Još jedna školska godina za master

Ljudi moji, pa ako najumniji ljudi zemlje, tako bi trebalo, ne mogu da daju odgovor i nađu rešenje, teško nama! Sad se mislim da li da doktoriram, kakav ću status imati kao magistar po "starom", a evo sad sam doktorant i imam dilemu šta ću biti po "novom", da li vredi truda i čemu!?!

Lepo je to, ali sta sa ljudima koji su vec upisali dvogodisnje magistarske studije i odslusali predavanja? I recimo dali polovinu ispita koji mozda ne odgovaraju ispitima na jednogodisnjim master studijama? Nece valjda opet placati master studije? Dokle vise fakulteti misle da zavlace pare u dzepove studenata, da bi profesori primali plate po 200.000 dinara i vise...

Kako Vas bre nije sramota vise, pa deo Evrope se ne postaje "zvanjem" nego znanjem. Sta sad su Crnogorci otisli pa nam nestalo magistara i doktora pa cemo to ovako da resimo. I posle ocekujete da "intelektualci" budu neki glas razuma u nasem nerazumnom politickom i svakom drugom sistemu vrednosti. Ej, ovde se na razgovor za posao ne donose diplome i bodovi i sta ti ja znam, ovde se dobija prazan papir na kome se ispisuje sta je ono sto znas i sta imas da ponudis. Diplome dolaze na red dosta kasnije. Ali eto opet cemo biti naj.. u svetu, ili smo magistri ili nepismeni.

Kako li se hvataju za one 4 godine studija! A gde je tu program i fond casova? To se niko ne pita? Muka mi je vise od one nase drzave...

A šta ako fakultet traje 5 il i6 godina? Npr ETF, medicina, veterina...
Ili se ovaj članak odnosi samo na FPN :)

Taj dekan je toliko zaslepljen kolicinom novca koju ce fakulteti posvom cefu naplatiti od studenata da zaboravlja one koji su studirali pet godina (ETF, Masinstvo, TMF...) Sta ce biti s nama, dal icemo mi morati da slusamo i 6-tu skupo placenu godinu da bi se "izjednacili" sa nekim ko ce dobiti master posle pet mnogo laksih godina?
Znate sta? Bas me briga da li cete me vi priznati ili ne, ko je trebao vec je prizano jer je vas smatrao isuvise glupim da bi znali da sam na osnovnim studijama ucio mnogo vis enego sto u drugim zemljama uce za masters.
Samo vi lepo ususkajte guze u udobne fotelje i "akademski" raspravljajte da li je tri jednako 4 ili je 4 jednako pet. Da ste ista znali sve bi bilo odavno dogovoreno i pre prelaska na bolonjsku deklaraciju, ovako ste sve ostavili za zadnji trenutak kako bi od armije diplomiranih mogli da uzmete jos koju desetinu hiljada dinara.
Tako to ide kad univerzitetima date pare iz bdzeta i nezavisnost uz to pride.

A sta je sa studentima koji su zavrsili neki od tehnickih fakulteta koji su trajali (traju) 5 godina ili sa studentima medicinskih nauka cije studije traju 6 godina? Da li oni imaju potreban broj bodova za master i ko ce to da odredi?

U cilju finansijskog ozdravljenja fakulteta najbolje bi bilo za njih da se za sve diplomirane studente ponove studije. Plassim se da ni to ne bi bilo dosta.

Jednostavno pitanje: koliko bodova onda nedostaje onima koji su redovno studirali 5 godina i plus branili rad/tezu nakon desetog semestra?

Imamo primer Hrvatske koja je svojim diplomcima i studentima omogucila dobijanje zvanja mastera bez pohadjanja dodatne pete godine. I studenti hrvatskih i studenti srpskih fakulteta sticali su zvanje diplomirani (a time i VII stepen strucne spreme), a s obzirom da smo do pre petnaest godina bili u istoj drzavi za ocekivati je da smo studirali vrlo slicne programe i sticali vrlo slicno znanje. Promenom sistema obrazovanja i u Hrvatskoj su se promenile diplome, ali su hrvatski profesori stali iza svog rada i znanja koje su pruzili svojim studentima u toku cetiri godine. Hrvatski profesori su stavili kvalitet ispred kvantiteta (duzine trajanja studija) i omogucili su svojim studentima da automatski dobiju zvanje mastera, jer su im tokom cetvorogodisnjeg studiranja pruzili obim znanja koji odgovara onom koji sticu masteri. Kod nas je situacija potpuno drugacija. Oni koji obezvredjuju znanje steceno fakultetskom diplomom su upravo nasi profesori, a oni su direktno odgovorni za kvalitet tog znanja (jer programe ipak pisu profesori, a ne studenti). Ovim postupkom profesori na srpskim univerzitetima priznaju da njihov rad nije kvalitetan kao rad njihovih hrvatskih kolega. Shodno tome, posledice ne bi trebalo da snose studenti, vec profesori. I, ako vec insistiraju na petoj godini, ona bi trebalo da bude besplatna za sve studente jer smo mi za razliku od hrvatskih studenata osteceni prilikom pohadjanja osnovnih studija (u tom slucaju bi mozda i samofinansirajuci studenti mogli da traze povracaj svojih para, jer nisu dobili kvalitet usluge koji su platili). Hrvatski primer pokazuje da je moguce za cetiri godine steci znanje koje je neophodno za dobijanje zvanja mastera, a to sto prema recima srpskih profesora srpski studenti nemaju to znanje, krivicu snose samo oni. Dakle, ako profesori insistiraju da studenti nemaju odgovarajuci kvalitet znanja za zvanje mastera, onda moraju i da prihvate svoju odgovornost zbog toga.

U cemu je problem? 300 bodova za mastera, cisto ko` suza! Mozda ce ipak biti da nasa diploma i nije bas tako "inteligentna" kao sto je kod nas sveopste misljenje. Posle zablude o srpskom osecaju za pravdu ovo o nasem skolovanju je vicesampion zabluda. U Nemackoj studij za Dipl.Inz. traje isto cetiri godine pa im se opet ne priznaje master, nego dve godine doskolovavanja. Mozemo mi odluciti i da ne treba doskolovavanje za mastera ali sam ubedjen da ce evropski univerziteti traziti dotatne ispite za srpskog mastera pa cak i sa ovom dodatnom godinom.

Pitanje je samo sta se iza brda valja.Verovatno je neki novac od školarina u pitanju, pošto su se neka gospoda bas založila za doškolovavanje sadašnjih diplomaca.Ako im je stalo do mišljenja Evrope, zašto jednostavno ne pitaju nekog ko je nadležan u Briselu za to, ili iskoriste iskustva iz regiona a ne da izmišljaju toplu vodu.

