Pirinač i lava

Divan tekst! Probudi u coveku zelju da se trgne iz svakodnevice i padne u ocaj sto nema mogucnost da sam okusi daleke mu lepote.

pisi svakodnevno i ulepsaj nam sive beogradske dane sa predivnim tekstom, sa fantasticnim fotografijama i pozitvinim feministickim stavom. zelim ti da ostanes tamo i ostvaris svoj san o boljoj buducnosti! i naravno, ako je ikako moguce da pises o raznim mestima koje ces videti i hranu koju ces probati. RECEPTI, znajuci da si odlicna kuvarica bice svima korisni. uzivaj!

Ovo "putovanje" po Indoneziji je bilo jedinstveno uzivanje. Lonely Planet i Travel Channel sigurno vape za ovako dobrim tekstovima i ovako nadahnutim spisateljicama.
Ja sam sasvim sigurna da bi u skoroj buducnosti od ovih kolumni mogla da nastane jedna divna i osvezavajuca knjiga.
Mozda je to tema o kojoj bi Samizdat mogao da razmisli.

Uz fotografije i slova koja nam donosi tvoja prica, minuti dobijaju na boji i uzivanje samo po sebi izbija na povrsinu. Bilo bi lepo da nam sto cesce saljes latice ovog cveta sto zove se - tvoj put po dalekoj i inspirativnoj zemlji. Svaka cast!

veoma dobro napisano, vrlo zanimljivo relevantno. konačno jedan dobar pisac (jedna dobra spisateljica) na sajtu b92.

Ivana!
Sjajno ti ide, reportaza je super kao i fotke.
Steta sto nemas neku malu ekipu pa da uradite video reportaze o dalekom istoku.
Zalosno je da gledamo tudje losije repotraze na kablovskoj ako bi mogli sami da pravimo dobre putopisne emisije kad vec imamo talentovane ljude (zene) koje to izvrsno rade.
Pozdrav od Mire, Stefana i Dejana Jovcica

Jedno nekonvencionalno viđenje veoma egzotičnih i većini udaljenih mesta koja su, kako reče autorka, na pogrešnoj strani sveta. Ili možda nisu. Kada se svi subjektivni utisci oduzmu, što opet zahteva subjektivnost, čovek ne može da pobegne od različitosti mirisa, ukusa i boja. Nadam se da ćemo moći da čitamo još ovakvih tekstova o nekim nama nepoznatim predelima, iz nekog belog sveta koji to zapravo nije.

Apetit za azijom mi se upravo ponovo otvorio! :) Divan tekst sa lepom porukom - za radoznale i skepticne...

jako zanimljivo :) kako zvuci indonezanski?

posle ovako sjajnog teksta mogu samo da konstatujem da smo mi te oseobe koje se nalaze na pogrešnoj strani sveta

Lepo napisano, zanimljivo, zivopisno. Nadamo se da ce biti jos nastavaka.

Pozdrav za spisateljicu, sa zeljom da nas daruje sa jos zanimljivih dalekoazijskih opservacija. Saki

Slazem se da se ljudi u tudjini(to ce za mene uvek biti),odrode i omeksaju ali za mene nostalgija znaci drvo ispred kuce,mamine sarme, gibanica...i tako ce uvek biti.Bez obzira na sve ove sarmantne opise prirode, Evropa je predivna i nama mnogo, mnogo bliza.

Draga Ivana, delim s vama ukus za ljuto (narocito juzno-indijsku varijantu). Delim s vama i ukus za onu manje 'belu' stranu sveta - znate sta je rekao nas veliki putopisac Zuko Dzumhur: " … Svi ovi bogataši svijeta sve više liče jedni na druge. Svi oni pate od obilja istih poroka i od nedostatka istih vrlina. Izgleda da se među sirotinjom mnogo više održalo šarenilo svijeta." Pozdrav iz Indije!

Sta reci. Kao i sve ostalo sto radis, i ovaj tekst je odlican. Samo tako nastavi,pa kad(ako) se vratis,da gledamo i sve fotografije i cujemo sve uzivo. I naravno, da dobro i ljuto klopamo. Uzivaj

Omogucila si nam da i mi uzivamo svim culima u raskosi boja i ukusa a sa osecajem leta u vazduhu. Verujem i vise od tebe jer ovakav opis na neki nacin prevazilazi cak i mogucnost cula svakog od nas da to dozivimo. Na srecu ti si nam otvorila jos jedan novi svet i mogucnost da mastamo. Nemoj da stanes.
Misa, Prag

Vrlo mi je drago da cujem, a i Dusan mi je pomenuo da si u Indoneziji.

