Kulturološki šok

Odlican tekst i veoma dobri komentari - i pozivitni, i negativni. Ja nisam zivio u Americi, nego u Danskoj, ali sam se na kraju ipak vratio odakle sam i krenuo, iako mi je plata tamo bila tacno sest puta veca nego ona koju trenutno primam. Kako ja to vidim, postoje ljudi koji su predodredjeni za odlazak i oni koji nisu. Svaka prica je veoma licna - kao sto sam upoznao ljude koji se ni za kakav novac ne bi vratili nazad, tako sam upoznao i one koji niposto ne bi ostali. Najbolje je da covjek dobro osluskuje sebe i shvati sta zeli. Nikada nisam volio ekstreme - oni koji uzdizu domovinu, iako nikada nista nisu obisli; ali ni one koji vani vide samo dobre stvari, iako ni tamo nije sve tako bajno. Kako ja to vidim, svakome bi preporucio da negdje otputuje i vidi gdje se nalazi u svemu tome. Rezultat ce svakako biti dobar po vas - ili cete nauciti da cijenite ono sto imate kuci, ili cete shvatiti da je, za vas, bolji zivot u drugoj domovini. U oba slucaja, bilo da ostanete ili da odete, izlijecicete predrasude, prosiriti svoje horizonte i postati bolja osoba. Na kraju krajeva, to i jeste najvaznije. Pozdrav za autorku teksta, ali i komentatore.

Hehehe, strasan tekst, ne mogu da skinem osmeh s lica! Podsetio me je na moje prve postdiplomeske studentske dane u Americi, ima tome vec dosta godina. Stvarno je sve ovako kako pise u tekstu, ni malo preterivanja. Evo da dodam uspomenu sa moje "orjentacije" (CU Boulder): dakle, ulazi matori profa u amfiteatar da nam odrzi "predavanje" o kulturoloskom soku i podeli tablu na dva dela. Na jednom pise sta je kod Amera dobro a na drugom sta je lose. I onda pozove publiku (nas, pogubljene studente iz celog sveta koji jos ne razumemo ni sta znaci "deductible" kod osiguranja niti koje vrste ski pasova su dostupne sa popustom za CU (ski-U) studente) da navalimo sa pljucom i pohvalama koliko volimo. Da se dakle olaksamo, iskalimo svoj bes i frustraciju americkim nacinom zivota, a mozda tu i tamo nesto da pohvalimo. Koliko pljuvacine, ali one najgore, je tu bilo, ne mogu svega ni da se setim. Na strani "lose" ubrzo nije bilo mesta za pisanje pa je covek morao da pozajmi prostor od "dobro" strane. Profa je sa puno humora i bez ikakvih kompleksa izdrzao svu tu pljuvacinu ljudi koji su kao i ja glavom bez obzira pobegli iz svojih dragih domovina poludiktatorskog tipa. I sve to da bi nam stavio do znanja da to sto osecam je sasvim ok, da treba da se praznimo a ne da gutamo i da ce na kraju sve to doci na svoje. Kao sto i bi.

A kako su godine prolazile, i ja se prisecao tog dana, shvatao sam da smo ovamo dosli sa velikom vrecom predrasuda o zemlji u kojoj su nas primili kao svoje i u kojoj nas svako iskreno uvazava iako o nama nista ne zna. Ne zato sto mu je to posao, nego zato sto mu je to deo kulture. I bilo me malo sramota...

Nije cudo sto mnogi pljuju po ovoj zemlji, a opet, da mogu dosli bi ovamo bez trunke razmisljanja. Zato sve sto mogu da kazem je God bless America....

Mogu samo da zamislim kakav je uzas posle svega toga vratiti se u Srbiju i ziveti okruzen kretenima koji su nam pojeli polovine zivota i nameravaju to da urade i sa ostatkom i truditi se da ne zamrznemo "svoju" zemlju, od koje pamtim samo demonstracije, rat, bombardovanje, nemastinu i inflaciju, gladovanje na prvoj godini faksa, smrzavanje na drugoj, Miru, Slobu i Marka. Kako, neka mi neko objasni ako moze?

Pa otprilike je tako... S tim sto bih dodao da "honeymoon" faza obicno traje po nekoliko godina (neki put i par decenija), a ne par meseci. I da se sve dozivljava drugacije zavisno od toga da li ste otisli negde privremeno ili ste otisli u nameri da tamo negde gradite novi zivot. Jeste, super je to sto su svi ljubazni, smeju se i pitaju vas kako ste (nedao bog da uzmes stvarno da objasnjavas, pitace te da li si normalan). Te male stvari zaista prijaju, narocito dok se ne naviknes i shvatis da je to samo deo folklora, uobicajenog protokola, kao sto je u Srbiji normalno da ti trube na semaforu i psuju te ako ne krenes za 0,01 s nakon paljenja zelenog. Kada se naviknes na folklor (bilo americki ili srpski), verovatno ti ni jedan ni drugi ne znaci nista posebno. Ono sto medjutim itekako znaci, to je sto u takvim zemljama ne moras da brines za egzistenciju. Znas da ces dobiti mesto na drustvenoj lestvici u skladu sa svojim kvalitetima i sposobostima. Ono koje ti realno pripada. Znas pravila igre i kako sistem fukcionise. Znas da imas hiljadu mogucnosti i da samo od tebe zavisi da li ces uspeti ili ne. Ne moras da budes "guzonjin sin" da bi dobio mesto koje zasluzujes, ne moras da molis razne mediokritete da rade svoj posao, da podmicujes lekara da bi ti dao anesteziju pre operacije, i sto je mozda i najbitnije, barem za psihicko zdravlje, ne moras da gledas poplavu kretena koji su se najeli, napili, napunili dzepove, unistili sve oko sebe, i fino im je, a bogami se (ponovo) bave i politikom, a zasto i da ne, jer vide da bi bili jos veci kreteni kada ne bi nastavili da rade ono sto su godinama nekaznjeno radili. Ne moras da se izlazes toj vrsti razarujuce filozofske dileme, da se pitas ko je tu lud a ko zbunjen, i da li si ti zapravo super-kreten sto nisi deo tog mehanizma, sto ne umes da muljas i sto ne mozes da se uklopis u ta balkanska pravila, i sta to sa tobom nije u redu pa ti hoces samo da radis svoj posao i da te boli uvo za sve ostalo. I onda lepo odes tamo negde, medju ljude koji rade svoj posao, koje boli uvo za sve ostalo i koji nemaju pojma u kom delu Oklahome se nalazi ta tvoja Cehoslovacka. I dobro ti je. Boli i tebe uvo, zivis, radis svoj posao, zezas se, i verujes da si srecan. Skoro da i sam zaboravis odakle si. Ali ti jednog dana, ipak, bude malo krivo, jer kreteni su pobedili, sa svojim kretenskim pravilima. I pitas se gde su ti prijatelji sa kojima si odrastao, da li su ostali sa kretenima, ili su im se pridruzili, ili su pobegli od njih, kao i ti...

Tri godine sam u Americi i cim diplomiram idem nazad kuci. Slusajuci vas,pomislio bi covek da je Amerika raj. Pa pobogu,jel pomenuo neko njihov nacin zivota,zivot na kredit,stalno drhtanje od kredita koji pristizu,zivot koji se svodi na rad ,rad i rad. I to sto ti je bakica rekla zdravo kako si u autobusu je samo deo kulture,ne znaci ni u snu da nju to zanima,i to sto ti kazu "Excuse me and im sorry " za svaku bozju stvar ,a ne znas zasto,jer NEMA POTREBE, i to sto je sve toliko formalno u Americi da mi se povraca,niko ne prica sta mislis,zive svoj plasticni megalomansko konzumerski zivot,babe i devojcice od 16 godina voze ogromne dzipove koji trose toliko goriva da je to jedan od razloga sto Amerika ratuje okolo,zbog nafte. Mislim,kad ste vec pomenuli sve pozitivne stvari (od kojih je pola relativno),zasto ne kazete i one ruzne,one zbog kojih se vi kao Srbi NIKAD necete osecati kao kod kuce i uvek ste "f...foreigner". Srbija ima mana onoliko,ali ako imas bar neku osnovu(finansijsku pre svega),mozes se osecati normalno,kao covek koji zivi kod svoje kuce. Imao bih jos stosta da kazem,al ne znam dal ce iko ovo citati. Pozdrav

Proslog leta dosli mi neki prijatelji iz Francuske.
Naravno da sam ih vodio samo na najbolja (i najlepsa) mesta u Beogradu i Pancevu. Naravno da sam pozajmio neku lovu da bi ih kao covek izveo na klopu u neki rastoran u Skadarliji. Naravno da smo prosetali Knez Mihajlovom. Naravno da su odusevljeni lepotom nasih devojaka. Naravno da sam im pokazao Hram Svetog Save. Naravno da su se usikali i osetili cari nocnog zivota u Srbiji. Naravno da im je sve ovde jeftino i da su trosili onoliko koliko sanjamo. Naravno da su sa cudjenjem gledali u neka vozila na nasim ulicama (jugice, keceve itd.). Naravno
da su naucili nase pesme i psovali na nasem jeziku. Naravno (barem ova ekipa koja je bila) da su odusevljeni tim cudnim lepim pismom tj. cerilicom. Naravno da ih je zanimala istorija i da su obisli Generalstab. Naravno da sam im objasnio da smo mi dobri momci......A sta se onda desava.
Nikada mi nece biti 100 posto jasno zasto su ljudi odusevljeni toliko nasim podnebljem. Pitaju me "kako to da su ovde ljudi uvek nasmejani" ? Kazem, "takav smo
narod" (a u stvari smo malo krcnuli pa se smejemo od muke).
Pitaju,"kako to da su svi tako ljubazni"? Kazem takav smo narod ( a u stvari, zeljni smo stranaca, jer nas njihovo prisustvo cini delom sveta). Pitaju "kako to da se ovde tako mnogo i dobro jede". Ja im kazem da smo takav narod (a u stvari oni ne znaju da sam pozajmio kes da bi smo se bas tako razbili od klope u Skadarliji). I tako oni pitaju, ja odgovaram. I sve im se cini idealno I sve im je lepo, ali tako je zato sto im pokazujem samo ono sto zelim. U svakom slucajnu, na aerodromu pred odlazak, rekose mi da nikada nisu bili u zemlji kao sto je nasa i nikada nisu videli ljude kao sto smo mi. Oci im kolutaju od gomile dobrih utisaka a kez od uveta do uveta.
I odose oni....I ko je sada ovde lud ? Ja bih tako voleo da obidjem Pariz, Lion...oni zovu, kazem doci cu, a znam da mi treba jedna inekcija tipa"udjes izadjes i gotovo". Ipak, nije da mi nije jasno. Uvek zelimo nesto sto neko drugi ima. Zelimo da idemo negde gde neko drugi zivi. Zelimo da zivimo kao sto neko drugi zivi. A ti drugi ...? Oni hoce nesto sto imamo mi....I tako prica se vrti u krug. Svako zivi u svom vremenu u svom gradu u svom okruzenju sa svojim priajteljima. I onda ti dosadi. Pa vidis nesto drugo i zaljubis se u drugaciji zivot.
Jedno vreme si opijen i ne zelis da mislis o svom dotadasnjem zivotu. Ali opet dodje period kada hoces ono staro i tako u krug.
Mi hocemo luksuz zapada, oni zele srdacnost istoka. Mi hocemo organizovanost zapada, oni hoce haos istoka. Mi zelimo zakone evrope, oni zele neobaveznost balkana. I sve tako u krug. Mi zelimo malo njihovog nacina zivota a oni bi, malo naseg. I tu nema kraja.
Tako je i sa tom Amerikom. Sa tim univerzitetom. Uzivao sam u prici. Lep stil, covek se zanese i vec dozivi i sebe tamo. Ali nije samo taj univerzitet zivot. Ima ga i drugde samo ga ne vidimo jer sve gledamo u luksuzu, a kunemo se da nije sve u kesu. Odajem im priznanje za organizovanost, ali…
Ja jos jedem gloginje zbog vecere u Skadarliji, ali sam se tako dobro proveo.
Ko zna mozda vidim Lion i Pariz uskoro. Mozda vidim Ameriku. I siguran sam da cu hteti nesto njihovo, zavideti im na necemu, zeleti nesto…Ali nije samo jedno mesto zivot.
Najbolje je biti turista. Svugde podjes ali svojoj kuci dodjes. Jer….Ne znam da li znate, ali Menhetn, za one koji ne znaju to je najekskluzivnije deo Njujorka, dakle taj Menhetn ima telefonskih prikljucaka koliko I cela Afrika. Da da, cela Afrika.
Nije bas da je Srbija dno. Jeste da nam treba mnogo sto sta, ali… Neke srednje skole u USA imaju detektore za metal….

Sve je super kad je super.
U Torontu sam skoro cetiri i po godine.
Kada sam stigao i bio u "honeymoon fazi" pitao sam jednog naseg coveka kakav je zivot u Torontu.
Odgovor koji sam dobio pamticu do kraja zivota jer je 100% istinit.
Odgovor je bio "Kao kad vozis biciklu, dok okreces pedale sve je OK"
Problem je u tome sto je vrlo tesko okretati pedale celog zivota.
Autorka ovog teksta je kako vidim bila godinu dana na bicikli a neko je drugi okretao pedale.
Takav zivot je svuda divan (pitajte srpske politicare i pink zvezde, reci ce vam takodje da je zivot divan)
Zasto.
Zato sto zivot i jeste stvarno divan kada drugi okrecu pedale.

Jovana, sjajan sjajan clanak!

Kulturni sok postoji!

2001 sam bio u juznom delu Nju Dzersija, u okviru progama "radi i putuj", kao i veliki broj studenata iz nase zemlje, ali i ostatka evrope i sveta. Da podvucem, nisam bio na skolovanju (tad sam zavrsio cetvrtu godinu studija u Beogradu), vec sam isao da nesto zaradim i posle novac potrosim na proputovanje Amerike. Svet na koji sam naisao nema nikakve veze sa svetom opisanim u tekstu iznad, sem mozda dela o profesionalnosti vozaca autobusa. Dakle, postoje dve ili ko zna koliko SAD. Odsustvo interesovanja za nesto drugo sem lokalne zajednice i opste kulture kod pripadnika nizeg i srednjeg sloja (koji predstavljaju ubedljivu vecinu SAD) je zapanjujuce. Bar 30-40% ljudi koji zive stotinak kilometara od NYC nikad nisu bili tamo. Filtriranje informacija u medijima je nesto ocekivano, ali u toj meri... Cak i NYC nema sta da trazi u poredjenju sa bilo kojom evropskom metropolom (da i NYC je Amerika, bez obzira na mit da je nesto posebno) po pitanju informisanosti stanovnistva i svesti o svetu oko sebe. Naravno nije sve crno, samo imam primedbu na ton teksta i negiranje kulturnog soka jer ON POSTOJI! Razlog je cinjenica da sam ga je preziveo. Nije u pitanju nostalgija, jer sam putovao mnogo puta pre ovog iskustva, cak i bio u SAD i Kanadi nekoliko godina ranije u trajanju od mesec dana. Razlika je sto sam tada bio turista, a sledeci put sam tamo ziveo i radio. Pri tome nije problem raditi u Americi, jer je sve dobro organizovano cak i kad radis na najmanje placenim poslovima, vec u odnosu prema okolini. Moj zivot (pratio sam desavanja u svetu, zavrsavao sam studije, video nekoliko kontinenata, bio sam radoznao i zeljan novih iskustava...) i zivot Amerikanaca iz Nju Dzersija imali su veoma malo dodirnih tacaka. Osecao sam se izolovano uprkos vedrim licima lokalaca koji su me okruzivali. Nije bio u pitanju njihov odnos prema meni, vec moje subjektivno osecanje nepripadanja i nemogucnosti da sagledamo stvari iz slicnog ugla po vecini tema kojih bi se dotakli. Da ne bi bilo zabune, nisam se svadjao i raspravljao sa ljudima, vec je rec o razlicitim dozivljajima istog. Naravno sok nije paralisuci i neizleciv, ali je realan! Tu recenicu o postojanju soka, procitao sam i ja u uputstvu koje se dobija u turistickoj agenciji koja organizuje program, bez posebnog registrovanja kao nesto sto ce mi biti od znacaja. Ne znam da li neka priprema za to i moze da postoji. Nisam osoba sklona depresiji, vec naprotiv veoma stalozen, samosvestan, vedrog duha, bez velikih briga u zivotu. Cak je i ovaj put bio mala promena i avantura, a ne potreba. Zakljucak: kulturni sok postoji, i moze se desiti i u sredini koja nije na prvi pogled radikalno drugacija od licnog okruzenja. Nisam pricao o zivotu na Tibetu.

Ako ovo nije dovoljno, mozda kao dokaz moze posluziti cinjenica da se upozorenje nalazi u uputstvima stampanim na engleskom, u SAD. A tamo gde je sve SOKANTNO dobro, to sigurno nije slucajno!

Zivim u SAD vec preko 10 god. i prosao sam kako studije, tako i rad, kako "lepu" tako i "ruznu" stranu Amerike. Rekao bih da je sve u ovom clanku, kao i sve sto sam do sada procitao na ovim stranicama komentara, koliko god kontradiktorno, u sustini tacno. Studentski zivot je jako lep. Narocito na lepim univerzitetima. Cak i u ruralnijim delovima, gde nema nista od civilizacije u okolini univerziteta, ljudi su i dalje jako ljubazni i lepo prihvataju strance (narocito ako su beli!!)

Druga strana studentskog zivota, koju sam takodje donekle okusio, je sastavljanje kraja s krajem, ako nemate punu stipendiju, roditelje koji placaju, ili ako ste recimo post-diplomac koji radi za minimalac da bi se prehranio tokom skolovanja. Da me ne shvatite skroz pogresno. Ima ni taj zivot tako los, jer ipak znate da je privremeno, i da postoji "svetlno na kraju tunela".

Konacno zivot medju srednjom i nizom srednjom klasom (i to sam licno iskusio), koja kako je neko vec prokomentarisao cini ogromnu vecinu stanovnistva, ume biti krajnje porazavajuci. Banalne stvari, tipa voznja neredovnim javnim prevozom po pola sata do najblize prodavnice da bi se kupile namirnice, najmanja bolest (trosak posete doktoru ko nema zdravstveno osiguranje je astronomski) postaju gotovo nepremostive! A interakcija sa okolinom - nula. Jer ta "okolina", odnosno ta srednja i niza srednja klasa, je veoma slabo obrazovana, veoma slabo zainteresovana za bilo sta osim prezivljavanja u svojoj neposrednoj okolini, i veoma slabo informisana. Za primer, ne znam tacno cifru, ali je redi velicine 60% amerikanaca nemaju niti su ikad izvadili pasos! Mnogi nikad nisu napustili, ne samo SAD, nego svoju drzavu!

Moj neki zakljucak nakon svega je da je lep zivot u SAD moguc u odredjenim sredinama i gradovima, gde je stanovnistvo tipicno bogatija, obrazovanije, internacionalnije, itd. I ja zivim u takvoj jednoj sredini, ali naravno, za to je potrebno dosta para, i preko 90% stanovnistva SAD to sebi ne moze priustiti. Ta "lepa" Amerika (a jeste jako lepa) je nazalost jedan mali deo, a bojim se da postaje sve manji i manji.

Jako mi je neobicno kako su neki ljudi reagovali na ovaj tekst. Toliko izliva pozitivnih i negativnih stavova prema Americi, a meni je ovaj tekst samo lepi prikaz jednog segmenta zivota koji je bio nezaboravan za njegovog pisca. Prijatno mi je bilo procitati ga i setiti se svojih slicnih iskustava, a to da li je tamo lepo ili nije, zar je to uopste vazno. Svi imaju svoje misljenje i subjektivni dozivljaj i kraj price.
Elem, bilo bi dobro da sto vise ljudi putuje u razlicite zemlje i vidi sta je to lepo tamo i sta da usvoji i primeni u svojoj zemlji, a sta da pocne jos vise da ceni u svojoj zemlji shvatajuci da je to prednost njegove zemlje u odnosu na drugu.

Otisnuo sam se put SAD pre 17 godina. Prošao sam poslednju godinu srednje škole, univerzitet, pa poslediplomski, radio u SAD, "sredio papire"... a živeo sam i u malom i u velom mistu. Sad sam negde tu,Srbija i Evropa.
Jelenin ćlanak je odličan. Sam sam prošao kroz tu bajkovitu fazu, pogotovo tokom 90-ih kad je Srbija bila šta je već bila.
Dve stvari mi se čine bitne. Prvo, svako je osoba za sebe i znam mnogo Srba i "jugovića" kojima je Amerika sjajno legla i koji su se tu odmah našli. Neki su čak odlepili na country muziku, nekima se sviđaju mali gradovi, mnogi su, pak, samo za LA ili Njujork. Bilo je tu snobova, izbeglica, tatinih sinova, ali ponajviše onih koji su došli tu otvorena srca. Ovo je bitno, jer tu SVAKO ima svoju priču i svoje viđenje. O tome ne treba donositi sud.
Drugo, neko ipak treba da provede nekih 10 i kusur godina u Americi, da malo iskusi različita okruženja. Meni se čini da bi dotičnoj Jeleni i tada bilo dobro... jer meni je na univerzitetu (koji je veoma sličan opisanom) bilo lepo, ali sam se negde i smarao. Zadovoljan sam što sam sve "zbudžio" na vreme i to je otprilike to... od dekadencije, bratstava, sestrinstava i površnih poznanstava - nisam znao od čega bih prvo pobegao. Na kraju sam se družio mahom s Evropljanima i Argentincima.
Mislim da je većini u SAD zajedničko to da se često osećaju da ne pripadaju ni tamo ni 'vamo. Isto mislim da to uopšte nije loše... s vrha brda se bolje vidi...

