 80% resursa iste te planete Zemlje, jer covek sa ovakvim vizijama kakve vi imate to sigurno zasluzuje. Pred vama bi se poklonili i ovogodisnji dobitnik Nobelove nagrade za mir kao i sva privredna i politicka elita koja je pozdravila njegov projekat, za koji je nagrada i dodeljena, u zemlji gde je nagrada i dodeljena.

Draga Katarina, oprostite mi, ali na vas sigurno nisam mislila. To je bio izraz mog vidjenja stanja svesti gospodina Dovle(dali se ovo ime menja po "istocnom" ili "zapadnom" modelu?) A u prilog tome ide i njegova tvrdnja da su eksploatisani radnici koji zaradjuju 72 penca dnevno sami krivi jer su napustili zemlju (ili bavljenje poljoprivredom). Dok naucne cinjenice govore da su ovi sa svoje zemlje oterani politickim i ekonomskim pritiscima. John Pilger je dao dobru studiju o tome.

Volela bih da znam o kom filmu govorite kad se radi o Brazilu. Ja o Brazilu znam dosta lepih stvari ali i nekoliko jako ruznih. Nedavno prikazani dokumentarni film na jednom TV kanalu jedne zapadne demokratske zemlje svedoci o monstruoznim likvidacijama sirotinje iz favela Ria de Zaneira od strane jedinica oformljenih za ove zadatke i to samo zato sto su se ovi drznuli da dodju u delove grada, gde inace ne pripadaju, i time narusili sliku o lepotama ovog predivnog grada.

Gospodine Big Dovla, hvala na savetima ali ja zaista nemam razloga da budem nezadovoljna svojim zivotom, svojim poslovnim uspesima i rezultatima svog rada(mada o mojoj uobicajenoj tarifi i o tome kojem procentu ja pripadam zaista ne bih jer me u tome sprecavaju kucno vaspitanje i osecaj pristojnosti). No, to me ipak ne sprecava da vidim stvari onakve kakve su i da sebi mogu da dozvolim slobodu i da ukazem na njih.
Zaista razumem vasu opasku o spijunima jer , za ono sto sam ja navela i o cemu su objavljena tolika dela su stvarno potrebni spijuni.
Nivo ste, nazalost, sami nametnuli.
A, svet bi zaista mogao da bude bolji!

Dovla, prijatelju, razmisli samo gde ces i sta ces kad onih 93% odluci da podeli sa tobom tvoje bogatstvo! Ma, neodoljivo me podsecas na lika kojeg pokojni Bata Stojkovic tumaci u filmu "Ko to tamo peva".

@Ljiljana Nisam spominjao "špijune" već "obaveštajne službe", a radilo se o šali, sasvim moguće i lošoj, ali valjda dovoljno očiglednoj? A što se priča o nivou, procentima i domaćem vaspitanju tiče, rado bih vas podsetio (mada ne znam zašto je to potrebno kada su i vaši i moji postovi samo malo više na istoj stranici) da ste onaj ko je gurnuo ovu diskusiju na ličan teren i pokušao da nekakvim poprilično neumesnim "željama i čestitkama" uvuče naše "kamene" živote u ovu virtuelnu i anonimnu priču bili vi. Bilo kako bilo, ova razmena mišljenja je plodna otprilike kao dno isušenog slanog jezera, pa vam, u to ime, gde god da ste, želim dug život, puno sreće i laku noć.

@Ljiljana: Film "Brazil" reditelja Terry Gilliam-a ima samo ime koje je vezano za Brazil i na tome se sva direktna asocijacija zavrsava. Film predstavlja kritiku potrosackog drustva i po meni najbolje opisuje sliku u USA (malo ozbiljniji "Fight Club") i reditelj je imao silne muke sa Holivudom da ga objavi. Samo treba biti pazljiv i odabrati rediteljevu verziju jer postoji i ona sa holivudskim srecnim krajem. Preporucujem ga (ziveci u Americi slika mi je postala potpuna).
Dokumentarni film iz favela koji ste opisali je "City of God" i treba ga videti. Videla sam i film "Syriana" i moje odusevljenje je naglo splasnulo kad sam odgledala intervju sa rediteljem (ocigledan je bio isprazan mozak ambicioznog Amerikanca).
Da ne ulazimo previse u moralisanje: ali ima li smisla previse se baciti u razmisljanje o tome koliki mizerni procenat nasih para kada letujemo u nekim od ovakvih zemalja zavrsi bas tamo gde treba (ma gde to bilo) i koliko ucvrscujemo rezime u Africi svaki put kada napunimo gorivo. Od ovakvih pitanja mi pozli zbog osecaja nemoci i besa. Ipak je bitno biti svestan tih procesa i znati da smo i mi, kao potrosaci, deo tog lanca.

Kaze se režiser a ne reditelj !

Uzivajte jos malo u Kubi jer je companero Castro na samrti. Posle toga, to mesto ce postati jos jedna globalna pustinja anglo-saksonskog kica, neukusa, toksina i okupljaliste za frustrirane tipove poput jednog kvazifilozofa koji ovde prosipa svoje svinjarije pred bisernim gledalistem. Non sequitur

Molila bih sve radenike da ne citaju ove tekstove, jer kada rade, onda nemaju vremena ni da citaju, a kamoli da pisu ove smisaone komentare. Znate ono: ako koza laze, rog ne laze. A mi dzabalebarosi i dokolicari mozemo da nastavimo da se dopisujemo na miru.

Odlicno opisano. Medjutim, voleo bih videti vise slika. Naravno, pogledajte i slike koje sam ja uzeo sa Kube kada sam bio tamo pre 2 godine na adresi http://www.cubaimages.net

...strava bih voleo da razmenim misljenja sa "Big Dovla". Moj EMail je : bonafides011@yahoo.es, a zovem se Dragan.

Ma biosam na kubi.
Lepe zene.Vrucina.
A kako zive kubanci,bas me boli uvo.Nije na meni da resavam svetske probleme.
Idite tamo izkupajtese na rajskim plazama,uzivajte u koktelima druzenju sa ljudima sa svih uglova sveta, i nemislite puno o revoluciji i tim stvarima.

Svaka cast divnom narodu Kube, njenim prirodnim lepotama, muzici... Ali, besmisleno je zaboraviti da su tamo ljudi bez gotovo ikakvih ljudskih prava i mogucnosti da upravljaju svojim zivotom. Po meni, samo devijantna osoba moze da uziva u tim izdvojenim hotelskim kompleksima, dok te susrecu gladni i zedni ljudi, zeljni svega, koji mole turiste da im ostave majicu, pantalone, novac; koji nemaju Internet( sem u hotelima), DVD, MP3, cak ni dovoljno hrane. Pogledajte reportazu sa Kube nase sugradjanke na www.putovanja.info a koja im je posle turistickog boravka tamo ostavila sve sto je mogla:novac, garderobu, MP3 plejer, cak i mobilni telefon koji im je za kupovinu nedostupan. Od srca tim divnim ljudima zelim da dodje do promena koje bi njihove normalne zelje i potrebe ucinile svima dostupnim. Pricati da su zadovoljni i srecni je zaista devijantno. Da su srecni ne bi se cesto i ponizili da dodju do neophodnih stvari za svakodnevni zivot.