Zvuci vrlo slicno mom kraju (Juznoj Kini), samo malo toplije (mada je i ovde sada oko 29 stepeni, a do pre neki dan 36).

Planiram da se za kinesku Novu godinu setam po regionu, mozda i do Indonezije. Poslao sam ti poruku Skypeom (imam novi nalog tamo), ali nema odgovora.

Pozdrav,

Miodrag (le Bien-Aimé)

E, PA NECU TE PITATI NI OTKUD TAMO NI DOKLE : )
VERUJEM DA SAMO HRABRI,(CITAJ-PRATIOCI SRCA SVOG)IDU NA PUT SA OSMEHOM, UVERENI DA CE TAMO NACI BOLJEG SEBE ! SRECOM , NISI TI JEDINA KOJU POZNAJEM NA TOM PUT, MADA, ISKRENO , VOLELA BIH DA JE VECA ,,GUZVA,, ; )
MOZDA TAKO TREBA DA BUDE.ZNAM DA SI SRECNA TAMO, MOZDA I VISE NEGO STO MISLIS OVOG TRENA DOK CITAS MOJ SKROMNI TEKSTIC. ZATO, GLASAM OSTANI, PUTUJ DALJE, VRATI SE,KAKO GOD DUSA KAZE TVOJA I NEKA TI JE VODIC NEUMORNI !!!! DRZIM TI FIGE I AKO ZNAM DA JE SVE U NAJBOLJEM REDU, KAKO DRUKCIJE I MOZE BITI ? ; )

DRAGA (MOJA) IVANCICE
KAKO SE RADUJEM STO SAM TE UPOZNALA ! ZNAM DA SAM TI TO I RANIJE REKLA, MOZDA NISI VIDELA RAZLOG OVIH RECI.VIDIM KOLIKO SI TAMO SRETNA PA CE TI BITI OBAJ PUT LAKSE DA SHVATI OTKUD MOJA RADOST; ) ELA, FILENADA, NA PERNAS IPEROHA !!!!!

Predivan opis dela sveta o kome tako malo znamo, koga se pomalo i plasimo, o kome ni ne razmisljamo. Mozda zbog toga sto nam je dalek a mozda i zbog toga sto su nama istoricarima umetnosti uvek na listi prioriteta za videti zemlje o kojima smo toliko ucili i njihova remek dela gledali u brojnim knjigama kao sto su Italija, Francuska ili centar moderne umtnosti - New York.
Ocekujem nastvak price a piscu ovih redova zelim jos mnogo uzbudjenja koje ce nama koji putujemo u mislima, nadam se, ovako lepo docarati.
Ana Panic

Citajuci tvoj tekst covek ima osecaj da na zivopisno satkanom istocnjackom cilimu zaista obilazi daleke predele o kojima pises. Posto najcesce nemamo mogucnosti da u stvarmocti obidjemo te krajeve, molimo te da nam podaris sto vise takvih cilima.

Sjajan tekst.Kad zatvorim oci mogu sebe da vidim tamo.Ocekujem sa nestrpljenjem vase buduce tekstovi i nastavak `nase` avanture.

Lepa podsecanja na jednu divnu zemlju...4 sam godine proveo u Bandungu sa jos nekim nasim kolegama i prodicama i svima nam je Indonezija ostala u divnom secanju..

Bilo bi kad bi ste napisali jos nekoliko tekstova o toj divnoj i neobicnoj zemlji...

A snadje se tamo covek za sve sto ste rekli (osim kajmaka)...

Osmesi, boje, ukusi, tako lepo docarani u ovom lepom clanku!
Tri godine provedene u Indoneziji jos uvek bude najlepse uspomene.
Srecni izbor struke je omogucio meni i mojoj porodici da zivimo i radimo u centrima razvoja avio industrija na cetiri kontinenta, za sada.
Videli smo i pad prethodne generacije indonezanskog politickog vrha i prokljucali bes na ulicama.
Najveci utisak su ostavili na nas ljudi sa osmehom na licu - prava slika Indonezije.