Pa ovo je skandalozna izjava, pa posto nisu ukapirali kako jedan drugom da ucine, dosetili su se da sada svi sa diplomama, stecenim zadnjih decenija treba da polazu dodatne ispite??? Pa tako ste resili problem, bez pojedinacnog uvida u nastavne planove i programe svakog od fakulteta, a vec se zna da ce pasti lova,uuuu, koliko para ce sada uzeti???
Sramota, drzava bi morala MENI da omoguci besplatnu mogucnost sticanja novog zvanja, zato jer moja STECENA prava se ne mogu umanjiti. A to oni upravo i kazu, umanjili smo ti prava, vise nisi pametna i obrazovana, mi sada igramo ovu novu igru, ako hoces unutra a ti plati!!!!
UA Vuksanovic, UA rektori, UA svi profesori i asistenti. Eto, bas mi je lakse, a Srbija jeste jedina , nesposobna da se nosi sa bilo kakvim pozitivnim pomacima u zivotu. F U J!

300 ETCS za “master” nije nuzan uslov i predstavlja lazno opravdanje. Npr., dodiplomske studije engleskog jezika i knjizevnosti na Oksfordu traju 3 godine; nakon toga, posle uspesno zavrsene 1 godine poslediplomskih studija, tj. odgovarajuceg specijalistickog kursa koji traje jos jednu godinu, stice se zvanje Master of Studies in English (M.St.), cime se pravi jasna razlika izmedju trogodisnje diplome “bachelor” i cetvorogodisnje “master”. Postoje, naravno, i istrazivacki dvogodisnji kursevi poslediplomskih studija koji vode do magistarskih titula “M.Phil.” ili “M.Litt”, ili direktno do doktorske titule “D.Phil.” Ako je dekan FPN toliko siguran da je za zvanje “master” potrebno 300 bodova, da li bi onda mogao i da nam objasni kako se moze biti “bachelor” i sa 180 i sa 240 bodova?
Bodovi na stranu, prava starih diplomaca engleskog jezika i knjizevnosti (BGU) ce svakako biti “urusena” - kako u poredjenju sa novim diplomcima (zbog novog programa koji ostavlja mogucnost izbora kada je u pitanju citava gomila najtezih i najobimnijih predmeta po starom programu), tako i u poredjenju sa stranim (engleskim) diplomcima, buduci da je ocigledno da se ne zeli ekvivalencija izmedju naseg B.A. i njihovog M.St. (u tome mogu biti osteceni i novi cetvorogodisnji diplomci, pa neka reaguju dok je vreme!).
I sta vise komplikuju, i kakav “bachelor” i kakav “master”, osim kada se diplome nostrifikuju? Postoje zvanja i titule i na srpskom jeziku, pa neka ih koriste!

Slusao sam emisiju jutros, i dekan je objasnio da se dobija 60 poena po godini i jos neki poeni za diplomski rad. Pricao je o svom fakultetu, ne o ostalima.
Tako sledi da studetni tehnike (9 semestara + diplomski) imaju 4.5x60 = 270 poena + nepoznati broj poena za diplomski rad. Nezvanicno sam cuo (ETF) da ce razlika koja treba da se polaze biti 2 ispita, sto se uklapa u ovu pricu.

Nazalost sve se svodi na uzimanje para iako je svima jasno da se pre vise ucilo i da oni koji su diplomirali po starim programima zasluzuju zvanja mastera.

Kako oni misle da se skolujem jos jednu godinu. Pa vecina nas rade, imamo porodice i u proseku 40-tak godina. Jel treba da damo otkaze da bismo se skolovali. A ne znam i sta znaci da cemo imati ista prava sa buducim masterima. Ako se pojavi neki konkurs u kome se trazi master, da li cu ja kao diplomirani biti tretiran ravnopravno kao i master. Ma to su su sve fazoni za smirivanje. Kakva prava. To su budalastine.

Nisam siguran da i Ministarstvo tako misli, ali ovde se ponavlja nekoliko pitanja na koje jos nisu dali jasne odgovore i samo dodatno zbunjuju studente:
- sto se tice fakulteta koji traju 5 godina (medicina i tehnicki fakulteti) oni ce imati automatski master titulu. Problem je u onim koji su samo 4 godine. Njima po Bolonji fali jedna godina, koju mogu da odslusaju kad hoce i da polazuci razliku steknu titulu mastera.
- sto se tice ljudi koji su vec zavrsili magistarske studije, ako ne nastave i urade doktorsku tezu, oni ce biti najvece zrtve reforme, jer se ukida ova faza skolovanja. Naime, njihova titula magistra bice degradirana na master. Ali, bice im ponudjen prelazni period od nekoliko godina gde mogu da urade doktorsku tezu i postanu PhD. Oni koji to ne urade, ostaju sa titulom master, a to je titula koju ce za koju godinu dobijati studenti nakon 5 godina studija. Dakle, magistarske studije ovakve kakve ih poznajemo dosad, nestaju iz plana i programa Bolonje.
- kako ce se u buducnosti stvarati doktori, tj PhD? Nakon 5 godina studija i sticanja titule mastera, upisivace se odmah na doktorat, koji ce pored teze prethodno imati i manji skolski deo, polaganje 5-6 ispita koji su relevantni za specijalizaciju studenta, tj buduceg doktora. Tih 5-6 ispita je taj deo, koji ce se vec svrsenim magistrima priznati kao dovoljan skolski deo za PhD i bice im ponudjeno (samo u nekoliko narednih prelaznih godina) da urade samo doktorsku tezu i da postanu PhD (smatra se da magistarska teza ne vredi kao doktorska, te se zato mora dodati neki osetno bolji rad). A sta je sa onim koji trenutno studiraju za magistra? Najpametnije im je da odrade skolski deo (tj, ispolazu ispite) i da umesto nesto slabije magistarske teze, pocnu da rade ozbiljniju doktorsku. Naravno da pre pocetka rada na doktoratu, moraju traziti ekvivalenciju polozenih ispita kao da su polagali prvi deo Bolonjskog doktorata, tj taj obavezni skolski deo od 5-6 ispita. Tad ce sa svojom doktorskom tezom automatski skociti na titulu PhD.
Kao sto se vidi iz gorenavedenog, sistem prelaska na Bolonju je jednostavan:
- ko ima 5 godina studija, on je master. Ko nema, treba da polozi jos tu godinu koja mu fali.
- magistarski rad je postao obsoletan, ali se polozeni skolski deo priznaje za one koji hoce da urade doktorsku tezu i postanu PhD.
- nove PhD studije, s obzirom da startuju odmah nakon fakulteta od 5 godina, imace i skolski deo pored vec obavezne teze.