Док сам читао текст, мислио сам да је то један од текстова који је наручио амерички културни центар да би промовисао студирање у Сједињеним Америчким Државама. Али сам се преварио.
Прво, јако ми је драго због девојке што је имала добро искуство, а не као неки коментатори који су очигледно истраумирани својим бораком у САД.
Друго, где год човек да оде, а да није ради посла или неких других ствари, лепо ће се провести. Сећам се да сам послом морао да идем у Албанију, и да сам се поред свих предрасуда које сам имао о тој земљи, лепо провео, и поново бих отишао да проведем пар недеља.
Треће, девојка је пренела своја искуства, и ружно је "стављати је на нож" јер је изнела другачије виђење Америке од људи који су очигледно имали другачија искуства. У Америци сам био само туристички, и увек сам се лепо провео, и нисам приметио ништа необично, или различито у односу на друге државе. И ја живим у инострансту, и дошао сам са намером да останем, и могу вам рећи да се нимало не кајем. Било ми је тешко првих пет година (нисам имао факултет, па сам морао поново кроз посао да студирам, нешто десето у односу на оно што сам студирао у Србији), био сам сам, нисам имао новаца, али ... Као што је неко горе већ поменуо, био сам determined и вредан и успео сам. Сад имам и новаца и породицу и нове пријатеље, а и старе. И срећан сам. Сваки пут кад одем у Србију доживим културни шок, деца још већи, и зато и сводим посете Србији на све краће и краће боравке.
Мој савет људима који желе да напусте Србију за стално је следећи. Никако се дружити са људима који су истог порекла као ви, јер као што кући бирате пријатеље, тако и "преко" бирајте пријатеље. Има много бољих људи међу "странцима", него што их има међу "нашима". Друго, заборавите на догађања у отаџбини, јер ће вас то само хранити носталгијом. Треће, "усе и у своје кљусе". Маните се прича других људи из завичаја ко шта ради, и ко колико зарађује, јер у 90% случајева људи лажу.
Ето, ако следите ове једноставне кораке, имаћете леп, испуњен и срећан живот у иностранству.
А Ти Јована, где год да се нађеш бићеш срећна и задовољна јер зрачиш позитивношћу која Србији недостаје.

Поздрав из иностранства.

Moja cerka je diplomirala 17 decembra 2004 u Micigenu-SHU. Pocela je da radi 11 januara 2005 u Toledu,Ohajo.Udala se je za kolegu sa fakulteta amerikanac(belac).Ovo bi bila informacija bez znacaja-da me po povratku u Bg nisu svi pitali iskljucivo to.Udala se, sigurno je crnac.Ne kazem ja.Onda meksikanac.Ne belac, amerikanac, kazem ja.Sigurno nas covek.Opet ne, odgovaram, amerikanac cije si prababe i pradede rodjene u SAD.Daljih pitanja uglavnom nije bilo.Samo najblizi prijatelji su se interesovali kako je zavrsila univerzitet,kako joj je na poslu i.t.d.Graduation day je bio osmog maja.Da li treba da kazem da sam bio prisutan, usput, da sam upoznao sve cerkine profesore, dekana i predsednika univerziteta.A moja zena se je cak i slikala sa njima.Sumnjam da je ijedan student bilo kog fakulteta na ovim prostorima upoznao licno svog dekana,osim ako mu u nekom ranijem periodu nije bio profa.Inace upoznao sam i cerkine kolege sa posla kao i komsiluk.Svi su vrlo prijemcivi za razgovor na bilo koju temu i uopste nisu neki cutljivi i odbojni,kako ovde pricaju o amerikancima.Naravno to je moj utisak o tom svetu. Porediti zivotni standard nas i njihov je glupost.Zato cu to izbeci.Ali imam savet za sve nezadovoljne ljude.Ne sedite u Americi i ne patite se tamo.Za Srbiju ne treba viza.Gospodjici ili gospodji koja Ameriku naziva svakakvim imenima pa i"velikim bratom" samo cu reci ovo.Erik Bler alijas Dzordz Orvel taj izraz je upotrebio za SSSR.Kao mlad komunista otisao je u Rusiju i bio ne malo iznenadjen onim sto je video tamo.Posle toga su dosle knjige koje je napisao.To pise u knjigama samo ih treba procitati.I na kraju Amerika je sjajna a sto nekome ne odgovara tu se nista ne moze.A mozda i moze probajte na nekom univerzitetu u Rusiji.Kada diplomirate tamo cete sigurno dobiti i posao.Nadam se bar,pozdrav svima Beli

Amerika je mnogo svetova zajedno. Razlika izmedju Srbije i bilo kog dela Amerike je u radu: u Srbiji se radi manje, u vecini slucajeva, u Americi vise. U Srbiji su ulice i kafane pune od ujutru, do uvece, bar u Beogradu,seta se Knez Mihajlovom-sve vrvi. U Americi su preko radnog dana ulice prazne, kafane su restorani kroz koje se prodje na pauzi za rucak. Djaci su po skolama, ne bazaju ulicama.Njujork nije Savana, niti je Savana Boston, kao sto Sabac nije Beograd, ili Titograd, pardon Podgorica. Usamljenost jeste problem, kao sto je i borba za golom egzistencijom. Dok sam studirala u Indijani, nisam imala vremena da dignem glavu pa mi je druzenje bilo mislena imenica. Sem petkom uvece kada bismo se sastajali i druzili. Eventualno i subotom. Ovde, u Americi se svi osmehuju, a kod nas te gledaju samo povrsno kako si obucen, s kim si, gde si....A po getoima mnogih gradova isto zive ljudi. Deca se igraju na ulici. Bake setaju sa unucima, komsije se pozdravljaju. Zato, nemojte da sudite kroz neko selo blizu Bostona, Inijanopolisa, Atlante....Amerika je ogromna i sastavljena od svih nas, nama slicnima, malko drugacijima, nas, nekih potpuno razlicitih, belih, ne belih, tamnih, plavih ridjih....

Posto i sam studiram u Americi,ovo je moj drugi semestar,ovaj clanak me je privukao da ga procitam kao i komentare nekih citalaca.Sve ta ljubaznost je lepa ali veoma nepotrebna i lazna.Verujte mi da ovde umirete na sred ulice ne bi vas niko ni pogledao,jednostavno oni su takva nacija.Slazem se da ima jako lepih faksova i gradova ali to je mali procenat i veoma je tesko za nekog ko dolazi iz Srbije da ode bas na ta mesta.Meni je licno bilo vazno samo da odem u Ameriku,bilo gde ali sam posle pocetnog odusevljenja i sjaja,shvatio da ni Amerika nije ono sto vecina ljudi misli da jeste.Ako zelite da odete na neke vece faksove i u neke velike gradove da tamo studirate i zivot i skolarina ce vam biti mnogo,mnogo skuplji.
Moje licno misljenje je da ako ste imali kuci pristojan zivot,priljatelje i normalnu porodicu da vam ovde nikako ne moze biti bolje nego u Srbiji!Iskren savet:dobro razmislite pre nego sto se odlucite za dolazak u Ameriku,mozda vam je ono sto sada imate kod kuce mnogo bolje i vece nego sto mozete da nadjete u ovoj zemlji.

Imao sam priliku da srednju skolu zavrsim u Americi, ziveci kod amerikanaca u porodici kao student na razmeni... Koliko dobrih, toliko i losih strana o toj USA, ali sve u svemu pozitivno misljenje i jedna potpuna mogucnost da se tamo nrmalno zivi. Nedostatak je sto im je mentalitet takav da pitanje "Kako ste?" predstavlja samo kurtoaziju a ne i pravo interesovanje, i sto vlada opsta nezainteresovanost i otudjenost ljudi. Ali zato je plus ziveti u jednoj normalnoj zemlji, gde se svakom nudi i daje koliko vredi, i gde je svako krojac svoje srece.
Mozda zvucim maliciozno, ali nije US za svakoga. Ako idete tamo sa ciljem da se zaposlite za minimalnu platu, naravno da ce vam zivot tamo biti nocna mora. Ali ako idete tamo sa diplomom fakulteta, ili je, jos bolje, tamo i dobijete, za vas je zivot u startu neuporedivo bolji...
I niko vam nece suditi po tome dali ste Srbin, Albanac, Indijac ili sta vec, vec po tome kakvi ste kao osoba, i koliko vredite!
Mislim da obrazovani ljudi iz Evrope zive jako kvalitetan zivot u US jer imaju neuporedivo veca finansijska sredstva (bar ako se poredimo sa Srbijom) i gotovo iste mogucnosti za zabavu i slobodno vreme (nekako mi se javlja utisak da svima nedostaje taj nas "splav i zurka" mentalitet na zapadu, gde normalan svet spava u 4 ujutru, a ne da se opija po klubovima...)

Ovi sto govore kako je Amerika sjajna i bajna, ne znam u kojoj Americi zive?? Ovde sam vec 10 meseci, kao student na razmeni.. i ne mogu docekati jos ova dva meseca da se vratim kuci. Pocela sam da brojim dane, pre otprilike.. 9 meseci. Da li ja ne vidim stvari o kojima ona prica, ili sam jos uvek puna predrasuda.. ne znam, ali smatram da je naivnost misliti da su svi ti dogadjaji, koji izazivaju sokove zaista tacni!!! Istina je to sto pise, ali to je takva motorika i namesteni kez, da ne mogu da verujem da to nekom moze da prija? Ni malo iskrenosti nema u njihovom 'how are you'!! Samo rade svoj glupi posao 12 sati na dan i nemaju vremena sa svojom decom da provedu. Prave decu da bi ih drugi ljudi cuvali i odgajali, rade za neke avione i kamione u kojima ni ne znaju da uzivaju, rade da ne bi razmisljali, deci ispiraju mozak od trece godine, nemaju pojam sta se desava u Evropi, misle da im je predsednik Bog i Spasitelj, svima vise zastave ispred kuce, kao da svi ne znamo gde se nalazimo.. posle svega toga, jeste istina da su fini i ljubazni, ali su retardirani, predebeli ljudi koji misle da imaju sve, a nemaju nista!!! Jeste nasa Srbija postala losa, ljudi su postali zli zbog svega sto se desavalo, ali kako i nece kada su zrtve prokletih umova.. Nismo krivi sto smo takvi postali. Ali cak i u takvoj Srbiji, hiljdu puta pre bih zivela nego u bolesnoj Americi. Ko nije bio.. nemojte misliti da je ovo neka zemlja iz bajke, ovde se samo puno radi, a nista se nema.. mnogo je kriminala, sirotinje. Ne znam kako ljudi mogu da zive u mestu za koje znaju da je pola u getu, tuzno.. Ovde nisu svi bogati, ja sam za deset meseci bila na vise mesta ovde , nego ljudi koji su rodjeni Ameri. Zapad je truo, treba da se okrenemo na drugu stranu, da ne patimo za materijalnim stvarima.. jer to je jedino sto cete ovde naci. Komsije se ne poznaju, a zive kuca do kuce godinama! Tako da.. istina su ti kulturni sokovi, ali ne iskreni.. izmedju ljudi vlada samo ravnodusnost, kod na bar ima osecanja.. Nekad je to ljubav, nekad mrznja.. ali je ljudsko osecanje! Muka mi je od svega ovde, zivot je uzasan.. i verujte, nema zemlje u kojoj moze bolje da se zivi za manje rada.. od Srbije! Docice i nama jednom dobri dani ponovo i izdicicemo se kao ljudi sto jesmo.. nemamo za cim da patimo. Ko zeli u zemlju gde se vise ne razgovara sa osobom, nego uglavnom sa masinom na svakom koraku.. samo izvolite, ali ja bih i dalje radije neku nadrkanu na kasi koja telefonira. Od dva zla biras bolje! Nismo mi Bogom dani, ali njima nemamo sta da zavidimo, to je sigurno. Glupi su i zato ce propato, vec ih polako prestizu Kina i Indija. Ko moze ziveti u zemlji bez kulture i istorije, izvinjavam se.. kultura im je 'burger and fries', ko moze da zivi u zemlji koja je na izgled otvorenog uma, ali svi se zapravo samo boje kazne ako pokazu svoj rasizam.. ma samo dodjite, ima ovde mesta za sve. Muka mije svega ovde.. Eto, konacno sam se ispraznila! Ako ikad dodjete ovde, pobrinite se da dodjete sa nekim, nikako sami.. inace dobijate neku psihozu sigurno... kao ja..

Naravno da ne prija svakome. Ko je navikao da sa komsilukom analizira svoje i tudje bolesti - nece mu prijati sto americko "kako si" ne znaci pocetak dublje psihoanalize. Ko zeli privatnost + ljubaznost okoline neka odmah grebe da se spasi balkanskog okruzenja. Ko vise voli zapustene ledine i travnjake i "pripodno" djubre po strnjikama u sred grada nego "vestacki" uredjene travnjake - neka ostane tamo. Uopste nije tacno da se ljudi u Americi ne druze, ali kome prija druzenje iskljucivo sa Srbima - najbolje je da zivi u Srbiji (iako se svuda na svetu moze naci takvih Srba). Isto vazi i za Filipince (da ne mislite da imam nesto specijalno protiv svog, srpskog naroda). I za Somalijce (da ne mislite da sam mrzitelj Srba i Filipinaca).
Uostalom, mogu vam iz komentara ne na ovu temu, nego na bilo koju temu na B92 sajtu, tacno reci kome bi ovde prijalo, a kome ne. Zakljucak: u Srbiji je duplo manje onih koji zele da se sistem menja, prema tome - nece ni uspeti i ja im iskreno zelim da sebe nadju negde gde to sto zele vec postoji. I jos nesto: u pravu su "oni drugi" da promeniti zemlju/kontinent nije lako, ali za "prve" to je par godina, a za "druge" - dozivotno.
Pozdrav svima sa zeljom da imate to sto zelite!

Tuzno je sto se na ovako nesto dozivljava kao kulturni sok iz razloga sto je svugde na svetu sve to potpuno normalna stvar. To tek samo da objasni koliko smo u proslom veku i koliko nas banalne stvari odusevljavaju.Meni je veci kulturni sok vratiti se u Srbiju i videti lika koji mokri na sred Kneza,ili ti recimo sve ona majstore koji pritiskom kaziprsta na jednu od nozdrva izduvajaju nos, takodje na sred ulice.Mala napomena, Amerika nije NYC, da vidimo da je bacena u neki tamo Boise,Idaho,ili ti neku od Dakota ,a ne daj boze neki jug da joj je upo,cisto sumnjam da bi ona ostala u USA, a jos manje da bi ovaj clanak bio napisan.

Tekst je mladalacki optimistican i jako povrsan. Ja u Americi RADIM i imam malo drugacije misljenje. Studiranje je sjajno ali dok to placa neko drugi. Da BU dobija od svakog studenta 30K dolara godisnje plus milionske donacije verovatno bi besplatno delili USB kartice i jos mnogo stosta. Obrazovanje u Americi je industrija i to jedna od najprofitabilnijih. To je samo odnos prodavac-kupac i sve se vrti oko novca. Americka inteligencija vec godinama vodi debatu i kritikuje obrazovni sistem. Osnovne zamerke, neznanje koje se dobija na kraju, cena i samim tim zatvorena vrata za hiljade i hiljade mladih Amerikanca. Vecina Amerikanca pozajmljuje pare iz banaka za finasiranje studija i zavrsava sa ogromnim dugom na kraju za koji ne vazi bankrot i mora se vratiti u odredjenom roku. Posle ako si srecan naci ces posao i ne dobijaju svi zaposlenje odmah posle faksa! Direktno zaposlenje dobija samo desetak ljudi sa jako dobrih univerziteta i visokim prosekom. U medjuvremenu gledas sta se desava oko tebe pa te materijalan svet sve vise obuzima, kupis auto, plazma TV, i gomilu nepotrebnih stvari. A onda si upecan, sistem te ima u saci i prikacen si na njihove uredjaje za odrzavanje u zivotu. Imas dug koji postaje sve veci, trosis sve vise, zdravstveno osiguranje (gde ce te doktor seci ne zato sto je to stvarno potrebno nego zato sto ce inkasirati nekoliko desetina hiljada od toga), radis najmanje tri meseca za drzavu (porez). Gotov si i povratka nema. Deo si potrosackog drustva koje radi 1800 sati godisnje u poredjenju sa razvijenom Nemackom gde ljudi rade 1400 sati godisnje. Sve to sa stresom 24/7 jer te sef moze sutra otpustiti bez objasnjenja a ti imas racune koji dolaze svakodnevno.
Zato su moja omiljena pitanja, za ljude kojima je novac bitan, koliki je tvoj "net worth" na kraju, i za one druge, da li si srecan. Pustimo sarenu lazu po kojoj ti primas 50K pa ti se onda oduzme 30% poreza, pa recimo hoces auto jer jelte ti zaradjujes dobro, cena XXX PLUS 10% poreza. Uradi osnovnu matematiku pa vidi gde ti stvarno jesi, koliko te je tu neko zeznuo i da uglavnom imas iskrivljenu sliku o svom i drugim zivotima. Prosecan dug u Americi na samo kreditnim karticama je 40K ne racunajuci kuce i stanove od nekoliko stotina hiljada. Moze vam biti jasno kako se onda finasira amricki san. Nista drugo ne preostaje nego da sljakas do svoje 75e ako je moguce. Za vas koji ne znate, Amerika nije "Wall Street", prosecan godisnji prihod bracnog para je 36K godisnje. Sa cenam stanovanja, osiguranja, mozes se odmah pripremiti na jako skroman zivot i gomilu kreditnih kartica. Zato Ameri i ne putuju. Odlazak za vecinu njih u Evropu recimo, je jako jako skup! Dobro je da svako ima svoje misljenje ali izadjimo iz kutije i pogledajmo bolje svet u kome zivimo. Srbija nije trula kao sto neko rece! Beograd ima vise duha nego sto sam to osetio u tri zapadne zemlje u kojima sam ziveo poslednju deceniju (vrlo pristojno kao inzenjer). Putovanja postoje da bi se ti jednog dana vratio odakle si krenuo sa istinskom spoznajom da je to najlepse mesto na svetu!!!

Tekst je povrsan i naivan,da ne kazem infantilan, pogotovo za nas koji smo bili u Americi, i imali priliku da boravimo u americkoj porodici vise meseci.Davno je receno da privincija nije geografski nego mentalni pojam.I zato je ovo odusevljenje tom godinom boravka u Americi mentalna provincija.I zato me uzasavaju pogrdni komentari o Srbiji, tipa:"Srbija je dobra samo kad se gleda s velike daljine". Ma nije valjda?! Pa, za one koji tako misle, nije steta da ih Srbija vise nikad ne vidi - ali ni Amerika.
Na srecu, vidim i mnogo realnih komentara ozbiljnih citalaca, koji znaju i drugo lice Amerike, koje stoji iza tih izvestacenih osmeha, i tog mahinalnog "kako si" sto je samo kurtoazna otrcana fraza.
Amerika jeste lepa i velicanstvena, ali je to i Srbija; bas kao sto i svaka zemlja sveta ima svoje specificnosti, pozitivne i negativne.

mogu da kazem da je amerika zemlja velika, u kojoj cvetaju ruze i vrucine prze.
trebalo bi da konacno srpski narod i narodnosti shvate da u toj americi ne zive kreteni, vec jedni normalni, opusteni i neiskomplexirani ljudi! mislim da problem sa navedenim osobinama imamo mi, balkanci.. .

Ovo je zaista bio interesantan clanak. Porijeklom sam iz BIH, a u Americi zivim vec 8 godina. Iako sam u Ameriku dosao sa statusom izbjeglice, mogu vidjeti puno slicnosti u vezi tog famoznog culture shocka.

Nadam se da ces imati prilike da ponovo odes u Ameriku koja je kakva je da je ipak jedno od rijetkih mjesta gdje 'odgovarajuca' nacionalnost i vjeroispovijest nisu odlucni za neki normalan zivot. Iako je ovdje puno toga otkaceno; covjek prosto mora biti luckast da ne poludi, slazem se u potpunosti da je svestranost ovdje izuzetno cijenjena i osjecam se slobodno --- jednostavno mogu biti sta hocu, raditi sta hocu dok god to ne ugrozava ostale.

Bas lepo. Uostalom, USA je i cuvena po univerzitetima i studiranju. Zelela bih da jednog dana svoju cerku posaljem na studije na jedan takav univerzitet, makar na godinu dana. Ali da se vrati...

Jovana zasluzuje jos jednu stipendiju. A ovaj tekst da preuzme uredjivacki kolegijum godisnjeg izvestaja njene skole u Americi i stavi ga na primereno mesto.

Super text, fino sam se nasmejao primerima nazvanim shok#1,2,3,4 :).Uvek sam se pitao shta to u ovoj zemlji znachi rech "normalno" jer vaspitan sam da budem takav ali se jednostavno slabo uklapam..(to je ono kad okolina kaze super je on momak,malo chudan ali dobar je..)

Divan tekst...a ja se osecam prazno zbog bolne istine - ne samo univerziteti - sve je trulo u drzavi srpskoj...

A da li znate da ljudi u NJujorku cekaju autobus u koloni jedan po jedan? Vozac otvara uvek samo prednja vrata i ljudi polako ulaze bez guranja i svadje. I svi placaju kartu na ulazu (ustvari provuku unapred placenu karticu kroz skener)! Sokantno, zar ne?

Hehehe, jos jedan licemeran komentar Branke Nicije. Lako je savetovati nekom da studira u Podgorici dok se zivi i zaradjuje u Rimu. Ako neko moze da bira izmedju UofP i recimo UofNM, svakako preporucijem ovaj u Novom Meksiku, a nikako taj u Podgorici. Sto se znanja tice, posto sam bio student i u Beogradu, dobro se secam koliko je ljudi iz CG dolazilo da studira u BGD jer je tamo kao bolje, a opet, koliko je njih iz BGD-a odlazilu da studira u Podgoricu jer je tamo lakse....
Dakle, jos jedan nesuvisli komentar salonskog patriote.

Srbija (i CG) je dobra samo kad se gleda iz velike daljine...

Prilicno je lako uociti koliko vecina nasih komentatora ovog texta pate od "srpske kulture konstantnoig shokiranja" na sve i svasta.

Fin i kulturan svet gleda svoja posla, sa elegancijom i mirnocom, uz mnogo duhovitosti i sarma razmatra pitanja o kojima se raspravlja a ne vice i buci da li je nesto, kao npr Amerika, dobra ili losa.

Stoga, srbi imaju jos mnogo toga da uce o komunikaciji a pre svega o promisljanju i ponasanju, ne bi li imali pravo da bilo sta suvislo tumace Ameriku. Uostalom, posetite susedne zemlje kao sto su Slovenija, delovi Hrvatske i Madjarske, pa cete isto doziveti sok do soka o napretku istih i civilizacijskom nivou koji mi nemamo.

Bespredmentno je zauzimati stav ili iznositi predrasude oko Amerike, treba samo pisati o vidjenom. To je za one koji nisu videli Ameriku najbolji poklon.

