Srbija možda u Partnerstvu za mir

Srbija treba da se dokaze dobrosusedskom politikom i odnosima prema nacionalnim manjinama Sve dok se zvecka oruzjem prema Albaniji i govori o srpskim zemljama nema govora o pridruzivanju partnerstvu za Mir Pogtovo ako opet pobede na izborima SM radovi u reziji koalicije umesto partnerstva za mir Nato kandidature udjemo u Pokret nesvrstanih

Koji su nasi razlozi ulaska u partnerstvo za mir...preduslov za ulazak u EU sigurno nije posto to ocigledno nema veze jedno sa drugim. Moguci razlog te pozivnice jedino moze biti postojeci i moguci sukobi na Bliskom Istoku kako bi NATO imao dovoljno ovaca za slanje u ratove...meso za olovo.

Mislim da se ne treba zanositi idejom da će Srbija bilo što uspjeti po pitanju EU i NATO prije nego izruči Mladića.I u Hrvatskoj su se zanosili sličnim fantazijama (ovaj rekao ovo,onaj rekao ono,iz "pouzdanih" izvora,bla,bla...)Dok Gotovina nije završio u Haag-u tapkalo se na mjestu.Priče političara o pozivima i rješenjima "ispod pulta" su samo zamajavanje naroda.

Ako prevlada stav da za Srbiju i BiH treba ublaziti uslove pa ih shodno tome treba pozvati u Partnerstvo za mir, onda je to u redu. Ali, ukoliko uslovi ostanu isti, onda je suludo i kontraproduktivno kaznjavati drzavu koja jeste ispunila sve uslove, zbog onih koji nisu i "regionalnog" pristupa.

Naravno da ce nam ponuditi clanstvo, jer je to vise u interesu njima nego nama.

Srbija je trebala prici zapadu davnih kasnih 1980-ih, gde bi prirodno uklizali mnogo pre nego tadasnje zemlje istocnog bloka. Propustili smo tu istorijsku sansu (SM u nase ime, da budem precizan) i ko nam je kriv. Sada sam vrlo skeptican da li treba po svaku cenu prihvatati sve strozije ultimatume EU, koji nas stavljaju u red iza Turske. Da se ne razumemo pogresno, daleko su Turci odmakli u poslednjih 20 godina i nismo mi vise tako daleko od njih, ali ce nas pored svih pogresnih koraka zapad mnogo lakse svariti nego njih. Dakle, postepeno usvajanje evropskih standarda i zakona, ali ne vidim razloge za srljanje po svaku cenu u njihov zagrljaj. Vec Bugarska i Rumunija postaju trecerazredni clanovi zajednice, sta li tek nas ocekuje.

Zbog cega bi pristupanje partnerstvu za mir trebalo smatrati nekim velikim uspehom nase spoljne politike ako se ima u vidu da su clanice izmedju ostalih i zemlje kao Belorusija, Jermenija, Gruzija, Moldavija i skoro sve bivse sovjetske centralnoazijske republike. Znaci li to clanstvo n.pr. za Lukasenkovu Belorusiju neko priznanje Lukasenku i njegovom rezimu ? Ili Jermeniji kojoj mi ne zelimo da prodajemo oruzje da ne bi bilo upotrebljeno protiv Rusije a zelimo da se s njom nadjemo u tom partnerstvu ? Da li nasa spoljna politika uopste ima neki pravac ili je to neko neprekidno tumaranje na sve cetiri strane s nadom da cemo u tom tumaranju valjda i mi naleteti na kraju na nesto lepo ?

Situacija je ista kao i u slucaju mnogih nasih strucnjaka koji su otisli na Zapad. Rade za dvojicu i sve sto drugi nece, za duplo manje pare a gazda ih tretira kao pacenike koje on iz samilosti drzi jer nemaju gde i umrli bi od gladi da nema njega. Tako i u ovom slucaju, kao sto neko rece vise trebamo mi Natou nego on nama ali se stalnim ucenama i pritiscima zeli steci situacija u kojoj mi molimo da udjemo u Nato. A onda kada vec molimo moramo da se i dokazemo na terenu (citaj - sto vise mesa za topove). Koliko se mi vise trudimo toliko ce nam oni postavljati vece zahteve. Tu onda pravda i zdrav razum nemaju uporiste. Jednostavno vi molite silu za koju ste vi unapred predodredjeni gubitnik. Ona vas unapred proglasava za "Ruzne, prljave, zle" a na vama je da se cupate u igri u kojoj vi nemate sansu. U igri "Sargarepe i korbaca" vi uglavnom dobijate korbac.