Ma u HR je fora sto se prema Bolonji i prema starome nacinu prakticki isto studira, jedino sto se dogodilo je da su ispiti ispremjestani (neki koji su bili na drugoj su na trecoj, neki s 3 na 2, u 5oj prakticki samo izborni predmeti (primjer pravnog fakulteta) i tome slicno) i to da je daleko lakse studirati po Bolonji. Upravo zbog toga sto je dosta lakse studirati po Bolonji (obavezna predavanja, kolokviji, seminari - sto neki stariji na nekim fakultetima uopce nemaju po starom programu jos uvijek) omoguceno je starijim studentima da zasluzeno dobiju svoja zvanja. Usporedba s ostatkom EU po meni je smjesna, jer kod njih nema ovakvog prelaza, a k tome studiranje po starom programu je bar u HR daleko teze nego po Bolonji u HR. Jako dobro znam, jer sam na 2 fakulteta, jedan po Bolonji i drugi po starome i vidim kako to ide.

Tuzno i zalosno, da ce nasi univerziteti uciniti sve da iznanem koliko kod mogu para od studenata, ali da im za to ne daju nista kvalitetniju nastavu. Pitanje nije uopste koliko dugo traju stiduije, nego da li student zavrsio i polozio sve ispite. Ni u SAD se diplome ne daju zato sto je nego isao 4 ili 5, ili 6 godina, nego je polozio sve predmeta potrebne za diplomu. Moj brat je u SAD to uradio za 3.5 godine opet dobio BAchelor's. Nedavno je bio clanak u novinama kako je jedan student u Virzdiniji zavrsio studije a 1.5 godine, jer je preneo puno bodova is srednje. I sta, opet je dobio Bacherlor's diplomu. Nekima treba 3 godine za zavrse Masters u SAD, a neko to uspe za manje od 2 godine. Diplome su iste, bez obzira na duzinu studija. PITANJE JE DA LI JE STUDENT POLOZIO SVE PREDMETA ZA ODREDJENU DIPLOMU, A NE KOLIKO DUGO MU TREBA DA TO URADI! Na bojkot univerziteta!

Mene su u Nemackoj posle pokazane diplome masinskog inzenjera pitali koliko je godina trajalo moje studiranje. Rekoh im 5 godina, a oni su na to rekli da je to ekvivalentno masteru i da mogu odmah da upisem doktorske studije. Da li to znaci nesto gospodi, nasim profesorima?! Dakle, posle 5-godisnjih studija dipl.ing. je ekvivalent masteru!
I nemojte ljudi mesati magistre i mastere - slicno zvuci, ali su u pitanju razlicite titule (nije samo puki prevod sa Engleskog, a za to opet zahvalite nasim profesorima)! Sto se tice magistara, njima treba omoguciti da odmah rade doktorat, a masteri treba najpre da polazu doktorske ispite - prosto!

Da ne bi bilo zablude:
Neko je gore napisao da u Nemackoj studije za Dipl.Ing. takodje traju 4 godine i da im se ne priznaje master. To nije tacno, odgovorno tvrdim jer upravo studiram u Nemackoj! Na tehnickom fakultetima studije traju 5 godina i dipl.ing. je titula koja je zakonski izjednacena sa titulom mastera a u firmama dipl.inzenjeri znatno bolje prolaze od mastera! Drugim recima, titula dipl.ing. se u Nemackoj znatno vise ceni od titule mastera.

Znaci ako krenemo od osnovnog, pa zatim srednjeg skolovanja i na kraju fakultetskog obrazovanja, sa ukupno 16 godina skolovanja(ne znam koliko to iznosi u zemljama bolonjske deklaracije)mi smo u ocima zapada neobrazovani za stepen master bez obzira sto njihova deca uce neke stvari u srednjoj skoli, a nasa su te stvari ucila u 5-om osnovne, a i to sto se uci na njihovim fakultetima kod nas se uci u srednjim skolama. Nadju se tako neki pametni dekani i rektori i nadje se ta neka konferencija univerziteta koja treba da stiti kvalitet naseg stecenog znanja pred tim zapadom da nam kazu da je potrebno jos skole za mastere,jer u poslednje vreme nam i onako svi govore da smo glup narod, a u Srbiju u neku firmu dodje tako obrazovan nemacki ili madjarski ili ne znam koji master i naseg dipl.ing-a srozava kvalitetom svog znajna zato sto zapadne firme koje ovde otvaraju predstavnistva traze adekvatna zvanja bez obzira sto su znanja ista. Pa hajde nasi dragi profesori da radimo testove znanja sa nasim kolegama masterima sa zapada da potvrdimo da je nivo obrazovanja isti, a ne da nekim poenima cenimo kvantitativno godine skolovanja.A to nije problem samo univerziteta da bi se ponasali autonomaski, vec drzavni i problem ministarstva prosvete! I ovakvim stavovima univerziteta se mora stati na put jer ce sigurno izazvati gradjanske nemire kad diplomirani shvate da ce ih zapad smatrati becelorima, a ne masterima i takva ce i mesta dobijati za posao! Sram vas bilo dekani, rektori i profesori!

Znaci, ovo je dno dna. U te cetiri godine smo ucili ogroman broj predmeta i ogromno gradivo i sada je sve to obezvredjeno jer njihovim alavima je malo para, pa hoce da ponovo maznu neke pare i od svojh bivsih diplomaca. Dakle, sramota. Ali malo su se presli. Ogroman broj nas je upravo zbog te i takve zemlje u kojoj svako moze da radi sta hoce i otisao na zapad i zavrsava ovde svoje postdiplomske. Varate se ako mislite da cete ponovo da zavlacite ruke u nase dzepove.