.. i verujte, nema zemlje u kojoj moze bolje da se zivi za manje rada.. od Srbije! Docice i nama jednom dobri dani ponovo i izdicicemo se kao ljudi sto jesmo..

Evo odakle dolaze oprecni komentari napisanog teksta. Ako ovako razmisljate, nema sta da trazite u Americi, Srbija je pravo mesto za vas, sjatiste nerada, muvanja, ispraznosti, pokvarenih dusa, ocaja i na kraju uzalud proarcenih zivota. Ocigledna kontradikcija ovakvog stava dobro objasnjava zasto je zivot u Srbiji tako "perspektivan".

Sve ostalo su po mom misljenju zablude, predrasude ili posledice naseg loseg vaspitanja. Evo da pomenem samo jednu, najbanalniju koju je pomenuo isti autor komentara: Ameri se preneraze kad im odgovorite na retoricko pitanje kako ste. Prvo, to uopste nije tacno, probao sam vise puta. Ako im odgovorite, pristojno ce vas saslusati, ali zaista nikad nece preci granicu pristojnosti da krenu da vas opterecuju svojim problemima, ili jos gore da krenu da vas savetuju. To nema nikakve veze sa nezainteresovanoscu vec to prosto nije u redu (kulturna razlika). Ovakva tipicno nasa kafanska potreba da se olaksamo na prvom prolazniku ukazuje koliko smo sjebani kao ljudi ziveci u licemernoj zemlji Srbiji, kad imamo potrebu da slucajnom prolazniku ili prodavcu u radnji krenemo da objasnjavamo kako smo i sta nas muci. I onda to egoisticno zloupotrebaljvanje ljudi koje ne poznajemo nazivamo "toplinom naseg naroda" koju niko drugi nema. Pa gde su nam prijatelji za ovakve situacije? Ako nam je ovo normalno, znaci da ih nemamo, a ako ih nemamo u svojoj zemlji, veoma je tesko da cemo ih naci u stranoj, pa je onda lako razumeti jed razocaranih u ovim komentarima. Samo, zar nije to opet ono nase poslovicno krivljenje drugih za svoje probleme?

Ovo je jedan vrlo naivan pogled osobe koja nij evidela mnogo ni evrope ni amerike. Na fakultetima po Evropi i Americi sam proveo proteklih 12 godina i stvari su daleko od tako zlatnih kakvim su predstvljeni u ovom tekstu. Obisao sam mnoge americke campuse od Berkeley, Caltecha, Yale-a, Harvarda, NYU-a ... i stvari su daleko od toga kako su predstavljen u ovom textu. Da ilustrujum to sa nekoliko primera.


1. Propagnda je cudo. Kada gledate na TV-u Baywatch, mozete da primetite da se Pamela Anderson brcka u Pacifiku. Koliko je ta predstava lazna najoblje je ilustrovana cinjenicom da je Pacifik mnogo hladan i da je kupanje prakticno nemoguce za normalne ljude u gotovo citavoj Kalifroniji (izuetak su par plaza u okolini San Diega).

2. Skoro svi iole noviji automobili u americi kada se upali motor vrata se automatski zakljucavaju. To nije slucajno. Stopa kriminala i kolicina beskucnika su porazavajuce. Hodati ulicam San Francisca ili LA-a je skoro nezamislivo posle 11 uvece posto cete verovatno biti jedina osoba koja zaista ima kucu a nalazi se na ulici (sem u vrlo ogranicenim delovima tih gradova).

3. Cak i ti divni kampusi su krajnje ne bezbedni uvece. To je najbolje docarano time da na svakih 50-ak metara unutar gotvo svih veciih kampusa postoje S.O.S telefoni, to nije slucajno. Svaki veci Kampus, cak i oni sa bogatase poput Yale-a imaju nocno obezbedjenje koji prate osoblje koje ostaje do kasno uvece do kola kako ih neko ne bih napao.

4. Bezbednosnu situaciju najbolje docarava podatak da u americkim zatvorima ima vise zatvorenika nego u citavom ostatku sveta.

5. 30% beskucnika postali su beskucnici tako sto su se ili oni ili neki clanovi njihove porodice razboleli i oni nisu bili u stanju da plate medicinske troskove.

6. Amerika ima i duplo vise dece po glavi stanovnika od Evrope. Posle nekog vremena covek se zapita pa gde su sva ta deca, posto je decu zaista skoro ne moguce videti na ulicam, trznim centrima i sl. Odgovor je u kucama - bezbednosti radi.

7. Kada vas neko pozove da dodjete na palacinka party izmedju 14 i 16h to znaci da treba da dodjete u 14 a odete u 16h. Toliko o gosoljubivosti.

Sve u svemu Amerika je sada sto se drustvenog uredjenja tice tamo gde je Evropa bila pre mnoggodina - u feudalizmu, samo pomereno u vremenu. Amerika tek treba da prodje kroz renesansu i humanizam. Nejednakosti i kontrasti su uzasni. Iako sam tamo bio deo viseg sloja takve stvari me bole, ali na zalost vecina ne misli tako. A osoba koja je napisala ovaj tekst i kojoj su zgrade u americi divne treba da poseti Pariz, Lisabon, Madrid, Barselonu, pa i Beograd i te uglavnom drvene gradjevine izgledat ce joj kako kulise za los film B produkcije. I kada uporedi Pariz, Barselonu ili Madrid sa bilo kojim americkim gradom bice joj jasno zasto su gradovi u evropi stari 1500 godina. U americi prica o tri praseta bi trebalo vise da se prica deci i da prestanu da grade kuce od drveta :) stete od uragana i pozara bi bile manje a i sacuvali bi vise suma.

Citam ovu sjajno napisanu pricu, a potom citam komentare, pa ponovo pricu i ne mogu da se nacudim. Prosto ne znam odakle da pocnem. Cini mi se da je veliki broj ljudi ovu pricu shvatio kao nekakav poziv na debatu da li Amerika valja ili ne i da li treba ziveti tamo ili ovde. Takvo shvatanje je sasvim pogresno, jer se iz same price moze videti da to nije bila namera njenog autora koji je samo zeleo da svoje pozitivno iskustvo o studiranju u Americi podeli sa nama. Umesto da se Jovani cestita sto je ocigledno neverovatan kapacitet da dobije jednu takvu stipendiju, ovde mnogi pisu nesto sasvim drugo. Neki predlazu studije u Podgorici i dovode u pitanje kvalitet obrazovanja u Americi. Mi Srbi imamo tu veliku nesrecu da oduvek mislimo da smo najpametniji, a sistem obrazovanja nam je toliko zastareo da su nam bake i deke ucili u skoli isto sto nam danas uce deca, pa cak i iz istih knjiga. Broj studenata po fakultetima i uslove rada necu ni da pominjem, jer mislim da je to svima dobro poznato. Dakle, stvarno ne znam kako se to moze smatrati kvalitetnim obrazovanjem. Gomila nabiflanih zastarelih informacija koje neki ne zna da primeni u praksi. Stoga molim da se obrazovanje u Americi ne kritikuje.
Dalje mnogi od vas pisu kako zivot u Americi ni malo ne valja, kako je sve to lazno, vestacki i tako dalje. Pri tom ne vidim da iko od tih ljudi planira da se ovde vrati. Svi nesto kukaju na cene skolovanja i lecenja, a pri tom zive tamo vise godina i ne pada im napamet da se vrate u Srbiju. Pa stvarno nije ta Amerika za svakoga kao sto je neko pre mene vec napisao! Pa i ovde se iz licnog dohotka izdvajaju doprinosi za zdravstvo i obrazovanje, tako da se lekar i skola i ovde placaju samo se ne dobija isto sto i u Americi.
Tim ljudima koji toliko kritikuju zemlju koja im je omogucila da u njoj rade, pristojno ili cak jako dobro zive, skoluju decu itd, zaista mogu jos da kazem da se ocigledno u nekom drugom smislu nisu snasli dobro kao autorka teksta, kada toliko sve kritikuju. Neka se takvi slobodno vrate u Srbiju, a onda kako je davno rekao Milos Obrenovic: “Sedi di si, jer kaki si, ni za di si nisi!”.
Na kraju, mislim da ova rasprava u vidu komentara cini da nam promakne sustina price, a to je da je neko radio i ucio, dobio stipendiju, ziveo u skladu za sopstevim zaslugama i potom o svemu tome napisao jednu duhovitu i originalnu pricu. Oni pomalo zajedljivi citaoci koji dovode u pitanje da li je pisac teksta putovao (a otkud oni to uopste znaju? nesto mi ne deluje da bi neko mogao ovako da pise i ima ovu sirinu da nije putovao) prosto nisu zasluzili ni da ovo procitaju. Posto u celoj prici autorka (koja se uzgred budi receno zove Jovana, a ne Jelena kako su to napisali u komentarima neki “pazljivi” citaoci) apsolutno ne kaze nista ruzno o Srbiji, niti poziva na njeno napustanje, (cak sta vise spominje da voli ovu zemlju) primorana sam da ja to kazem: Ovde zaista ne treba ziveti, ne zbog ekonomije i politike vec zbog “srpskog” mentaliteta zbog koga nikada necemo moci da napredujemo. Nadam se da ima mnogo onih koji nisu predstavnici istog, te ce kao i ja iskreno uzivati u prici. Jos jednom, cestitke Jovani!

živeo sam u Atini, tamo svi pitaju ti kanis (što u bukvalnom prevodu znači šta radiš) ali nikako nemoj da im opsisuješ šta radiš, ili kažeš tipota (ništa) kao jedan moj prijatelj - odgovara se (potpuna besmislica) kala (dobro). Živeo sam u Boki, tamo svi kažu ke nova (šta ima novo) a odgovara se još besmislenije POMALO. Za Atinom još patim, a i u Boki bi mi bilo super kad bi tamo još bilo Bokelja, pa na osnovu ove polemike oko suštinskog pitanja (što svi ameri ne/iskreno pitaju kako si) zaključujem po analogiji da bi mi bilo super u SAD gde nikad nisam bio i da su Grci, Bokelji i Ameri sličnog mentaliteta....

"...and all of that for only nineteen ninety nine..."....malih zelenih....kad imas kesa, uzivas k'o car

Hell yeah, Ne kulturoloski sok nego prolazak kroz STARGATE NORTH AMERICA, ali sve ima svoje lice i nalicje i to se da shvatiti posle odredjenog vremene, sve u svemu barem po inerciji znas da na kraju sve te frke ceka neki bolji zivot u kome nece postojati pitanje ne kako uspeti vec kako preziveti.
POZDRAV SA PRELEPOG UNIVERSITY of BRITISH COLUMBIA-VANCOUVER.

Ok, tacno je da u Srbiji malo sta funkcionise, dok u Americi, ili zapadnoj Evropi, stvari uglavnom rade. Ali ono sto mi smeta je stil pisanja, tipican zenski pristup, potrosacki mentalitet, teski egocentrizam, the-world-is-my-oyster princip itd... To je tako odvratno... ;o)

Simpatican i romansiran clanak, koji naravno ne pretstavlja nikakav reper niti korisno stivo nekome koga zanima svakodnevni zivot u Americi izvan kampusa i univerzitetskih centara. Uostalom u krajnjoj liniji to i nije namera pisca, tako da moje opaska nije kritika.
U svakom slucaju lepo je da ljudi izlaze iz Srbije, i dozive nesto novo i drugacije.

Sjajan chlanak! Uzivala sam dok sam ga citala...Bilo bi lepo da se i nasi profesori odreknu tog ex-katedra stava i da konacno pocnu malo da brinu i o studentima, da konacno pocnemo da imamo literaturu, a ne bledo fotokopirane beleske. Ali nazalost kod nas na fakultetima uopste ne postoji spremnost za promenu, na mom faxu nemamo cak ni osnovne higijenske uslove(npr. toaleti su jaaaako zapusteni, o sapunu nema ni govora), a masazi ni ne razmisljam!:)))

U potpunosti razumem veci deo price, ali mi nije jasno zasto se Jovana vratila na Balkan? Ja sam u Australiju dosla na postdiplomske studije, ali se 99% necu vracati u Serbia, kad doktoriram...

hahaha
Sjajni komentari. Doduse, sam tekst me je malko smorio ali sam u njemu itekako uzvala. Komentari su odlicni. Ja sam evo ovde vec 5 godina, zavrsla sam i osnovne studije a sad sam na postdiplomnskm....i drago mi je i laknulo da cujem ljude kako malo hvale Ameriku. Godinama sam u okruzenju ljudi koji dodju na kratko i razocaraju se pa pobegnu nazad, i vecito sam se pitala da nije sa mnnom nesto u redu, i , kako to da samo ja ovde vidim bolje i nadam se necemu. Amerika, cak i ako je lazna, ako nista drugo, barem pruza priliku da su u njoj stremi ka novom, visem, "boljem". Ovde imam utisak da nema nemoguceg, jer sve sto zamislim to ovde i dobijam. Na kraju krajeva, cak i da ne uspemo(sto je ne moguce), bio je ovo bar jedan lep san. U Srbiji snova vise nema, planova, zelja, inspiracija, stremljenja ka visimm ciljevima jos manje....Tako da, zaista, znam kako je studirati ovde, znam kako je i raditi.....lako ili tesko, ruzno ili lepo, nije ni bitno, koliko je bitno da amerika jos uvek pruza NADU u bolje sutra, sto Srbija definitivno ne...bar ne u zadnjih 15 godina! Volim svoju zemlju, ali mi je i zao nje....zelim svima da pronadju licnu srecu i duhovni mir i zadovoljstvo, ma gde to bilo.....ali moram primetiti da po americi pljuju upravo oni koji su tamo prooveli malo vremena, uglavnom studenti na razmeni u gimnaziji. Imam dosta prijatelja koji su dozivljavali traume, ali realno mislim da je sve manje o jedno 5 godina boravna nerealno davati negatiivno misljenje na "prvi pogled". Sve je lepo, svaka zemlja ima svoje cari, i sto pre je gledamo sa pozitivnije strane vise cemo uzivati.
I da, ja bih najvise voela kada bih imala americki standard u Srbijai ili srbiju u Americi...ali je nemoguce....covek se mora necega odreci zarad neceg novog...zakoni odrzanja energije i dalje vaze...menjajte se.....tezite promenama....jeste tesko...ali i obogacujuce i vece su sanse za postizanje licne srece i veceg nivoa svesti!

UZIVAJTE u zivotu ma gde god da ste i ostajete spokojni!

Dobro, pa i nije toliko losa ta Amerika :)

Hvala Jelena! Zaista divan članak.

Lep tekst o Jovaninoj Americi. Ovo je njena perspektiva i njeno iskustvo: podelila je sa nama svoje vidjenje Amerike, nije zelela da nam proda Bozju rec ili svoj licni dozivljaj predstavi kao jedinu istinu. Ne vidim zasto u poredjenjima potezati Lebane i Alabamu, zasto dokazivati da u SAD pored cveca ima i smeca. Kao da i sami niste videli da su Pirot i Subotica, Novi Sad i Kragujevac, Egzit i Guca, Knez Mihajlova i Pinosava razlicite price o Srbiji. Ovo je Jovanina prica o Americi, dosta lici na moju (davniju i kracu). Ameriku ce mnogi da vam i slade i gade ali ona je na svaki nacin fascinantna.

Super text, fino sam se nasmejao primerima nazvanim shok#1,2,3,4 :).Uvek sam se pitao shta to u ovoj zemlji znachi rech "normalno" jer vaspitan sam da budem takav ali se jednostavno slabo uklapam..(to je ono kad okolina kaze super je on momak,malo chudan ali dobar je..)

Za mene je sok bio sto su vozaci autobusa i studentkinje, neke su izgledale kao da imaju 15 godina.

nikako kulturoloski, eventualno kulturni.
kulturologija i kultura nisu bas isto ;)

"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu..." Zvuci poznato, zar ne? Zasto uopste komentarisemo ovakve tekstove, napisite jednostavno svoje iskustvo ukoliko ga imate ili ne pisite nista ukoliko niste isasli iz Srbije. Srbija ima istoriju, i to kakvu!!! Nismo mi krivi sto smo oduvek bili "pozeljni" a uvek nam se to obijalo o glavu, i uvek smo birali pogresne ljudi ili ih mozda i nismo birali jer nas nije bilo briga a sada nam je sve "trulo". Treba Srbiji vremena da se oporavi od mnogih uticaja koji su nas i doveli do toga da budemo "zemlja seljaka". Kultura je osnov svega, a Srbija to nema. A sto se tice Amerike nije sve tako lepo. Lepo je kad dodjete, pa su svi nasmejani za razliku od nasih ljudi. Ali zamislite da se nama nije desavalo sve ono pocev od '90-ih, pa ja sam sasvim sigurna da bi i mi bili jako veseli i nasmejani i druzeljubivi i putovali bi i ne bi brinuli o egzistencijalnim problemima. Koliko samo o ovome moze da se pise, ja zaista ne vidim kraj. Zivim i studiram u Americi vec godinu dana, i kroz sve ono opisano u tekstu sam prosla, ali volim Srbiju i nadam se i svakog dana razmisljam o tome da ce jednog dana biti bolje jer zelim da se vratim, ali ne sada, ne jos uvek. Ja i moj verenik smo na postdiplomskim studijama (biologija i fizika) na velikom univerzitetu u Teksasu, i sa nasim stipendijama zivimo odlicno, a zamislite kada radite u Americi i primate najmanje duplo od onoga sto mi sada imamo. Ja sam bila pod utiskom od prvog dana u Americi i kad sam posle sest meseci otisla kuci da vidim roditelje, sestru i sestrica koji se rodio tri nedelje pre mog dolaska u Ameriku, ja sam bila toliko drugacija od svih ljudi u Srbiji i to samo zbog uticaja Amerike. Sve je u nama, u nasem razmisljanju, nasim stavovima i predrasudama ma koliko mi negirali da ih imamo i da smo napredni, otvoreni. Jedan dobar savet za sve filozofe u Srbiji a koji se ovde jako dobro pokazao i "sprovodi" se verujem decenijama je: radite i ne razmisljajte puno jer vam to oduzima energiju i volju i novac, trazite gde god mozete da odete iz Srbije da zaradite za sebe i svoju porodicu jer imate jedan zivot da prozivite onako kako vi to zamislite a ne "kako je sudjeno", ne pravite duge pauze u radu jer je tesko vratiti se u formu. I druzite se puno sto meni jako nedostaje ovde...
Cheers!!!

Samo izvolite sto bi rekao moj otac bujrum,dobro bi bilo da razmisljate o nekom kucnom ljubimcu jer boze moj treba nekad sa nekim i popricati

Pohvale za Jovanin tekst sa zeljom da se vrati na studiranje u USA koju je na tako lep nacin pocela da otkriva, pohvale i za dobronamerne komentare zitelja USA, saosecanje sa ljudima koji zive ili samo studiraju u USA a truju se losim mislima o zemlji u kojoj su dobili prilike da nauce i postignu ono sto u svojoj zemlji nisu mogli.
Ono sto ja godinama govorim, za Srbiju je vazniji cilj da Amerika, u smislu njenih pozitivnih vrednosti, dodje u Srbiju nego sto je cilj da svi emigriraju u Ameriku :)ali da bi se do tog cilja doslo potrebno je da sto vise ljudi odlazi tamo na studije, osnovne i postdiplomske, docice vreme kada ce i Srbija kao drzava shvatiti principe konkurencije pa ce pred opasnoscu bankrota Univerziteta zbog manjka studenata doci i vreme novih generacija profesora sa znanjem i osmehom, bas kao i u USA :) a dok to ova drzava ne shvati, sta da kazem, roditelji dece skolskog uzrasta nemojte kupovati Hjundaije na kredit i skupe mobilne telefone, stedite za skolovanje svojih potomaka u USA, podrzavajte ih u ucenju u skoli, znanju engleskog jezika i budite srecni kada vam vase dete jednog dana posalje mejl slican ovom Jovaninom tekstu :)

@Evo i mene na doktorskim studijam u SWE i prvih mesec dana jeste bio pozitivan kulturoloski sok o kome i ovaj text govori i kao navikla sam se brzo na to dobro. Ali evo posle tri godine sam i dalje u kulturoloskom soku, ali onom negativnom koji podrazumeva da ovde, na stranim univerzitetima, jeste ok sto se tice obrazovanja, ali neki momenti kao sto je spontanost, otvorenost, siroki vidici, "open mind" stav, interesovanje za nesto drugo izvan tvoje naucne oblasti, jedna intelektulana dubina, interesovanje kako se zivi "izvan bogatog sveta" i mnogo mnogo ostalog nedostaje, nazalost i u akademskom svetu. To je definitivno za mene kulturolski sok. Potpuno sam sokirana. Evo vec tri godine.
Beograd i Srbija jesu u problemu zbog koga svi mi jesmo gde jesmo, ali moje misljenje je da BU (misleci na ono nesto izmedju prstiju neopipljivo sto jednostavno postoji)ima neverovatan duh koji barem ja jos nisam prepoznala ovde u razvijenom svetu. Ispravite me ako gresim.