Pa ovo je sjajno, kao one reportaze iz Sovjetskog Saveza 30-ih godina. Sreca i radost u kolhozima i Sovhozima. To sto politicki zatvorenici leze po zatvorima, sto njihova deca nemaju pravo na zdravstveno osiguranje, sto se svi hrane na tackice, sto je standard zivota gori nego pre 100 godina, a pocetkom XX veka je bio kao u zapadnoj Evropi - nema veze. Vazno je samo da je komunizam ziv i zdrav. Sramota i ruglo. Ameriknci imaju sjajan izraz za te bogate zapadne ljubitelje komunizma pune hvale za svakog trecesvetskog koljaca koji mrzi Ameriku "Caviar commies". Ovaj nas putopisac mi izgleda kao caviar commie, (iako mozda nije bogat).

@Che "Che", oprostite, ali ja svoje prijatelje vrlo pažljivo biram, a bojim se da, s obzirom na nick preuzet od jednog komunističkog ubice, sasvim sigurno niste ni u najširem izboru. Što se tiče onih 93%, ja nikome ništa nisam ukrao, već sam sve što imam zaradio ili ja, vlastitom pameću i trudom, ili moji preci, ditto, i niti ja niti iko od njih nije stigao tamo gde je bio ili gde jeste slučajno, a isto važi i za barem 90% ostalih ljudi u tih 7 ili koliko god hoćete procenata, uprkos perfidnoj komunističkoj demagogiji koja se svakoga ko nešto ima trudi da predstavi kao nekakvog prevaranta koji je nekom drugom (većinom "jadnoj sirotinji", to tako dobro zvuči) nešto uzeo, kao da bogatstvo u današnjoj ekonomiji nije u najvećoj meri zasnovano na novostvorenoj vrednosti čije je stvaranje omogućila inteligencija i sposobnost inteligentnih i sposobnih, jer od sirotinje, uostalom, niti šta ima da se uzme niti šta da se zaradi, i bogati ljudi ovog sveta se, za razliku od komunista koji svojom demagogijom taj proces pokušavaju da na svaki način uspore i ometu, naprotiv, veoma trude da stvore što više imućnih ljudi i srednje klase širom sveta, ne iz nekakvih "uzvišenih" ili "humanističkih" razloga (takve hvalevredne ali veoma često, naročito od strane komunista flagrantno zloupotrebljavane motivacije tu zaista nisu potrebne), već zato što su to nova tržišta i dobre prilike za plasman kapitala, što se zove win-win strategija, to jest, svima je dobro (pitajte ogromnu novu srednju klasu u istočnoj Evropi, južnoj, istočnoj i jugoistočnoj Aziji ili Latinskoj Americi kako su živeli pre kraja hladnog rata, a kako žive danas zahvaljujući liberalizaciji svetske trgovine koju levičarske štetočine vole da netačno i simplifikovano zovu "globalizacija" i tako se ogorčeno protiv nje bore), ali to komunistima nikada neće biti jasno jer su oduvek cvetali na destrukciji i ljudskoj bedi, o podsticanju zavisti, klasne mržnje i neradništva i da ne govorim. Lopova je, naravno, oduvek bilo, kao i lopovskih ideologa poput vas koji su otvoreno branili krađu i želeli da je predstave kao nekakvu "socijalnu pravdu", ali bojim se da će se, baš zato što ništa u životu nije slučajno i što su oni koji imaju uglavnom to i te kako zaslužili, i svaki novi pokušaj da se krađa izdigne na pijedestal osnovne društvene vrednosti da se završi isto kao i svi prethodni, jer ogromna većina inteligentnih i sposobnih ljudi dobro vidi kuda takve ideje vode (prethodno stoleće je nažalost obilovalo tragičnim primerima kako izgledaju komunistički i fašistički rajevi i hiljadugodišnji rajhovi kada se iz bolesnih umova presele u realnost). A to na koga vas ja slučajno podsećam me, iskreno, zanima kao lanjski sneg, vi i vama slični takođe prizivaju razne filmske i literarne asocijacije, od Šekspirovog Jaga do O'Brajena iz negde gore spomenute "1984", ali supstitucija plitkog humora čiji su vrhunski domet "briljantne" i "originalne" aluzije na Šijanove filmove i Kovačevićeve drame i scenarija za argumente je polemička metodologija čije su šanse na uspeh srećom limitirane isključivo na onu vrstu lumpenproletarijata koja je uobičajena ciljna grupa kako komunista tako i raznih drugih mutivoda koje odvajkada profitiraju na ljudskoj gluposti i neznanju.

Dragi/draga Che, ako te neka majka na Kubi tuzno i slomljeno moli da joj das bilo sta, jer:"moja deca nemaju sta da jedu", ti reci:"Ja sam Che, i mislim da se sreca ne meri materijalnim stvarima, stvarno ste devijantni, ne dam ti nista jer vidim da ste srecni!"

Uzivajte jos malo u Kubi jer je companero Castro na samrti. Posle toga, to mesto ce postati jos jedna globalna pustinja anglo-saksonskog kica, neukusa, toksina i okupljaliste za frustrirane tipove poput jednog kvazifilozofa koji ovde prosipa svoje svinjarije pred bisernim gledalistem. Non sequitur

cini mi se da je, bez obzira na sav trud, tekst ostao bez 'emocije'. setajuci sedam dana ulicama stare havane slusala sam zvuk, gledala boje, uzivala u carima kube i nema reci kojima se to moze opisati.
ovaj pokusaj je dobar, ali... kubu morate licno 'osetiti' :-)

Fantastična zemlja. Svako ko voli putovanja (a ima i novca jer Kuba na žalost nije jeftina) treba da je poseti. Uživaće sigurno.

Ništa protiv kubanske muzike, ali ono što iskreno želim svim površno oduševljenim kvazi-intelektualnim turistima iz Evrope, počev od Vima Vendersa, pa do autora ovog članka, jeste da ih neki uslužni demon vrati na Kubu, ali ne danas kad Kastro umire i kad su promene iza ćoška, već četrdeset godina unazad, da prožive život na ovom plovećem zatvoru u siromaštvu i surovoj represiji, pa neka ih pesma i igra teše do mile volje... Lepo je uzdizati lepote Kube, ali svako ko uzdiže njene lepote, a ne pominje njene zatvore, špijune, batinaše, malignu diktaturu koja tamo vlada i hrabre ljude koji joj se po cenu zatvora i smrti suprotstavljaju, ili ih, kao autor, svodi na nivo lake neprijatnosti (naravno, on nije Kubanac, posle par dana "poetičnog" tumaranja ostrvom u rent-a-kar kolima koja koštaju na dan jednu kubansku mesečnu zaradu, vratiće se u svoj all-inclusive sa pet zvezdica na Varaderu, a onda sesti ne na improvizovani splav među ajkulama već u udobni avion i otići kući), zasluživao bi upravo takvu sudbinu, isto kao i raznorazni Kuderi i Vendersi, o otvorenim zapadnim ljubiteljima Kastra tipa Herolda Pintera i da ne govorimo, ti bi zasluživali i nmogo gore...

Draga Vesna, devijantno je srecu meriti materijalnim!

@Big Dovla:
Idite 50km juznije na ostrvo zvano Jamajka. Sve ovo sto ste napisali za Kubu vazi i za Jamajku pa na kvadrat. Probajte gospodine da se prosetate Kingstonom kao sto je jedan moj prijatelj probao pa je jedva izvukao zivu glavu...Demokratija i sloboda govora na delu???..