Problem je u tome sta ce biti sa zvanjem kada neko hoce da nastavi skolovanje u inostranstvu, a posebno u Severnoj Americi. Drzava moze dati zvanje kakvo hoce koliko ce to biti prihvatljivo van drzabve govori o ozbiljnosti zvanja to jes't strucnosti. Ja znam za nekoliko primera prvi je Magistar matematike stecene u Pakistanu koja u Kanadi nije priznata ni na nivou osnovnih studija a kamoli poslediplomskih. Tako je doticna osoba morala da upise i zavrsi jos dve godine osnovnih studija pa da onda konkurise za Master (magistraturu). To sto je ona u Pakistanu Mr ili Dr macku o rep.
Drugi primer: Momak je zavrsio aeronautiku na Univerzitetu u Liverpulu (England) studirao je 5 godina. Probao je da upise doktorske studije ali vracen je na magistarske ili jednostavno receno mu je upisi magistraturu da vidimo koliko znas pa ako se dokazes preskoci master pa direktno na PhD. Iako skola u Kanadi na Queen's Universitetu traje 4 godine a ne pet obim i program su nesto drugaciji nego u Evropi. Na svim poslediplomskim studijama se slusaju i polazu ispiti 4 na master programu (dvogodisnji program)i cetri na PhD programu (od tri do pet godina program) plus Comprihensive ispit (tri ispita koji se polazu pred komisijom) pa zatim proposal i odbrana proposala pred komisijom i na kraju experimantalan rad pisanje teze i zvanicna odbrana teze. Ovo je jedinstveni sistam za celu Severnu Ameriku.
Treci slucaj je slucaj moga prijatelja is Svajcerske koji je zavrsio tri godine masinskog fakulteta (po bolonjskoj konvanciji) koje mu ovde nisu priznate vec je morao da pohadja jos godinu dana osnovnih studija da bi upisao master program. To sto je on imao zvanje inzenjera u Svajcerskoj u Kanadi ne zanaci nista nego zavrsi program koji je prihvatljiv pa budi inzenjer. Hrvatska moze svojim drzavljanima davati zvaanja kako hoce i kakva hoce a dali ce ona biti prihvacena pogotovo u S. Americi to je nesto drugo. Ja sa svojom diplomom TMF (od 5 godina) nisam imao nikakvih problema o priznavanju zvanja jer je taj program na TMF mozda bio i preobiman za osnovne studije. Dakle pitanje je kvalitet studiranja i organizacija nastave, i koliko studenti dobiju znanja i strucnosti tokom studiranja a ne broj bodova i zvaanje koje je dala maticna drzava. Uzgred pre nego sto upisete bolo koje poslediplomske studije ili verifikujete postojeccu diplomu u Kanadi vam traze plan i program studiranja na osnovu cega se dalje postavljaju prema vama i vassim zahtevima .

Kao prvo nemogu da shvatim poređenja između evropskih univerziteta koji rade po bolonji i severno američkih. Kad su u pitanju master studije u prvom slučaju to su dodiplomske studije, a u drugom to su posdiplomske studije. U drugom slučaju je mala razlika između doktora i mastera tj. ozbiljni rad prerasta u doktorat.
Na osnovu toga sa sigurnošću može zaključiti da master dobijen po bolonji sugurno neće biti prihvaćen kao takav u SAD ili Kanadi, bez obzira da li je kandidat to zvanje stekao u Beogradu ili na nekom nemačkom fakultetu.
Drugo, treba realno sagledati situaciju i razumeti kakvim se sve pritiscima predstavnici univerziteta služe da bi ostvarili svoje ciljeve, a koji su upereni prema predstavnicima studenata i svim drugim koji nemaju jedini "ispravni" stav. U početku su govorili da KONUS nema nadležnost da donosi takve odluke, a sad ponovo traže da se KONUS izjasni i da konačan stav. Pa šat ako ponovo odgovor ne bude po njihovoj meri. U tom slučaju profesori će po starom, smisliće opet neku novu priču koja će biti u suprotnosti sa svim predhodnim.
Mislim da problem treba staviti na viši nivo. O njemu treba da se izjasne državni organi i sve relevantne političke partije (predizborna kampanja je u toku). Samo u tom slučaju odluka koja ne uključuje harač, a bude donesena može biti i sprovedena bez diverzija i protivljenja.
Hrvatska i Slovenija su dale svoju reča kada je bolonja u pitanju. Sutra će to isto uraditi i Crna Gora, BIH... To znači da će mo mi biti najpametniji i najdosledniji kao i uvek do sada.
Jedino što još moram da pomenem je retorika koja mi jednostavno para uši. Svršenim studentima po sarom programu neće biti ekvivalenti masteru ali će imati P R A V O da upišu master studije. E baš Vam hvala. Jedino pravo kaje nama treba je da upišemo doktorske studije ukoliko to želimo, a što se tiče ostalog molimo Vas nemojte nam pomagati (sećate li se izraza NATO kampanja).

Mislim da je važno napomenuti da na tehničkim fakultetima studije ne traju zaista 5 godina već 4.5, sa tim da pola godine potroše na diplomski rad. Kada bi drugi fakulteti primenjivali ovu logiku, svi koji imaju diplomski ispit bi u stvari studirali 4.5 godina (4 za studije + 0.5 za diplomski)

Kao prvo, podrzavam pricu da oni koji su se skolovali 4 godine odrade tu jos jednu dodatnu da bi bili masteri. Ne mozete gledati na tezinu jer je to relativna stvar. Kako proceniti koji program od 4 godine vredi kao vaj od 5 a koji ne. S druge strane, posto je osnovna i srednja skola mnogo laksa sad nego pre recimo dvadeset godina, neko ko je na primer zavrsio trogodisnju srednju po toj logici moze sad da trazi da mu se prizna kao cetvorogodisnja (jer je „po tezini ekvivalentno”) ili cak kao da je odslusao i ispolagao prvu godinu neke vise. Tu nema granice. Na kraju ce svako da tvrdi da njegovo obrazovanje vredi vise i imacemo punu drzavu mastera i phd-jeva koji u inostranstvu nece vredeti nista. Uostalom, ako je nekome bas stalo do te master diplome, na vecini master studija imate 3/4 glupava ispita + master rad (tezine diplomskog) sto slozicete se nije problem nekom ko je „vec zasluzio master diplomu”.

Moja drugarica je zavrsila studije farmacije u Slovackoj i otisla da nostrifikuje MGR (MSc) diplomu kod nas. I sta mislite, koju su joj "titulu" pripisali kao ekvivalentnu? Naravno, "diplomirani farmaceut". I uzeli su joj mnogo vise para nego meni, koja sam u isto vreme nasu diplomu PMF-a nostrifikovala u Slovackoj. I pogodite, da li su pravili problem oko priznavanja mije diplome po MGR (Msc) programu...naravno da nisu.

Zasto se u svakoj raspravi krece od razlike u trajanju studija? Niko ne pominje nastavne programe, nigde se ne uporedjuje znanje steceno na tim 'kracim' studijama sa znanjem koje se stice 'po bolonji'. Sramota!
Poenta je 'trajanje studija'?! Pa ako je tako, zasto se studentima koji su 'razvlacili' studiranje i po 10 godina automatski ne prizna zvanje doktora nauka?
Sramota!

Neka meni neko objasni, ljudi. Šta da radim ja koja sam redovno završila studije prošle godine, upisala magistarske studije i završila prvu godinu. Ja moram za zvanje magistra da odslušam još jednu godinu i još 1 godina za pisanje rada. A neko ko je obnovio godinu, i kasnije diplomirao sada će imati samo 1 godinu doškolovavanja za diplomu mastera. Da li to znači da onaj ko je bio lošiji student da će sada dobiti "popust" od države za sticanje zvanja?

fakultet likovnih umetnosti trajao je 5 godina(10 semestara)sto bi po racunici trebalo da bude 300 bodova pa ne vidim problem osim ako neko opet hoce da uzima pare!