Radio sam i u USA i u EU i uglavnom se slazem sa konstatacijom da ljudi sa ovih prostora koji vole srpski nacin zivota uglavnom nemaju sta da traze tamo. Pri cemu kada kazem srpski nacin zivota ne mislim na Gucu, Mladica , pevanje i pucanje nego bas nas svakodnevni nacin zivota koji je neprocenjiv. Ono sto pristalice odlaska odavde bilo gde najvise "ubija" u pojam je cista statistika koja je krajnje nepovoljna po one koji su otisli. Tokom ranih 90'ih je par ozbiljnih grupa ljudi pravilo statistiku na prilicno velikom uzorku nasih ljudi koji su otisli u USA/EU i rezultati su bili toliko sokantni da se odustalo od daljeg rada na tome iz cisto subjektivnih razloga posto je cilj bio da se nedvosmisleno pokaze da je mnogo bolje otici odavde a na osnovu istrazivanja se pokazalo upravo obrnuto. Kada bi zavod za statistiku hteo verovatno bi ovu stvar mogao jednom za svagda da istera na cistac. Naime rezultati su nedvosmisleno pokazali da kvalitet zivota surovo opada svima koji su otisli gledajuci parametre kao sto su ocekivani prosecni zivotni vek, troskovi zivota u skladu sa zaradom, broj dece itd. Recimo broj nasih parova koji su otisli u USA a koji nemaju decu bez nekog medicinskog razloga je strahovit i znacajno veci nego u Srbiji. Isto tako nivo obrazovanja dece nasih iseljenika nije znacajno veci od roditelja pa ispada da su njihovi roditelji u Srbiji bili generalno bolje obrazovani. Ko licno nije upoznao srednju klasu u USA taj nije do kraja pojmio pojam kompletan kreten. Kada ljudi koji odu odavde jave da je tamo "fenomenalno" to samo znaci da su razvili psihicki odbrameni mehanizam koji se uglavnom svodi na ignorisanje realnosti a koji je na duzi rok po psihu coveka razarajuci. Uglavnom ljudi koji uspeju da se adaptiraju i vode relativno regularan zivot tamo, su povuceni ljudi koji i ovde nisu imali neke razvienje medjuljudske odnose i kojima je u princiu svejedno gde zive jer u stvari ne zive nigde. Koja je tacna razlika izmedju american way of life i srpskog nacina zivota je najslikovitija na sledecem prostom primeru; kada me tamo pitaju Hi, how are you od vas se ocekuje SAMO da kazete fine i nista vise, svako dalje detaljisanje vas svrstava u nenormalne. U Bg kada ujutro krecem na posao lokalni piljar kada me pita kako sam uvek mogu da mu tacno i detaljno kazem kako sam pa cak i da u 5-6 min prokomentarisemo licne probleme samo da jedan drugom olaksamo dusu (u USA za ovo idete kod psihologa/psihijatra). U zgradi u kojoj stanujem vec 7 god na NBG znam dobro 70% komsija - cuvamo jedni drugima decu - idemo zajedno na basket i ostavljamo kljuc kada idemo na more. Ko misli da ovo ne vredi nista taj ne zasluzuije da zivi ovde.

Interesantan tekst, jos interesantniji komentari. Za pocetak bih rekao da je odsustvo nekog analitickog pogleda veliki nedostatak ove kratke price i da mislim da ako se vec pise nesto za "siroke mase" treba stvari sagledati malo sveobuhvatnije.

U Americi sam proveo godinu dana u srednjoskolskom periodu i smatram to jednim od najlosijih perioda svog zivota. Svako stvari prozivljava na svoj nacin, i mislim da nije ovde spomenuto, postoje ljudi koji se nikad ne izbore sa tzv. kulturnim sokom.

U medjuvremenu sam zavrsio u Svajcarskoj, gde zavrsavam doktorske studije. Jos sredjenije od Amerike, jos cistije, i isto tako nasmejano. Mirna i bezbedna egzistencija.
Ali ipak, vecina stranaca ovde se oseca kao "zarobljenici u raju".
Svako za sebe treba da odluci gde mu je bolje. Jednostrane price o inostranstvu i kritika Srbije se mene ni malo ne svidjaju.

Da skratim pricu, voleo bih da mi ovde na semaforu sviraju jer nisam krenuo "0.01s posle zelenog" (da iskoristim deo jednog od komentara ovde), nego sto mi sviraju i mrsko me gledaju jer nisam ugasio motor auta za 30 s koliko traje crveno.

"...voleo bih da mi ovde na semaforu sviraju jer nisam krenuo "0.01s posle zelenog" (da iskoristim deo jednog od komentara ovde), nego sto mi sviraju i mrsko me gledaju jer nisam ugasio motor auta za 30 s koliko traje crveno."

Ivane, sta ce ti svajcarski doktorat? Mozes postati i svajcarski akademik, tebi je mesto u Srbiji, gde ce ti biti samo teze sto si obrazovaniji?

U Bostonu sam vec 5 meseci,a Boston je jedan od gradova sa najboljim koledzima u SAD, npr.Harvard,Cambridge, Bentley...Inace studiram u Srbiji i na cetvrtoj sam godini ekonomije.Tekst je super i u potpunosti tacan,ali samo za mali broj skupih fakulteta.Na svim ostalim koledzima situacija je slicna kao i kod nas jedino je razlika u pronalazenu posla.U SAD postoji nekoliko klasa koledza,da uprostim, postoje skupi,osrednje skupi i jeftini koledzi (ili privatni,drzavni i regionalni).Kod osrednje skupih koledza imaces solidnu zaradu,dok kod jeftinih mozes da nadjes posao bez fakulteta koji je bolje placen nego tvoj posao sa jeftinim faxom.Jedina prava prednost SAD koledza je sto su priznati svuda u svetu i sto je praksa zastupljena u velikoj meri,a ne samo "bubanje" kao kod nas.

Ne razumem zasto se mnogi danas u eri interneta i brzog protoka informacija cude sto u Americi ima kriminala i siromasnih. Ima toga u svim zemljama, a Amerika nikako ne prednjaci u tome. Ocigledno su idealizovali Ameriku pa se razocarali u sopstvene vizije.

Amerika ne valja i grozna je, a mi smo najbolji i najpametniji. Zbog nase tvrdoglavosti mi i jesmo tamo gde smo za razliku od Amerikanaca.

Neko spominje kako je skupo skolovanje po elitnim fakultetima u Americi. To je istina, ali kao i po svim svetskim elitnim fakultetima. S druge strane mnogi fakulteti najboljima daju stipendije, tako da nema ljutnje. Inace i sam dobijam stipendiju za doktorske studije na Harvardu.

Dobar text ali ne bas preterano istinit. Ja sam na studijama u Americi, u Los Andjelesu i da, zaista je sve mnogo bolje organizovano, profesori ne kasne na coasove i mnogi su dobro raspolozeni, ali takodje nema te atmosfere koja se opisuje u tekstu u kojoj ce se svi zivi "latetati" da vam pomognu. Stvarno nije tako. Pre, covek shvati da je ovde jedan od mnogo miliona, ne opretarno bitan, tako da je sve na njemu - ili borba sa ostalim milionima, isticanje, ali utapanje u ogromno "more" ostalih...

Ok, i ja sam provela neko vreme u Americi, jedno godinu i po dana. Zivela u Novom Mexicu, bila u high schoolu. Pre tog duzeg boravka, sam vec turisticki bila u NYC. Bila u 30 drzava, od Las Vegasa preko NYC do LA-a! Ma neka hvala!!! Good old Europe. Mada ja nisam imala nikakav veci shok u smislu sto sam pre toga zivela u drugim zemljama i proputovala dosta. Mislim da Jovanino odusevljenje proizilazi iz cinjenice da nigde u inostranstvu nije zivela pre Amerike. Mislim da ce se ljudima koji nisu nigde bili pre Amerika ona daleko svideti vise nego drugima. Trenutno zivim u Belgiji. Sledeceg vikenda idem u Paris, onog tamo u Madrid a za Novu Godinu u Beograd. I tako u krug. A u februaru idem za Chicago ;-). Jednostavno meni prija da shvrljam po Evropi kada imam 3 ili 4 dana slobodno a naravno kadam imam vise vremena i negde dalje. U Americi nema neke istorije, jako malo i meni to ne prija. Ok su oni, cak vise od toga ali ako mi se sutra ide u Barcelonu i Rim eto mene. Ali svakako treba otici i videti. Ja sam se super provela. Bila najbolji djak, a nista nisam ucila,proputovala ceo SAD. But that's it folks. Ali Evropa je Evropa! Zao mi je.
Pozdrav svima

nemam šta posebno komentirat sve je rečeno

Ono što SAD najviše nedostaje je temeljiti vojni sukob na sopstvenoj teritoriji. Eh, i da, greše oni koji misle da ovo nema veze sa komentarisanim tekstom.

Zujeviceva, probaj da studiras godinu dana u Podgorici - zanimali bi me utisci kad se vratis. Studije nisu samo logistika, mada jesu i to. Glavno je ono sto se nauci, a to nisi rekla, cak ni sta studiras. Posledica soka? Amnezija?

Samo za one koji razmisljaju da se isele, ovaj tekst ne vazi za vas. Nije isto biti godinu dana na studijama i ziveti u inostranstvu. Ja sam se uverio u to. Sok je kad shvatis da si otisao i da se ne vracas. Onda zivot nije samo zurka i pocinjes da primecujes da ti neke stvari ne odgovaraju. Nema raja...

Oh, well. Mala djevojcica prepuna utisaka. Pa to je lepo. Tako i onaj iz Lebana ili Prchilovice kad dodje u Beograd misli kako je ovde raj. Nego, kad si vec tamo, svrati malo do Alabame, Dzordzije, midwest-a, juga... Amerika je sve samo ne gradic izmedju NYC i Bostona. Amerikanci su sve samo ne nasmejani studenti bogatih roditelja. Apsolutna je istina da je sve toliko uredjeno i jednostavno u svim aspektima zivota (rada, studiranja), da budesh u shoku, ali i da posle nekog vremena pocinje da te nervira. Zasto? Pa zato sto je sve robotika. Heeelllooo, how are you? U svakoj prodavnici, u svakom uglu vrebaju ameri nenormalno belih zuba koji se keze i pitaju te kako si. Prirodno? Ne bih rekao. Ima ih prirodnih, ali u manjini. Ali, treba obici sve delove jedne zemlje i upoznati ljude iz istih da bi se dobila neka kompletnija slika o zemlji i narodu. Nije Srbija Beograd. Nije Amerika NYC.

Medjutim, Jovana ne pise o kulturnom soku koji Amerikanci dozive ako na njihovo ljubazno "How was your day?" nekim slucajem pocnete i da odgovarate!

Ili o soku (doduse, ne kulturnom) koji trecina americkih studenata dozivi kad shvate da je zdravstveno osiguranje toliko skupo da ga ne mogu sebi priustiti, pa zive bez njega; kao i strani studenti kada shvate da zdravstveno osiguranje koje su obavezni da placaju mogu da iskoriste u vrlo malom broju situacija.
Uzasno glup i povrsan tekst!!!

@ branka nicija
nicija, ne znam kako vas posle onoga na blogu biljane srbljanovic nije sramota da stalno merite nivo serbskih krvnih zrnaca (uglavnom pomocu prezimena i daljih rodjaka) nekome cije misljenje (a ne poreklo) treba da kometarisete. http://blog.b92.net/node/1336
kakva zatucanost i uskogrudost. steta za vas.

Potpuno veran clanak. Samo da se zna da nestro slicno postoji u bliskoj nam Bugarskoj i zove se Americki Univerzitet u Bugarskoj. Pogledajte www.aubg.bg

Potrosi tatinih ili necijih 60K dobij raspalu BA diplomu i onda se vrati u Srbiju da radis za 500 EUR. To je jedna od verovatnijih perspektiva stranog studenta u razvijenoj zemlji.

U SAD-u sam ziveo gotovo 13 godina. I za sve one koji se dive ovom tekstu i sanjaju da i sami podju tim putem...kada (recimo) Svedjanin dodje na studije u SAD, i on moze biti pod kulturnim sokom!
Ne zato sto "sve je trulo u zemlji svedskoj", vec zato sto su SAD vrlo razlicita drzava i drustvo od one iz koje potomak Vikinga dolazi.
I ja sam se nakada "palio" na "sarenu lazu" zvanu SAD, a danas , kad' me pitaju: "pa kako je tamo", odgovaram: "losije nego sto se nadas da jeste; bolje nego sto se bojis da moze biti".

Neverovatno. Upravo sam tamo na postdiplomskim studijama i citam ovo. I meni se to isto desava ovih dana. I mogu vam reci da je osecaj zaista poseban. Da, covek se brzo navikne na dobro pa brzo zaboravi odakle je dosao. Istovremeno sam jako srecna zbog lepih stvari koje mi se desavaju, i veoma nesrecna jer ne mogu da shvatim zasto u svojoj zemlji ne mogu da zivim kao normalan covek. Zao mi je sto vise nasih ljudi nema sanse da dodje ovde i da se uveri sta je zivot dostojan coveka. Naravno, na ukupan dozivljaj utice puno stvari. U svakom slucaju ovakav poduhat preporucujem svima.
Pozdrav iz New Jersey-a

Za pocetak, Jovana, zeleo bih da ti cestitam na dobijenoj stipendiji i stecenom zivotnom iskustvu.

Imao sam nameru da napisem poprilicno dug komentar, ali mislim da bi trenutno najbolje bilo da vam svima uputim pozdrave iz vecito suncanog Kolorada i da autoru teksta porucim - You still have a lot to learn, young grasshopper.

Drago mi je da idealizam jos postoji sto se vidi iz gorenavedenog utiska iz "malog gradica izmedju Bostona i Njujorka". Dobro, to i ide sa godinama autorke, jel' tako?

Lepo bi bilo da Jelena nadje vremena da vidi i ostatak Amerike. Iz licnog iskustva (ziveo sam na Jugu, jugoistoku, severoistoku i zivim trenutno na severozapadu iste) na zalost ne mogu da kazem da je sve bas tako.

Koliko dobrog - toliko i loseg. Zavisi samo koliko imas para jer cela zemlja tako funkcionise. Ako imas love dobro je, ako je nemas bolje ti je da zivis u Kanadi.

Da ne pominjem zdravstveno osiguranje, kriminal i ostalo.

I naravno, poseti Jelena Dzordziju, recimo, (tamo sam ziveo), izaberi malo mesto, Savannah je jako lepa (preko godinu dana bio tamo) pa vidi kako se zivi. Bilo da si beo bilo crn. Sa i bez para.

Probaj Vicitu u Kanzasu, Albukerki, Nju Meksiko, ma sta pricam, probaj neki od gradica izmedju Nju Jorka i Bostona, i tamo imas sve to sto i na Jugu.

I to su ti kulturni sokovi, takodje. Samo manje prijatni. Zavisi samo da li hoce covek da zivi sa time ili ne. Ako se pomiris (kao ja) onda je OK.

Inace krene da te dira sve oko tebe i ne valja. Moje je iskustvo da su poprilicno isprazni, na zalost. Nisu obrazovani, generalno ne znaju nista vise od svog dzepa, crkve i glavne ulice.

To je Amerika, a ne Univerzitet. U principu su Univerziteti uvek mesta gde sreces ono sto je kod nekoga najbolje pa se to i tebi desava.

Daj Boze pa ces posao dobiti u Americi. Zeleo bih da vidim kakav ces "kulturni sok" tada doziveti.

Ovo nije raj na zemlji, tako nesto ne postoji. A sto onaj rece "God bless America" - to je mozda OK za njih (i za tebe ako primis drzavljanstvo).

Nama ostalima ostaje da jurimo pare kao hrcak u onoj trckalici jer ako stanes ode sve.

Hm, kakva slucajnost..upravo dok citam ovaj tekst provodim svojih prvih petnaestak dana na post-diplomskim studijama u Svedskoj i moram da kazem da su stvari gotovo identicne (fini i NORMALNI ljudi, nema poziranja i foliranja, uobrazenosti i arogancije, ''vrednosti'' tako tipicnih za nasu lepu zemlju - odite u neki od famoznih beogradskih nocnih klubova gde ljudi izlaze da gledaju dr. ljude i da budu vidjeni compared to parties na Zapadu gde ljudi izlaze da se zezaju - visok standard, itd. itd.)Medjutim, moram da kazem da nikakav kulturoloski sok nisam osetio - imam utisak da cura nije mnogo putovala pre ovih studija - jer sam imao srece da sam stvarno dosta putovao po Evropi ovih poslednjih 5 god. (od seminara do klasicnih turistickih putovanja) tako da sam, uz poneko iznenadjenje, sve ovo i ocekivao..pravi kulturolski sok sam doziveo kad sam otisao na obicnu ekskurziju u Budmpestu, par meseci posle bombardovanja '99. E, mozete da zamislite tog soka!! Komentari su odlicni, uglavnom dosta realni. Pozz iz Svedske!!

Sve sto je napisano je potpuno tacno, samo bi hteo da dodam da oni sareni tereni koje je vecina nas videla samo u "americkim pitama" u stvarni stvarni isasvim normalni samo sto rava u stvari nije trava, u stvari jeste trava ali plasticna! Ovog leta sam dosao da radim na J-1 vizu a sledece godine dolazim da odslusam bar jedan semestar, sto nije nikaksav problem! I svima bih toplo preporucio, koji su u mogucnosti, da dodju ovde i vide sta je zivot!!!??
P.S. Probaj u NASOJ divnoj Srbiji da kupis auto sa klimom, centralnom, nabudzenom mjuzom,...posle 15 dana rada!!!???

Hm, zanimljivi komentari neki su totalno za nekomentarisati! Medutim ono sto se vrlo cesto spominje kao negativno na engleskom govornom podrucju jeste ono da vas svi pitaju "kako ste" a da ih to uopste ne zanima ili nedaj boze da im krenes isto objasnjavati. Pa recite mi gde u Srbiji ili bilo gde kad te pita neko onako usput kako si krenes da raspredas pricu o tebi i tvom zdravstvenom stanju. Jednostavno odgovoris dobro ili o.k.i zavrsena prica! Kako svugde u svetu tako i u Kostunistanu.

Izgleda da doticna nije nista videla od Amerike.Zivim u istoj i zasigurno znam malo vise.Da li se ista ikada zapitala,koliko Americke omladine koja ima tako divne uslove,zaista to iskoristi.Pa svaki treci mladi Amer ima dosije u policiji,jer mlade Amerikance u skoli uce kako da zove 911 kad ga roditelji navodno maltretiraju.A istog tog mladog Amera ne uce kako da postuje roditelje.Da li je ista svesna da po velikim kompanijama tipa "Micron" i "HP" uglavnom kao programeri rade Indici,Japanci i Srbi koji su skole zavrsili u svojoj zemlji,a ne Amerikanci.Ima jos puno stvari,ali...Nema kulture u Americi,nema ljubaznosti,nema skrupula...

Zaista sjajan tekst...Mislim da bi nasi ljudi trebalo da razmisljaju o "toj" Americi na pozitivniji nacin, a ne da misle o tim ljudima da su debili...Debila ima svuda po svetu...a samim tim i kod nas:)

@mmm prakticno da sve sto sam mislio da kazem o ovome tekstu, rekla si ti..

“Izlog sarenih slatkisa”

A ono za povratak u Srbiju, sasvim sam ozbiljan. Znam da ce mnogima, na ove moje zadnje reci, od radosti (ili pakosti) “brk zaigrati” (mislim, ko ima brkove a ko nema nesto drugo) ili reci “E tako Vam i treba. Lepo smo vam govorili: Gde cete (grlom u jagode); Sta vam ovde fali (sve imate); Bice bolje (budite strpljivi); Sunce onoga neba (ili kako vec ono ide – sram me bilo, zaboravio si stihove)… itd, itd. Ali NE, oni navalili: Idemo…!; ’Ocemo…!; Bolje je…!; Treba…! I sta bi, sad? A? Eto vam sad ta vasa Kanada! Ko cacka mecku iz rupe je i istera“ Ali, (sad se ja kao pravdam u ovom izmisljenom mi dijalogu) drugarice i drugovi, prijateljice i prijatelji, kume i kumovi - nemojmo tako. Pa zar Vas nikada nije mamio izlog sarenih slatkisa (ili – izlog sa pecenjem – jer nekome pecenje dodje kao slatkis – zna on kome). Pa zar nikada niste imali zelju da u takvu radnju i udjete. ‘Ajde, ‘ajde iskreno priznajte. Sve onako, godinama, iz daleka gledate (na malim ekranima vasih TV prijemnika) tu radnju, ali nikako unutra da udjete (ne moze - treba ausvajs - viza). A mami – onako sarena. Pa sija, sljasti i izgleda bajkovito. Eto zato smo mi i dosli u Kanadu (a i kad smo vec dobili tu priliku, glupo je bilo da je i propustimo - jednom u zivotu). Gre’ota, zar ne ? E, a to sto sad ti slatkisi (ili pak pecenje) i nisu onako lepi, slatki i ukusni (bajkoviti) kao sto su izgledali u izlogu (malih TV ekrana) – to je sad vec druga prica (koju vam pricam). Mi smo probali (zagrizli i pojeli…), te smo sada bogatiji za jedno novo (slatko-gorko) zivotno iskustvo. A da nismo, e… ondak bi se stalno kajali (celoga zivota i mislili: ”ko zna sta smo sve propustil”). I eto - tako je to - nikada zadovoljni (taka nam je i sorta –znatizeljna).

Nastavak na

http://otici_ili_ostati_vs_vratiti_se_ili_ostati.mojblog.co.yu

Ovaj tekst je mnogo dobar i skoro da daje pravu sliku o zivotu na Americkim univerzitetima, ali oni koji se odluce na ovaj korak spremite se dobro psihicki jer cete sigurno prolaziti kroz izuzetno teske trenutke i dolaziti u situaciju da razmisljate da se vratite nazad u Beograd. Ali onda vam kroz glavu prodje koji uzas vas ceka kuci pa onda odlozite to razmisljanje za neku drugu priliku jer ste previse zauzeti sa obavezama na univerzitetu. I tako non-stop razmisljanje, ma vraticu se ja kuci jer mi nedostaje moj Beograd, nase devojke, utakmice Zvezde i Partizana, i evo vec 5 godina je proslo i ja sam jos na Severno-Americkom kontinentu. Samo zadnjih par meseci zivim u Kanadi jer u Americi nisam mogao da ostanem, jer kada sam zavrsio univerzitet dobio sam dozvolu za rad na godinu dana(sa kojom je izuzetno tesko dobiti dobar posao na osnovu koga bi aplicirali za produzenje te iste radne dozvole). Ali da vam kazem samo jedno, Amerikanci su mnogo dobri ljudi i stvarno su mi mnogo pomogli i imam dosta dobrih prijatelja Amerikanaca. A njihove devojke su posebna prica, i za to bi mi trebalo 10 stranica da ih opisem. Samo jedno da kazem, MNOGO vise su srdacnije nego nase. Overall, dosta toga mi se desilo u Americi, i lepog i loseg, ali sigurno mnogo viseg lepog. Bar sam dobio nadu da zivot moze da bude bolji!!! POZDRAV B92-u jer vas citam svaki dan!

sjajan tekst, sjajna prica, zanima me samo ime Univerziteta i ako je moguce njegova wed strana.pozdrav
filip

Amerika - gomila klovnova.

Tekst je odlicno napisan tako da pruza deo ponasanja Amerikanaca i njihove organizacije zivota na pravi nacin. Iako nam je cesto tesko da poverujemo, iz raznih razloga da je zivot u SAD bas takav kako je u ovom tekstu opisan, on je zaista takav.

