Kuba: Revolucionarni turizam

Dovla vam je dao dobru lekciju. Prosle nedelje sam se vratio is Kube, bili smo tamo na odmoru i stigli da se malo prosetamo Havanom i nekim drugim gradovima i malo da sretnemo "normalne" Kubance, ako ih mozes vise nazvati takvim.

Ovim turistima koji idu tamo malo rade pa se znoje i onda se vracaju na komfort zapada je lako pricati, ali ako zivite 24 sata dnevno pod potpunom psihickom teroru onda ne je to nesto drugo.

Dnevno u proseku nekih 20 kubanaca pokusavaju da pobegnu od ostrva, zapitajte se zasto.

Mene samo nesto interesuje, kako svet dozvoljava da tako nesto (sevarnu koreju ukljucujuci) postoji. Zemja koja svoje gradjane tako tretira ne bi trebala imati prava da postoji.

Kad Kastro umre pricajte mi nesto o Kubi.

Da vas Kubanci u Kubi cuju sta kazete najezili bi se.

Bio sam na Kubi sa kubanskom brigadom iz Norveske decembar /januar 2000. Otisao sam da bih izrazio divljenje coveku koji je dan posle imenovanja Dz. W. Busa za prerdsednika SAD izjavio u centralnom parku u Havani:"Nadajmo se da ovaj covek nije toliko lud, koliko izgleda!"
Za mesec dana boravka vidio sam samo postovanje gradjana Kube prema svome "la komandanto".
Sliku i misljenje o Kubi sam kompletirao nakon filma Olivera Stona o F. Kastru. Ston je sam bio ubedjen da ce se sresti sa "ludim diktatorom", a film je zavrsio placuci, izjavljujuci da nikad nije sreo skromnije, normalnije i voljenije bice.
Taj isti Kastro hoda u jednim patikama po nekoliko godina i nosi gumeni, deciji kais sa kojim se igra razvlaceci ga, zna da objasni svaki svoj stav i uvazava svako misljenje koje je bolje od njegovog.
Pitanje zasto Kubanci zele da napuste Kubu moze da se dopuni sa pitanjem zasto najvise samoubistava na svetu ima u Norveskoj, iako je to zaista zemlja ekonomskog blagostanja.
I na kraju pitanje koliko ljudi zeli da se nastani na Kubi, komentarisano od citalaca. Pa Kuba nije Alajbegova slama, nego moras da prodjes kroz strogu proceduru trazenja nastanjenja. Kad bi kubanske vlasti dozvolile nastanjenje, pola SAD bi se preselile tamo. A azil-Kubanci sa Floride su najjaca podrska Kastru, koliko god to neupucenima zvucalo nelogicno!

Lepo, o ovom vidu turizma bi mogao i naš ministar turizma i trgovine da razmišlja!

vrlo lep text , bilo bi zanimljivo da se napise nesto vise o tome a inache na Kubi nema siromasnih kao u Hondurasu, Gvatemali i vecini centralno americkih zemalja koje su kapitalisticke. Naravno da ne volim komunizam ali na Kubi se radi o specifichnom otporu SAD (koja ga je pri tome pomenuvsi ubijala dosta puta bez uspeha) i Kastro nece jos dugo ziveti ali njegove ideje i snaga ce jos dugo biti prisutni. Posle njegove smrti zavisno ko prevlada na ostrvu , Kastro ce biti proglasen ili za diktatora ili za "sveca" a jedno je sigurno da je usao u istoriju

Kao da su to Kubanci izmislili...
Pa u Crnoj Gori postoji taj vid turizma vec godinama - dodjesh, dash im pare, i onda radish umesto ugostitelja i drugih...

Sto bi rekao winston cherchil, u socijalizmu svi jednako dele nesrecu a u kapitalizmu nejednako dele plodove rada.

Bilo bi zanimljivo cuti koliko je stranih brigadista zatrazilo politicki azil i ostalo da zivi na Kubi. Znam da su hiljade Kubanaca, pod dramaticnim okolnostima, pobegli iz Kastrovog socijalistickog raja i zatrazili azil u drugim zemljama.

Na Kubi je ravnopravna poodela bede i zato nema izrazito siromasnih. Naravno ova podela ne vazi za mudro rukovodstvo i i njihove poltrone.

Možda je to lepo za zaludne zapadnjake koji umesto da u svojoj zemlji menjaju stvari kako oni žele, to rade na jadnoj Kubi, ali razmislite o ovome, zašto Kubanci odlaze sa iste i prelaze ilegalno na Floridu uz pomoć traktorskih guma i sl. Uostalom ako vas interesuje da saznate iz prve ruke ko je Fidel i kako je na Kubi, popričajte sa članovima Kubanskog benda koji već nekoliko godina svira u Bg. i Srbiji, pa će vam oni ispričati zašto su u Srbiji a ne na na Kubi!