Ljudi moji, pa ako najumniji ljudi zemlje, tako bi trebalo, ne mogu da daju odgovor i nađu rešenje, teško nama! Sad se mislim da li da doktoriram, kakav ću status imati kao magistar po "starom", a evo sad sam doktorant i imam dilemu šta ću biti po "novom", da li vredi truda i čemu!?!

Lepo je to, ali sta sa ljudima koji su vec upisali dvogodisnje magistarske studije i odslusali predavanja? I recimo dali polovinu ispita koji mozda ne odgovaraju ispitima na jednogodisnjim master studijama? Nece valjda opet placati master studije? Dokle vise fakulteti misle da zavlace pare u dzepove studenata, da bi profesori primali plate po 200.000 dinara i vise...

Kako Vas bre nije sramota vise, pa deo Evrope se ne postaje "zvanjem" nego znanjem. Sta sad su Crnogorci otisli pa nam nestalo magistara i doktora pa cemo to ovako da resimo. I posle ocekujete da "intelektualci" budu neki glas razuma u nasem nerazumnom politickom i svakom drugom sistemu vrednosti. Ej, ovde se na razgovor za posao ne donose diplome i bodovi i sta ti ja znam, ovde se dobija prazan papir na kome se ispisuje sta je ono sto znas i sta imas da ponudis. Diplome dolaze na red dosta kasnije. Ali eto opet cemo biti naj.. u svetu, ili smo magistri ili nepismeni.

Kako li se hvataju za one 4 godine studija! A gde je tu program i fond casova? To se niko ne pita? Muka mi je vise od one nase drzave...

A šta ako fakultet traje 5 il i6 godina? Npr ETF, medicina, veterina...
Ili se ovaj članak odnosi samo na FPN :)

Taj dekan je toliko zaslepljen kolicinom novca koju ce fakulteti posvom cefu naplatiti od studenata da zaboravlja one koji su studirali pet godina (ETF, Masinstvo, TMF...) Sta ce biti s nama, dal icemo mi morati da slusamo i 6-tu skupo placenu godinu da bi se "izjednacili" sa nekim ko ce dobiti master posle pet mnogo laksih godina?
Znate sta? Bas me briga da li cete me vi priznati ili ne, ko je trebao vec je prizano jer je vas smatrao isuvise glupim da bi znali da sam na osnovnim studijama ucio mnogo vis enego sto u drugim zemljama uce za masters.
Samo vi lepo ususkajte guze u udobne fotelje i "akademski" raspravljajte da li je tri jednako 4 ili je 4 jednako pet. Da ste ista znali sve bi bilo odavno dogovoreno i pre prelaska na bolonjsku deklaraciju, ovako ste sve ostavili za zadnji trenutak kako bi od armije diplomiranih mogli da uzmete jos koju desetinu hiljada dinara.
Tako to ide kad univerzitetima date pare iz bdzeta i nezavisnost uz to pride.

A sta je sa studentima koji su zavrsili neki od tehnickih fakulteta koji su trajali (traju) 5 godina ili sa studentima medicinskih nauka cije studije traju 6 godina? Da li oni imaju potreban broj bodova za master i ko ce to da odredi?

U cilju finansijskog ozdravljenja fakulteta najbolje bi bilo za njih da se za sve diplomirane studente ponove studije. Plassim se da ni to ne bi bilo dosta.

Jednostavno pitanje: koliko bodova onda nedostaje onima koji su redovno studirali 5 godina i plus branili rad/tezu nakon desetog semestra?

Imamo primer Hrvatske koja je svojim diplomcima i studentima omogucila dobijanje zvanja mastera bez pohadjanja dodatne pete godine. I studenti hrvatskih i studenti srpskih fakulteta sticali su zvanje diplomirani (a time i VII stepen strucne spreme), a s obzirom da smo do pre petnaest godina bili u istoj drzavi za ocekivati je da smo studirali vrlo slicne programe i sticali vrlo slicno znanje. Promenom sistema obrazovanja i u Hrvatskoj su se promenile diplome, ali su hrvatski profesori stali iza svog rada i znanja koje su pruzili svojim studentima u toku cetiri godine. Hrvatski profesori su stavili kvalitet ispred kvantiteta (duzine trajanja studija) i omogucili su svojim studentima da automatski dobiju zvanje mastera, jer su im tokom cetvorogodisnjeg studiranja pruzili obim znanja koji odgovara onom koji sticu masteri. Kod nas je situacija potpuno drugacija. Oni koji obezvredjuju znanje steceno fakultetskom diplomom su upravo nasi profesori, a oni su direktno odgovorni za kvalitet tog znanja (jer programe ipak pisu profesori, a ne studenti). Ovim postupkom profesori na srpskim univerzitetima priznaju da njihov rad nije kvalitetan kao rad njihovih hrvatskih kolega. Shodno tome, posledice ne bi trebalo da snose studenti, vec profesori. I, ako vec insistiraju na petoj godini, ona bi trebalo da bude besplatna za sve studente jer smo mi za razliku od hrvatskih studenata osteceni prilikom pohadjanja osnovnih studija (u tom slucaju bi mozda i samofinansirajuci studenti mogli da traze povracaj svojih para, jer nisu dobili kvalitet usluge koji su platili). Hrvatski primer pokazuje da je moguce za cetiri godine steci znanje koje je neophodno za dobijanje zvanja mastera, a to sto prema recima srpskih profesora srpski studenti nemaju to znanje, krivicu snose samo oni. Dakle, ako profesori insistiraju da studenti nemaju odgovarajuci kvalitet znanja za zvanje mastera, onda moraju i da prihvate svoju odgovornost zbog toga.

U cemu je problem? 300 bodova za mastera, cisto ko` suza! Mozda ce ipak biti da nasa diploma i nije bas tako "inteligentna" kao sto je kod nas sveopste misljenje. Posle zablude o srpskom osecaju za pravdu ovo o nasem skolovanju je vicesampion zabluda. U Nemackoj studij za Dipl.Inz. traje isto cetiri godine pa im se opet ne priznaje master, nego dve godine doskolovavanja. Mozemo mi odluciti i da ne treba doskolovavanje za mastera ali sam ubedjen da ce evropski univerziteti traziti dotatne ispite za srpskog mastera pa cak i sa ovom dodatnom godinom.

Pitanje je samo sta se iza brda valja.Verovatno je neki novac od školarina u pitanju, pošto su se neka gospoda bas založila za doškolovavanje sadašnjih diplomaca.Ako im je stalo do mišljenja Evrope, zašto jednostavno ne pitaju nekog ko je nadležan u Briselu za to, ili iskoriste iskustva iz regiona a ne da izmišljaju toplu vodu.