A ako procitate istoriju Kube zadnjih 100 godina videcete prave razloge bede. Ko je stigao pljackao ih je i sada im se ti isti smeju kako zive...Sami Kubanci odlucuju kako ce da zive i ne zaboravite da ako diktator nema podrsku vecine naroda onda se ceo sistem rusi. Tako je bilo u Rumuniji,Sovjetskom Savezu, tako je bilo i u Srbiji...

Secam se, bese to moja pretposlednja godina studiranja, godina obezvredjivanja svega i konacne implozije sistema. Na stanici cekam vec sat vremena autobus i citam '1984'-u (da docaram situaciju ;-)). I pored toga sto nekima zvuci nelogicno, osecam da niko ne razume sta se desilo i sta ce se desiti. Drago mi je da postoje ljudi kao sto je Dovla. I nemoj da si izgubio ranflu, jesi l' cuo!

@katarina Merci, trudimo se, a i ranfle su zverčice koje se ne gube tako lako... :)) Inače, 1984 mi je bila jedna od omiljenih knjiga kada sam, baš negde oko te godine, bio tinejdžer. Još uvek, nažalost, veoma aktuelna, mada, na sreću, ni upola toliko kao u onom jezivom stoleću u kome smo se rodili, biće da je čitanje Orvela izvršilo pozitivan uticaj na planetu. :)

Big Dovla, vidim da si naucio sve potrebne lekcije i procitao vazne knjige. Verujem da tu spadaju i No Logo Naomi Klein i Tiha revolucija - Globalni kapitalizam i smrt demokratije (moj prevod - ne znam prevode na srpskom) Noreene Hertz, engleskog ekonomiste, pisca i novinara. Balans i ravnoteza su neophodni u percepciji ovih pitanja za koja ti goris pa i dok vodis salonske razgovore sa tinejdzerkama.

U fabrikama takozvane eksport zone u Jakarti gde se proizvodi dizajnirana garderoba Gap-a, Nike, Adidas, Reebok itd, radnici zaradjuju 72 penca dnevo, gde se radi i po 16 sati, sto je prema podacima vlasti ovih zemalja (Tajland, Filipini, Indonezija, Vijetnam itd) polovina koja je potrebna da bi se prezivelo, tj, polovina od ekzistencijalnog minimuma. Tome treba dodati da nema zdravstvenog osiguranja, nema sindikata koji bi mogli da stite interese radnika, da ovi radnici zive u provizornim naseljima od kartona koja se nalaze tik uz ove fabrike, kuvaju na malim primusima, da zene radnice ovih fabrika moraju svakog meseca da dokazu na pregledu da njihov mesecni ciklus nije prekinut eventualnom trudnocom jer u tom slucaju dobijaju otkaz, da u slucaju kad radnici pokusaju da traze svoja prava i da se udruzuju tada se fabrika zatvara i otvara se u drugoj zemlji tamo gde gladni jedva cekaju da dodju do bilo kojeg posla. Ili ona druga cinjenica da se 12 -godisnje devojcice a i decaci u istim ovim zemljama ponose time da svoju porodicu izdrzavaju prostitucijom dok su im klijenti beli ljudi sa Zapada. Ovo su sve fakta do kojih je dosla Naomi Klein svojim trogodisnjim istrazivanjem u ovim demokratizovanim zemljama i koje je opisala u svojoj knjizi. Nemam nista protiv kritike upucene rezimu na Kubi i uopste komunistickim rezimima ali ne treba zaboraviti svu bedu tog bogatog demokratskog sveta niti razloge zasto je to tako. 1984? Ima je i previse na ovom svetu samo treba otvoriti dobro oci.

@Ljiljana Vidite nekakve tinejdžerke ovde? Ja ih ne vidim, i nemam pojma koliko neko s kim komuniciram ima godina niti me to previše interesuje, a malo je i neukusno iz čista mira lepiti nekom etikete u trećem licu, kao da ta osoba, u ovom slučaju "katarina" nije takođe deo ovog komunikacionog prostora ili, po vašem "izabranom" sudu, nije dovoljno "načitana" ili "prosvetljena" da zasluži ravnopravan tretman i status viši od puke "tinejdžerke". Naomi Klein sam čitao, i ništa dobro ne mislim o toj knjizi, a Norinu Herts (btw, žena se zove "Noreena" a ne "Noreene") nisam, ali znam otprilike o čemu se radi, a čitao sam dosta analiza savremenih socioekonomskih i političkih trendova iz sličnih levičarskih perspektiva (doduše, Hertsova je, koliko se sećam, krenula iz prilično zdrave "free market" priče, ali je vrlo brzo zaglavila u ortodoksni socijalzam, da ne kažem "antiglobalistički" - ovaj termin je inače, isto kao i "globalizacija", potpuno besmislen, i ja ga ovde koristim veoma labavo i čisto deskriptivno - neokomunizam), i apsolutno se ne slažem sa njima, naprotiv, mislim da su procesi koji su se intenzivirali posle kraja hladnog rata najbolja stvar koja se desila za poslednjih stotinak godina i sasvim prirodna faza u razvoju kapitalizma i demokratije a da su zamerke "profesionalnih intelektualaca" u velikoj meri posledica toga što se društveni uticaj ovog segmenta populacije kao posledica tih promena veoma smanjio, skoro svuda osim u Evropi, gde je, nažalost, veliki deo političke reprezentacije još uvek sačinjen ne od ljudi koji su već nešto uradili u drugim sferama, već od "profesionalnih intelektualaca" humanističkog smera koji su postali profesionalni političari i u prećutnom savezu sa neproduktivnim kategorijama stanovništva kojima je u interesu status quo i što veća mera redistribucije vuku ovaj kontinent nadole. Oprostite, ali ja, ukratko rečeno, slučajno verujem da je stanje bankovnog računa, doduše, daleko od toga da bude jedini parametar koji utiče na sreću individue, ali je, ako ne podlegnemo nekoj od utopističko-eshatoloških, socijalno-inženjerskih ideologija, definitivno jedini na koji se da planski uticati, pa bih napore da se pomogne čovečanstvu prvenstveno usmerio na to da se ljudi ostave da prave i troše pare na miru, bez raznih dušebrižnika koji uvek znaju šta je najbolje za njih na grbači.

@Ljiljana Mali dodatak, pošto mi je nknadno palo na pamet da tvoje "Noreene" možda nije nominativ nego genitiv, tj. da originalno pisano ime menjaš po padežima, što, doduše, nije baš uobičajeno u "istočnoj varijanti" :), ali, naravno, daleko od toga da je pogrešno. Ako je tako, izvinjavam se.

mislim da stanovnici bogatih zemalja nisu jedini na svetu koji rade, a ostali džabalebare, mislim da na svetu ima sasvim dovoljno bogatstva, samo je problem u raspodeli, i mislim da bogate zemlje velikim delom svoje bogatstvo duguju visevekovnoj kolonijalnoj eksploataciji ekonomski, vojno, pa i civilizacijski, ako hoćete, slabijih zemalja. u najmanju ruku, imale su mnogo bolju startnu poziciju od ostalih, a koju su zaslužili pukom silom.

Kaze se režiser a ne reditelj !

