Nauka kafe

Simpatičan tekst, ali ima par naučnih netačnosti koje primeti čak i malo obavešteniji laik poput mene, pošto im protivureči ne samo (srednjoškolska) fizika već i banalna empirija: iz istog razloga iz koga kit bolje zadržava toplotu nego miš (to jest razlike između kvadratne površine preko koje se toplota zrači i kubne zapremine) velika šolja se, razume se, mnogo sporije hladi od male, a rastvaranje definitivno nije hemijska reakcija, već samo fizička redistribucija molekula šećera među molekule vode.

@Tamara: slazem se, zahvaljujem
na opasci i priznajem gresku. U
srpskom jeziku se doktor pise
bez tacke.

E sada, tamo gde sam ja dobio ta dva
slova dosla je i tacka na kraju, a
u jezicima na kojima uvek koristim
tu skracenicu tacka ide. Zato sam po
navici stavio tacku. Zahvaljujuci
Tamari, sada sam se pravilno
potpisao.

Mislim da gomila doktora (ne lekara),
ne zna neke mnogo osnovnije stvari
iz svog jezika. Korelacije izmedju
akademskog zvanja i jezickog znanja
postoje, ali bih rekao da su daleko od
ocekivanih. A tek kako ce da opadnu
kada svi postanu masteri u Srbiji.

Овде су се неки закачили за тачку иза др која се у српском не пише, али у многим другим језицима да, не толико због тачке него да би тиме обезвредили све оно што је Ранђеловић рекао. Какво је њихово знање о теми не зна се јер нису ништа рекли. У дискусији се употребљавају аргументи а не шпенадле за боцкање неистомишљеника или оних који нешто знају па вам то знање смета.

Uf, molim vas nemojte sada da se
zarati ovde oko jedne tacke. Ipak
je ovo samo stranica za
komentarisanje teksta. Evo ja cu
jos jednom ponuditi svoje izvinjenje
zbog pravopisne greske ukoliko ce
to smiriti strasti. Doktori grese
itekako. Ko (puno) radi, taj i gresi.

Zahvaljujem komentatoru/ki `Tacka'
na odbrani, medjutim ja predhodne
poruke nisam shvatio kao kritiku
argumenata u mom komentaru
na tekst, vec samo kao kritiku
mog pravopisa. Nadam se da ne
gresim. Cinjenica je da ljudi
cesto napadaju osobu sa kojom se
ne slazu u diskusiji umesto da
napadju argumente, sto je u prvoj
instanci pogresno. Ipak, nije sve
tako crno-belo. Iako znanje fizike
(ili onoga u cemu ste strucni i o cemu
se vodi diskusija) nema veze sa
znanjem jezika, pravopisne
greske mogu da imaju indirektni
uticaj na diskusiju. O ovome se moze
mnogo toga pisati, ali tome (kao sto
vec rekoh) nije mesto na ovoj stranici.

Dr. D. Randjelovic

Ovako dobar clanak nisam procitao odavnooo!

Bivsi kolega Bubnjevic ocigledno
nije savladao kurs I. Anicina sa
prve godine studija. Veci cajnik
(solja, lonac, itd.) se hladi SPORIJE
od manjeg zato sto je kolicina
toplote srazmerna kubu velicine,
a oslobadjanje kvadratu.

Pa onda i kurs hemije iz prve godine.
Rastvaranje secera ne dovodi do
hemijskih reakcija!

Osim toga, brzina strujanja vode
ne utice znacajno na rastvaranje
kafe kao sto se sugerise u tekstu.
Tada bi bilo dovoljno da se kafa
i hladna voda ubace u blender i
umuckaju.

I za kraj, kapilarne sile nemaju veze
sa mirovanjem fluida uz ivicu solje
(mada je ostatak objasnjenja
tacan).

Tekst je zanimljiv, ali ako vec
pretenduje da ubaci gomilu
naucnih cinjenica, onda bi trebalo
biti pazljiviji.

Jedna stvar mi jos nije jasna iz teksta:
kako to da svima koji nalete na kafu
(pastir i Beclije) prvo padne na pamet
da je samelju, a onda zakuvaju i piju.
Zasto recimo pastir nije napravio
pogacu od mlevene kafe, a Beclije
spravile corbu od celih zrnaca?
A moze se jos i usitniti i uviti u rizlu
ili, ako ste inspirisani filmom Jackass,
napraviti par linija i usmrknuti.