Pa ovo je skandalozna izjava, pa posto nisu ukapirali kako jedan drugom da ucine, dosetili su se da sada svi sa diplomama, stecenim zadnjih decenija treba da polazu dodatne ispite??? Pa tako ste resili problem, bez pojedinacnog uvida u nastavne planove i programe svakog od fakulteta, a vec se zna da ce pasti lova,uuuu, koliko para ce sada uzeti???
Sramota, drzava bi morala MENI da omoguci besplatnu mogucnost sticanja novog zvanja, zato jer moja STECENA prava se ne mogu umanjiti. A to oni upravo i kazu, umanjili smo ti prava, vise nisi pametna i obrazovana, mi sada igramo ovu novu igru, ako hoces unutra a ti plati!!!!
UA Vuksanovic, UA rektori, UA svi profesori i asistenti. Eto, bas mi je lakse, a Srbija jeste jedina , nesposobna da se nosi sa bilo kakvim pozitivnim pomacima u zivotu. F U J!

300 ETCS za “master” nije nuzan uslov i predstavlja lazno opravdanje. Npr., dodiplomske studije engleskog jezika i knjizevnosti na Oksfordu traju 3 godine; nakon toga, posle uspesno zavrsene 1 godine poslediplomskih studija, tj. odgovarajuceg specijalistickog kursa koji traje jos jednu godinu, stice se zvanje Master of Studies in English (M.St.), cime se pravi jasna razlika izmedju trogodisnje diplome “bachelor” i cetvorogodisnje “master”. Postoje, naravno, i istrazivacki dvogodisnji kursevi poslediplomskih studija koji vode do magistarskih titula “M.Phil.” ili “M.Litt”, ili direktno do doktorske titule “D.Phil.” Ako je dekan FPN toliko siguran da je za zvanje “master” potrebno 300 bodova, da li bi onda mogao i da nam objasni kako se moze biti “bachelor” i sa 180 i sa 240 bodova?
Bodovi na stranu, prava starih diplomaca engleskog jezika i knjizevnosti (BGU) ce svakako biti “urusena” - kako u poredjenju sa novim diplomcima (zbog novog programa koji ostavlja mogucnost izbora kada je u pitanju citava gomila najtezih i najobimnijih predmeta po starom programu), tako i u poredjenju sa stranim (engleskim) diplomcima, buduci da je ocigledno da se ne zeli ekvivalencija izmedju naseg B.A. i njihovog M.St. (u tome mogu biti osteceni i novi cetvorogodisnji diplomci, pa neka reaguju dok je vreme!).
I sta vise komplikuju, i kakav “bachelor” i kakav “master”, osim kada se diplome nostrifikuju? Postoje zvanja i titule i na srpskom jeziku, pa neka ih koriste!

Slusao sam emisiju jutros, i dekan je objasnio da se dobija 60 poena po godini i jos neki poeni za diplomski rad. Pricao je o svom fakultetu, ne o ostalima.
Tako sledi da studetni tehnike (9 semestara + diplomski) imaju 4.5x60 = 270 poena + nepoznati broj poena za diplomski rad. Nezvanicno sam cuo (ETF) da ce razlika koja treba da se polaze biti 2 ispita, sto se uklapa u ovu pricu.

Nazalost sve se svodi na uzimanje para iako je svima jasno da se pre vise ucilo i da oni koji su diplomirali po starim programima zasluzuju zvanja mastera.

Kako oni misle da se skolujem jos jednu godinu. Pa vecina nas rade, imamo porodice i u proseku 40-tak godina. Jel treba da damo otkaze da bismo se skolovali. A ne znam i sta znaci da cemo imati ista prava sa buducim masterima. Ako se pojavi neki konkurs u kome se trazi master, da li cu ja kao diplomirani biti tretiran ravnopravno kao i master. Ma to su su sve fazoni za smirivanje. Kakva prava. To su budalastine.

Nisam siguran da i Ministarstvo tako misli, ali ovde se ponavlja nekoliko pitanja na koje jos nisu dali jasne odgovore i samo dodatno zbunjuju studente:
- sto se tice fakulteta koji traju 5 godina (medicina i tehnicki fakulteti) oni ce imati automatski master titulu. Problem je u onim koji su samo 4 godine. Njima po Bolonji fali jedna godina, koju mogu da odslusaju kad hoce i da polazuci razliku steknu titulu mastera.
- sto se tice ljudi koji su vec zavrsili magistarske studije, ako ne nastave i urade doktorsku tezu, oni ce biti najvece zrtve reforme, jer se ukida ova faza skolovanja. Naime, njihova titula magistra bice degradirana na master. Ali, bice im ponudjen prelazni period od nekoliko godina gde mogu da urade doktorsku tezu i postanu PhD. Oni koji to ne urade, ostaju sa titulom master, a to je titula koju ce za koju godinu dobijati studenti nakon 5 godina studija. Dakle, magistarske studije ovakve kakve ih poznajemo dosad, nestaju iz plana i programa Bolonje.
- kako ce se u buducnosti stvarati doktori, tj PhD? Nakon 5 godina studija i sticanja titule mastera, upisivace se odmah na doktorat, koji ce pored teze prethodno imati i manji skolski deo, polaganje 5-6 ispita koji su relevantni za specijalizaciju studenta, tj buduceg doktora. Tih 5-6 ispita je taj deo, koji ce se vec svrsenim magistrima priznati kao dovoljan skolski deo za PhD i bice im ponudjeno (samo u nekoliko narednih prelaznih godina) da urade samo doktorsku tezu i da postanu PhD (smatra se da magistarska teza ne vredi kao doktorska, te se zato mora dodati neki osetno bolji rad). A sta je sa onim koji trenutno studiraju za magistra? Najpametnije im je da odrade skolski deo (tj, ispolazu ispite) i da umesto nesto slabije magistarske teze, pocnu da rade ozbiljniju doktorsku. Naravno da pre pocetka rada na doktoratu, moraju traziti ekvivalenciju polozenih ispita kao da su polagali prvi deo Bolonjskog doktorata, tj taj obavezni skolski deo od 5-6 ispita. Tad ce sa svojom doktorskom tezom automatski skociti na titulu PhD.
Kao sto se vidi iz gorenavedenog, sistem prelaska na Bolonju je jednostavan:
- ko ima 5 godina studija, on je master. Ko nema, treba da polozi jos tu godinu koja mu fali.
- magistarski rad je postao obsoletan, ali se polozeni skolski deo priznaje za one koji hoce da urade doktorsku tezu i postanu PhD.
- nove PhD studije, s obzirom da startuju odmah nakon fakulteta od 5 godina, imace i skolski deo pored vec obavezne teze.