U ovim sumornim i mracnim danima na severu severne Zemljine polulopte gde je svakodnevica ispunjena obavezama, poslom i stresom, citanje vaseg clanka, deeme3, i druzenje sa vama na vasem putu po Kubi je, u najmanju ruku, nesto sto inspirise. Ukljucujem, po ne znam koji put, Buena Vista Social Club i uz zanosne ritmove muzike sa Kube konacno ucrtavam sledecu destinaciju mojih zelja.

Super prica sa Kube! Drago mi je da vidim i jedan tekst koji ne prica toliko o nekim vec poznatim mestima vec zalazi i u nepoznate predele Kube.
Sve pohvale!

Pa moze o Kubi mnogo bolje...
Ono sto bi trebalo svakako napomenuti je velika greska u tekstu: "Do Kube se iz Evrope leti s nekoliko manje poznatih avio-kompanija, poput Kondora" - prvo, Kondor nije manje poznata kompanije a drugo, vecina VELIKIH EVROPSKIH KOMPANIJA lete za Kubu (British Airways, Virgin Atlantic, Iberia, Air France, Lufthansa.. i to svaki dan. Eto mene od 1 februara u Kubi!!

Dobar je tekst, ali dragi Deeme3 zasto niste otisli i do Santa Clara-e?

"Kuba... Ima nesto sporo sto lezi na tom ostrvu belih sesira, debelih cigara i zena koje, kao u starim filmovima igraju na hotelskim terasama obucene u tesne haljine od crvenig brokata..."
Uvek joj se vracam, jer je jednostavna,srdacna i nesvesna svog sarma.Nauci te da prepoznas srecu u svakodnevnim dozivljajima, moru, suncu, ljudima...

3 puta na kubi...cigare i mohito...a zene...kako je kastru smrt bliza,skacu,na zalost,i cijene na kubi-TO NE UMANJUJE NJENU LJEPOTU!!

Pisac teksta;sa tako izostrenim zapazanjima/CULIMA-pao je na "STARTU":
Na takva putovanja se ne ide sa porodicom.Obicno PORODICNI finansijski i dr. razlozi "ZAVEDU" na putovanju na takva mesta.
Sto kaze (davno) Olja Ivanjicki-slikarka:"Hodas gradom i ORONULE, DIVNE-STARE fasade VRACAS U ZIVOT-bojih ih U SVOJOJ MASTI"!
Ne, ides u Hotel sa 5-zvezdica-Oni obicno "ZAMAZUJU"-oci;trude se da ti STVORE PRIVIDNI RAJ;koji je (najcesce) daleko od STVARNOG ZIVOTA preko puta njega.Tako je na KIPRU,KAIRU,RODOSU,Santoriniju,Beogradu!
Na takva putovanja se ide MNOGO duze; da se "UDAHNE"-oseti zivot iz tih sredina,isproba hrana (ne u Hotelu),"UTKA"-muzika,BOJE,ZVUCI, ...
Ponekad, SVI MI (manje ili vise) ZIVIMO od "ZGRABLJNOG TRENUTKA"!
------
P.S.
Nikad necu razumeti LJUDE;koji u komentarima ovakvog teksta ODMAH UMESAJU POLITIKU!
Kad smo bili 70,80-tih "OTVORENI"-prema svetu,bez viza-mnogih restrikcija:"IMALI smo GOLI OTOK"-sa(oko)8.000 stanovnika.
Danas smo DA KAZEMO (?!?) demokraticnija ZEMLJA sa SVIM "SVETSKIM"-barijerama izlaska iz nje!
Molim vas ne mesajte geografiju,klimu,mentalitet sa politikom.

jeste, postoje zatvori, batinasi i zlocini drzave al covek je hvalio samu kubu a ne vladara i politiku. a sto se tice amerikanaca, nek se ne javljaju sledecih 200.000 godina sto se istih stvari tice. znaci kad bi neko hvalio ameriku niko se ne bi javio sa ovakvim komentarima a sta oni rade po raznim zatvorima to se ne moze ni zamisliti...
toliko!!!!!!!!

Teško je poverovati da ljudi koji su poslednjih petnaestak godina živeli u Srbiji i ostalim bivšim jugoslovenskim republikama ili, barem, pošto očigledno pišu srpskohrvatski, verovatno pratili razvoj situacije u njima, nisu shvatili da politika presudno utiče na sve sfere života i da ništa tako ne može da vam upropasti život kao pogrešna vrsta politike u zemlji u kojoj živite. A te priče kako politika nema mesta u eseju o muzici i prirodnim lepotama, kako su ti ljudi srećni uprkos teroru i nemaštini ili kako se sreća ne meri materijalnim vrednostima, fatalno odišu nekakvim utopističkim, da ne kažem pubertetskim shvatanjem života. Ljudi na Kubi, možda, izgledaju srećni, ali je veliko pitanje da li većina uopšte uviđa koliko su nisko pali i koliko će im trebati da se vrate u poziciju u kojoj mogu da ponovo odlučuju o svojoj sudbini u bilo kom bitnom smislu, te ta vrsta sreće po pronicljivosti veoma podseća na gudu koja zadovoljno podriguje pred valovom punim pomija koji dan pred Božić, osim što je na Kubi čak i taj valov prazan. Hoću da kažem, da su mnogi ljudi tamo možda i zaista srećni u subjektivnom smislu, ali ako vam se ćerka prostituiše za par dolara, sina jedu stenice u zatvoru jer se sporečkao oko bejzbola sa šefom uličnog komiteta, a vi u sedamdeset i nekoj svakog jutra prelazite peške četrnaest kilometara da biste zaradili nekakvu dodatnu crkavicu jer od vaše "penzije" ne bi mogle da žive ni tri skromnije bubašvabe, a vi igrate i pevate, jer je napolju lepo vreme, Bradati još nije otegao papke i imate pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu, onda ste, biće, prosto totalni idiot čiji su kriterijumi do te mere pomereni da se to graniči sa psihozom, a upravo to, odnosno indukcija masovne psihoze je i najvažniji metod kontrole svih totalitarnih režima, jer ako ljudi izgube svaki kontakt sa realnošću, više ne morate od njih da strahujete. Tužno je što bolesna mržnja prema Americi (koja sigurno ima mnoge mane, ali je, uprkos njima, jedna uspešna, bogata i demokratska država, čiji građani imaju jako udoban život i jako široka prava i slobode) tera mnoge ljude koji bi trebalo da ipak znaju bolje jer su proveli godine po raznim školama da podržavaju i hvale režim koji u svojoj socijalnoj i ekonomskoj suštini nije ništa drugo do privremena regresija na polufeudalno društvo u kome caruju ogromne socijalne razlike (mnogo veće nego u toj Americi), sramno nizak životni standard, nedostatak bilo kakvih građanskih prava, teror nad svima koji misle drukčije i potpuno bezakonje. Ako to nije samo polovna salonska poza već život koji biste zaista voleli da živite i kome se iskreno divite, onda, dame i gospodo, nešto definitivno nije u redu sa vama.

Kuba moze i ovako da se dozivi

http://www.danas.co.yu/20041231/vikend4.html

Opet bes i ludilo medju komentarima. Slazem se da se zemlja ne moze doziveti ako se u nju ne bacis 100% i moram priznati da mi se povraca od all inclusive turistickih 'avantura'. Ipak, neka zivi Kuba sa svojom pesmom, bez demokratske Amerike, i posle Fidela!!! Cisto da ne moraju bas SVI na ovoj smrdljivoj planeti da jedu u MacDonalds-u.