Divna zemlja sjajno opisana... I vrlo prijateljski ljudi, kako kolega LjT napisa, nasmejani i ljubazni. Nadajmo se da ce biti jos ovakvih dobrih reportaza...

Čitam i osjećam neko sunce,a što bi mi bez sunca...

Lepo je kad neko napise tako da imas osecaj da si tamo sa njim.
Vlada

Super vam clanak, inace ja sam Indonezanka a trenutno zivim u Bosni, i takodjer studiram ekonomiju. Drago mi je sto vama se dopada Indonezija.

Jako volim putopise običnih ljudi koji se bilo kojim slučajem nađu onde gdje nisu ni pomišljali.Nepoznanica prestavlja izvrstan motiv za slikovito pisanje. Čestitam na tekstu koji lirski opisuje jednu tako lijepu zemlju kao što je Indonezija. To je bogata zemlja siromašnih ali sretnih ljudi. Boravio sam mjesec dana u centralnoj Jawi, Ivana je u jednom od svojih tekstova pominjala grad-selo od milion stanovnika Magelang.Inače ta oblast je poznata po alternativnoj medici koja se prakticira duboko u prašumama-džuglama. U svojstvu pratnje kao ljekar, prisustvovao sam isceljivanju bogatih zapadnjaka (teški po nekoliko miliona eura) koji su oboljeli od kancera a savremena medicina im nije pružila mogučnost izlječenja. Sam način liječenja je spoj tradiconalne kineske medicine i duhovnosti-islama.I danas sam u kontaktu sa tim ljudima koji tvrde da im je terapija pomogla.I jeste im pomogla, jer su naučili da žive, raduju se i shvataju život na sasvim drugi način. Azijska lakoća komunikacije, tolerancija i zadovoljenje malim stvarima ukomponovana nematerijalističkim sagledavanjem bivstva predstavlja ključ sreće koja se ogleda u njihovom osmjehu.Kažem osmjehu, jer me baš jedan osmjeh preljepe Indonežanke zaveo i osvojio. Inače to su najstrastvenije žene na svijetu. Ali to nekom drugom prilikom...

Draga Ivana, delim s vama ukus za ljuto (narocito juzno-indijsku varijantu). Delim s vama i ukus za onu manje 'belu' stranu sveta - znate sta je rekao nas veliki putopisac Zuko Dzumhur: " … Svi ovi bogataši svijeta sve više liče jedni na druge. Svi oni pate od obilja istih poroka i od nedostatka istih vrlina. Izgleda da se među sirotinjom mnogo više održalo šarenilo svijeta." Pozdrav iz Indije!

pisi svakodnevno i ulepsaj nam sive beogradske dane sa predivnim tekstom, sa fantasticnim fotografijama i pozitvinim feministickim stavom. zelim ti da ostanes tamo i ostvaris svoj san o boljoj buducnosti! i naravno, ako je ikako moguce da pises o raznim mestima koje ces videti i hranu koju ces probati. RECEPTI, znajuci da si odlicna kuvarica bice svima korisni. uzivaj!

Jedno nekonvencionalno viđenje veoma egzotičnih i većini udaljenih mesta koja su, kako reče autorka, na pogrešnoj strani sveta. Ili možda nisu. Kada se svi subjektivni utisci oduzmu, što opet zahteva subjektivnost, čovek ne može da pobegne od različitosti mirisa, ukusa i boja. Nadam se da ćemo moći da čitamo još ovakvih tekstova o nekim nama nepoznatim predelima, iz nekog belog sveta koji to zapravo nije.

Ovo "putovanje" po Indoneziji je bilo jedinstveno uzivanje. Lonely Planet i Travel Channel sigurno vape za ovako dobrim tekstovima i ovako nadahnutim spisateljicama.
Ja sam sasvim sigurna da bi u skoroj buducnosti od ovih kolumni mogla da nastane jedna divna i osvezavajuca knjiga.
Mozda je to tema o kojoj bi Samizdat mogao da razmisli.

Apetit za azijom mi se upravo ponovo otvorio! :) Divan tekst sa lepom porukom - za radoznale i skepticne...

Divan tekst! Probudi u coveku zelju da se trgne iz svakodnevice i padne u ocaj sto nema mogucnost da sam okusi daleke mu lepote.

jako zanimljivo :) kako zvuci indonezanski?