Ma u HR je fora sto se prema Bolonji i prema starome nacinu prakticki isto studira, jedino sto se dogodilo je da su ispiti ispremjestani (neki koji su bili na drugoj su na trecoj, neki s 3 na 2, u 5oj prakticki samo izborni predmeti (primjer pravnog fakulteta) i tome slicno) i to da je daleko lakse studirati po Bolonji. Upravo zbog toga sto je dosta lakse studirati po Bolonji (obavezna predavanja, kolokviji, seminari - sto neki stariji na nekim fakultetima uopce nemaju po starom programu jos uvijek) omoguceno je starijim studentima da zasluzeno dobiju svoja zvanja. Usporedba s ostatkom EU po meni je smjesna, jer kod njih nema ovakvog prelaza, a k tome studiranje po starom programu je bar u HR daleko teze nego po Bolonji u HR. Jako dobro znam, jer sam na 2 fakulteta, jedan po Bolonji i drugi po starome i vidim kako to ide.

Tuzno i zalosno, da ce nasi univerziteti uciniti sve da iznanem koliko kod mogu para od studenata, ali da im za to ne daju nista kvalitetniju nastavu. Pitanje nije uopste koliko dugo traju stiduije, nego da li student zavrsio i polozio sve ispite. Ni u SAD se diplome ne daju zato sto je nego isao 4 ili 5, ili 6 godina, nego je polozio sve predmeta potrebne za diplomu. Moj brat je u SAD to uradio za 3.5 godine opet dobio BAchelor's. Nedavno je bio clanak u novinama kako je jedan student u Virzdiniji zavrsio studije a 1.5 godine, jer je preneo puno bodova is srednje. I sta, opet je dobio Bacherlor's diplomu. Nekima treba 3 godine za zavrse Masters u SAD, a neko to uspe za manje od 2 godine. Diplome su iste, bez obzira na duzinu studija. PITANJE JE DA LI JE STUDENT POLOZIO SVE PREDMETA ZA ODREDJENU DIPLOMU, A NE KOLIKO DUGO MU TREBA DA TO URADI! Na bojkot univerziteta!

Mene su u Nemackoj posle pokazane diplome masinskog inzenjera pitali koliko je godina trajalo moje studiranje. Rekoh im 5 godina, a oni su na to rekli da je to ekvivalentno masteru i da mogu odmah da upisem doktorske studije. Da li to znaci nesto gospodi, nasim profesorima?! Dakle, posle 5-godisnjih studija dipl.ing. je ekvivalent masteru!
I nemojte ljudi mesati magistre i mastere - slicno zvuci, ali su u pitanju razlicite titule (nije samo puki prevod sa Engleskog, a za to opet zahvalite nasim profesorima)! Sto se tice magistara, njima treba omoguciti da odmah rade doktorat, a masteri treba najpre da polazu doktorske ispite - prosto!

Da ne bi bilo zablude:
Neko je gore napisao da u Nemackoj studije za Dipl.Ing. takodje traju 4 godine i da im se ne priznaje master. To nije tacno, odgovorno tvrdim jer upravo studiram u Nemackoj! Na tehnickom fakultetima studije traju 5 godina i dipl.ing. je titula koja je zakonski izjednacena sa titulom mastera a u firmama dipl.inzenjeri znatno bolje prolaze od mastera! Drugim recima, titula dipl.ing. se u Nemackoj znatno vise ceni od titule mastera.

Znaci ako krenemo od osnovnog, pa zatim srednjeg skolovanja i na kraju fakultetskog obrazovanja, sa ukupno 16 godina skolovanja(ne znam koliko to iznosi u zemljama bolonjske deklaracije)mi smo u ocima zapada neobrazovani za stepen master bez obzira sto njihova deca uce neke stvari u srednjoj skoli, a nasa su te stvari ucila u 5-om osnovne, a i to sto se uci na njihovim fakultetima kod nas se uci u srednjim skolama. Nadju se tako neki pametni dekani i rektori i nadje se ta neka konferencija univerziteta koja treba da stiti kvalitet naseg stecenog znanja pred tim zapadom da nam kazu da je potrebno jos skole za mastere,jer u poslednje vreme nam i onako svi govore da smo glup narod, a u Srbiju u neku firmu dodje tako obrazovan nemacki ili madjarski ili ne znam koji master i naseg dipl.ing-a srozava kvalitetom svog znajna zato sto zapadne firme koje ovde otvaraju predstavnistva traze adekvatna zvanja bez obzira sto su znanja ista. Pa hajde nasi dragi profesori da radimo testove znanja sa nasim kolegama masterima sa zapada da potvrdimo da je nivo obrazovanja isti, a ne da nekim poenima cenimo kvantitativno godine skolovanja.A to nije problem samo univerziteta da bi se ponasali autonomaski, vec drzavni i problem ministarstva prosvete! I ovakvim stavovima univerziteta se mora stati na put jer ce sigurno izazvati gradjanske nemire kad diplomirani shvate da ce ih zapad smatrati becelorima, a ne masterima i takva ce i mesta dobijati za posao! Sram vas bilo dekani, rektori i profesori!

Znaci, ovo je dno dna. U te cetiri godine smo ucili ogroman broj predmeta i ogromno gradivo i sada je sve to obezvredjeno jer njihovim alavima je malo para, pa hoce da ponovo maznu neke pare i od svojh bivsih diplomaca. Dakle, sramota. Ali malo su se presli. Ogroman broj nas je upravo zbog te i takve zemlje u kojoj svako moze da radi sta hoce i otisao na zapad i zavrsava ovde svoje postdiplomske. Varate se ako mislite da cete ponovo da zavlacite ruke u nase dzepove.

