Alternativni oblici energije

Kompletnosti radi, treba reći sledeće: alternativna energija je VIŠESTRUKO SKUPLJA, pa se zato time, uz subvencije, bave bogati. Sirotinji je jeftinije da kupuje naftu i zemni gas!

Velike farme za uzgajanje svinja i goveda mogu postati i izvor energije Metan koji iz stajskog djubriva moze zagrevati seosko domacinstvo

Sasvim je tačno da je tzv. alternativna energija mnogo skuplja od konvencionalne. Takođe, ona po mnogim kriterijumima nije rešenje za sistemsko snabdevanje (industrije ili grada recimo) već za autonomne celine (domaćinstva, područja udaljena od mreže, itd).
Postoji i zabluda da je takva energija potpuno "čista". Lepo je videti da solarne ćelije "samo" leže na suncu i predaju nam njegovu energiju, ali retko se ko zapita koliko je energije i otrovnih materija upotrebljeno da bi se one proizvele! Koliko je energije utrošeno i gasova poslato u atmosferu samo da se, recimo, izlije lim za stub i oblogu vetrenjače? Osim toga, tamo gde je postavljen solarni panel - tu trava ne raste! A koliko je samo takvih panela potrebno, kada bismo recimo hteli da snabdemo Beograd energijom koja mu je potrebna? Morali bi da se oprostimo i od trave i od šuma - sve do Kosmaja. Priroda ništa ne daje za "džabe".

Svaka fabrika bi mogla da napravi postrojenje za iskorišćavanje otpada kako bi iz njega dobila dodatnu energiju koja bi pokrila čak do 50% njihovih potreba. Naravno, sve to košta, ali to je dugoročna investicija, koja se isplati i koja smanjuje nivo stetnosti otpada i smanjuje zagađenje. Država bi stoga trebalo da daje subvencije za takve projekte, ako želi da sačuvamo Dunav i sve naše reke.

Alternativna energija jeste skuplja, ali s obzirom na rezerve nafte i gasa koje su procenjene na 50 godina i na nestabilnost cena istih, treba razmisljati o dugorocnom razvitku i resenjima. Razvitak treba usmeriti ka eksploataciji postojecih potencijala, prvenstveno geotermalne energije za grejanje. Koriscenje energije vetra zahteva skuplju tehnologiju, a kolicina proizvedene struje je mala u odnosu na potrebe. Bolja varijanta je razvitak malih hidro elektrana (small hydro) s obzirom na potencijal…

Alternativna energija je skuplja ali je sad pravi momenat da pocnemo da je koristimo. Drzava treba da podrzi nase fizicare i da pokrene projekte razvoja novog goriva i novih izvora energije jer je to nacionalni interes. Takve investicije ako budemo strpljivi mogle bi nas dovesti do mnogo veceg razvoja privrede jer ce cena energije rasti sve vise a znamo da ce nafta kad tad nestati. Prednosti takve energije su visestruke npr. u ceskoj se proizvode solarni autobusi koji su izuzetno skupi ali se dobro prodaju na zapadu konkretno u Svajcarskoj gde se koriste u javnom saobracaju naravno u maloj meri ali su na duzi rok isplativi pogotovo sto cuvaju zivotnu sredinu.

Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je iz Nacionalnog investicionog plana sredstva za koriscenje geotermalne energije u Banji Ljig, Mataruskoj i Vranjskoj Banji. Pomenute banje dobice do sredine sledece godine eksploatacione busotine sa termalnom vodom iz kojih ce se grejati hoteli, sportski objekti, staklenici...

Osnovni problem nije skupoca, nego monopolski polozaj pojedinih firmi. NPr. ako hocete da koristite vetrenjacu za proizvodnju struje, ne mozete biti prikljuceni na mrezu EPS/a. U Americi je potpuno normalno da vracas (prodajes) struju elektrodistribuciji i da je uzimas kad imas manjak. Najveci problem sa jeftinijim izvorima alternativne energije nije proizvodnja vec skladistenje. Inace vetrenjaca koja moze da snabdeva jednu kucu sa sve transformatorom na trofaznu struju je negde oko 1000 evra

Energija dobijena iz termo i nuklearnih elektrana je mnogostruko skuplja nego sto se cini. Razlog je sto se ovi izvori eksploatisu "na odlozeno", a punu cenu zagadjenja ce placati buduce generacije.

Dobro je da je pocela da se razmatra mogucnost upotrebe alternativne enrgije. Korak po korak do uspeha!