Ok, tacno je da u Srbiji malo sta funkcionise, dok u Americi, ili zapadnoj Evropi, stvari uglavnom rade. Ali ono sto mi smeta je stil pisanja, tipican zenski pristup, potrosacki mentalitet, teski egocentrizam, the-world-is-my-oyster princip itd... To je tako odvratno... ;o)

Medjutim, Jovana ne pise o kulturnom soku koji Amerikanci dozive ako na njihovo ljubazno "How was your day?" nekim slucajem pocnete i da odgovarate!

Ili o soku (doduse, ne kulturnom) koji trecina americkih studenata dozivi kad shvate da je zdravstveno osiguranje toliko skupo da ga ne mogu sebi priustiti, pa zive bez njega; kao i strani studenti kada shvate da zdravstveno osiguranje koje su obavezni da placaju mogu da iskoriste u vrlo malom broju situacija.
Uzasno glup i povrsan tekst!!!

Tri godine sam u Americi i cim diplomiram idem nazad kuci. Slusajuci vas,pomislio bi covek da je Amerika raj. Pa pobogu,jel pomenuo neko njihov nacin zivota,zivot na kredit,stalno drhtanje od kredita koji pristizu,zivot koji se svodi na rad ,rad i rad. I to sto ti je bakica rekla zdravo kako si u autobusu je samo deo kulture,ne znaci ni u snu da nju to zanima,i to sto ti kazu "Excuse me and im sorry " za svaku bozju stvar ,a ne znas zasto,jer NEMA POTREBE, i to sto je sve toliko formalno u Americi da mi se povraca,niko ne prica sta mislis,zive svoj plasticni megalomansko konzumerski zivot,babe i devojcice od 16 godina voze ogromne dzipove koji trose toliko goriva da je to jedan od razloga sto Amerika ratuje okolo,zbog nafte. Mislim,kad ste vec pomenuli sve pozitivne stvari (od kojih je pola relativno),zasto ne kazete i one ruzne,one zbog kojih se vi kao Srbi NIKAD necete osecati kao kod kuce i uvek ste "f...foreigner". Srbija ima mana onoliko,ali ako imas bar neku osnovu(finansijsku pre svega),mozes se osecati normalno,kao covek koji zivi kod svoje kuce. Imao bih jos stosta da kazem,al ne znam dal ce iko ovo citati. Pozdrav

Posto i sam studiram u Americi,ovo je moj drugi semestar,ovaj clanak me je privukao da ga procitam kao i komentare nekih citalaca.Sve ta ljubaznost je lepa ali veoma nepotrebna i lazna.Verujte mi da ovde umirete na sred ulice ne bi vas niko ni pogledao,jednostavno oni su takva nacija.Slazem se da ima jako lepih faksova i gradova ali to je mali procenat i veoma je tesko za nekog ko dolazi iz Srbije da ode bas na ta mesta.Meni je licno bilo vazno samo da odem u Ameriku,bilo gde ali sam posle pocetnog odusevljenja i sjaja,shvatio da ni Amerika nije ono sto vecina ljudi misli da jeste.Ako zelite da odete na neke vece faksove i u neke velike gradove da tamo studirate i zivot i skolarina ce vam biti mnogo,mnogo skuplji.
Moje licno misljenje je da ako ste imali kuci pristojan zivot,priljatelje i normalnu porodicu da vam ovde nikako ne moze biti bolje nego u Srbiji!Iskren savet:dobro razmislite pre nego sto se odlucite za dolazak u Ameriku,mozda vam je ono sto sada imate kod kuce mnogo bolje i vece nego sto mozete da nadjete u ovoj zemlji.

Ono što SAD najviše nedostaje je temeljiti vojni sukob na sopstvenoj teritoriji. Eh, i da, greše oni koji misle da ovo nema veze sa komentarisanim tekstom.

Zujeviceva, probaj da studiras godinu dana u Podgorici - zanimali bi me utisci kad se vratis. Studije nisu samo logistika, mada jesu i to. Glavno je ono sto se nauci, a to nisi rekla, cak ni sta studiras. Posledica soka? Amnezija?

Ovi sto govore kako je Amerika sjajna i bajna, ne znam u kojoj Americi zive?? Ovde sam vec 10 meseci, kao student na razmeni.. i ne mogu docekati jos ova dva meseca da se vratim kuci. Pocela sam da brojim dane, pre otprilike.. 9 meseci. Da li ja ne vidim stvari o kojima ona prica, ili sam jos uvek puna predrasuda.. ne znam, ali smatram da je naivnost misliti da su svi ti dogadjaji, koji izazivaju sokove zaista tacni!!! Istina je to sto pise, ali to je takva motorika i namesteni kez, da ne mogu da verujem da to nekom moze da prija? Ni malo iskrenosti nema u njihovom 'how are you'!! Samo rade svoj glupi posao 12 sati na dan i nemaju vremena sa svojom decom da provedu. Prave decu da bi ih drugi ljudi cuvali i odgajali, rade za neke avione i kamione u kojima ni ne znaju da uzivaju, rade da ne bi razmisljali, deci ispiraju mozak od trece godine, nemaju pojam sta se desava u Evropi, misle da im je predsednik Bog i Spasitelj, svima vise zastave ispred kuce, kao da svi ne znamo gde se nalazimo.. posle svega toga, jeste istina da su fini i ljubazni, ali su retardirani, predebeli ljudi koji misle da imaju sve, a nemaju nista!!! Jeste nasa Srbija postala losa, ljudi su postali zli zbog svega sto se desavalo, ali kako i nece kada su zrtve prokletih umova.. Nismo krivi sto smo takvi postali. Ali cak i u takvoj Srbiji, hiljdu puta pre bih zivela nego u bolesnoj Americi. Ko nije bio.. nemojte misliti da je ovo neka zemlja iz bajke, ovde se samo puno radi, a nista se nema.. mnogo je kriminala, sirotinje. Ne znam kako ljudi mogu da zive u mestu za koje znaju da je pola u getu, tuzno.. Ovde nisu svi bogati, ja sam za deset meseci bila na vise mesta ovde , nego ljudi koji su rodjeni Ameri. Zapad je truo, treba da se okrenemo na drugu stranu, da ne patimo za materijalnim stvarima.. jer to je jedino sto cete ovde naci. Komsije se ne poznaju, a zive kuca do kuce godinama! Tako da.. istina su ti kulturni sokovi, ali ne iskreni.. izmedju ljudi vlada samo ravnodusnost, kod na bar ima osecanja.. Nekad je to ljubav, nekad mrznja.. ali je ljudsko osecanje! Muka mi je od svega ovde, zivot je uzasan.. i verujte, nema zemlje u kojoj moze bolje da se zivi za manje rada.. od Srbije! Docice i nama jednom dobri dani ponovo i izdicicemo se kao ljudi sto jesmo.. nemamo za cim da patimo. Ko zeli u zemlju gde se vise ne razgovara sa osobom, nego uglavnom sa masinom na svakom koraku.. samo izvolite, ali ja bih i dalje radije neku nadrkanu na kasi koja telefonira. Od dva zla biras bolje! Nismo mi Bogom dani, ali njima nemamo sta da zavidimo, to je sigurno. Glupi su i zato ce propato, vec ih polako prestizu Kina i Indija. Ko moze ziveti u zemlji bez kulture i istorije, izvinjavam se.. kultura im je 'burger and fries', ko moze da zivi u zemlji koja je na izgled otvorenog uma, ali svi se zapravo samo boje kazne ako pokazu svoj rasizam.. ma samo dodjite, ima ovde mesta za sve. Muka mije svega ovde.. Eto, konacno sam se ispraznila! Ako ikad dodjete ovde, pobrinite se da dodjete sa nekim, nikako sami.. inace dobijate neku psihozu sigurno... kao ja..

"...and all of that for only nineteen ninety nine..."....malih zelenih....kad imas kesa, uzivas k'o car

Oh, well. Mala djevojcica prepuna utisaka. Pa to je lepo. Tako i onaj iz Lebana ili Prchilovice kad dodje u Beograd misli kako je ovde raj. Nego, kad si vec tamo, svrati malo do Alabame, Dzordzije, midwest-a, juga... Amerika je sve samo ne gradic izmedju NYC i Bostona. Amerikanci su sve samo ne nasmejani studenti bogatih roditelja. Apsolutna je istina da je sve toliko uredjeno i jednostavno u svim aspektima zivota (rada, studiranja), da budesh u shoku, ali i da posle nekog vremena pocinje da te nervira. Zasto? Pa zato sto je sve robotika. Heeelllooo, how are you? U svakoj prodavnici, u svakom uglu vrebaju ameri nenormalno belih zuba koji se keze i pitaju te kako si. Prirodno? Ne bih rekao. Ima ih prirodnih, ali u manjini. Ali, treba obici sve delove jedne zemlje i upoznati ljude iz istih da bi se dobila neka kompletnija slika o zemlji i narodu. Nije Srbija Beograd. Nije Amerika NYC.

Hehehe, jos jedan licemeran komentar Branke Nicije. Lako je savetovati nekom da studira u Podgorici dok se zivi i zaradjuje u Rimu. Ako neko moze da bira izmedju UofP i recimo UofNM, svakako preporucijem ovaj u Novom Meksiku, a nikako taj u Podgorici. Sto se znanja tice, posto sam bio student i u Beogradu, dobro se secam koliko je ljudi iz CG dolazilo da studira u BGD jer je tamo kao bolje, a opet, koliko je njih iz BGD-a odlazilu da studira u Podgoricu jer je tamo lakse....
Dakle, jos jedan nesuvisli komentar salonskog patriote.

Srbija (i CG) je dobra samo kad se gleda iz velike daljine...

Zivim u SAD vec preko 10 god. i prosao sam kako studije, tako i rad, kako "lepu" tako i "ruznu" stranu Amerike. Rekao bih da je sve u ovom clanku, kao i sve sto sam do sada procitao na ovim stranicama komentara, koliko god kontradiktorno, u sustini tacno. Studentski zivot je jako lep. Narocito na lepim univerzitetima. Cak i u ruralnijim delovima, gde nema nista od civilizacije u okolini univerziteta, ljudi su i dalje jako ljubazni i lepo prihvataju strance (narocito ako su beli!!)

Druga strana studentskog zivota, koju sam takodje donekle okusio, je sastavljanje kraja s krajem, ako nemate punu stipendiju, roditelje koji placaju, ili ako ste recimo post-diplomac koji radi za minimalac da bi se prehranio tokom skolovanja. Da me ne shvatite skroz pogresno. Ima ni taj zivot tako los, jer ipak znate da je privremeno, i da postoji "svetlno na kraju tunela".

Konacno zivot medju srednjom i nizom srednjom klasom (i to sam licno iskusio), koja kako je neko vec prokomentarisao cini ogromnu vecinu stanovnistva, ume biti krajnje porazavajuci. Banalne stvari, tipa voznja neredovnim javnim prevozom po pola sata do najblize prodavnice da bi se kupile namirnice, najmanja bolest (trosak posete doktoru ko nema zdravstveno osiguranje je astronomski) postaju gotovo nepremostive! A interakcija sa okolinom - nula. Jer ta "okolina", odnosno ta srednja i niza srednja klasa, je veoma slabo obrazovana, veoma slabo zainteresovana za bilo sta osim prezivljavanja u svojoj neposrednoj okolini, i veoma slabo informisana. Za primer, ne znam tacno cifru, ali je redi velicine 60% amerikanaca nemaju niti su ikad izvadili pasos! Mnogi nikad nisu napustili, ne samo SAD, nego svoju drzavu!

Moj neki zakljucak nakon svega je da je lep zivot u SAD moguc u odredjenim sredinama i gradovima, gde je stanovnistvo tipicno bogatija, obrazovanije, internacionalnije, itd. I ja zivim u takvoj jednoj sredini, ali naravno, za to je potrebno dosta para, i preko 90% stanovnistva SAD to sebi ne moze priustiti. Ta "lepa" Amerika (a jeste jako lepa) je nazalost jedan mali deo, a bojim se da postaje sve manji i manji.

Samo izvolite sto bi rekao moj otac bujrum,dobro bi bilo da razmisljate o nekom kucnom ljubimcu jer boze moj treba nekad sa nekim i popricati

Tekst je povrsan i naivan,da ne kazem infantilan, pogotovo za nas koji smo bili u Americi, i imali priliku da boravimo u americkoj porodici vise meseci.Davno je receno da privincija nije geografski nego mentalni pojam.I zato je ovo odusevljenje tom godinom boravka u Americi mentalna provincija.I zato me uzasavaju pogrdni komentari o Srbiji, tipa:"Srbija je dobra samo kad se gleda s velike daljine". Ma nije valjda?! Pa, za one koji tako misle, nije steta da ih Srbija vise nikad ne vidi - ali ni Amerika.
Na srecu, vidim i mnogo realnih komentara ozbiljnih citalaca, koji znaju i drugo lice Amerike, koje stoji iza tih izvestacenih osmeha, i tog mahinalnog "kako si" sto je samo kurtoazna otrcana fraza.
Amerika jeste lepa i velicanstvena, ali je to i Srbija; bas kao sto i svaka zemlja sveta ima svoje specificnosti, pozitivne i negativne.

Hehehe, strasan tekst, ne mogu da skinem osmeh s lica! Podsetio me je na moje prve postdiplomeske studentske dane u Americi, ima tome vec dosta godina. Stvarno je sve ovako kako pise u tekstu, ni malo preterivanja. Evo da dodam uspomenu sa moje "orjentacije" (CU Boulder): dakle, ulazi matori profa u amfiteatar da nam odrzi "predavanje" o kulturoloskom soku i podeli tablu na dva dela. Na jednom pise sta je kod Amera dobro a na drugom sta je lose. I onda pozove publiku (nas, pogubljene studente iz celog sveta koji jos ne razumemo ni sta znaci "deductible" kod osiguranja niti koje vrste ski pasova su dostupne sa popustom za CU (ski-U) studente) da navalimo sa pljucom i pohvalama koliko volimo. Da se dakle olaksamo, iskalimo svoj bes i frustraciju americkim nacinom zivota, a mozda tu i tamo nesto da pohvalimo. Koliko pljuvacine, ali one najgore, je tu bilo, ne mogu svega ni da se setim. Na strani "lose" ubrzo nije bilo mesta za pisanje pa je covek morao da pozajmi prostor od "dobro" strane. Profa je sa puno humora i bez ikakvih kompleksa izdrzao svu tu pljuvacinu ljudi koji su kao i ja glavom bez obzira pobegli iz svojih dragih domovina poludiktatorskog tipa. I sve to da bi nam stavio do znanja da to sto osecam je sasvim ok, da treba da se praznimo a ne da gutamo i da ce na kraju sve to doci na svoje. Kao sto i bi.

A kako su godine prolazile, i ja se prisecao tog dana, shvatao sam da smo ovamo dosli sa velikom vrecom predrasuda o zemlji u kojoj su nas primili kao svoje i u kojoj nas svako iskreno uvazava iako o nama nista ne zna. Ne zato sto mu je to posao, nego zato sto mu je to deo kulture. I bilo me malo sramota...

Nije cudo sto mnogi pljuju po ovoj zemlji, a opet, da mogu dosli bi ovamo bez trunke razmisljanja. Zato sve sto mogu da kazem je God bless America....

Mogu samo da zamislim kakav je uzas posle svega toga vratiti se u Srbiju i ziveti okruzen kretenima koji su nam pojeli polovine zivota i nameravaju to da urade i sa ostatkom i truditi se da ne zamrznemo "svoju" zemlju, od koje pamtim samo demonstracije, rat, bombardovanje, nemastinu i inflaciju, gladovanje na prvoj godini faksa, smrzavanje na drugoj, Miru, Slobu i Marka. Kako, neka mi neko objasni ako moze?

Samo za one koji razmisljaju da se isele, ovaj tekst ne vazi za vas. Nije isto biti godinu dana na studijama i ziveti u inostranstvu. Ja sam se uverio u to. Sok je kad shvatis da si otisao i da se ne vracas. Onda zivot nije samo zurka i pocinjes da primecujes da ti neke stvari ne odgovaraju. Nema raja...

Potrosi tatinih ili necijih 60K dobij raspalu BA diplomu i onda se vrati u Srbiju da radis za 500 EUR. To je jedna od verovatnijih perspektiva stranog studenta u razvijenoj zemlji.

Proslog leta dosli mi neki prijatelji iz Francuske.
Naravno da sam ih vodio samo na najbolja (i najlepsa) mesta u Beogradu i Pancevu. Naravno da sam pozajmio neku lovu da bi ih kao covek izveo na klopu u neki rastoran u Skadarliji. Naravno da smo prosetali Knez Mihajlovom. Naravno da su odusevljeni lepotom nasih devojaka. Naravno da sam im pokazao Hram Svetog Save. Naravno da su se usikali i osetili cari nocnog zivota u Srbiji. Naravno da im je sve ovde jeftino i da su trosili onoliko koliko sanjamo. Naravno da su sa cudjenjem gledali u neka vozila na nasim ulicama (jugice, keceve itd.). Naravno
da su naucili nase pesme i psovali na nasem jeziku. Naravno (barem ova ekipa koja je bila) da su odusevljeni tim cudnim lepim pismom tj. cerilicom. Naravno da ih je zanimala istorija i da su obisli Generalstab. Naravno da sam im objasnio da smo mi dobri momci......A sta se onda desava.
Nikada mi nece biti 100 posto jasno zasto su ljudi odusevljeni toliko nasim podnebljem. Pitaju me "kako to da su ovde ljudi uvek nasmejani" ? Kazem, "takav smo
narod" (a u stvari smo malo krcnuli pa se smejemo od muke).
Pitaju,"kako to da su svi tako ljubazni"? Kazem takav smo narod ( a u stvari, zeljni smo stranaca, jer nas njihovo prisustvo cini delom sveta). Pitaju "kako to da se ovde tako mnogo i dobro jede". Ja im kazem da smo takav narod (a u stvari oni ne znaju da sam pozajmio kes da bi smo se bas tako razbili od klope u Skadarliji). I tako oni pitaju, ja odgovaram. I sve im se cini idealno I sve im je lepo, ali tako je zato sto im pokazujem samo ono sto zelim. U svakom slucajnu, na aerodromu pred odlazak, rekose mi da nikada nisu bili u zemlji kao sto je nasa i nikada nisu videli ljude kao sto smo mi. Oci im kolutaju od gomile dobrih utisaka a kez od uveta do uveta.
I odose oni....I ko je sada ovde lud ? Ja bih tako voleo da obidjem Pariz, Lion...oni zovu, kazem doci cu, a znam da mi treba jedna inekcija tipa"udjes izadjes i gotovo". Ipak, nije da mi nije jasno. Uvek zelimo nesto sto neko drugi ima. Zelimo da idemo negde gde neko drugi zivi. Zelimo da zivimo kao sto neko drugi zivi. A ti drugi ...? Oni hoce nesto sto imamo mi....I tako prica se vrti u krug. Svako zivi u svom vremenu u svom gradu u svom okruzenju sa svojim priajteljima. I onda ti dosadi. Pa vidis nesto drugo i zaljubis se u drugaciji zivot.
Jedno vreme si opijen i ne zelis da mislis o svom dotadasnjem zivotu. Ali opet dodje period kada hoces ono staro i tako u krug.
Mi hocemo luksuz zapada, oni zele srdacnost istoka. Mi hocemo organizovanost zapada, oni hoce haos istoka. Mi zelimo zakone evrope, oni zele neobaveznost balkana. I sve tako u krug. Mi zelimo malo njihovog nacina zivota a oni bi, malo naseg. I tu nema kraja.
Tako je i sa tom Amerikom. Sa tim univerzitetom. Uzivao sam u prici. Lep stil, covek se zanese i vec dozivi i sebe tamo. Ali nije samo taj univerzitet zivot. Ima ga i drugde samo ga ne vidimo jer sve gledamo u luksuzu, a kunemo se da nije sve u kesu. Odajem im priznanje za organizovanost, ali…
Ja jos jedem gloginje zbog vecere u Skadarliji, ali sam se tako dobro proveo.
Ko zna mozda vidim Lion i Pariz uskoro. Mozda vidim Ameriku. I siguran sam da cu hteti nesto njihovo, zavideti im na necemu, zeleti nesto…Ali nije samo jedno mesto zivot.
Najbolje je biti turista. Svugde podjes ali svojoj kuci dodjes. Jer….Ne znam da li znate, ali Menhetn, za one koji ne znaju to je najekskluzivnije deo Njujorka, dakle taj Menhetn ima telefonskih prikljucaka koliko I cela Afrika. Da da, cela Afrika.
Nije bas da je Srbija dno. Jeste da nam treba mnogo sto sta, ali… Neke srednje skole u USA imaju detektore za metal….

Sve je super kad je super.
U Torontu sam skoro cetiri i po godine.
Kada sam stigao i bio u "honeymoon fazi" pitao sam jednog naseg coveka kakav je zivot u Torontu.
Odgovor koji sam dobio pamticu do kraja zivota jer je 100% istinit.
Odgovor je bio "Kao kad vozis biciklu, dok okreces pedale sve je OK"
Problem je u tome sto je vrlo tesko okretati pedale celog zivota.
Autorka ovog teksta je kako vidim bila godinu dana na bicikli a neko je drugi okretao pedale.
Takav zivot je svuda divan (pitajte srpske politicare i pink zvezde, reci ce vam takodje da je zivot divan)
Zasto.
Zato sto zivot i jeste stvarno divan kada drugi okrecu pedale.

Interesantan tekst, jos interesantniji komentari. Za pocetak bih rekao da je odsustvo nekog analitickog pogleda veliki nedostatak ove kratke price i da mislim da ako se vec pise nesto za "siroke mase" treba stvari sagledati malo sveobuhvatnije.

U Americi sam proveo godinu dana u srednjoskolskom periodu i smatram to jednim od najlosijih perioda svog zivota. Svako stvari prozivljava na svoj nacin, i mislim da nije ovde spomenuto, postoje ljudi koji se nikad ne izbore sa tzv. kulturnim sokom.

U medjuvremenu sam zavrsio u Svajcarskoj, gde zavrsavam doktorske studije. Jos sredjenije od Amerike, jos cistije, i isto tako nasmejano. Mirna i bezbedna egzistencija.
Ali ipak, vecina stranaca ovde se oseca kao "zarobljenici u raju".
Svako za sebe treba da odluci gde mu je bolje. Jednostrane price o inostranstvu i kritika Srbije se mene ni malo ne svidjaju.