Problem je u tome sta ce biti sa zvanjem kada neko hoce da nastavi skolovanje u inostranstvu, a posebno u Severnoj Americi. Drzava moze dati zvanje kakvo hoce koliko ce to biti prihvatljivo van drzabve govori o ozbiljnosti zvanja to jes't strucnosti. Ja znam za nekoliko primera prvi je Magistar matematike stecene u Pakistanu koja u Kanadi nije priznata ni na nivou osnovnih studija a kamoli poslediplomskih. Tako je doticna osoba morala da upise i zavrsi jos dve godine osnovnih studija pa da onda konkurise za Master (magistraturu). To sto je ona u Pakistanu Mr ili Dr macku o rep.
Drugi primer: Momak je zavrsio aeronautiku na Univerzitetu u Liverpulu (England) studirao je 5 godina. Probao je da upise doktorske studije ali vracen je na magistarske ili jednostavno receno mu je upisi magistraturu da vidimo koliko znas pa ako se dokazes preskoci master pa direktno na PhD. Iako skola u Kanadi na Queen's Universitetu traje 4 godine a ne pet obim i program su nesto drugaciji nego u Evropi. Na svim poslediplomskim studijama se slusaju i polazu ispiti 4 na master programu (dvogodisnji program)i cetri na PhD programu (od tri do pet godina program) plus Comprihensive ispit (tri ispita koji se polazu pred komisijom) pa zatim proposal i odbrana proposala pred komisijom i na kraju experimantalan rad pisanje teze i zvanicna odbrana teze. Ovo je jedinstveni sistam za celu Severnu Ameriku.
Treci slucaj je slucaj moga prijatelja is Svajcerske koji je zavrsio tri godine masinskog fakulteta (po bolonjskoj konvanciji) koje mu ovde nisu priznate vec je morao da pohadja jos godinu dana osnovnih studija da bi upisao master program. To sto je on imao zvanje inzenjera u Svajcerskoj u Kanadi ne zanaci nista nego zavrsi program koji je prihvatljiv pa budi inzenjer. Hrvatska moze svojim drzavljanima davati zvaanja kako hoce i kakva hoce a dali ce ona biti prihvacena pogotovo u S. Americi to je nesto drugo. Ja sa svojom diplomom TMF (od 5 godina) nisam imao nikakvih problema o priznavanju zvanja jer je taj program na TMF mozda bio i preobiman za osnovne studije. Dakle pitanje je kvalitet studiranja i organizacija nastave, i koliko studenti dobiju znanja i strucnosti tokom studiranja a ne broj bodova i zvaanje koje je dala maticna drzava. Uzgred pre nego sto upisete bolo koje poslediplomske studije ili verifikujete postojeccu diplomu u Kanadi vam traze plan i program studiranja na osnovu cega se dalje postavljaju prema vama i vassim zahtevima .

Kao prvo nemogu da shvatim poređenja između evropskih univerziteta koji rade po bolonji i severno američkih. Kad su u pitanju master studije u prvom slučaju to su dodiplomske studije, a u drugom to su posdiplomske studije. U drugom slučaju je mala razlika između doktora i mastera tj. ozbiljni rad prerasta u doktorat.
Na osnovu toga sa sigurnošću može zaključiti da master dobijen po bolonji sugurno neće biti prihvaćen kao takav u SAD ili Kanadi, bez obzira da li je kandidat to zvanje stekao u Beogradu ili na nekom nemačkom fakultetu.
Drugo, treba realno sagledati situaciju i razumeti kakvim se sve pritiscima predstavnici univerziteta služe da bi ostvarili svoje ciljeve, a koji su upereni prema predstavnicima studenata i svim drugim koji nemaju jedini "ispravni" stav. U početku su govorili da KONUS nema nadležnost da donosi takve odluke, a sad ponovo traže da se KONUS izjasni i da konačan stav. Pa šat ako ponovo odgovor ne bude po njihovoj meri. U tom slučaju profesori će po starom, smisliće opet neku novu priču koja će biti u suprotnosti sa svim predhodnim.
Mislim da problem treba staviti na viši nivo. O njemu treba da se izjasne državni organi i sve relevantne političke partije (predizborna kampanja je u toku). Samo u tom slučaju odluka koja ne uključuje harač, a bude donesena može biti i sprovedena bez diverzija i protivljenja.
Hrvatska i Slovenija su dale svoju reča kada je bolonja u pitanju. Sutra će to isto uraditi i Crna Gora, BIH... To znači da će mo mi biti najpametniji i najdosledniji kao i uvek do sada.
Jedino što još moram da pomenem je retorika koja mi jednostavno para uši. Svršenim studentima po sarom programu neće biti ekvivalenti masteru ali će imati P R A V O da upišu master studije. E baš Vam hvala. Jedino pravo kaje nama treba je da upišemo doktorske studije ukoliko to želimo, a što se tiče ostalog molimo Vas nemojte nam pomagati (sećate li se izraza NATO kampanja).

Mislim da je važno napomenuti da na tehničkim fakultetima studije ne traju zaista 5 godina već 4.5, sa tim da pola godine potroše na diplomski rad. Kada bi drugi fakulteti primenjivali ovu logiku, svi koji imaju diplomski ispit bi u stvari studirali 4.5 godina (4 za studije + 0.5 za diplomski)

Kao prvo, podrzavam pricu da oni koji su se skolovali 4 godine odrade tu jos jednu dodatnu da bi bili masteri. Ne mozete gledati na tezinu jer je to relativna stvar. Kako proceniti koji program od 4 godine vredi kao vaj od 5 a koji ne. S druge strane, posto je osnovna i srednja skola mnogo laksa sad nego pre recimo dvadeset godina, neko ko je na primer zavrsio trogodisnju srednju po toj logici moze sad da trazi da mu se prizna kao cetvorogodisnja (jer je „po tezini ekvivalentno”) ili cak kao da je odslusao i ispolagao prvu godinu neke vise. Tu nema granice. Na kraju ce svako da tvrdi da njegovo obrazovanje vredi vise i imacemo punu drzavu mastera i phd-jeva koji u inostranstvu nece vredeti nista. Uostalom, ako je nekome bas stalo do te master diplome, na vecini master studija imate 3/4 glupava ispita + master rad (tezine diplomskog) sto slozicete se nije problem nekom ko je „vec zasluzio master diplomu”.

Moja drugarica je zavrsila studije farmacije u Slovackoj i otisla da nostrifikuje MGR (MSc) diplomu kod nas. I sta mislite, koju su joj "titulu" pripisali kao ekvivalentnu? Naravno, "diplomirani farmaceut". I uzeli su joj mnogo vise para nego meni, koja sam u isto vreme nasu diplomu PMF-a nostrifikovala u Slovackoj. I pogodite, da li su pravili problem oko priznavanja mije diplome po MGR (Msc) programu...naravno da nisu.

Zasto se u svakoj raspravi krece od razlike u trajanju studija? Niko ne pominje nastavne programe, nigde se ne uporedjuje znanje steceno na tim 'kracim' studijama sa znanjem koje se stice 'po bolonji'. Sramota!
Poenta je 'trajanje studija'?! Pa ako je tako, zasto se studentima koji su 'razvlacili' studiranje i po 10 godina automatski ne prizna zvanje doktora nauka?
Sramota!

Neka meni neko objasni, ljudi. Šta da radim ja koja sam redovno završila studije prošle godine, upisala magistarske studije i završila prvu godinu. Ja moram za zvanje magistra da odslušam još jednu godinu i još 1 godina za pisanje rada. A neko ko je obnovio godinu, i kasnije diplomirao sada će imati samo 1 godinu doškolovavanja za diplomu mastera. Da li to znači da onaj ko je bio lošiji student da će sada dobiti "popust" od države za sticanje zvanja?

fakultet likovnih umetnosti trajao je 5 godina(10 semestara)sto bi po racunici trebalo da bude 300 bodova pa ne vidim problem osim ako neko opet hoce da uzima pare!