Uz fotografije i slova koja nam donosi tvoja prica, minuti dobijaju na boji i uzivanje samo po sebi izbija na povrsinu. Bilo bi lepo da nam sto cesce saljes latice ovog cveta sto zove se - tvoj put po dalekoj i inspirativnoj zemlji. Svaka cast!

veoma dobro napisano, vrlo zanimljivo relevantno. konačno jedan dobar pisac (jedna dobra spisateljica) na sajtu b92.

posle ovako sjajnog teksta mogu samo da konstatujem da smo mi te oseobe koje se nalaze na pogrešnoj strani sveta

Lepo napisano, zanimljivo, zivopisno. Nadamo se da ce biti jos nastavaka.

Pozdrav za spisateljicu, sa zeljom da nas daruje sa jos zanimljivih dalekoazijskih opservacija. Saki

Slazem se da se ljudi u tudjini(to ce za mene uvek biti),odrode i omeksaju ali za mene nostalgija znaci drvo ispred kuce,mamine sarme, gibanica...i tako ce uvek biti.Bez obzira na sve ove sarmantne opise prirode, Evropa je predivna i nama mnogo, mnogo bliza.

Sta reci. Kao i sve ostalo sto radis, i ovaj tekst je odlican. Samo tako nastavi,pa kad(ako) se vratis,da gledamo i sve fotografije i cujemo sve uzivo. I naravno, da dobro i ljuto klopamo. Uzivaj

Omogucila si nam da i mi uzivamo svim culima u raskosi boja i ukusa a sa osecajem leta u vazduhu. Verujem i vise od tebe jer ovakav opis na neki nacin prevazilazi cak i mogucnost cula svakog od nas da to dozivimo. Na srecu ti si nam otvorila jos jedan novi svet i mogucnost da mastamo. Nemoj da stanes.
Misa, Prag

Vrlo mi je drago da cujem, a i Dusan mi je pomenuo da si u Indoneziji.

Zvuci vrlo slicno mom kraju (Juznoj Kini), samo malo toplije (mada je i ovde sada oko 29 stepeni, a do pre neki dan 36).

Planiram da se za kinesku Novu godinu setam po regionu, mozda i do Indonezije. Poslao sam ti poruku Skypeom (imam novi nalog tamo), ali nema odgovora.

Pozdrav,

Miodrag (le Bien-Aimé)

E, PA NECU TE PITATI NI OTKUD TAMO NI DOKLE : )
VERUJEM DA SAMO HRABRI,(CITAJ-PRATIOCI SRCA SVOG)IDU NA PUT SA OSMEHOM, UVERENI DA CE TAMO NACI BOLJEG SEBE ! SRECOM , NISI TI JEDINA KOJU POZNAJEM NA TOM PUT, MADA, ISKRENO , VOLELA BIH DA JE VECA ,,GUZVA,, ; )
MOZDA TAKO TREBA DA BUDE.ZNAM DA SI SRECNA TAMO, MOZDA I VISE NEGO STO MISLIS OVOG TRENA DOK CITAS MOJ SKROMNI TEKSTIC. ZATO, GLASAM OSTANI, PUTUJ DALJE, VRATI SE,KAKO GOD DUSA KAZE TVOJA I NEKA TI JE VODIC NEUMORNI !!!! DRZIM TI FIGE I AKO ZNAM DA JE SVE U NAJBOLJEM REDU, KAKO DRUKCIJE I MOZE BITI ? ; )

DRAGA (MOJA) IVANCICE
KAKO SE RADUJEM STO SAM TE UPOZNALA ! ZNAM DA SAM TI TO I RANIJE REKLA, MOZDA NISI VIDELA RAZLOG OVIH RECI.VIDIM KOLIKO SI TAMO SRETNA PA CE TI BITI OBAJ PUT LAKSE DA SHVATI OTKUD MOJA RADOST; ) ELA, FILENADA, NA PERNAS IPEROHA !!!!!