Meni samo nije jasno, kakve veze ima boja solje sa emitovanjem toplote?! Mislim da je autor pogresno razumeo principe zracenja usijanih tela. Ali mozda ja gresim...

I ja sam primetio da ima mnogo netačnih tvrdnji iz fizike i hemije, pa se čovek zapita da li je ostatak teksta iz oblasti koje ne poznajem tačan.
Inače ovo je samo jedan od načina spremanja kafe, koji sve manje ljudi praktikuje.
Smatram da sam ljubitelj kafe, ali ovako spremlljenu pijem samo kad nemam drugi izbor - retko. Zato bi proširenje teme možda bilo korisno.

Izuzetno zanimljiv tekst na temu o kojoj slušamo toliko da sam već pomislio da nemamo ništa novo da čujemo. Kafa je dobra za zdravlje? Moram početi da je pijem :)

-Bivsi kolega Bubnjevic ocigledno
nije savladao kurs I. Anicina sa
prve godine studija. Veci cajnik
(solja, lonac, itd.) se hladi SPORIJE
od manjeg zato sto je kolicina
toplote srazmerna kubu velicine,
a oslobadjanje kvadratu.-

Ako se ista količina kafe sipa u malu i u veliku posudu, pre će se ohladiti u velikoj, zato što je količina toplote ista, a površina je veća.

Kolega greši i kod opisivanja efekta poklopca koji sprečava da se "toplota gubi zbog strujanja vazduha koji odnosi nastalu paru" (???). Čini mi se da je stvar u tome što se stavljanjem poklopca povećava pritisak u šerpi i samim tim tačka ključanja vode (setite se ekspres lonca). Za samo ključanje tj. prelazak u gasovito stanje potrebna je dodatna energija, a u zatvorenom sudu pod pritiskom mnogo brže ćemo dobiti vodu na 100C samo zagrevanjem, bez trošenja energije na postizanje ključanja. Naravno, za brzo kuvanje sa poklopcem trik je kako prepoznati da je voda dostigla željenu temperaturu a nije još počela da ključa.

@ Dr. Dobrivoje Randjelovic
Iako se slazem da je naucna i terminoloska preciznost mogla biti bolja, mislim da je autor mislio da to kafu sto pijes sipas bolje u vecu solju nego u manju, jer ces joj povecati povrsinu. Dakle zapremina je konstantna.
Manja solja je verovatno bliza obliku lopte koja ima najmanju povrsinu za zadatu zaprenimu.

Neverovatno glup tekst, koji sam pročitala ipak do kraja u nadi da ću saznati nešto novo i zanimljivo, npr. kako malo šećer menja sastav kafe i kako to deluje na ljudski organizam, ili sl.
Umesto toga sam dobila savet kao da duvam u kafu ukoliko mi se žuri.. mislim, stvarno...

ma poenta svega ovoga je da je AJNSTAJN legenda!!!!
Ajnstajne WOLIM TE

Nije istina da centrifugalna sila "pri svakoj rotaciji pomera tela ka spolja, suprotno od centra" isto kao sto nije istina da gravitacija tera sva tela da padaju na zemlju. Balon pun helijuma ce se dici u vazduh upravo pod dejstvom gravitacije (tj. pod dejstvom razlike gravitacione sile koja deluje na balon i na okolni vazduh), i isto tako prilikom mesanja kafe cestice lakse od tecnosti (nenatopljene cestice kafe) bi se se skupljale u centru, kada ne bi bilo dominantnog strujanja tecnosti na povrsini prema zidovima solje.

Na zalost uobicajeni nivo naucno popularnih clanaka u Srbiji je veoma nizak, sto ovaj tekst potvrdjuje velikom kolicinom netacnih i irelevantnih informacija. Pitanje kako brzo ohladiti kafu je trivijalno. A u turskoj kafi se zaista desava zanimljiva fizika, o kojoj ovde nije bilo reci. Zasto na primer kafa ne valja ako se skuva u loncetu, vec mora da se kuva u dzezvi?

Gospodine Bubnjevic:
procitajte molim vas nesto (veoma zanimljivih!) pocetnih stranica iz "Uspomene, dozivljaji i saznanja" Milutina Milankovica. Knjiga 7 sabranih dela. Po njemu, Austrijancima je pomogao izvestan George Kolsicki, izgleda Srbin, Djordje (?), koji je govorio Turski, znao sta je kafa, i otvorio prvu kafanu u Becu. Ima navodno njegov spomenik tamo, sa fesom i kafama. Jedan doprinos Srba zapadnoj civilizaciji!
Srdacno, Fedor

@Dr. Dobrivoje Randjelovic

Doktor kao titula se pise bez tacke na kraju-samo dr
Mislim da bi jedan doktor to trebalo da zna.
Pozdrav

@jelena: Meni se cini da je autor
prepisao (preveo) tudji tekst kao sto
i cini sa vecinom drugih naucnih
tekstova u casopisu `Vreme'
(videti npr. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816 i
komentar na taj tekst
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=346544).