Draga Vesna, takvih majki imate i oko Zelenog venca, ne mora se ici cak na Kubu. A inace sam tamo uvek dao po neki Peso.

@Zoran Zorane, kako dobro poznajete prilike u karipskom basenu govori već onih "50 kilometara". Da ne bismo na ovim stranicama širili neznanje, jugoistočna obala Kube je otprilike 150 km daleko od Jamajke (siguran sam da se tačna cifra, kome je potrebna, može naći negde na internetu), a Havana i Kingston su sigurno barem 800 km daleko u vazdušnoj liniji. Što se tiče kriminala u Kingstonu, zar nije upravo to dokaz da demokratija tamo funkcioniše? Najbezbednije države su generalno najgore diktature, a na Jamajci tajne policije i uhoda nema, pa, s obzirom da ona "javna" ne radi svoj posao baš najbolje, naravno da ima kriminala, i hvala bogu da ga ima, jer to znači da su ljudi ipak slobodni, makar i bili veoma siromašni, lenji, večito "navareni" i skloni potkradanju svojih bližnjih. Sumnjam da bi, kada biste ostavili kofer na ulici u Pjongjangu, iko smogao hrabrosti da ga ukrade, a i nacistička Nemačka i Staljinov SSSR bili su naprosto uzorne države sa veoma niskom stopom kriminala, čak i ako pola statistika bacimo u vodu na ime totalitarnog friziranja. Uostalom, za tu vrstu površnih upoređenja imate jedan primer nekomunističke države koji je i geografski nešto bliži Kubi, i, za razliku od Jamajke, gde je, uprkos slično katastrofalnoj strukturi stanovništva nacionalni dohodak po glavi stanovnika ipak za više od 30% veći nego na Kubi, a to je Haiti, najsiromašnija država zapadne polukugle, gde ljudi čak i u proseku žive sa manje od pet dolara na dan po stanovniku, a većina jedva skrpi i dva. Iz ovoga bi neki čitač istorije vašeg tipa sigurno mogao da izvede zaključak o komparativnim prednostima komunističkog režima, ali ako se osvrnemo unazad, pravo pitanje (koje prirodu kubanskog režima najbolje osvetljava) nije zašto je Haiti, koji je siromašan oduvek, gde je zemlja isrpljena intenzivnom eksploatacijom, ogoljena i ekološki degradirana, pretežan deo stanovništva potiče od oslobođenih robova i ima nulti obrazovni i finansijski kapital, a srednja klasa i razvijeni sekundarni i tercijarni sektor nikada nisu ni postojali, najsiromašnija zemlja hemisfere, već zašto je Kuba, pre pedeset godina jedna od ekonomski najrazvijenijih država Latinske Amerike (koja je, doduše, oduvek imala nestabilne političke prilike), sa velikom srednjom klasom i mnogo preduzimljivih i obrazovanih ljudi danas u poziciji da se nalazi na samom repu, tik ispred Haitija. I zašto je, recimo, čak i spomenuta Jamajka, po mnogim parametrima slična Haitiju, iako u apsolutnim terminima još uvek siromašna, ipak značajno bogatija od Kube ili Haitija? Što se tiče Haitija, odgovor verovatno leži negde između pomalo nesrećne mutacije same po sebi ne baš srećne francuske političke kulture, stalnih prevrata i revolucija i užasno lošeg kvaliteta ogromne većine populacije koji je onemogućio transformaciju agrarne ekonomije, a Jamajka je u marginalno boljem stanju i od Kube i od Haitija uglavnom zato što joj je britansko kolonijalno nasleđe ostavilo makar upotrebljive institucije i iole razuman poltički diskurs, te se period vladavine socijalista sedamdesetih (koji je gotovo bankrotirao ekonomiju) nije završio nekakvim krvavim prevratom, već njihovim odlaskom sa vlasti na izborima i serijom polovičnih pokušaja u pravcu ekonomskih reformi, koje komplikuje sveopšta kultura neradništva i, isto kao na Haitiju, loš kvalitet populacije i ne tako drastičan ali ipak poprilično izražen medostatak srednje klase i obrazovanih ljudi. Kuba je, naprotiv, imala sve prerogative da postane ekonomsko čudo Kariba, i ako pogledate koliko je preduzimljiva, imućna (doduše ne uvek od legalnih poslova) i prilagodljiva kubanska zajednica u SAD i prisetite se da je čak i iza onih godina "nešto luksuznijeg siromaštva" na Kubi šezdesetih i sedamdesetih nije stajala čak ni umereno efikasna dirigovana privreda već isključivo između 4 i 6 milijardi dolara sovjetskih dotacija godišnje (što se najbolje videlo po potpunom kolapsu ekonomije kada su te dotacije presušile), uvidećete da uzrok svih kubanskih problema nosi bradu i zelenu kapicu, i ovih dana se, hvala gospodu Savaotu, konačno sprema da ode bogu na istinu...

Hej, Dovla, sto si ti tako ljut?

@peace brother Takva mi ranfla, brother... :))

Jel ja dobro shvatih ovu aluzijicu pa eto, vidi sad, postadoh tinejdzerka (ili jos gore, na tom sam nedoraslom nivou). Draga Ljiljana, shvatamo da ste usavrsili engleski i da citate mnoooge knjige, ali prvo, ja sam daleko od tinejdzerke (iz mog komentara je to ocigledno), i drugo, ljude kao sto su Dovla (koji je, koliko shvatam, mladji od mene) treba u najmanju ruku hvaliti, jer su se potrudili da shvate u kakvom svetu zive i imaju snage da se uhvate u kostac sa predrasudama. Pogotovo njihov trud ne treba omalovazavati. Dovla je 'besan' i to s' pravom i zeli da vidi istinu. Bice jos mnogo stvari u zivotu oko kojih cemo svi mi da 'gorimo' (neki manje, neki vise, a neki ce se ko crvi sakriti). To sto Vas je on malko pecnuo, u nekim od prethodnih njegovih 'surovih' komentara, nije razlog da ga sad potapsete po temenu.
Ja nisam bila na Kubi, ali mi je jedan detaljcic, iz price sa letovanja mojih prijatelja ostao, u najmanju ruku, cudno interesantan. Posto su se ponudili da daju pare coveku, koji radi u hotelu, kao ispomoc, jer su shvatili kako on zivi, morali su da odu i da kupe skolski pribor, jer ovaj nije pristajao na pare. Razlog je bio spijuniranje od strane ostalih u hotelu, i ovi bi ga strpali u zatvor. A ponosa, pa toga tamo imaju napretek.
Volim filmove, pa bih eto preporucila par: Motorcycle Diaries, Brazil (nasa buducnost?) i City of God. Da, nemaju bas neke veze sa Kubom i nisu ih pravili novinari, ali ako nekog vec interesuje politika, ekonomija i drustvo, nije lose pogledati ih, i par puta. Interesantne paralele se mogu naci po celom svetu, za utehu.