Predivan opis dela sveta o kome tako malo znamo, koga se pomalo i plasimo, o kome ni ne razmisljamo. Mozda zbog toga sto nam je dalek a mozda i zbog toga sto su nama istoricarima umetnosti uvek na listi prioriteta za videti zemlje o kojima smo toliko ucili i njihova remek dela gledali u brojnim knjigama kao sto su Italija, Francuska ili centar moderne umtnosti - New York.
Ocekujem nastvak price a piscu ovih redova zelim jos mnogo uzbudjenja koje ce nama koji putujemo u mislima, nadam se, ovako lepo docarati.
Ana Panic

Citajuci tvoj tekst covek ima osecaj da na zivopisno satkanom istocnjackom cilimu zaista obilazi daleke predele o kojima pises. Posto najcesce nemamo mogucnosti da u stvarmocti obidjemo te krajeve, molimo te da nam podaris sto vise takvih cilima.

Sjajan tekst.Kad zatvorim oci mogu sebe da vidim tamo.Ocekujem sa nestrpljenjem vase buduce tekstovi i nastavak `nase` avanture.

Lepa podsecanja na jednu divnu zemlju...4 sam godine proveo u Bandungu sa jos nekim nasim kolegama i prodicama i svima nam je Indonezija ostala u divnom secanju..

Bilo bi kad bi ste napisali jos nekoliko tekstova o toj divnoj i neobicnoj zemlji...

A snadje se tamo covek za sve sto ste rekli (osim kajmaka)...

Osmesi, boje, ukusi, tako lepo docarani u ovom lepom clanku!
Tri godine provedene u Indoneziji jos uvek bude najlepse uspomene.
Srecni izbor struke je omogucio meni i mojoj porodici da zivimo i radimo u centrima razvoja avio industrija na cetiri kontinenta, za sada.
Videli smo i pad prethodne generacije indonezanskog politickog vrha i prokljucali bes na ulicama.
Najveci utisak su ostavili na nas ljudi sa osmehom na licu - prava slika Indonezije.

Divna zemlja sjajno opisana... I vrlo prijateljski ljudi, kako kolega LjT napisa, nasmejani i ljubazni. Nadajmo se da ce biti jos ovakvih dobrih reportaza...

Čitam i osjećam neko sunce,a što bi mi bez sunca...

Lepo je kad neko napise tako da imas osecaj da si tamo sa njim.
Vlada

Ivana!
Sjajno ti ide, reportaza je super kao i fotke.
Steta sto nemas neku malu ekipu pa da uradite video reportaze o dalekom istoku.
Zalosno je da gledamo tudje losije repotraze na kablovskoj ako bi mogli sami da pravimo dobre putopisne emisije kad vec imamo talentovane ljude (zene) koje to izvrsno rade.
Pozdrav od Mire, Stefana i Dejana Jovcica

Super vam clanak, inace ja sam Indonezanka a trenutno zivim u Bosni, i takodjer studiram ekonomiju. Drago mi je sto vama se dopada Indonezija.

Jako volim putopise običnih ljudi koji se bilo kojim slučajem nađu onde gdje nisu ni pomišljali.Nepoznanica prestavlja izvrstan motiv za slikovito pisanje. Čestitam na tekstu koji lirski opisuje jednu tako lijepu zemlju kao što je Indonezija. To je bogata zemlja siromašnih ali sretnih ljudi. Boravio sam mjesec dana u centralnoj Jawi, Ivana je u jednom od svojih tekstova pominjala grad-selo od milion stanovnika Magelang.Inače ta oblast je poznata po alternativnoj medici koja se prakticira duboko u prašumama-džuglama. U svojstvu pratnje kao ljekar, prisustvovao sam isceljivanju bogatih zapadnjaka (teški po nekoliko miliona eura) koji su oboljeli od kancera a savremena medicina im nije pružila mogučnost izlječenja. Sam način liječenja je spoj tradiconalne kineske medicine i duhovnosti-islama.I danas sam u kontaktu sa tim ljudima koji tvrde da im je terapija pomogla.I jeste im pomogla, jer su naučili da žive, raduju se i shvataju život na sasvim drugi način. Azijska lakoća komunikacije, tolerancija i zadovoljenje malim stvarima ukomponovana nematerijalističkim sagledavanjem bivstva predstavlja ključ sreće koja se ogleda u njihovom osmjehu.Kažem osmjehu, jer me baš jedan osmjeh preljepe Indonežanke zaveo i osvojio. Inače to su najstrastvenije žene na svijetu. Ali to nekom drugom prilikom...