@jelena&mix: Slazem se da ista kolicina kafe izgubi toplotu brze u
velikoj solji. Ali kafa nije viski da
se pije sa dna case, vec se solja
puni do vrha. Naravno, ako ste kratki
za kafu, pa ne mozete da napunite
veliku solju, onda koristite manju.

Ovo me je podsetilo na jednu
edukativnu emisju za decu od pre
jedno 15 godina. Deci iz (neke US ili
UK) osnovne skole je u jednoj od
epizoda dat zadatak da ohlade kafu
sto je moguce vise za odredjeno
vreme. Pobedio je tim u kome su
deca prosula celu solju kafe po
posluzavniku, jer se, pri onako
velikoj povrsini, kafa gotovo trenutno
ohladila. E sada, meni je uvek bilo
zao one dece koja su ispala luzeri
jer su kafu hladila tako sto su duvala
u nju i mesala ili tako sto su presipali
kafu iz solje A u solju B, hladili solju
A vodom, a zatim vracali kafu u solju
A i hladili solju B (i tako ukrug). Dzaba
vam kafa na sobnoj temperaturi (sto
je samo po sebi bljak) kada mozete
samo da je polocete iz posluzavnika.

Pozdrav Tamari za pravopisne ispravke, ali Randjelko izgleda insistira ;)

@ Dr. Randjelko
Mozda je to samo navika iz dana dok ste radili taj doktorat, da se kafa puni do vrha ma kolika casa bila.
Dragi Randjelko, priznajte da ste pogresili, nije strasno, svakom se desi, pa i doktorima! :)

I pored malih gresaka u interpretiranju fizickih zakona, clanak je veoma zanimljiv, a posebno su korisni linkovi na kraju, na kojima se moze proveriti napisano, pa ko ne veruje neka proveri

Neverovatno glup tekst, koji sam pročitala ipak do kraja u nadi da ću saznati nešto novo i zanimljivo, npr. kako malo šećer menja sastav kafe i kako to deluje na ljudski organizam, ili sl.
Umesto toga sam dobila savet kao da duvam u kafu ukoliko mi se žuri.. mislim, stvarno...

Nije istina da centrifugalna sila "pri svakoj rotaciji pomera tela ka spolja, suprotno od centra" isto kao sto nije istina da gravitacija tera sva tela da padaju na zemlju. Balon pun helijuma ce se dici u vazduh upravo pod dejstvom gravitacije (tj. pod dejstvom razlike gravitacione sile koja deluje na balon i na okolni vazduh), i isto tako prilikom mesanja kafe cestice lakse od tecnosti (nenatopljene cestice kafe) bi se se skupljale u centru, kada ne bi bilo dominantnog strujanja tecnosti na povrsini prema zidovima solje.

Na zalost uobicajeni nivo naucno popularnih clanaka u Srbiji je veoma nizak, sto ovaj tekst potvrdjuje velikom kolicinom netacnih i irelevantnih informacija. Pitanje kako brzo ohladiti kafu je trivijalno. A u turskoj kafi se zaista desava zanimljiva fizika, o kojoj ovde nije bilo reci. Zasto na primer kafa ne valja ako se skuva u loncetu, vec mora da se kuva u dzezvi?

Ovako dobar clanak nisam procitao odavnooo!

Bivsi kolega Bubnjevic ocigledno
nije savladao kurs I. Anicina sa
prve godine studija. Veci cajnik
(solja, lonac, itd.) se hladi SPORIJE
od manjeg zato sto je kolicina
toplote srazmerna kubu velicine,
a oslobadjanje kvadratu.

Pa onda i kurs hemije iz prve godine.
Rastvaranje secera ne dovodi do
hemijskih reakcija!

Osim toga, brzina strujanja vode
ne utice znacajno na rastvaranje
kafe kao sto se sugerise u tekstu.
Tada bi bilo dovoljno da se kafa
i hladna voda ubace u blender i
umuckaju.

I za kraj, kapilarne sile nemaju veze
sa mirovanjem fluida uz ivicu solje
(mada je ostatak objasnjenja
tacan).