Srbija treba da se dokaze dobrosusedskom politikom i odnosima prema nacionalnim manjinama Sve dok se zvecka oruzjem prema Albaniji i govori o srpskim zemljama nema govora o pridruzivanju partnerstvu za Mir Pogtovo ako opet pobede na izborima SM radovi u reziji koalicije umesto partnerstva za mir Nato kandidature udjemo u Pokret nesvrstanih

Koji su nasi razlozi ulaska u partnerstvo za mir...preduslov za ulazak u EU sigurno nije posto to ocigledno nema veze jedno sa drugim. Moguci razlog te pozivnice jedino moze biti postojeci i moguci sukobi na Bliskom Istoku kako bi NATO imao dovoljno ovaca za slanje u ratove...meso za olovo.

Mislim da se ne treba zanositi idejom da će Srbija bilo što uspjeti po pitanju EU i NATO prije nego izruči Mladića.I u Hrvatskoj su se zanosili sličnim fantazijama (ovaj rekao ovo,onaj rekao ono,iz "pouzdanih" izvora,bla,bla...)Dok Gotovina nije završio u Haag-u tapkalo se na mjestu.Priče političara o pozivima i rješenjima "ispod pulta" su samo zamajavanje naroda.

Ako prevlada stav da za Srbiju i BiH treba ublaziti uslove pa ih shodno tome treba pozvati u Partnerstvo za mir, onda je to u redu. Ali, ukoliko uslovi ostanu isti, onda je suludo i kontraproduktivno kaznjavati drzavu koja jeste ispunila sve uslove, zbog onih koji nisu i "regionalnog" pristupa.

Naravno da ce nam ponuditi clanstvo, jer je to vise u interesu njima nego nama.

Srbija je trebala prici zapadu davnih kasnih 1980-ih, gde bi prirodno uklizali mnogo pre nego tadasnje zemlje istocnog bloka. Propustili smo tu istorijsku sansu (SM u nase ime, da budem precizan) i ko nam je kriv. Sada sam vrlo skeptican da li treba po svaku cenu prihvatati sve strozije ultimatume EU, koji nas stavljaju u red iza Turske. Da se ne razumemo pogresno, daleko su Turci odmakli u poslednjih 20 godina i nismo mi vise tako daleko od njih, ali ce nas pored svih pogresnih koraka zapad mnogo lakse svariti nego njih. Dakle, postepeno usvajanje evropskih standarda i zakona, ali ne vidim razloge za srljanje po svaku cenu u njihov zagrljaj. Vec Bugarska i Rumunija postaju trecerazredni clanovi zajednice, sta li tek nas ocekuje.

Zbog cega bi pristupanje partnerstvu za mir trebalo smatrati nekim velikim uspehom nase spoljne politike ako se ima u vidu da su clanice izmedju ostalih i zemlje kao Belorusija, Jermenija, Gruzija, Moldavija i skoro sve bivse sovjetske centralnoazijske republike. Znaci li to clanstvo n.pr. za Lukasenkovu Belorusiju neko priznanje Lukasenku i njegovom rezimu ? Ili Jermeniji kojoj mi ne zelimo da prodajemo oruzje da ne bi bilo upotrebljeno protiv Rusije a zelimo da se s njom nadjemo u tom partnerstvu ? Da li nasa spoljna politika uopste ima neki pravac ili je to neko neprekidno tumaranje na sve cetiri strane s nadom da cemo u tom tumaranju valjda i mi naleteti na kraju na nesto lepo ?

Situacija je ista kao i u slucaju mnogih nasih strucnjaka koji su otisli na Zapad. Rade za dvojicu i sve sto drugi nece, za duplo manje pare a gazda ih tretira kao pacenike koje on iz samilosti drzi jer nemaju gde i umrli bi od gladi da nema njega. Tako i u ovom slucaju, kao sto neko rece vise trebamo mi Natou nego on nama ali se stalnim ucenama i pritiscima zeli steci situacija u kojoj mi molimo da udjemo u Nato. A onda kada vec molimo moramo da se i dokazemo na terenu (citaj - sto vise mesa za topove). Koliko se mi vise trudimo toliko ce nam oni postavljati vece zahteve. Tu onda pravda i zdrav razum nemaju uporiste. Jednostavno vi molite silu za koju ste vi unapred predodredjeni gubitnik. Ona vas unapred proglasava za "Ruzne, prljave, zle" a na vama je da se cupate u igri u kojoj vi nemate sansu. U igri "Sargarepe i korbaca" vi uglavnom dobijate korbac.