Kako trošiti privatizacione prihode

Znaci ovako, prodata je firma koja je poslovala sa prihodima i koja bi uz male korekcije te prihode i povecala. Sada, Dinkic, razmislja kako ostvariti prihod od dobijenog novca. Neverovatno !

Znači, Velja će se najviše ovajditi.

Sta su to u srpskoj verziji kapitalne invsticije? Od kako imamo ministarstvo za to ,ja nisam video realizaciju ni jedne investicije koja se moze nazvati kapitalnom.

"Napravljen je sistem višestruke kotrole u trošenju novca iz NIP-a u koje će učestovati predstavici Vlade Srbije, predsednika Srbije i nezavisni stručnjaci...", rekao je srpski ministar finansija Mlađan Dinkić.
U sistem kontrole bi trebalo ukljuciti i sve medijske kuce u Srbiji tako sto bi se pre pocetka investicionog plana Vlade Srbije saopstila koliko je tacno novca od navedenih 1,2 milijarde evra za koju investiciju predvidela. A posle toga bi Vlada bila obavezna da medijskim kucama svake nedelje salje izvestaj koliko je novca do tada potrosila za svaku predvidjenu investiciju.
Tako bi i gradjani mogli da prate gde idu pare od prodaje Mobi 63, a postojale bi i vece sanse da se eventualne zloupotrebe tog novca u partijske svrhe otkriju.

Све док је нама највећи трошаџија истовремено и највећи инвеститор (држава са Вељом и осталом неокомунистичком братијом), нема ту леба. Све је то идеолошка фарса, политичка пресипања из шупљег у празно и нетржишно - недомаћинско пословање. Зар је посао Динкића да буде инвеститор? Зар држава мора да ради оно што је посао локалне самоуправе? Ова централизација власти и финансија само годи политичким врхушкама у Београду које замајавају народ.

"Problem sa inflacijom u Srbiji je što...postoje jake monopolske strukture i u proizvodnji i u trgovinskim lancima, i to upravo za proizvode čija je potrošnja neelastična, odnosno za kojima ne opada tražnja pri povećaju cena."
Zasto u toj situaciji drzava ne reaguje i ne sankcionise trgovacko-proizvodne monopolske kartele (sa vecinskim drzavnim ili privatnim kapitalom) koji deru kozu gradjanima Srbije. Interesi vecine gradjana Srbije bi trebali da se stite od gramzivih interesa manjine grupisane oko monopolskih kartela koji deo novca koji na taj nacin ugrabe odvajaju za lobiranje u politickim strukturama sa ciljem onemogucavanja slobodne konkurencije i razvoja konkurentnog trzista.

Znaci u igri je tzv. hrvatski model privatizacije.On je jednostavan: prodaj sve sto donosi prihod i puni budjet, a lovu spiskaj u sve sto ne donosi prihod. Rupe u budjetu slijedecih godina krpaj kreditima kod MMF-a.

Znaci ovako, prodata je firma koja je poslovala sa prihodima i koja bi uz male korekcije te prihode i povecala. Sada, Dinkic, razmislja kako ostvariti prihod od dobijenog novca. Neverovatno !

Znači, Velja će se najviše ovajditi.

Sta su to u srpskoj verziji kapitalne invsticije? Od kako imamo ministarstvo za to ,ja nisam video realizaciju ni jedne investicije koja se moze nazvati kapitalnom.

"Napravljen je sistem višestruke kotrole u trošenju novca iz NIP-a u koje će učestovati predstavici Vlade Srbije, predsednika Srbije i nezavisni stručnjaci...", rekao je srpski ministar finansija Mlađan Dinkić.
U sistem kontrole bi trebalo ukljuciti i sve medijske kuce u Srbiji tako sto bi se pre pocetka investicionog plana Vlade Srbije saopstila koliko je tacno novca od navedenih 1,2 milijarde evra za koju investiciju predvidela. A posle toga bi Vlada bila obavezna da medijskim kucama svake nedelje salje izvestaj koliko je novca do tada potrosila za svaku predvidjenu investiciju.
Tako bi i gradjani mogli da prate gde idu pare od prodaje Mobi 63, a postojale bi i vece sanse da se eventualne zloupotrebe tog novca u partijske svrhe otkriju.

Све док је нама највећи трошаџија истовремено и највећи инвеститор (држава са Вељом и осталом неокомунистичком братијом), нема ту леба. Све је то идеолошка фарса, политичка пресипања из шупљег у празно и нетржишно - недомаћинско пословање. Зар је посао Динкића да буде инвеститор? Зар држава мора да ради оно што је посао локалне самоуправе? Ова централизација власти и финансија само годи политичким врхушкама у Београду које замајавају народ.

"Problem sa inflacijom u Srbiji je što...postoje jake monopolske strukture i u proizvodnji i u trgovinskim lancima, i to upravo za proizvode čija je potrošnja neelastična, odnosno za kojima ne opada tražnja pri povećaju cena."
Zasto u toj situaciji drzava ne reaguje i ne sankcionise trgovacko-proizvodne monopolske kartele (sa vecinskim drzavnim ili privatnim kapitalom) koji deru kozu gradjanima Srbije. Interesi vecine gradjana Srbije bi trebali da se stite od gramzivih interesa manjine grupisane oko monopolskih kartela koji deo novca koji na taj nacin ugrabe odvajaju za lobiranje u politickim strukturama sa ciljem onemogucavanja slobodne konkurencije i razvoja konkurentnog trzista.

Znaci u igri je tzv. hrvatski model privatizacije.On je jednostavan: prodaj sve sto donosi prihod i puni budjet, a lovu spiskaj u sve sto ne donosi prihod. Rupe u budjetu slijedecih godina krpaj kreditima kod MMF-a.