Tekst je zanimljiv, ali ako vec
pretenduje da ubaci gomilu
naucnih cinjenica, onda bi trebalo
biti pazljiviji.

Jedna stvar mi jos nije jasna iz teksta:
kako to da svima koji nalete na kafu
(pastir i Beclije) prvo padne na pamet
da je samelju, a onda zakuvaju i piju.
Zasto recimo pastir nije napravio
pogacu od mlevene kafe, a Beclije
spravile corbu od celih zrnaca?
A moze se jos i usitniti i uviti u rizlu
ili, ako ste inspirisani filmom Jackass,
napraviti par linija i usmrknuti.

Meni samo nije jasno, kakve veze ima boja solje sa emitovanjem toplote?! Mislim da je autor pogresno razumeo principe zracenja usijanih tela. Ali mozda ja gresim...

I ja sam primetio da ima mnogo netačnih tvrdnji iz fizike i hemije, pa se čovek zapita da li je ostatak teksta iz oblasti koje ne poznajem tačan.
Inače ovo je samo jedan od načina spremanja kafe, koji sve manje ljudi praktikuje.
Smatram da sam ljubitelj kafe, ali ovako spremlljenu pijem samo kad nemam drugi izbor - retko. Zato bi proširenje teme možda bilo korisno.

Izuzetno zanimljiv tekst na temu o kojoj slušamo toliko da sam već pomislio da nemamo ništa novo da čujemo. Kafa je dobra za zdravlje? Moram početi da je pijem :)

Simpatičan tekst, ali ima par naučnih netačnosti koje primeti čak i malo obavešteniji laik poput mene, pošto im protivureči ne samo (srednjoškolska) fizika već i banalna empirija: iz istog razloga iz koga kit bolje zadržava toplotu nego miš (to jest razlike između kvadratne površine preko koje se toplota zrači i kubne zapremine) velika šolja se, razume se, mnogo sporije hladi od male, a rastvaranje definitivno nije hemijska reakcija, već samo fizička redistribucija molekula šećera među molekule vode.

-Bivsi kolega Bubnjevic ocigledno
nije savladao kurs I. Anicina sa
prve godine studija. Veci cajnik
(solja, lonac, itd.) se hladi SPORIJE
od manjeg zato sto je kolicina
toplote srazmerna kubu velicine,
a oslobadjanje kvadratu.-

Ako se ista količina kafe sipa u malu i u veliku posudu, pre će se ohladiti u velikoj, zato što je količina toplote ista, a površina je veća.

Kolega greši i kod opisivanja efekta poklopca koji sprečava da se "toplota gubi zbog strujanja vazduha koji odnosi nastalu paru" (???). Čini mi se da je stvar u tome što se stavljanjem poklopca povećava pritisak u šerpi i samim tim tačka ključanja vode (setite se ekspres lonca). Za samo ključanje tj. prelazak u gasovito stanje potrebna je dodatna energija, a u zatvorenom sudu pod pritiskom mnogo brže ćemo dobiti vodu na 100C samo zagrevanjem, bez trošenja energije na postizanje ključanja. Naravno, za brzo kuvanje sa poklopcem trik je kako prepoznati da je voda dostigla željenu temperaturu a nije još počela da ključa.

@ Dr. Dobrivoje Randjelovic
Iako se slazem da je naucna i terminoloska preciznost mogla biti bolja, mislim da je autor mislio da to kafu sto pijes sipas bolje u vecu solju nego u manju, jer ces joj povecati povrsinu. Dakle zapremina je konstantna.
Manja solja je verovatno bliza obliku lopte koja ima najmanju povrsinu za zadatu zaprenimu.

ma poenta svega ovoga je da je AJNSTAJN legenda!!!!
Ajnstajne WOLIM TE

Gospodine Bubnjevic:
procitajte molim vas nesto (veoma zanimljivih!) pocetnih stranica iz "Uspomene, dozivljaji i saznanja" Milutina Milankovica. Knjiga 7 sabranih dela. Po njemu, Austrijancima je pomogao izvestan George Kolsicki, izgleda Srbin, Djordje (?), koji je govorio Turski, znao sta je kafa, i otvorio prvu kafanu u Becu. Ima navodno njegov spomenik tamo, sa fesom i kafama. Jedan doprinos Srba zapadnoj civilizaciji!
Srdacno, Fedor

@Dr. Dobrivoje Randjelovic

Doktor kao titula se pise bez tacke na kraju-samo dr
Mislim da bi jedan doktor to trebalo da zna.
Pozdrav

@jelena: Meni se cini da je autor
prepisao (preveo) tudji tekst kao sto
i cini sa vecinom drugih naucnih
tekstova u casopisu `Vreme'
(videti npr. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=344816 i
komentar na taj tekst
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=346544).