Ja se pre tri dana vratih s mog cetvrtog putovanja na Kubu. Nemama mnogo vremena sada da pisem, ali javicu se ponovo. Zelim samo da kazem da onaj ko nije osetio sarm i toplotu kubanskog naroda, bez obzira koliko tesko zive, nema pravo da komentarise. Ja svake godine putujem na Kubu zivim s njima, znam da taj narod, koji zaista zivi skromno, nije gladan nije bolestan niti bez krova nad glavom. Boraveci u nekoliko navrata u Kanadi, Americi, Velikoj Britaniji i u mnogim drugim demokratskim zemljama videla sam mnogo beskucnika koji zive i spavaju na ulici i jedu ostatke hrane preostale u raznoraznim restoranima.
Pozdrav svim ljubiteljima ovog predivnog kariskog ostrva.

E, dovla, ne mogu da odolim, kad vidim koliko si zapenusio o pravdi i istini.
Citiracu ovde jedan tvoj komentar na jedan od ranijih clanaka o Indiji (ako nije tvoj, unapred se izvinjavam): "Turista je, po definiciji čovek koji je svoje probleme rešio ili barem ostavio kod kuće i ide da vidi i upozna druge države, ali ne sa akcentom na njihove probleme (koje bi te države same trebalo da rešavaju), već na prijatne i zanimljive stvari koje imaju da ponude u zamenu za tvrdi keš turiste. Meni lično je potpuno svejedno kako žive niže kaste u Indiji (da su te kaste pametnije i veštije sigurno bi bile više kaste, a neko drugi bi se bavio "balegarenjem", pa su takav život dakle manje-više zaslužili)..."

Mozes li mi, molim te, objasniti, kako se ova tvoja teza uklapa u tvoju brigu o zivotu Kubanaca i pljuvacenje po ljudima koji su se usudili da im tamo bude dobro?

@Olivera Lepo je što, gospođo ili gospođice, dižete moj indeks citiranosti i pažljivo pratite moje ad hoc komentatorsko stvaralaštvo,:)) ali imam utisak da ne kažem ništa protivrečno. Indija nije komunistička diktatura, radi se o demokratskoj državi koja jeste korumpirana, ali gde čovek, ako teško radi i pametno razmišlja, i te kako može da se izdigne nad prilike u kojima je rođen, o čemu poslednjih decenija, uprkos konzervativnosti u društvu i brojnim kastinskim predrasudama, najbolje svedoče brojni imućni daliti, neki od njih milioneri, poslanici, ministri... Indija već godinama, otkad su besmislene socijalističke prepreke za preduzetništvo delimično otklonjene, raste tempom od desetak procenata godišnje, i nije više tako daleko dan kada će većina onih koji su do pre samo desetak godina bili nepregledne mase crne sirotinje po svim kriterijumima već biti za uslove zemalja u razvoju veoma respektabilna, prosperitetna i perspektivna srednja klasa. Za razliku od Indije, gde je zaista neumesno govoriti o siromaštvu, jer to siromaštvo nije posledica nepravednih odnosa u društvu, već raznih drugih istorijskih, ekonomskih, kulturnih i demografskih faktora, na Kubi je siromaštvo populacije direktna posledica isključivo polufeudalnog komunističkog poretka koji drastično ograničava ekonomske slobode i vlasnička prava i time omogućava jednoj maloj grupi ljudi da putem policijskog terora kontroliše ogroman procenat društvenog bogatstva, o apsolutnoj uzurpaciji političke moći i surovom progonu neistomišljenika i da ne govorimo. E tu stvarno ima šta da se kaže i o politici, a ne samo o suncu i plažama. A kao dopunu cele ove priče o Kubi i Indiji par reči takođe i
@katarina
OK, položaj radnika u Indoneziji i na drugim sličnim mestima je težak, ali ti ljudi tamo rade sasvim svojevoljno (to jest, sami su došli iz svojih sela, jer misle da žive i da će živeti bolje, bez obzira kako to razmaženim zapadnoevrospkim levičarima naviklim na besplatno obilje za koje je neko drugi zaradio izgleda, a na Kubi ne bi mogli čak ni da se presele), i imaju realnu šansu da se vremenom emancipuju, a Kubanci ili stanovnici Severne Koreje isto tako rade vrlo teško i u lošim uslovima, ali za njih nikakva šansa za bolji život osim korenite promene sistema ne postoji. A što se tiče konkretnih uslova, zaista ne možete očekivati da standardi koji važe u zemljama koje su taj stadijum davno prošle (i gde su ljudi radili pod isto tako lošim uslovima i mučili se vekovima da bi te zemlje došle dotle gde su sada) preko noći počeli da važe svuda, i to, pretpostavljam, tako što bi mi, to jest, zapadne zemlje, to dotirali, pošto ekonomski osnov za takve standarde zaštite inače jednostavno ne postoji. Šta smo mi? Globalna majka Tereza? Neko ko sebe treba da proglasi odgovornim za dobrobit cele belosvetske sirotinje na svoj račun? Slažem se da treba uticati na smanjivanje nivoa političkih zloupotreba i korupcije i na pojačavanje demokratskih procesa u svim spomenutim zemljama, ali ja nisam nikome ni otac, ni majka, ni tutor, ni finansijer, i ako žele da žive kao što žive ljudi na Zapadu, stanovnici trećeg sveta će morati da se pomuče koju deceniju (kod nas je to trajalo nekoliko vekova), i da sami zarade novac za veće standarde zaštite i izbore se za viši kvalitet demokratije u svojim zemljama (što, uostalom, ide ruku pod ruku sa ekonomskim napretkom i višim kvalitetom obrazovanja). Pomoći im pritiskom na njihove vlade da "izravnaju" uslove ekonomske utakmice i smanje korupciju ili savetom kako da organizuju svoje privrede, pročiste vodu, ili dizajniraju efikasnije primuse za kuvanje, naravno, ali plaćati time što je, uostalom, samo akumulirani krvavi znoj naših dedova u identičnim ako ne i gorim uslovima, da bi neko udobno preskočio početne i najteže faze kapitalističkog razvoja i uleteo pravo u nekakav welfare-raj (baš kada se i u razvijenim zemljama takvi modeli pokazuju kao kontraproduktivni i dugoročno štetni) je totalna glupost koju mogu da zagovaraju samo ljudi koje istorija nije ništa poučila. Uostalom, pogledajte kako se tužno završio skorašnji pokušaj da, umesto da se pusti da prođe kroz makar pet-šest godina normalne tranzicije, sa svim njenim šokovima i negativnim stranama, i da ljudi sami nauče da novac ima svoju vrednost i da hleba bez motike nema, postkomunistička ekonomija DDR-a ogromnim dotacijama preskoči taj stadijum. Danas, uprkos ogromnom novcu koji je u toj rupi bez dna nestao i koji je obogaljio nemaču privredu na duži rok, nekadašnja DDR po svim ekonomskim parametrima, osim dotiranoj visini plata i penzija, daleko zaostaje za zemljama poput Češke ili Mađarske koje su, doduše, bile nešto siromašnije i nerazvijenije u doba komunizma, ali su u međuvremenu prošle "poštenu" tranziciju, i danas imaju solidno postavljene privrede i produktivno stanovništvo koje zdravo razmišlja, o tome da u bivšoj DDR ima daleko više ljudi koji podržavaju fašističke i komunističke ekstremiste nego u bilo kojoj drugoj postkomunističkoj zemlji (sa mogućim izuzetkom Poljske, a i tamo je visok rejting ekstremista, za razliku od "sistemske" podrške u DDR, po svoj prilici samo privremeni trend, izazvan okolnostima pod kojima se poslednja socijalistička vlada raspala) koja poslednjih sedamnaest godina nije bila integralan deo jedne razvijene kapitalisitčke privrede i učesnik u političkom životu jedne stare i - sve do skorašnjeg pogubnog uticaja preuranjenog pripajanja DDR - veoma kvalitetne demokratije.