Da skratim pricu, voleo bih da mi ovde na semaforu sviraju jer nisam krenuo "0.01s posle zelenog" (da iskoristim deo jednog od komentara ovde), nego sto mi sviraju i mrsko me gledaju jer nisam ugasio motor auta za 30 s koliko traje crveno.

Tekst je mladalacki optimistican i jako povrsan. Ja u Americi RADIM i imam malo drugacije misljenje. Studiranje je sjajno ali dok to placa neko drugi. Da BU dobija od svakog studenta 30K dolara godisnje plus milionske donacije verovatno bi besplatno delili USB kartice i jos mnogo stosta. Obrazovanje u Americi je industrija i to jedna od najprofitabilnijih. To je samo odnos prodavac-kupac i sve se vrti oko novca. Americka inteligencija vec godinama vodi debatu i kritikuje obrazovni sistem. Osnovne zamerke, neznanje koje se dobija na kraju, cena i samim tim zatvorena vrata za hiljade i hiljade mladih Amerikanca. Vecina Amerikanca pozajmljuje pare iz banaka za finasiranje studija i zavrsava sa ogromnim dugom na kraju za koji ne vazi bankrot i mora se vratiti u odredjenom roku. Posle ako si srecan naci ces posao i ne dobijaju svi zaposlenje odmah posle faksa! Direktno zaposlenje dobija samo desetak ljudi sa jako dobrih univerziteta i visokim prosekom. U medjuvremenu gledas sta se desava oko tebe pa te materijalan svet sve vise obuzima, kupis auto, plazma TV, i gomilu nepotrebnih stvari. A onda si upecan, sistem te ima u saci i prikacen si na njihove uredjaje za odrzavanje u zivotu. Imas dug koji postaje sve veci, trosis sve vise, zdravstveno osiguranje (gde ce te doktor seci ne zato sto je to stvarno potrebno nego zato sto ce inkasirati nekoliko desetina hiljada od toga), radis najmanje tri meseca za drzavu (porez). Gotov si i povratka nema. Deo si potrosackog drustva koje radi 1800 sati godisnje u poredjenju sa razvijenom Nemackom gde ljudi rade 1400 sati godisnje. Sve to sa stresom 24/7 jer te sef moze sutra otpustiti bez objasnjenja a ti imas racune koji dolaze svakodnevno.
Zato su moja omiljena pitanja, za ljude kojima je novac bitan, koliki je tvoj "net worth" na kraju, i za one druge, da li si srecan. Pustimo sarenu lazu po kojoj ti primas 50K pa ti se onda oduzme 30% poreza, pa recimo hoces auto jer jelte ti zaradjujes dobro, cena XXX PLUS 10% poreza. Uradi osnovnu matematiku pa vidi gde ti stvarno jesi, koliko te je tu neko zeznuo i da uglavnom imas iskrivljenu sliku o svom i drugim zivotima. Prosecan dug u Americi na samo kreditnim karticama je 40K ne racunajuci kuce i stanove od nekoliko stotina hiljada. Moze vam biti jasno kako se onda finasira amricki san. Nista drugo ne preostaje nego da sljakas do svoje 75e ako je moguce. Za vas koji ne znate, Amerika nije "Wall Street", prosecan godisnji prihod bracnog para je 36K godisnje. Sa cenam stanovanja, osiguranja, mozes se odmah pripremiti na jako skroman zivot i gomilu kreditnih kartica. Zato Ameri i ne putuju. Odlazak za vecinu njih u Evropu recimo, je jako jako skup! Dobro je da svako ima svoje misljenje ali izadjimo iz kutije i pogledajmo bolje svet u kome zivimo. Srbija nije trula kao sto neko rece! Beograd ima vise duha nego sto sam to osetio u tri zapadne zemlje u kojima sam ziveo poslednju deceniju (vrlo pristojno kao inzenjer). Putovanja postoje da bi se ti jednog dana vratio odakle si krenuo sa istinskom spoznajom da je to najlepse mesto na svetu!!!

Ovo je jedan vrlo naivan pogled osobe koja nij evidela mnogo ni evrope ni amerike. Na fakultetima po Evropi i Americi sam proveo proteklih 12 godina i stvari su daleko od tako zlatnih kakvim su predstvljeni u ovom tekstu. Obisao sam mnoge americke campuse od Berkeley, Caltecha, Yale-a, Harvarda, NYU-a ... i stvari su daleko od toga kako su predstavljen u ovom textu. Da ilustrujum to sa nekoliko primera.


1. Propagnda je cudo. Kada gledate na TV-u Baywatch, mozete da primetite da se Pamela Anderson brcka u Pacifiku. Koliko je ta predstava lazna najoblje je ilustrovana cinjenicom da je Pacifik mnogo hladan i da je kupanje prakticno nemoguce za normalne ljude u gotovo citavoj Kalifroniji (izuetak su par plaza u okolini San Diega).

2. Skoro svi iole noviji automobili u americi kada se upali motor vrata se automatski zakljucavaju. To nije slucajno. Stopa kriminala i kolicina beskucnika su porazavajuce. Hodati ulicam San Francisca ili LA-a je skoro nezamislivo posle 11 uvece posto cete verovatno biti jedina osoba koja zaista ima kucu a nalazi se na ulici (sem u vrlo ogranicenim delovima tih gradova).

3. Cak i ti divni kampusi su krajnje ne bezbedni uvece. To je najbolje docarano time da na svakih 50-ak metara unutar gotvo svih veciih kampusa postoje S.O.S telefoni, to nije slucajno. Svaki veci Kampus, cak i oni sa bogatase poput Yale-a imaju nocno obezbedjenje koji prate osoblje koje ostaje do kasno uvece do kola kako ih neko ne bih napao.

4. Bezbednosnu situaciju najbolje docarava podatak da u americkim zatvorima ima vise zatvorenika nego u citavom ostatku sveta.

5. 30% beskucnika postali su beskucnici tako sto su se ili oni ili neki clanovi njihove porodice razboleli i oni nisu bili u stanju da plate medicinske troskove.

6. Amerika ima i duplo vise dece po glavi stanovnika od Evrope. Posle nekog vremena covek se zapita pa gde su sva ta deca, posto je decu zaista skoro ne moguce videti na ulicam, trznim centrima i sl. Odgovor je u kucama - bezbednosti radi.

7. Kada vas neko pozove da dodjete na palacinka party izmedju 14 i 16h to znaci da treba da dodjete u 14 a odete u 16h. Toliko o gosoljubivosti.

Sve u svemu Amerika je sada sto se drustvenog uredjenja tice tamo gde je Evropa bila pre mnoggodina - u feudalizmu, samo pomereno u vremenu. Amerika tek treba da prodje kroz renesansu i humanizam. Nejednakosti i kontrasti su uzasni. Iako sam tamo bio deo viseg sloja takve stvari me bole, ali na zalost vecina ne misli tako. A osoba koja je napisala ovaj tekst i kojoj su zgrade u americi divne treba da poseti Pariz, Lisabon, Madrid, Barselonu, pa i Beograd i te uglavnom drvene gradjevine izgledat ce joj kako kulise za los film B produkcije. I kada uporedi Pariz, Barselonu ili Madrid sa bilo kojim americkim gradom bice joj jasno zasto su gradovi u evropi stari 1500 godina. U americi prica o tri praseta bi trebalo vise da se prica deci i da prestanu da grade kuce od drveta :) stete od uragana i pozara bi bile manje a i sacuvali bi vise suma.

Moja cerka je diplomirala 17 decembra 2004 u Micigenu-SHU. Pocela je da radi 11 januara 2005 u Toledu,Ohajo.Udala se je za kolegu sa fakulteta amerikanac(belac).Ovo bi bila informacija bez znacaja-da me po povratku u Bg nisu svi pitali iskljucivo to.Udala se, sigurno je crnac.Ne kazem ja.Onda meksikanac.Ne belac, amerikanac, kazem ja.Sigurno nas covek.Opet ne, odgovaram, amerikanac cije si prababe i pradede rodjene u SAD.Daljih pitanja uglavnom nije bilo.Samo najblizi prijatelji su se interesovali kako je zavrsila univerzitet,kako joj je na poslu i.t.d.Graduation day je bio osmog maja.Da li treba da kazem da sam bio prisutan, usput, da sam upoznao sve cerkine profesore, dekana i predsednika univerziteta.A moja zena se je cak i slikala sa njima.Sumnjam da je ijedan student bilo kog fakulteta na ovim prostorima upoznao licno svog dekana,osim ako mu u nekom ranijem periodu nije bio profa.Inace upoznao sam i cerkine kolege sa posla kao i komsiluk.Svi su vrlo prijemcivi za razgovor na bilo koju temu i uopste nisu neki cutljivi i odbojni,kako ovde pricaju o amerikancima.Naravno to je moj utisak o tom svetu. Porediti zivotni standard nas i njihov je glupost.Zato cu to izbeci.Ali imam savet za sve nezadovoljne ljude.Ne sedite u Americi i ne patite se tamo.Za Srbiju ne treba viza.Gospodjici ili gospodji koja Ameriku naziva svakakvim imenima pa i"velikim bratom" samo cu reci ovo.Erik Bler alijas Dzordz Orvel taj izraz je upotrebio za SSSR.Kao mlad komunista otisao je u Rusiju i bio ne malo iznenadjen onim sto je video tamo.Posle toga su dosle knjige koje je napisao.To pise u knjigama samo ih treba procitati.I na kraju Amerika je sjajna a sto nekome ne odgovara tu se nista ne moze.A mozda i moze probajte na nekom univerzitetu u Rusiji.Kada diplomirate tamo cete sigurno dobiti i posao.Nadam se bar,pozdrav svima Beli

Amerika - gomila klovnova.

Jovana, sjajan sjajan clanak!

Hell yeah, Ne kulturoloski sok nego prolazak kroz STARGATE NORTH AMERICA, ali sve ima svoje lice i nalicje i to se da shvatiti posle odredjenog vremene, sve u svemu barem po inerciji znas da na kraju sve te frke ceka neki bolji zivot u kome nece postojati pitanje ne kako uspeti vec kako preziveti.
POZDRAV SA PRELEPOG UNIVERSITY of BRITISH COLUMBIA-VANCOUVER.

Ovo je zaista bio interesantan clanak. Porijeklom sam iz BIH, a u Americi zivim vec 8 godina. Iako sam u Ameriku dosao sa statusom izbjeglice, mogu vidjeti puno slicnosti u vezi tog famoznog culture shocka.

Nadam se da ces imati prilike da ponovo odes u Ameriku koja je kakva je da je ipak jedno od rijetkih mjesta gdje 'odgovarajuca' nacionalnost i vjeroispovijest nisu odlucni za neki normalan zivot. Iako je ovdje puno toga otkaceno; covjek prosto mora biti luckast da ne poludi, slazem se u potpunosti da je svestranost ovdje izuzetno cijenjena i osjecam se slobodno --- jednostavno mogu biti sta hocu, raditi sta hocu dok god to ne ugrozava ostale.

Dobro, pa i nije toliko losa ta Amerika :)

Bas lepo. Uostalom, USA je i cuvena po univerzitetima i studiranju. Zelela bih da jednog dana svoju cerku posaljem na studije na jedan takav univerzitet, makar na godinu dana. Ali da se vrati...

Jovana zasluzuje jos jednu stipendiju. A ovaj tekst da preuzme uredjivacki kolegijum godisnjeg izvestaja njene skole u Americi i stavi ga na primereno mesto.

Super text, fino sam se nasmejao primerima nazvanim shok#1,2,3,4 :).Uvek sam se pitao shta to u ovoj zemlji znachi rech "normalno" jer vaspitan sam da budem takav ali se jednostavno slabo uklapam..(to je ono kad okolina kaze super je on momak,malo chudan ali dobar je..)

Divan tekst...a ja se osecam prazno zbog bolne istine - ne samo univerziteti - sve je trulo u drzavi srpskoj...

Kulturni sok postoji!

2001 sam bio u juznom delu Nju Dzersija, u okviru progama "radi i putuj", kao i veliki broj studenata iz nase zemlje, ali i ostatka evrope i sveta. Da podvucem, nisam bio na skolovanju (tad sam zavrsio cetvrtu godinu studija u Beogradu), vec sam isao da nesto zaradim i posle novac potrosim na proputovanje Amerike. Svet na koji sam naisao nema nikakve veze sa svetom opisanim u tekstu iznad, sem mozda dela o profesionalnosti vozaca autobusa. Dakle, postoje dve ili ko zna koliko SAD. Odsustvo interesovanja za nesto drugo sem lokalne zajednice i opste kulture kod pripadnika nizeg i srednjeg sloja (koji predstavljaju ubedljivu vecinu SAD) je zapanjujuce. Bar 30-40% ljudi koji zive stotinak kilometara od NYC nikad nisu bili tamo. Filtriranje informacija u medijima je nesto ocekivano, ali u toj meri... Cak i NYC nema sta da trazi u poredjenju sa bilo kojom evropskom metropolom (da i NYC je Amerika, bez obzira na mit da je nesto posebno) po pitanju informisanosti stanovnistva i svesti o svetu oko sebe. Naravno nije sve crno, samo imam primedbu na ton teksta i negiranje kulturnog soka jer ON POSTOJI! Razlog je cinjenica da sam ga je preziveo. Nije u pitanju nostalgija, jer sam putovao mnogo puta pre ovog iskustva, cak i bio u SAD i Kanadi nekoliko godina ranije u trajanju od mesec dana. Razlika je sto sam tada bio turista, a sledeci put sam tamo ziveo i radio. Pri tome nije problem raditi u Americi, jer je sve dobro organizovano cak i kad radis na najmanje placenim poslovima, vec u odnosu prema okolini. Moj zivot (pratio sam desavanja u svetu, zavrsavao sam studije, video nekoliko kontinenata, bio sam radoznao i zeljan novih iskustava...) i zivot Amerikanaca iz Nju Dzersija imali su veoma malo dodirnih tacaka. Osecao sam se izolovano uprkos vedrim licima lokalaca koji su me okruzivali. Nije bio u pitanju njihov odnos prema meni, vec moje subjektivno osecanje nepripadanja i nemogucnosti da sagledamo stvari iz slicnog ugla po vecini tema kojih bi se dotakli. Da ne bi bilo zabune, nisam se svadjao i raspravljao sa ljudima, vec je rec o razlicitim dozivljajima istog. Naravno sok nije paralisuci i neizleciv, ali je realan! Tu recenicu o postojanju soka, procitao sam i ja u uputstvu koje se dobija u turistickoj agenciji koja organizuje program, bez posebnog registrovanja kao nesto sto ce mi biti od znacaja. Ne znam da li neka priprema za to i moze da postoji. Nisam osoba sklona depresiji, vec naprotiv veoma stalozen, samosvestan, vedrog duha, bez velikih briga u zivotu. Cak je i ovaj put bio mala promena i avantura, a ne potreba. Zakljucak: kulturni sok postoji, i moze se desiti i u sredini koja nije na prvi pogled radikalno drugacija od licnog okruzenja. Nisam pricao o zivotu na Tibetu.

Ako ovo nije dovoljno, mozda kao dokaz moze posluziti cinjenica da se upozorenje nalazi u uputstvima stampanim na engleskom, u SAD. A tamo gde je sve SOKANTNO dobro, to sigurno nije slucajno!

Hvala Jelena! Zaista divan članak.

Lep tekst o Jovaninoj Americi. Ovo je njena perspektiva i njeno iskustvo: podelila je sa nama svoje vidjenje Amerike, nije zelela da nam proda Bozju rec ili svoj licni dozivljaj predstavi kao jedinu istinu. Ne vidim zasto u poredjenjima potezati Lebane i Alabamu, zasto dokazivati da u SAD pored cveca ima i smeca. Kao da i sami niste videli da su Pirot i Subotica, Novi Sad i Kragujevac, Egzit i Guca, Knez Mihajlova i Pinosava razlicite price o Srbiji. Ovo je Jovanina prica o Americi, dosta lici na moju (davniju i kracu). Ameriku ce mnogi da vam i slade i gade ali ona je na svaki nacin fascinantna.

Super text, fino sam se nasmejao primerima nazvanim shok#1,2,3,4 :).Uvek sam se pitao shta to u ovoj zemlji znachi rech "normalno" jer vaspitan sam da budem takav ali se jednostavno slabo uklapam..(to je ono kad okolina kaze super je on momak,malo chudan ali dobar je..)

Za mene je sok bio sto su vozaci autobusa i studentkinje, neke su izgledale kao da imaju 15 godina.

@ branka nicija
nicija, ne znam kako vas posle onoga na blogu biljane srbljanovic nije sramota da stalno merite nivo serbskih krvnih zrnaca (uglavnom pomocu prezimena i daljih rodjaka) nekome cije misljenje (a ne poreklo) treba da kometarisete. http://blog.b92.net/node/1336
kakva zatucanost i uskogrudost. steta za vas.

A da li znate da ljudi u NJujorku cekaju autobus u koloni jedan po jedan? Vozac otvara uvek samo prednja vrata i ljudi polako ulaze bez guranja i svadje. I svi placaju kartu na ulazu (ustvari provuku unapred placenu karticu kroz skener)! Sokantno, zar ne?

Pa otprilike je tako... S tim sto bih dodao da "honeymoon" faza obicno traje po nekoliko godina (neki put i par decenija), a ne par meseci. I da se sve dozivljava drugacije zavisno od toga da li ste otisli negde privremeno ili ste otisli u nameri da tamo negde gradite novi zivot. Jeste, super je to sto su svi ljubazni, smeju se i pitaju vas kako ste (nedao bog da uzmes stvarno da objasnjavas, pitace te da li si normalan). Te male stvari zaista prijaju, narocito dok se ne naviknes i shvatis da je to samo deo folklora, uobicajenog protokola, kao sto je u Srbiji normalno da ti trube na semaforu i psuju te ako ne krenes za 0,01 s nakon paljenja zelenog. Kada se naviknes na folklor (bilo americki ili srpski), verovatno ti ni jedan ni drugi ne znaci nista posebno. Ono sto medjutim itekako znaci, to je sto u takvim zemljama ne moras da brines za egzistenciju. Znas da ces dobiti mesto na drustvenoj lestvici u skladu sa svojim kvalitetima i sposobostima. Ono koje ti realno pripada. Znas pravila igre i kako sistem fukcionise. Znas da imas hiljadu mogucnosti i da samo od tebe zavisi da li ces uspeti ili ne. Ne moras da budes "guzonjin sin" da bi dobio mesto koje zasluzujes, ne moras da molis razne mediokritete da rade svoj posao, da podmicujes lekara da bi ti dao anesteziju pre operacije, i sto je mozda i najbitnije, barem za psihicko zdravlje, ne moras da gledas poplavu kretena koji su se najeli, napili, napunili dzepove, unistili sve oko sebe, i fino im je, a bogami se (ponovo) bave i politikom, a zasto i da ne, jer vide da bi bili jos veci kreteni kada ne bi nastavili da rade ono sto su godinama nekaznjeno radili. Ne moras da se izlazes toj vrsti razarujuce filozofske dileme, da se pitas ko je tu lud a ko zbunjen, i da li si ti zapravo super-kreten sto nisi deo tog mehanizma, sto ne umes da muljas i sto ne mozes da se uklopis u ta balkanska pravila, i sta to sa tobom nije u redu pa ti hoces samo da radis svoj posao i da te boli uvo za sve ostalo. I onda lepo odes tamo negde, medju ljude koji rade svoj posao, koje boli uvo za sve ostalo i koji nemaju pojma u kom delu Oklahome se nalazi ta tvoja Cehoslovacka. I dobro ti je. Boli i tebe uvo, zivis, radis svoj posao, zezas se, i verujes da si srecan. Skoro da i sam zaboravis odakle si. Ali ti jednog dana, ipak, bude malo krivo, jer kreteni su pobedili, sa svojim kretenskim pravilima. I pitas se gde su ti prijatelji sa kojima si odrastao, da li su ostali sa kretenima, ili su im se pridruzili, ili su pobegli od njih, kao i ti...

Potpuno veran clanak. Samo da se zna da nestro slicno postoji u bliskoj nam Bugarskoj i zove se Americki Univerzitet u Bugarskoj. Pogledajte www.aubg.bg

Simpatican i romansiran clanak, koji naravno ne pretstavlja nikakav reper niti korisno stivo nekome koga zanima svakodnevni zivot u Americi izvan kampusa i univerzitetskih centara. Uostalom u krajnjoj liniji to i nije namera pisca, tako da moje opaska nije kritika.
U svakom slucaju lepo je da ljudi izlaze iz Srbije, i dozive nesto novo i drugacije.

Sjajan chlanak! Uzivala sam dok sam ga citala...Bilo bi lepo da se i nasi profesori odreknu tog ex-katedra stava i da konacno pocnu malo da brinu i o studentima, da konacno pocnemo da imamo literaturu, a ne bledo fotokopirane beleske. Ali nazalost kod nas na fakultetima uopste ne postoji spremnost za promenu, na mom faxu nemamo cak ni osnovne higijenske uslove(npr. toaleti su jaaaako zapusteni, o sapunu nema ni govora), a masazi ni ne razmisljam!:)))

nikako kulturoloski, eventualno kulturni.
kulturologija i kultura nisu bas isto ;)

"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu..." Zvuci poznato, zar ne? Zasto uopste komentarisemo ovakve tekstove, napisite jednostavno svoje iskustvo ukoliko ga imate ili ne pisite nista ukoliko niste isasli iz Srbije. Srbija ima istoriju, i to kakvu!!! Nismo mi krivi sto smo oduvek bili "pozeljni" a uvek nam se to obijalo o glavu, i uvek smo birali pogresne ljudi ili ih mozda i nismo birali jer nas nije bilo briga a sada nam je sve "trulo". Treba Srbiji vremena da se oporavi od mnogih uticaja koji su nas i doveli do toga da budemo "zemlja seljaka". Kultura je osnov svega, a Srbija to nema. A sto se tice Amerike nije sve tako lepo. Lepo je kad dodjete, pa su svi nasmejani za razliku od nasih ljudi. Ali zamislite da se nama nije desavalo sve ono pocev od '90-ih, pa ja sam sasvim sigurna da bi i mi bili jako veseli i nasmejani i druzeljubivi i putovali bi i ne bi brinuli o egzistencijalnim problemima. Koliko samo o ovome moze da se pise, ja zaista ne vidim kraj. Zivim i studiram u Americi vec godinu dana, i kroz sve ono opisano u tekstu sam prosla, ali volim Srbiju i nadam se i svakog dana razmisljam o tome da ce jednog dana biti bolje jer zelim da se vratim, ali ne sada, ne jos uvek. Ja i moj verenik smo na postdiplomskim studijama (biologija i fizika) na velikom univerzitetu u Teksasu, i sa nasim stipendijama zivimo odlicno, a zamislite kada radite u Americi i primate najmanje duplo od onoga sto mi sada imamo. Ja sam bila pod utiskom od prvog dana u Americi i kad sam posle sest meseci otisla kuci da vidim roditelje, sestru i sestrica koji se rodio tri nedelje pre mog dolaska u Ameriku, ja sam bila toliko drugacija od svih ljudi u Srbiji i to samo zbog uticaja Amerike. Sve je u nama, u nasem razmisljanju, nasim stavovima i predrasudama ma koliko mi negirali da ih imamo i da smo napredni, otvoreni. Jedan dobar savet za sve filozofe u Srbiji a koji se ovde jako dobro pokazao i "sprovodi" se verujem decenijama je: radite i ne razmisljajte puno jer vam to oduzima energiju i volju i novac, trazite gde god mozete da odete iz Srbije da zaradite za sebe i svoju porodicu jer imate jedan zivot da prozivite onako kako vi to zamislite a ne "kako je sudjeno", ne pravite duge pauze u radu jer je tesko vratiti se u formu. I druzite se puno sto meni jako nedostaje ovde...
Cheers!!!