@jelena&mix: Slazem se da ista kolicina kafe izgubi toplotu brze u
velikoj solji. Ali kafa nije viski da
se pije sa dna case, vec se solja
puni do vrha. Naravno, ako ste kratki
za kafu, pa ne mozete da napunite
veliku solju, onda koristite manju.

Ovo me je podsetilo na jednu
edukativnu emisju za decu od pre
jedno 15 godina. Deci iz (neke US ili
UK) osnovne skole je u jednoj od
epizoda dat zadatak da ohlade kafu
sto je moguce vise za odredjeno
vreme. Pobedio je tim u kome su
deca prosula celu solju kafe po
posluzavniku, jer se, pri onako
velikoj povrsini, kafa gotovo trenutno
ohladila. E sada, meni je uvek bilo
zao one dece koja su ispala luzeri
jer su kafu hladila tako sto su duvala
u nju i mesala ili tako sto su presipali
kafu iz solje A u solju B, hladili solju
A vodom, a zatim vracali kafu u solju
A i hladili solju B (i tako ukrug). Dzaba
vam kafa na sobnoj temperaturi (sto
je samo po sebi bljak) kada mozete
samo da je polocete iz posluzavnika.

@Tamara: slazem se, zahvaljujem
na opasci i priznajem gresku. U
srpskom jeziku se doktor pise
bez tacke.

E sada, tamo gde sam ja dobio ta dva
slova dosla je i tacka na kraju, a
u jezicima na kojima uvek koristim
tu skracenicu tacka ide. Zato sam po
navici stavio tacku. Zahvaljujuci
Tamari, sada sam se pravilno
potpisao.

Mislim da gomila doktora (ne lekara),
ne zna neke mnogo osnovnije stvari
iz svog jezika. Korelacije izmedju
akademskog zvanja i jezickog znanja
postoje, ali bih rekao da su daleko od
ocekivanih. A tek kako ce da opadnu
kada svi postanu masteri u Srbiji.

Pozdrav Tamari za pravopisne ispravke, ali Randjelko izgleda insistira ;)

@ Dr. Randjelko
Mozda je to samo navika iz dana dok ste radili taj doktorat, da se kafa puni do vrha ma kolika casa bila.
Dragi Randjelko, priznajte da ste pogresili, nije strasno, svakom se desi, pa i doktorima! :)

Овде су се неки закачили за тачку иза др која се у српском не пише, али у многим другим језицима да, не толико због тачке него да би тиме обезвредили све оно што је Ранђеловић рекао. Какво је њихово знање о теми не зна се јер нису ништа рекли. У дискусији се употребљавају аргументи а не шпенадле за боцкање неистомишљеника или оних који нешто знају па вам то знање смета.

Uf, molim vas nemojte sada da se
zarati ovde oko jedne tacke. Ipak
je ovo samo stranica za
komentarisanje teksta. Evo ja cu
jos jednom ponuditi svoje izvinjenje
zbog pravopisne greske ukoliko ce
to smiriti strasti. Doktori grese
itekako. Ko (puno) radi, taj i gresi.

Zahvaljujem komentatoru/ki `Tacka'
na odbrani, medjutim ja predhodne
poruke nisam shvatio kao kritiku
argumenata u mom komentaru
na tekst, vec samo kao kritiku
mog pravopisa. Nadam se da ne
gresim. Cinjenica je da ljudi
cesto napadaju osobu sa kojom se
ne slazu u diskusiji umesto da
napadju argumente, sto je u prvoj
instanci pogresno. Ipak, nije sve
tako crno-belo. Iako znanje fizike
(ili onoga u cemu ste strucni i o cemu
se vodi diskusija) nema veze sa
znanjem jezika, pravopisne
greske mogu da imaju indirektni
uticaj na diskusiju. O ovome se moze
mnogo toga pisati, ali tome (kao sto
vec rekoh) nije mesto na ovoj stranici.

Dr. D. Randjelovic

I pored malih gresaka u interpretiranju fizickih zakona, clanak je veoma zanimljiv, a posebno su korisni linkovi na kraju, na kojima se moze proveriti napisano, pa ko ne veruje neka proveri