E, da, oprostite, ali drugi deo prethodnog posta, naravno, nije bio upućen "katarini" već "ljiljani", ali nekako su se ti nickovi željni polemike razmnožili i svi koriste relativno česta ženska imena (što je, siguran sam, samo dijabolična strategija komunističkih obaveštajnih službi: hajde, budite dobri dečaci, i priznajte da je "Dijana" u stvari lično Raul Kastro, "ljiljana" Čaves, a "olivera" Morales), :)) a u međuvremenu treba nešto i raditi, jer B92, nažalost, još uvek ne plaća za komentare, te smo, u suštini, premda mi se čini da - osim ovih momaka iz Venecuele, Bolivije, i sa Kube - većinom živimo na zapadu Evrope i u Severnoj Americi, i mi samo eksploatisana radna snaga trećeg sveta (baš bih voleo da vidim facu g. Matića ili nekog drugog "čuvara čvrsto vezane kese", kada bih mu ispostavio račun za ove komentare po mojoj uobičajenoj tarifi :)) )... Anyway, još jednom se izvinjavam svima za ovu malu zbrku, a, naravno, najviše "katarini"...

Menjas temu, pomalo demagoski, bojim se. Ne bih nikako da ti dalje dizem rejting ;), ali ipak ovo nije bilo poredjenje zemalja, vec tvoj stav o ulozi turiste. Po tvom ranijem misljenju (s kojim se btw uopste ne slazem), cilj turizma je uzivanje i komforu a ne udubljivanje u probleme date destinacije, jer boze moj, "ako je ljudima lose, sami su krivi sto to trpe". E, pa u ovoj tiradi si sam sebe opovrgao. Samo ukazujem na kontradiktornosti u iznosenju stavova. Ovo nije svadja, ja sam svakako ZA politicki i socijalno osvescen turizam, i u tome se verovatno slazemo.

Ljiljana: apsolutno se slazem sa Vama o svemu sto ste napisali, samo se moja prica vise odnosila na Kubu i komunizam! Ne bi morali da odlazimo cak do Jakarte i Tajlanda pa da nadjemo nepravdu. (i nije ta Naomi napravila ne znam kakvo otkrice). Pa pre nekoliko meseci su se nasli Sirak i Merkelova da smisle sta ce da rade kada moraju da zatvore par 'fabrikica' smo zato sto se otvaraju nove JEFTINIJE u Poljskoj. Takva ekonomska pomeranja imaju veliki uticaj na Evropu. Sada svi da se grupno zamislimo: zasto mi nismo ni za to pristali vec nas zaobilaze kao kisa oko Kragujevca. Zasto u kompaniji u kojoj radim ni ne pomisljaju da rade 'outsourcing' (sofisticirana rec za izrabljivanje) u Srbiji nego idu u Rumuniju! Jesmo li mi previse glupi ili previse pametni? Ovo je bilo samo retoricko pitanje.
Dijana i Olivera, procitajte ponovo komentare Big Dovla, valjda ce biti jasnije te suprotnosti koje Vi, bez uvrede, ocigledno ne shvatate. Javljam se samo zato jer se razmisljanja kao Dijanina i Oliverina, toliko cesto javljaju i da pokazuju jedno opste nerazumevanje sprege ekonomije i politike i licni prkos izazvan revoltom zbog nepravde nanesene nama (ovo poslednje radi na maltene podsvesnom nivou). Da bi se situacija sto bolje sagledala nije dovoljno u nekoliko navrata posecivati strane zemlje pa naprasno davati takve ostro definisane jednostrano obojene zakljucke. Tek tada ce biti mozda jasno koliko izjave tipa 'ljudi koji su se usudili da im bude dobro u Kubi' naivno zvuce. Nisu samo to politicko-ekonomske prilike vec i pitanje mentaliteta, religije, istorije i kulture.

@Olivera Menjam i ne menjam, :) to jest, kontekst ove dve diskusije je veoma različit. Ono što ja u suštini hoću da kažem je da se, čovek, naravno, može udubljivati u lokalne prilike (ja to, recimo, obavezno činim, ali ko mi je kriv kad sam lud i kompulzivno radoznao, pa kopam po lokalnim budalaštinama umesto da bildujem jod i vitamin D :) ), ali da nekakvo razmišljanje o sirotinji trećeg sveta zaista nije baš mnogo pametno ni produktivno, jer se tu i ne da i ne treba apsolutno ništa učiniti, pošto odgovornost i breme da svoje prilike poboljšaju leži na tim ljudima, i oni to, hvala bogu, sve više i sve uspešnije širom sveta rade, svuda gde imaju osnovne uslove za to, a najvažniji od tih osnovnih uslova su bazične ekonomske i političke slobode, a, na tom stupnju, naročito one ekonomske. Stoga, pričati o lepaotama Goe bez nekog udubljivanja u slivnike Kalkute nije ništa loše, i, posebno na turističkim stranicama, nije nešto naročito primereno daviti ljude takvim problemima, što ne znači da drugde nije vreme i mesto za to. Kuba je, međutim, sasvim drugi slučaj, radi se o mestu gde su te ekonomske i političke slobode u potpunosti potlačene na surov način, pa je, barem po mom ličnom osećaju, celo to beslovesno balavljenje nad lepotama Kube, igrom, pesmom i prelepim ženama (odnekud, retko ko dodaje "za šaku dolara" - ne da prostitucija ne postoji u svim siromašnim i bogatim zemljama, ali je ključna razlika da u nekomunističkim državama postoji kakav-takav ekonomski izbor) neumesno već samo po sebi, jer je posledica toga isključivo da Kastrov režim dobije još malo tvrde valute koja nikad ne stigne do stanovništva, a makar u prolazu ne spomenuti kako stvari na tom "prelepom ostrvu" u suštini stoje čak i u jednom turističkom tekstu, čija primarna svrha, prirodno, nije da se bavi politikom, iz tog razloga po meni jednostavno nije u redu. And that's all s(he) wrote,:) sve ostalo je manje-više posledica polemičkog (ili, ako hoćeš, demagoškog :) ) žara...

Ukratko, Big Dovla, u vasem svetu su dozvoljena sva sredstva i svi metodi za punjenje bankovnih racuna kao i, inace, u ovom pravednom i demokratskom svetu. A ja vam od srca zelim da se sto pre nadjete u onih 7% populacije planete Zemlje koji poseduju, eksploatisu i kontrolisu 80% resursa iste te planete Zemlje, jer covek sa ovakvim vizijama kakve vi imate to sigurno zasluzuje. Pred vama bi se poklonili i ovogodisnji dobitnik Nobelove nagrade za mir kao i sva privredna i politicka elita koja je pozdravila njegov projekat, za koji je nagrada i dodeljena, u zemlji gde je nagrada i dodeljena.