U SAD-u sam ziveo gotovo 13 godina. I za sve one koji se dive ovom tekstu i sanjaju da i sami podju tim putem...kada (recimo) Svedjanin dodje na studije u SAD, i on moze biti pod kulturnim sokom!
Ne zato sto "sve je trulo u zemlji svedskoj", vec zato sto su SAD vrlo razlicita drzava i drustvo od one iz koje potomak Vikinga dolazi.
I ja sam se nakada "palio" na "sarenu lazu" zvanu SAD, a danas , kad' me pitaju: "pa kako je tamo", odgovaram: "losije nego sto se nadas da jeste; bolje nego sto se bojis da moze biti".

Neverovatno. Upravo sam tamo na postdiplomskim studijama i citam ovo. I meni se to isto desava ovih dana. I mogu vam reci da je osecaj zaista poseban. Da, covek se brzo navikne na dobro pa brzo zaboravi odakle je dosao. Istovremeno sam jako srecna zbog lepih stvari koje mi se desavaju, i veoma nesrecna jer ne mogu da shvatim zasto u svojoj zemlji ne mogu da zivim kao normalan covek. Zao mi je sto vise nasih ljudi nema sanse da dodje ovde i da se uveri sta je zivot dostojan coveka. Naravno, na ukupan dozivljaj utice puno stvari. U svakom slucaju ovakav poduhat preporucujem svima.
Pozdrav iz New Jersey-a

Za pocetak, Jovana, zeleo bih da ti cestitam na dobijenoj stipendiji i stecenom zivotnom iskustvu.

Imao sam nameru da napisem poprilicno dug komentar, ali mislim da bi trenutno najbolje bilo da vam svima uputim pozdrave iz vecito suncanog Kolorada i da autoru teksta porucim - You still have a lot to learn, young grasshopper.

Drago mi je da idealizam jos postoji sto se vidi iz gorenavedenog utiska iz "malog gradica izmedju Bostona i Njujorka". Dobro, to i ide sa godinama autorke, jel' tako?

Lepo bi bilo da Jelena nadje vremena da vidi i ostatak Amerike. Iz licnog iskustva (ziveo sam na Jugu, jugoistoku, severoistoku i zivim trenutno na severozapadu iste) na zalost ne mogu da kazem da je sve bas tako.

Koliko dobrog - toliko i loseg. Zavisi samo koliko imas para jer cela zemlja tako funkcionise. Ako imas love dobro je, ako je nemas bolje ti je da zivis u Kanadi.

Da ne pominjem zdravstveno osiguranje, kriminal i ostalo.

I naravno, poseti Jelena Dzordziju, recimo, (tamo sam ziveo), izaberi malo mesto, Savannah je jako lepa (preko godinu dana bio tamo) pa vidi kako se zivi. Bilo da si beo bilo crn. Sa i bez para.

Probaj Vicitu u Kanzasu, Albukerki, Nju Meksiko, ma sta pricam, probaj neki od gradica izmedju Nju Jorka i Bostona, i tamo imas sve to sto i na Jugu.

I to su ti kulturni sokovi, takodje. Samo manje prijatni. Zavisi samo da li hoce covek da zivi sa time ili ne. Ako se pomiris (kao ja) onda je OK.

Inace krene da te dira sve oko tebe i ne valja. Moje je iskustvo da su poprilicno isprazni, na zalost. Nisu obrazovani, generalno ne znaju nista vise od svog dzepa, crkve i glavne ulice.

To je Amerika, a ne Univerzitet. U principu su Univerziteti uvek mesta gde sreces ono sto je kod nekoga najbolje pa se to i tebi desava.

Daj Boze pa ces posao dobiti u Americi. Zeleo bih da vidim kakav ces "kulturni sok" tada doziveti.

Ovo nije raj na zemlji, tako nesto ne postoji. A sto onaj rece "God bless America" - to je mozda OK za njih (i za tebe ako primis drzavljanstvo).

Nama ostalima ostaje da jurimo pare kao hrcak u onoj trckalici jer ako stanes ode sve.

Hm, kakva slucajnost..upravo dok citam ovaj tekst provodim svojih prvih petnaestak dana na post-diplomskim studijama u Svedskoj i moram da kazem da su stvari gotovo identicne (fini i NORMALNI ljudi, nema poziranja i foliranja, uobrazenosti i arogancije, ''vrednosti'' tako tipicnih za nasu lepu zemlju - odite u neki od famoznih beogradskih nocnih klubova gde ljudi izlaze da gledaju dr. ljude i da budu vidjeni compared to parties na Zapadu gde ljudi izlaze da se zezaju - visok standard, itd. itd.)Medjutim, moram da kazem da nikakav kulturoloski sok nisam osetio - imam utisak da cura nije mnogo putovala pre ovih studija - jer sam imao srece da sam stvarno dosta putovao po Evropi ovih poslednjih 5 god. (od seminara do klasicnih turistickih putovanja) tako da sam, uz poneko iznenadjenje, sve ovo i ocekivao..pravi kulturolski sok sam doziveo kad sam otisao na obicnu ekskurziju u Budmpestu, par meseci posle bombardovanja '99. E, mozete da zamislite tog soka!! Komentari su odlicni, uglavnom dosta realni. Pozz iz Svedske!!

Imao sam priliku da srednju skolu zavrsim u Americi, ziveci kod amerikanaca u porodici kao student na razmeni... Koliko dobrih, toliko i losih strana o toj USA, ali sve u svemu pozitivno misljenje i jedna potpuna mogucnost da se tamo nrmalno zivi. Nedostatak je sto im je mentalitet takav da pitanje "Kako ste?" predstavlja samo kurtoaziju a ne i pravo interesovanje, i sto vlada opsta nezainteresovanost i otudjenost ljudi. Ali zato je plus ziveti u jednoj normalnoj zemlji, gde se svakom nudi i daje koliko vredi, i gde je svako krojac svoje srece.
Mozda zvucim maliciozno, ali nije US za svakoga. Ako idete tamo sa ciljem da se zaposlite za minimalnu platu, naravno da ce vam zivot tamo biti nocna mora. Ali ako idete tamo sa diplomom fakulteta, ili je, jos bolje, tamo i dobijete, za vas je zivot u startu neuporedivo bolji...
I niko vam nece suditi po tome dali ste Srbin, Albanac, Indijac ili sta vec, vec po tome kakvi ste kao osoba, i koliko vredite!
Mislim da obrazovani ljudi iz Evrope zive jako kvalitetan zivot u US jer imaju neuporedivo veca finansijska sredstva (bar ako se poredimo sa Srbijom) i gotovo iste mogucnosti za zabavu i slobodno vreme (nekako mi se javlja utisak da svima nedostaje taj nas "splav i zurka" mentalitet na zapadu, gde normalan svet spava u 4 ujutru, a ne da se opija po klubovima...)

Sve sto je napisano je potpuno tacno, samo bi hteo da dodam da oni sareni tereni koje je vecina nas videla samo u "americkim pitama" u stvarni stvarni isasvim normalni samo sto rava u stvari nije trava, u stvari jeste trava ali plasticna! Ovog leta sam dosao da radim na J-1 vizu a sledece godine dolazim da odslusam bar jedan semestar, sto nije nikaksav problem! I svima bih toplo preporucio, koji su u mogucnosti, da dodju ovde i vide sta je zivot!!!??
P.S. Probaj u NASOJ divnoj Srbiji da kupis auto sa klimom, centralnom, nabudzenom mjuzom,...posle 15 dana rada!!!???

Otisnuo sam se put SAD pre 17 godina. Prošao sam poslednju godinu srednje škole, univerzitet, pa poslediplomski, radio u SAD, "sredio papire"... a živeo sam i u malom i u velom mistu. Sad sam negde tu,Srbija i Evropa.
Jelenin ćlanak je odličan. Sam sam prošao kroz tu bajkovitu fazu, pogotovo tokom 90-ih kad je Srbija bila šta je već bila.
Dve stvari mi se čine bitne. Prvo, svako je osoba za sebe i znam mnogo Srba i "jugovića" kojima je Amerika sjajno legla i koji su se tu odmah našli. Neki su čak odlepili na country muziku, nekima se sviđaju mali gradovi, mnogi su, pak, samo za LA ili Njujork. Bilo je tu snobova, izbeglica, tatinih sinova, ali ponajviše onih koji su došli tu otvorena srca. Ovo je bitno, jer tu SVAKO ima svoju priču i svoje viđenje. O tome ne treba donositi sud.
Drugo, neko ipak treba da provede nekih 10 i kusur godina u Americi, da malo iskusi različita okruženja. Meni se čini da bi dotičnoj Jeleni i tada bilo dobro... jer meni je na univerzitetu (koji je veoma sličan opisanom) bilo lepo, ali sam se negde i smarao. Zadovoljan sam što sam sve "zbudžio" na vreme i to je otprilike to... od dekadencije, bratstava, sestrinstava i površnih poznanstava - nisam znao od čega bih prvo pobegao. Na kraju sam se družio mahom s Evropljanima i Argentincima.
Mislim da je većini u SAD zajedničko to da se često osećaju da ne pripadaju ni tamo ni 'vamo. Isto mislim da to uopšte nije loše... s vrha brda se bolje vidi...

Pohvale za Jovanin tekst sa zeljom da se vrati na studiranje u USA koju je na tako lep nacin pocela da otkriva, pohvale i za dobronamerne komentare zitelja USA, saosecanje sa ljudima koji zive ili samo studiraju u USA a truju se losim mislima o zemlji u kojoj su dobili prilike da nauce i postignu ono sto u svojoj zemlji nisu mogli.
Ono sto ja godinama govorim, za Srbiju je vazniji cilj da Amerika, u smislu njenih pozitivnih vrednosti, dodje u Srbiju nego sto je cilj da svi emigriraju u Ameriku :)ali da bi se do tog cilja doslo potrebno je da sto vise ljudi odlazi tamo na studije, osnovne i postdiplomske, docice vreme kada ce i Srbija kao drzava shvatiti principe konkurencije pa ce pred opasnoscu bankrota Univerziteta zbog manjka studenata doci i vreme novih generacija profesora sa znanjem i osmehom, bas kao i u USA :) a dok to ova drzava ne shvati, sta da kazem, roditelji dece skolskog uzrasta nemojte kupovati Hjundaije na kredit i skupe mobilne telefone, stedite za skolovanje svojih potomaka u USA, podrzavajte ih u ucenju u skoli, znanju engleskog jezika i budite srecni kada vam vase dete jednog dana posalje mejl slican ovom Jovaninom tekstu :)

Amerika je mnogo svetova zajedno. Razlika izmedju Srbije i bilo kog dela Amerike je u radu: u Srbiji se radi manje, u vecini slucajeva, u Americi vise. U Srbiji su ulice i kafane pune od ujutru, do uvece, bar u Beogradu,seta se Knez Mihajlovom-sve vrvi. U Americi su preko radnog dana ulice prazne, kafane su restorani kroz koje se prodje na pauzi za rucak. Djaci su po skolama, ne bazaju ulicama.Njujork nije Savana, niti je Savana Boston, kao sto Sabac nije Beograd, ili Titograd, pardon Podgorica. Usamljenost jeste problem, kao sto je i borba za golom egzistencijom. Dok sam studirala u Indijani, nisam imala vremena da dignem glavu pa mi je druzenje bilo mislena imenica. Sem petkom uvece kada bismo se sastajali i druzili. Eventualno i subotom. Ovde, u Americi se svi osmehuju, a kod nas te gledaju samo povrsno kako si obucen, s kim si, gde si....A po getoima mnogih gradova isto zive ljudi. Deca se igraju na ulici. Bake setaju sa unucima, komsije se pozdravljaju. Zato, nemojte da sudite kroz neko selo blizu Bostona, Inijanopolisa, Atlante....Amerika je ogromna i sastavljena od svih nas, nama slicnima, malko drugacijima, nas, nekih potpuno razlicitih, belih, ne belih, tamnih, plavih ridjih....

Hm, zanimljivi komentari neki su totalno za nekomentarisati! Medutim ono sto se vrlo cesto spominje kao negativno na engleskom govornom podrucju jeste ono da vas svi pitaju "kako ste" a da ih to uopste ne zanima ili nedaj boze da im krenes isto objasnjavati. Pa recite mi gde u Srbiji ili bilo gde kad te pita neko onako usput kako si krenes da raspredas pricu o tebi i tvom zdravstvenom stanju. Jednostavno odgovoris dobro ili o.k.i zavrsena prica! Kako svugde u svetu tako i u Kostunistanu.

Izgleda da doticna nije nista videla od Amerike.Zivim u istoj i zasigurno znam malo vise.Da li se ista ikada zapitala,koliko Americke omladine koja ima tako divne uslove,zaista to iskoristi.Pa svaki treci mladi Amer ima dosije u policiji,jer mlade Amerikance u skoli uce kako da zove 911 kad ga roditelji navodno maltretiraju.A istog tog mladog Amera ne uce kako da postuje roditelje.Da li je ista svesna da po velikim kompanijama tipa "Micron" i "HP" uglavnom kao programeri rade Indici,Japanci i Srbi koji su skole zavrsili u svojoj zemlji,a ne Amerikanci.Ima jos puno stvari,ali...Nema kulture u Americi,nema ljubaznosti,nema skrupula...

Zaista sjajan tekst...Mislim da bi nasi ljudi trebalo da razmisljaju o "toj" Americi na pozitivniji nacin, a ne da misle o tim ljudima da su debili...Debila ima svuda po svetu...a samim tim i kod nas:)

@mmm prakticno da sve sto sam mislio da kazem o ovome tekstu, rekla si ti..

@Evo i mene na doktorskim studijam u SWE i prvih mesec dana jeste bio pozitivan kulturoloski sok o kome i ovaj text govori i kao navikla sam se brzo na to dobro. Ali evo posle tri godine sam i dalje u kulturoloskom soku, ali onom negativnom koji podrazumeva da ovde, na stranim univerzitetima, jeste ok sto se tice obrazovanja, ali neki momenti kao sto je spontanost, otvorenost, siroki vidici, "open mind" stav, interesovanje za nesto drugo izvan tvoje naucne oblasti, jedna intelektulana dubina, interesovanje kako se zivi "izvan bogatog sveta" i mnogo mnogo ostalog nedostaje, nazalost i u akademskom svetu. To je definitivno za mene kulturolski sok. Potpuno sam sokirana. Evo vec tri godine.
Beograd i Srbija jesu u problemu zbog koga svi mi jesmo gde jesmo, ali moje misljenje je da BU (misleci na ono nesto izmedju prstiju neopipljivo sto jednostavno postoji)ima neverovatan duh koji barem ja jos nisam prepoznala ovde u razvijenom svetu. Ispravite me ako gresim.

“Izlog sarenih slatkisa”

A ono za povratak u Srbiju, sasvim sam ozbiljan. Znam da ce mnogima, na ove moje zadnje reci, od radosti (ili pakosti) “brk zaigrati” (mislim, ko ima brkove a ko nema nesto drugo) ili reci “E tako Vam i treba. Lepo smo vam govorili: Gde cete (grlom u jagode); Sta vam ovde fali (sve imate); Bice bolje (budite strpljivi); Sunce onoga neba (ili kako vec ono ide – sram me bilo, zaboravio si stihove)… itd, itd. Ali NE, oni navalili: Idemo…!; ’Ocemo…!; Bolje je…!; Treba…! I sta bi, sad? A? Eto vam sad ta vasa Kanada! Ko cacka mecku iz rupe je i istera“ Ali, (sad se ja kao pravdam u ovom izmisljenom mi dijalogu) drugarice i drugovi, prijateljice i prijatelji, kume i kumovi - nemojmo tako. Pa zar Vas nikada nije mamio izlog sarenih slatkisa (ili – izlog sa pecenjem – jer nekome pecenje dodje kao slatkis – zna on kome). Pa zar nikada niste imali zelju da u takvu radnju i udjete. ‘Ajde, ‘ajde iskreno priznajte. Sve onako, godinama, iz daleka gledate (na malim ekranima vasih TV prijemnika) tu radnju, ali nikako unutra da udjete (ne moze - treba ausvajs - viza). A mami – onako sarena. Pa sija, sljasti i izgleda bajkovito. Eto zato smo mi i dosli u Kanadu (a i kad smo vec dobili tu priliku, glupo je bilo da je i propustimo - jednom u zivotu). Gre’ota, zar ne ? E, a to sto sad ti slatkisi (ili pak pecenje) i nisu onako lepi, slatki i ukusni (bajkoviti) kao sto su izgledali u izlogu (malih TV ekrana) – to je sad vec druga prica (koju vam pricam). Mi smo probali (zagrizli i pojeli…), te smo sada bogatiji za jedno novo (slatko-gorko) zivotno iskustvo. A da nismo, e… ondak bi se stalno kajali (celoga zivota i mislili: ”ko zna sta smo sve propustil”). I eto - tako je to - nikada zadovoljni (taka nam je i sorta –znatizeljna).

Nastavak na

http://otici_ili_ostati_vs_vratiti_se_ili_ostati.mojblog.co.yu

Naravno da ne prija svakome. Ko je navikao da sa komsilukom analizira svoje i tudje bolesti - nece mu prijati sto americko "kako si" ne znaci pocetak dublje psihoanalize. Ko zeli privatnost + ljubaznost okoline neka odmah grebe da se spasi balkanskog okruzenja. Ko vise voli zapustene ledine i travnjake i "pripodno" djubre po strnjikama u sred grada nego "vestacki" uredjene travnjake - neka ostane tamo. Uopste nije tacno da se ljudi u Americi ne druze, ali kome prija druzenje iskljucivo sa Srbima - najbolje je da zivi u Srbiji (iako se svuda na svetu moze naci takvih Srba). Isto vazi i za Filipince (da ne mislite da imam nesto specijalno protiv svog, srpskog naroda). I za Somalijce (da ne mislite da sam mrzitelj Srba i Filipinaca).
Uostalom, mogu vam iz komentara ne na ovu temu, nego na bilo koju temu na B92 sajtu, tacno reci kome bi ovde prijalo, a kome ne. Zakljucak: u Srbiji je duplo manje onih koji zele da se sistem menja, prema tome - nece ni uspeti i ja im iskreno zelim da sebe nadju negde gde to sto zele vec postoji. I jos nesto: u pravu su "oni drugi" da promeniti zemlju/kontinent nije lako, ali za "prve" to je par godina, a za "druge" - dozivotno.
Pozdrav svima sa zeljom da imate to sto zelite!

Prilicno je lako uociti koliko vecina nasih komentatora ovog texta pate od "srpske kulture konstantnoig shokiranja" na sve i svasta.

Fin i kulturan svet gleda svoja posla, sa elegancijom i mirnocom, uz mnogo duhovitosti i sarma razmatra pitanja o kojima se raspravlja a ne vice i buci da li je nesto, kao npr Amerika, dobra ili losa.

Stoga, srbi imaju jos mnogo toga da uce o komunikaciji a pre svega o promisljanju i ponasanju, ne bi li imali pravo da bilo sta suvislo tumace Ameriku. Uostalom, posetite susedne zemlje kao sto su Slovenija, delovi Hrvatske i Madjarske, pa cete isto doziveti sok do soka o napretku istih i civilizacijskom nivou koji mi nemamo.

Bespredmentno je zauzimati stav ili iznositi predrasude oko Amerike, treba samo pisati o vidjenom. To je za one koji nisu videli Ameriku najbolji poklon.

.. i verujte, nema zemlje u kojoj moze bolje da se zivi za manje rada.. od Srbije! Docice i nama jednom dobri dani ponovo i izdicicemo se kao ljudi sto jesmo..

Evo odakle dolaze oprecni komentari napisanog teksta. Ako ovako razmisljate, nema sta da trazite u Americi, Srbija je pravo mesto za vas, sjatiste nerada, muvanja, ispraznosti, pokvarenih dusa, ocaja i na kraju uzalud proarcenih zivota. Ocigledna kontradikcija ovakvog stava dobro objasnjava zasto je zivot u Srbiji tako "perspektivan".

Sve ostalo su po mom misljenju zablude, predrasude ili posledice naseg loseg vaspitanja. Evo da pomenem samo jednu, najbanalniju koju je pomenuo isti autor komentara: Ameri se preneraze kad im odgovorite na retoricko pitanje kako ste. Prvo, to uopste nije tacno, probao sam vise puta. Ako im odgovorite, pristojno ce vas saslusati, ali zaista nikad nece preci granicu pristojnosti da krenu da vas opterecuju svojim problemima, ili jos gore da krenu da vas savetuju. To nema nikakve veze sa nezainteresovanoscu vec to prosto nije u redu (kulturna razlika). Ovakva tipicno nasa kafanska potreba da se olaksamo na prvom prolazniku ukazuje koliko smo sjebani kao ljudi ziveci u licemernoj zemlji Srbiji, kad imamo potrebu da slucajnom prolazniku ili prodavcu u radnji krenemo da objasnjavamo kako smo i sta nas muci. I onda to egoisticno zloupotrebaljvanje ljudi koje ne poznajemo nazivamo "toplinom naseg naroda" koju niko drugi nema. Pa gde su nam prijatelji za ovakve situacije? Ako nam je ovo normalno, znaci da ih nemamo, a ako ih nemamo u svojoj zemlji, veoma je tesko da cemo ih naci u stranoj, pa je onda lako razumeti jed razocaranih u ovim komentarima. Samo, zar nije to opet ono nase poslovicno krivljenje drugih za svoje probleme?