Kompletnosti radi, treba reći sledeće: alternativna energija je VIŠESTRUKO SKUPLJA, pa se zato time, uz subvencije, bave bogati. Sirotinji je jeftinije da kupuje naftu i zemni gas!

Velike farme za uzgajanje svinja i goveda mogu postati i izvor energije Metan koji iz stajskog djubriva moze zagrevati seosko domacinstvo

Sasvim je tačno da je tzv. alternativna energija mnogo skuplja od konvencionalne. Takođe, ona po mnogim kriterijumima nije rešenje za sistemsko snabdevanje (industrije ili grada recimo) već za autonomne celine (domaćinstva, područja udaljena od mreže, itd).
Postoji i zabluda da je takva energija potpuno "čista". Lepo je videti da solarne ćelije "samo" leže na suncu i predaju nam njegovu energiju, ali retko se ko zapita koliko je energije i otrovnih materija upotrebljeno da bi se one proizvele! Koliko je energije utrošeno i gasova poslato u atmosferu samo da se, recimo, izlije lim za stub i oblogu vetrenjače? Osim toga, tamo gde je postavljen solarni panel - tu trava ne raste! A koliko je samo takvih panela potrebno, kada bismo recimo hteli da snabdemo Beograd energijom koja mu je potrebna? Morali bi da se oprostimo i od trave i od šuma - sve do Kosmaja. Priroda ništa ne daje za "džabe".

Svaka fabrika bi mogla da napravi postrojenje za iskorišćavanje otpada kako bi iz njega dobila dodatnu energiju koja bi pokrila čak do 50% njihovih potreba. Naravno, sve to košta, ali to je dugoročna investicija, koja se isplati i koja smanjuje nivo stetnosti otpada i smanjuje zagađenje. Država bi stoga trebalo da daje subvencije za takve projekte, ako želi da sačuvamo Dunav i sve naše reke.

Alternativna energija jeste skuplja, ali s obzirom na rezerve nafte i gasa koje su procenjene na 50 godina i na nestabilnost cena istih, treba razmisljati o dugorocnom razvitku i resenjima. Razvitak treba usmeriti ka eksploataciji postojecih potencijala, prvenstveno geotermalne energije za grejanje. Koriscenje energije vetra zahteva skuplju tehnologiju, a kolicina proizvedene struje je mala u odnosu na potrebe. Bolja varijanta je razvitak malih hidro elektrana (small hydro) s obzirom na potencijal…

Alternativna energija je skuplja ali je sad pravi momenat da pocnemo da je koristimo. Drzava treba da podrzi nase fizicare i da pokrene projekte razvoja novog goriva i novih izvora energije jer je to nacionalni interes. Takve investicije ako budemo strpljivi mogle bi nas dovesti do mnogo veceg razvoja privrede jer ce cena energije rasti sve vise a znamo da ce nafta kad tad nestati. Prednosti takve energije su visestruke npr. u ceskoj se proizvode solarni autobusi koji su izuzetno skupi ali se dobro prodaju na zapadu konkretno u Svajcarskoj gde se koriste u javnom saobracaju naravno u maloj meri ali su na duzi rok isplativi pogotovo sto cuvaju zivotnu sredinu.

Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je iz Nacionalnog investicionog plana sredstva za koriscenje geotermalne energije u Banji Ljig, Mataruskoj i Vranjskoj Banji. Pomenute banje dobice do sredine sledece godine eksploatacione busotine sa termalnom vodom iz kojih ce se grejati hoteli, sportski objekti, staklenici...

Osnovni problem nije skupoca, nego monopolski polozaj pojedinih firmi. NPr. ako hocete da koristite vetrenjacu za proizvodnju struje, ne mozete biti prikljuceni na mrezu EPS/a. U Americi je potpuno normalno da vracas (prodajes) struju elektrodistribuciji i da je uzimas kad imas manjak. Najveci problem sa jeftinijim izvorima alternativne energije nije proizvodnja vec skladistenje. Inace vetrenjaca koja moze da snabdeva jednu kucu sa sve transformatorom na trofaznu struju je negde oko 1000 evra

Energija dobijena iz termo i nuklearnih elektrana je mnogostruko skuplja nego sto se cini. Razlog je sto se ovi izvori eksploatisu "na odlozeno", a punu cenu zagadjenja ce placati buduce generacije.

Dobro je da je pocela da se razmatra mogucnost upotrebe alternativne enrgije. Korak po korak do uspeha!