Draga Katarina, oprostite mi, ali na vas sigurno nisam mislila. To je bio izraz mog vidjenja stanja svesti gospodina Dovle(dali se ovo ime menja po "istocnom" ili "zapadnom" modelu?) A u prilog tome ide i njegova tvrdnja da su eksploatisani radnici koji zaradjuju 72 penca dnevno sami krivi jer su napustili zemlju (ili bavljenje poljoprivredom). Dok naucne cinjenice govore da su ovi sa svoje zemlje oterani politickim i ekonomskim pritiscima. John Pilger je dao dobru studiju o tome.

Volela bih da znam o kom filmu govorite kad se radi o Brazilu. Ja o Brazilu znam dosta lepih stvari ali i nekoliko jako ruznih. Nedavno prikazani dokumentarni film na jednom TV kanalu jedne zapadne demokratske zemlje svedoci o monstruoznim likvidacijama sirotinje iz favela Ria de Zaneira od strane jedinica oformljenih za ove zadatke i to samo zato sto su se ovi drznuli da dodju u delove grada, gde inace ne pripadaju, i time narusili sliku o lepotama ovog predivnog grada.

@Ljiljana "Ljiljana", vaša interpretacija mojih stavova je poprilično iskrivljena, ali nemam više nerava da se dalje preganjam sa vama, pošto već dolazimo na vrlo klizav teren argumentum ad hominem priča tipa "Ah, moralna nakazo, kako možete da mirno kasapite svoj stejk kad gladna deca u Africi umiru", a taj nivo rasprave me stvarno ne zanima. Ni vaša ironija me baš previše ne dotiče, jer iza svojih stavova stojim, pošto su rezultat godina iskustva i pažljivog proučavanja načina na koji se stvari odvijaju na ovoj planeti, a što se tiče vaših lepih želja, najlepše hvala, ali ja sam, FYI, odavno u tih 7%, i to uglavnom zahvaljujući vlastitom trudu, i činjenici da sam na vreme napustio Srbiju. Probajte i vi, nije to baš tako teško, možda ćete biti zadovoljniji ovim svetom. A isto tako imam utisak i da je jedan moj post nekako nestao, pa se - moguće redundantno, ako se taj post naglo pojavi - još jednom izvinjavam i vama, i, još više, "katarini" što sam u prethodnom postu pomešao vaše nickove i ono što je bilo upućeno vama naslovio njoj.

Gospodine Big Dovla, hvala na savetima ali ja zaista nemam razloga da budem nezadovoljna svojim zivotom, svojim poslovnim uspesima i rezultatima svog rada(mada o mojoj uobicajenoj tarifi i o tome kojem procentu ja pripadam zaista ne bih jer me u tome sprecavaju kucno vaspitanje i osecaj pristojnosti). No, to me ipak ne sprecava da vidim stvari onakve kakve su i da sebi mogu da dozvolim slobodu i da ukazem na njih.
Zaista razumem vasu opasku o spijunima jer , za ono sto sam ja navela i o cemu su objavljena tolika dela su stvarno potrebni spijuni.
Nivo ste, nazalost, sami nametnuli.
A, svet bi zaista mogao da bude bolji!

Dovla, prijatelju, razmisli samo gde ces i sta ces kad onih 93% odluci da podeli sa tobom tvoje bogatstvo! Ma, neodoljivo me podsecas na lika kojeg pokojni Bata Stojkovic tumaci u filmu "Ko to tamo peva".

@Ljiljana Nisam spominjao "špijune" već "obaveštajne službe", a radilo se o šali, sasvim moguće i lošoj, ali valjda dovoljno očiglednoj? A što se priča o nivou, procentima i domaćem vaspitanju tiče, rado bih vas podsetio (mada ne znam zašto je to potrebno kada su i vaši i moji postovi samo malo više na istoj stranici) da ste onaj ko je gurnuo ovu diskusiju na ličan teren i pokušao da nekakvim poprilično neumesnim "željama i čestitkama" uvuče naše "kamene" živote u ovu virtuelnu i anonimnu priču bili vi. Bilo kako bilo, ova razmena mišljenja je plodna otprilike kao dno isušenog slanog jezera, pa vam, u to ime, gde god da ste, želim dug život, puno sreće i laku noć.

Dragi svi,
Vidim da vam je jako, jako dosadno i da to svoje dokoličarsko vreme rado provodite na sajtu 92ke dokazujući ne_znate_ni_sami_šta.

@Ljiljana: Film "Brazil" reditelja Terry Gilliam-a ima samo ime koje je vezano za Brazil i na tome se sva direktna asocijacija zavrsava. Film predstavlja kritiku potrosackog drustva i po meni najbolje opisuje sliku u USA (malo ozbiljniji "Fight Club") i reditelj je imao silne muke sa Holivudom da ga objavi. Samo treba biti pazljiv i odabrati rediteljevu verziju jer postoji i ona sa holivudskim srecnim krajem. Preporucujem ga (ziveci u Americi slika mi je postala potpuna).
Dokumentarni film iz favela koji ste opisali je "City of God" i treba ga videti. Videla sam i film "Syriana" i moje odusevljenje je naglo splasnulo kad sam odgledala intervju sa rediteljem (ocigledan je bio isprazan mozak ambicioznog Amerikanca).
Da ne ulazimo previse u moralisanje: ali ima li smisla previse se baciti u razmisljanje o tome koliki mizerni procenat nasih para kada letujemo u nekim od ovakvih zemalja zavrsi bas tamo gde treba (ma gde to bilo) i koliko ucvrscujemo rezime u Africi svaki put kada napunimo gorivo. Od ovakvih pitanja mi pozli zbog osecaja nemoci i besa. Ipak je bitno biti svestan tih procesa i znati da smo i mi, kao potrosaci, deo tog lanca.

Kuba
.
Divan narod, divna zemlja, divno more, divne plaze, ...
.
Havana, Varadero, Santa Klara, Trinidad, Sijenfuegos, ...
.
Kubi i kubanski narod su jos uvek u ekonomski dosta losem polozaju.
Medjutim ako bi se uporedili statisticki podaci(danasnji i na primer iz 1960 godine kada je se desila revolucija) jasno bi se videlo koliko je Kuba napedovala u svemu(zdravstvo, skolstvo, standard stanovnistva, ...) u odnosu na druge karibske zemlje(Dominikana, Haiti, ...).
Mislim da nije bilo pobede revolucije da bi ljudi na Kubi ziveli losije nego sto trenutno zive.

Apsolutno se slažem sa komentarom koji je dao Radnik, 17. decembar 2006 23:59.Svako od nas ima svoje vidjenje stvari i smatram da je suvisno ulaziti u bilo kakve rasprave.Covek je izneo svoje impresije o Kubi i to ne mora da se podudara sa misljenjem drugih ljudi.Svakako ne zaslužuje osudu. Audiatur et altera par

Molila bih sve radenike da ne citaju ove tekstove, jer kada rade, onda nemaju vremena ni da citaju, a kamoli da pisu ove smisaone komentare. Znate ono: ako koza laze, rog ne laze. A mi dzabalebarosi i dokolicari mozemo da nastavimo da se dopisujemo na miru.

Odlicno opisano. Medjutim, voleo bih videti vise slika. Naravno, pogledajte i slike koje sam ja uzeo sa Kube kada sam bio tamo pre 2 godine na adresi http://www.cubaimages.net

...strava bih voleo da razmenim misljenja sa "Big Dovla". Moj EMail je : bonafides011@yahoo.es, a zovem se Dragan.