Radio sam i u USA i u EU i uglavnom se slazem sa konstatacijom da ljudi sa ovih prostora koji vole srpski nacin zivota uglavnom nemaju sta da traze tamo. Pri cemu kada kazem srpski nacin zivota ne mislim na Gucu, Mladica , pevanje i pucanje nego bas nas svakodnevni nacin zivota koji je neprocenjiv. Ono sto pristalice odlaska odavde bilo gde najvise "ubija" u pojam je cista statistika koja je krajnje nepovoljna po one koji su otisli. Tokom ranih 90'ih je par ozbiljnih grupa ljudi pravilo statistiku na prilicno velikom uzorku nasih ljudi koji su otisli u USA/EU i rezultati su bili toliko sokantni da se odustalo od daljeg rada na tome iz cisto subjektivnih razloga posto je cilj bio da se nedvosmisleno pokaze da je mnogo bolje otici odavde a na osnovu istrazivanja se pokazalo upravo obrnuto. Kada bi zavod za statistiku hteo verovatno bi ovu stvar mogao jednom za svagda da istera na cistac. Naime rezultati su nedvosmisleno pokazali da kvalitet zivota surovo opada svima koji su otisli gledajuci parametre kao sto su ocekivani prosecni zivotni vek, troskovi zivota u skladu sa zaradom, broj dece itd. Recimo broj nasih parova koji su otisli u USA a koji nemaju decu bez nekog medicinskog razloga je strahovit i znacajno veci nego u Srbiji. Isto tako nivo obrazovanja dece nasih iseljenika nije znacajno veci od roditelja pa ispada da su njihovi roditelji u Srbiji bili generalno bolje obrazovani. Ko licno nije upoznao srednju klasu u USA taj nije do kraja pojmio pojam kompletan kreten. Kada ljudi koji odu odavde jave da je tamo "fenomenalno" to samo znaci da su razvili psihicki odbrameni mehanizam koji se uglavnom svodi na ignorisanje realnosti a koji je na duzi rok po psihu coveka razarajuci. Uglavnom ljudi koji uspeju da se adaptiraju i vode relativno regularan zivot tamo, su povuceni ljudi koji i ovde nisu imali neke razvienje medjuljudske odnose i kojima je u princiu svejedno gde zive jer u stvari ne zive nigde. Koja je tacna razlika izmedju american way of life i srpskog nacina zivota je najslikovitija na sledecem prostom primeru; kada me tamo pitaju Hi, how are you od vas se ocekuje SAMO da kazete fine i nista vise, svako dalje detaljisanje vas svrstava u nenormalne. U Bg kada ujutro krecem na posao lokalni piljar kada me pita kako sam uvek mogu da mu tacno i detaljno kazem kako sam pa cak i da u 5-6 min prokomentarisemo licne probleme samo da jedan drugom olaksamo dusu (u USA za ovo idete kod psihologa/psihijatra). U zgradi u kojoj stanujem vec 7 god na NBG znam dobro 70% komsija - cuvamo jedni drugima decu - idemo zajedno na basket i ostavljamo kljuc kada idemo na more. Ko misli da ovo ne vredi nista taj ne zasluzuije da zivi ovde.

Ovaj tekst je mnogo dobar i skoro da daje pravu sliku o zivotu na Americkim univerzitetima, ali oni koji se odluce na ovaj korak spremite se dobro psihicki jer cete sigurno prolaziti kroz izuzetno teske trenutke i dolaziti u situaciju da razmisljate da se vratite nazad u Beograd. Ali onda vam kroz glavu prodje koji uzas vas ceka kuci pa onda odlozite to razmisljanje za neku drugu priliku jer ste previse zauzeti sa obavezama na univerzitetu. I tako non-stop razmisljanje, ma vraticu se ja kuci jer mi nedostaje moj Beograd, nase devojke, utakmice Zvezde i Partizana, i evo vec 5 godina je proslo i ja sam jos na Severno-Americkom kontinentu. Samo zadnjih par meseci zivim u Kanadi jer u Americi nisam mogao da ostanem, jer kada sam zavrsio univerzitet dobio sam dozvolu za rad na godinu dana(sa kojom je izuzetno tesko dobiti dobar posao na osnovu koga bi aplicirali za produzenje te iste radne dozvole). Ali da vam kazem samo jedno, Amerikanci su mnogo dobri ljudi i stvarno su mi mnogo pomogli i imam dosta dobrih prijatelja Amerikanaca. A njihove devojke su posebna prica, i za to bi mi trebalo 10 stranica da ih opisem. Samo jedno da kazem, MNOGO vise su srdacnije nego nase. Overall, dosta toga mi se desilo u Americi, i lepog i loseg, ali sigurno mnogo viseg lepog. Bar sam dobio nadu da zivot moze da bude bolji!!! POZDRAV B92-u jer vas citam svaki dan!

Tuzno je sto se na ovako nesto dozivljava kao kulturni sok iz razloga sto je svugde na svetu sve to potpuno normalna stvar. To tek samo da objasni koliko smo u proslom veku i koliko nas banalne stvari odusevljavaju.Meni je veci kulturni sok vratiti se u Srbiju i videti lika koji mokri na sred Kneza,ili ti recimo sve ona majstore koji pritiskom kaziprsta na jednu od nozdrva izduvajaju nos, takodje na sred ulice.Mala napomena, Amerika nije NYC, da vidimo da je bacena u neki tamo Boise,Idaho,ili ti neku od Dakota ,a ne daj boze neki jug da joj je upo,cisto sumnjam da bi ona ostala u USA, a jos manje da bi ovaj clanak bio napisan.

"...voleo bih da mi ovde na semaforu sviraju jer nisam krenuo "0.01s posle zelenog" (da iskoristim deo jednog od komentara ovde), nego sto mi sviraju i mrsko me gledaju jer nisam ugasio motor auta za 30 s koliko traje crveno."

Ivane, sta ce ti svajcarski doktorat? Mozes postati i svajcarski akademik, tebi je mesto u Srbiji, gde ce ti biti samo teze sto si obrazovaniji?

U Bostonu sam vec 5 meseci,a Boston je jedan od gradova sa najboljim koledzima u SAD, npr.Harvard,Cambridge, Bentley...Inace studiram u Srbiji i na cetvrtoj sam godini ekonomije.Tekst je super i u potpunosti tacan,ali samo za mali broj skupih fakulteta.Na svim ostalim koledzima situacija je slicna kao i kod nas jedino je razlika u pronalazenu posla.U SAD postoji nekoliko klasa koledza,da uprostim, postoje skupi,osrednje skupi i jeftini koledzi (ili privatni,drzavni i regionalni).Kod osrednje skupih koledza imaces solidnu zaradu,dok kod jeftinih mozes da nadjes posao bez fakulteta koji je bolje placen nego tvoj posao sa jeftinim faxom.Jedina prava prednost SAD koledza je sto su priznati svuda u svetu i sto je praksa zastupljena u velikoj meri,a ne samo "bubanje" kao kod nas.

U potpunosti razumem veci deo price, ali mi nije jasno zasto se Jovana vratila na Balkan? Ja sam u Australiju dosla na postdiplomske studije, ali se 99% necu vracati u Serbia, kad doktoriram...

Jako mi je neobicno kako su neki ljudi reagovali na ovaj tekst. Toliko izliva pozitivnih i negativnih stavova prema Americi, a meni je ovaj tekst samo lepi prikaz jednog segmenta zivota koji je bio nezaboravan za njegovog pisca. Prijatno mi je bilo procitati ga i setiti se svojih slicnih iskustava, a to da li je tamo lepo ili nije, zar je to uopste vazno. Svi imaju svoje misljenje i subjektivni dozivljaj i kraj price.
Elem, bilo bi dobro da sto vise ljudi putuje u razlicite zemlje i vidi sta je to lepo tamo i sta da usvoji i primeni u svojoj zemlji, a sta da pocne jos vise da ceni u svojoj zemlji shvatajuci da je to prednost njegove zemlje u odnosu na drugu.

Док сам читао текст, мислио сам да је то један од текстова који је наручио амерички културни центар да би промовисао студирање у Сједињеним Америчким Државама. Али сам се преварио.
Прво, јако ми је драго због девојке што је имала добро искуство, а не као неки коментатори који су очигледно истраумирани својим бораком у САД.
Друго, где год човек да оде, а да није ради посла или неких других ствари, лепо ће се провести. Сећам се да сам послом морао да идем у Албанију, и да сам се поред свих предрасуда које сам имао о тој земљи, лепо провео, и поново бих отишао да проведем пар недеља.
Треће, девојка је пренела своја искуства, и ружно је "стављати је на нож" јер је изнела другачије виђење Америке од људи који су очигледно имали другачија искуства. У Америци сам био само туристички, и увек сам се лепо провео, и нисам приметио ништа необично, или различито у односу на друге државе. И ја живим у инострансту, и дошао сам са намером да останем, и могу вам рећи да се нимало не кајем. Било ми је тешко првих пет година (нисам имао факултет, па сам морао поново кроз посао да студирам, нешто десето у односу на оно што сам студирао у Србији), био сам сам, нисам имао новаца, али ... Као што је неко горе већ поменуо, био сам determined и вредан и успео сам. Сад имам и новаца и породицу и нове пријатеље, а и старе. И срећан сам. Сваки пут кад одем у Србију доживим културни шок, деца још већи, и зато и сводим посете Србији на све краће и краће боравке.
Мој савет људима који желе да напусте Србију за стално је следећи. Никако се дружити са људима који су истог порекла као ви, јер као што кући бирате пријатеље, тако и "преко" бирајте пријатеље. Има много бољих људи међу "странцима", него што их има међу "нашима". Друго, заборавите на догађања у отаџбини, јер ће вас то само хранити носталгијом. Треће, "усе и у своје кљусе". Маните се прича других људи из завичаја ко шта ради, и ко колико зарађује, јер у 90% случајева људи лажу.
Ето, ако следите ове једноставне кораке, имаћете леп, испуњен и срећан живот у иностранству.
А Ти Јована, где год да се нађеш бићеш срећна и задовољна јер зрачиш позитивношћу која Србији недостаје.

Поздрав из иностранства.

Ne razumem zasto se mnogi danas u eri interneta i brzog protoka informacija cude sto u Americi ima kriminala i siromasnih. Ima toga u svim zemljama, a Amerika nikako ne prednjaci u tome. Ocigledno su idealizovali Ameriku pa se razocarali u sopstvene vizije.

Amerika ne valja i grozna je, a mi smo najbolji i najpametniji. Zbog nase tvrdoglavosti mi i jesmo tamo gde smo za razliku od Amerikanaca.

Neko spominje kako je skupo skolovanje po elitnim fakultetima u Americi. To je istina, ali kao i po svim svetskim elitnim fakultetima. S druge strane mnogi fakulteti najboljima daju stipendije, tako da nema ljutnje. Inace i sam dobijam stipendiju za doktorske studije na Harvardu.

sjajan tekst, sjajna prica, zanima me samo ime Univerziteta i ako je moguce njegova wed strana.pozdrav
filip

Citam ovu sjajno napisanu pricu, a potom citam komentare, pa ponovo pricu i ne mogu da se nacudim. Prosto ne znam odakle da pocnem. Cini mi se da je veliki broj ljudi ovu pricu shvatio kao nekakav poziv na debatu da li Amerika valja ili ne i da li treba ziveti tamo ili ovde. Takvo shvatanje je sasvim pogresno, jer se iz same price moze videti da to nije bila namera njenog autora koji je samo zeleo da svoje pozitivno iskustvo o studiranju u Americi podeli sa nama. Umesto da se Jovani cestita sto je ocigledno neverovatan kapacitet da dobije jednu takvu stipendiju, ovde mnogi pisu nesto sasvim drugo. Neki predlazu studije u Podgorici i dovode u pitanje kvalitet obrazovanja u Americi. Mi Srbi imamo tu veliku nesrecu da oduvek mislimo da smo najpametniji, a sistem obrazovanja nam je toliko zastareo da su nam bake i deke ucili u skoli isto sto nam danas uce deca, pa cak i iz istih knjiga. Broj studenata po fakultetima i uslove rada necu ni da pominjem, jer mislim da je to svima dobro poznato. Dakle, stvarno ne znam kako se to moze smatrati kvalitetnim obrazovanjem. Gomila nabiflanih zastarelih informacija koje neki ne zna da primeni u praksi. Stoga molim da se obrazovanje u Americi ne kritikuje.
Dalje mnogi od vas pisu kako zivot u Americi ni malo ne valja, kako je sve to lazno, vestacki i tako dalje. Pri tom ne vidim da iko od tih ljudi planira da se ovde vrati. Svi nesto kukaju na cene skolovanja i lecenja, a pri tom zive tamo vise godina i ne pada im napamet da se vrate u Srbiju. Pa stvarno nije ta Amerika za svakoga kao sto je neko pre mene vec napisao! Pa i ovde se iz licnog dohotka izdvajaju doprinosi za zdravstvo i obrazovanje, tako da se lekar i skola i ovde placaju samo se ne dobija isto sto i u Americi.
Tim ljudima koji toliko kritikuju zemlju koja im je omogucila da u njoj rade, pristojno ili cak jako dobro zive, skoluju decu itd, zaista mogu jos da kazem da se ocigledno u nekom drugom smislu nisu snasli dobro kao autorka teksta, kada toliko sve kritikuju. Neka se takvi slobodno vrate u Srbiju, a onda kako je davno rekao Milos Obrenovic: “Sedi di si, jer kaki si, ni za di si nisi!”.
Na kraju, mislim da ova rasprava u vidu komentara cini da nam promakne sustina price, a to je da je neko radio i ucio, dobio stipendiju, ziveo u skladu za sopstevim zaslugama i potom o svemu tome napisao jednu duhovitu i originalnu pricu. Oni pomalo zajedljivi citaoci koji dovode u pitanje da li je pisac teksta putovao (a otkud oni to uopste znaju? nesto mi ne deluje da bi neko mogao ovako da pise i ima ovu sirinu da nije putovao) prosto nisu zasluzili ni da ovo procitaju. Posto u celoj prici autorka (koja se uzgred budi receno zove Jovana, a ne Jelena kako su to napisali u komentarima neki “pazljivi” citaoci) apsolutno ne kaze nista ruzno o Srbiji, niti poziva na njeno napustanje, (cak sta vise spominje da voli ovu zemlju) primorana sam da ja to kazem: Ovde zaista ne treba ziveti, ne zbog ekonomije i politike vec zbog “srpskog” mentaliteta zbog koga nikada necemo moci da napredujemo. Nadam se da ima mnogo onih koji nisu predstavnici istog, te ce kao i ja iskreno uzivati u prici. Jos jednom, cestitke Jovani!

hahaha
Sjajni komentari. Doduse, sam tekst me je malko smorio ali sam u njemu itekako uzvala. Komentari su odlicni. Ja sam evo ovde vec 5 godina, zavrsla sam i osnovne studije a sad sam na postdiplomnskm....i drago mi je i laknulo da cujem ljude kako malo hvale Ameriku. Godinama sam u okruzenju ljudi koji dodju na kratko i razocaraju se pa pobegnu nazad, i vecito sam se pitala da nije sa mnnom nesto u redu, i , kako to da samo ja ovde vidim bolje i nadam se necemu. Amerika, cak i ako je lazna, ako nista drugo, barem pruza priliku da su u njoj stremi ka novom, visem, "boljem". Ovde imam utisak da nema nemoguceg, jer sve sto zamislim to ovde i dobijam. Na kraju krajeva, cak i da ne uspemo(sto je ne moguce), bio je ovo bar jedan lep san. U Srbiji snova vise nema, planova, zelja, inspiracija, stremljenja ka visimm ciljevima jos manje....Tako da, zaista, znam kako je studirati ovde, znam kako je i raditi.....lako ili tesko, ruzno ili lepo, nije ni bitno, koliko je bitno da amerika jos uvek pruza NADU u bolje sutra, sto Srbija definitivno ne...bar ne u zadnjih 15 godina! Volim svoju zemlju, ali mi je i zao nje....zelim svima da pronadju licnu srecu i duhovni mir i zadovoljstvo, ma gde to bilo.....ali moram primetiti da po americi pljuju upravo oni koji su tamo prooveli malo vremena, uglavnom studenti na razmeni u gimnaziji. Imam dosta prijatelja koji su dozivljavali traume, ali realno mislim da je sve manje o jedno 5 godina boravna nerealno davati negatiivno misljenje na "prvi pogled". Sve je lepo, svaka zemlja ima svoje cari, i sto pre je gledamo sa pozitivnije strane vise cemo uzivati.
I da, ja bih najvise voela kada bih imala americki standard u Srbijai ili srbiju u Americi...ali je nemoguce....covek se mora necega odreci zarad neceg novog...zakoni odrzanja energije i dalje vaze...menjajte se.....tezite promenama....jeste tesko...ali i obogacujuce i vece su sanse za postizanje licne srece i veceg nivoa svesti!

UZIVAJTE u zivotu ma gde god da ste i ostajete spokojni!

Dobar text ali ne bas preterano istinit. Ja sam na studijama u Americi, u Los Andjelesu i da, zaista je sve mnogo bolje organizovano, profesori ne kasne na coasove i mnogi su dobro raspolozeni, ali takodje nema te atmosfere koja se opisuje u tekstu u kojoj ce se svi zivi "latetati" da vam pomognu. Stvarno nije tako. Pre, covek shvati da je ovde jedan od mnogo miliona, ne opretarno bitan, tako da je sve na njemu - ili borba sa ostalim milionima, isticanje, ali utapanje u ogromno "more" ostalih...

mogu da kazem da je amerika zemlja velika, u kojoj cvetaju ruze i vrucine prze.
trebalo bi da konacno srpski narod i narodnosti shvate da u toj americi ne zive kreteni, vec jedni normalni, opusteni i neiskomplexirani ljudi! mislim da problem sa navedenim osobinama imamo mi, balkanci.. .

Tekst je odlicno napisan tako da pruza deo ponasanja Amerikanaca i njihove organizacije zivota na pravi nacin. Iako nam je cesto tesko da poverujemo, iz raznih razloga da je zivot u SAD bas takav kako je u ovom tekstu opisan, on je zaista takav.

Ok, i ja sam provela neko vreme u Americi, jedno godinu i po dana. Zivela u Novom Mexicu, bila u high schoolu. Pre tog duzeg boravka, sam vec turisticki bila u NYC. Bila u 30 drzava, od Las Vegasa preko NYC do LA-a! Ma neka hvala!!! Good old Europe. Mada ja nisam imala nikakav veci shok u smislu sto sam pre toga zivela u drugim zemljama i proputovala dosta. Mislim da Jovanino odusevljenje proizilazi iz cinjenice da nigde u inostranstvu nije zivela pre Amerike. Mislim da ce se ljudima koji nisu nigde bili pre Amerika ona daleko svideti vise nego drugima. Trenutno zivim u Belgiji. Sledeceg vikenda idem u Paris, onog tamo u Madrid a za Novu Godinu u Beograd. I tako u krug. A u februaru idem za Chicago ;-). Jednostavno meni prija da shvrljam po Evropi kada imam 3 ili 4 dana slobodno a naravno kadam imam vise vremena i negde dalje. U Americi nema neke istorije, jako malo i meni to ne prija. Ok su oni, cak vise od toga ali ako mi se sutra ide u Barcelonu i Rim eto mene. Ali svakako treba otici i videti. Ja sam se super provela. Bila najbolji djak, a nista nisam ucila,proputovala ceo SAD. But that's it folks. Ali Evropa je Evropa! Zao mi je.
Pozdrav svima

nemam šta posebno komentirat sve je rečeno

živeo sam u Atini, tamo svi pitaju ti kanis (što u bukvalnom prevodu znači šta radiš) ali nikako nemoj da im opsisuješ šta radiš, ili kažeš tipota (ništa) kao jedan moj prijatelj - odgovara se (potpuna besmislica) kala (dobro). Živeo sam u Boki, tamo svi kažu ke nova (šta ima novo) a odgovara se još besmislenije POMALO. Za Atinom još patim, a i u Boki bi mi bilo super kad bi tamo još bilo Bokelja, pa na osnovu ove polemike oko suštinskog pitanja (što svi ameri ne/iskreno pitaju kako si) zaključujem po analogiji da bi mi bilo super u SAD gde nikad nisam bio i da su Grci, Bokelji i Ameri sličnog mentaliteta....

Odlican tekst i veoma dobri komentari - i pozivitni, i negativni. Ja nisam zivio u Americi, nego u Danskoj, ali sam se na kraju ipak vratio odakle sam i krenuo, iako mi je plata tamo bila tacno sest puta veca nego ona koju trenutno primam. Kako ja to vidim, postoje ljudi koji su predodredjeni za odlazak i oni koji nisu. Svaka prica je veoma licna - kao sto sam upoznao ljude koji se ni za kakav novac ne bi vratili nazad, tako sam upoznao i one koji niposto ne bi ostali. Najbolje je da covjek dobro osluskuje sebe i shvati sta zeli. Nikada nisam volio ekstreme - oni koji uzdizu domovinu, iako nikada nista nisu obisli; ali ni one koji vani vide samo dobre stvari, iako ni tamo nije sve tako bajno. Kako ja to vidim, svakome bi preporucio da negdje otputuje i vidi gdje se nalazi u svemu tome. Rezultat ce svakako biti dobar po vas - ili cete nauciti da cijenite ono sto imate kuci, ili cete shvatiti da je, za vas, bolji zivot u drugoj domovini. U oba slucaja, bilo da ostanete ili da odete, izlijecicete predrasude, prosiriti svoje horizonte i postati bolja osoba. Na kraju krajeva, to i jeste najvaznije. Pozdrav za autorku teksta, ali i komentatore.