Očigledno da "momak iz Brazila" da ne kažem "ekonomski genije" koji tvrdi da na Kubi nema siromašnih "kao u Hondurasu ili Gvatemali" zna sve ove države uglavnom sa geografske karte ili iz koktel-bara na krovnoj terasi hotela za "dolarske" turiste. Onoga čega na Kubi nema je srednja klasa, čiji rudimenti postoje i u siromašnom Hondurasu ili Salvadoru, o Gvatemali, Kostariki ili Panami čiji je nacionalni dohodak, čak i ako je relativno neravnomerno raspoređen u odnosu na (uostalom, flagrantno socijalistički i egalitarni) evropski model, nekoliko puta veći nego na Kubi, i da ne govorimo. A srednje klase nema, jer postoji samo potlačena i obespravljena komunistička sirotinja, čija su sva proklamovana "prava" potpuno teoretska i koja živi standardom u relativnim terminima nešto nižim od standarda antičkih robova, a i stvarna prava su joj slična, i njihovi ideološki robovlasnici, odnosno represivni konunistički državni aparat zločinačkog Kastrovog režima. Jedina nekomunistička država u Latinskoj Americi koja se po siromaštvu, brutalnim socijalnim razlikama i lošim uslovima života širokih masa može uporediti sa Kubom je susedni Haiti, ali tamošnje očajno stanje je barem proizvod nesrećne kombinacije demografskih, kulturnih i ekonomskih faktora, a ne čist produkt komunističke socio-političke patologije koja je jednu, nikada mirnu i uređenu, ali nekada makar relativno prosperitetnu zemlju za četrdeset godina divljanja pretvorila u ruglo zapadne hemisfere.

Dovla hvala za "ekonomski genije" sto me je nasmejalo i znam da je bilo sarkastichno. daleko od toga da nesto branim Kastra i sistem na Kubi vec zelim da ukazem da postoje i drugi sistemi koji nisu komunisticki i koji ne nude bolji zivot nego na Kubi, a zna se da su obrazovni sistem i zdravstveni daleko ispred bilo koje srednjoamericke zemlje. Panama npr. nije siromasna. Kostarika takodje dok su ostale manje vise. Takodje parametri o zaradi izrezenoj u dolarima ne vaze za sve zemlje sveta jer u tropskom pojasu niko ne trosi pare za grejanje,. toplu odecu i skup materijal za kuce sto u startu zivot chini mnogo jeftinijim nego u Evropi npr. Nisam bio ni na Kubi ni u srednjoj Americi (za sada) a misljenje koje imam je zasnovano na osnovu druzenja sa Kubancima a ima ih u Brazilu , narochito doktora. I mogao sam da primetim da imaju siroko obrazovanje a ne kao mnogi Brazilski intelektualci koji nikad nisu ni culi za Srbiju, npr, nemaju pojma o istoriji i poznaju samo svoju struku. Kad Kuba ne bi imala embargo od SAD sve bi bilo drugacije a inache Kuba ne brani svojim gradjanima da je napustaju

Ne bih da zivim na Kubi i jedino sto znma o njoj je izvestaj par poznanika koji su bili tamo na letovanju.
Samo par detalja:
- Dobar deo kubanaca zaista zeli da ode iz zemlje, nemaju bas mnogo prilike.
- Takva ekonomska situacija jeste najvecim delom rezultat americkog embarga
- Opet interesantan podatak objavljen ovde u engleskoj- Kuba ima zdravstveni sistem bolji od americkog- koliko se secam navedeno je koliko ljudi ima/nema zdravstvenu zastitu, smrtnost novorodjencadi(to me frapiralo!) itd...
- Opet ono staro pitanje - sta je bolje - imati jednaku polu-nemastinu za sve ili imati veliki deo ljudi bez ikakvih prava, zastite ...
s te strane verujem da bi deo tih najsirmomasnijih iz juzne amerike mozda i zeleo da zivi na Kubi, ali svakako ne oni od srednje klase navise.

Momo, izvinjavam se za "momka iz Brazila" (ne znam da li se sećate filma, ako ne, odlično :) ), ali prosto nisam mogao da odolim :), a tastatura je nekad brža od mozga. Tačno je da Kuba ima solidan zdravstveni i obrazovni sistem za tako siromašnu državu, ali je to veoma relativno, odnosno, u apsolutnom smislu je taj zdravstveni sistem katastrofalan (ako niste Fidel - Kubanci mu nikad i ne spominju ime, samo pokažu rukom "bradu" - koji je, by the way, najsavremeniju bolnicu na Kubi izgradio ekskluzivno za sebe i za svoj "inner circle"), samo je nešto bolji od većine drugih katastrofalnih zdravstvenih sistema trećeg sveta. Uostalom, zaista dobar zdravstveni sistem u suštini nema niko, ni SAD koje troše najviše para na njega u apsolutnom smislu, ni Francuska koja izdvaja oko 12% nacionalnog dohotka, te - barem od većih i značajnijih zemalja - troši ubedljivo najviše u relativnom smislu. Za mene je daleko važnije pitanje šta vam vredi zdravlje kad živite na Kubi, i niste u mogućnosti ništa da uradite sa tim zdravljem, osim eventualno da ga uništite prostituišući se za par dolara, očajno se hraneći i veoma teško radeći, a otprilike u istom ključu se može posmatrati i obrazovanje. Naravno, divno je biti obrazovan, kad ste se već nekako dotaljigali do Brazila - čak i ako je značajan deo tog obrazovanja, što bi ljudi koji su prošli kroz jugoslovenski školski sitem trebalo da shvataju, samo komunistička propaganda - ali na samoj Kubi su to znanje i opšta kultura sasvim izlišni (ili barem imaju samo ograničenu vrednost one sokratovske isključivo subjektivne satisfakcije): setite se pokojnog SSSR gde ste vrlo lako mogli da sretnete tipove koji u metrou čitaju knjige o nuklearnoj fizici, ali niti im je to šta vredelo onda (u najboljem slučaju je moglo da ih odvede u neki "zabranjeni grad" u sibirskim zabitima gde su se, bez obzira na relativno dobre uslove života u odnosu na generalnu sovjetsku bedu, fatalni nuklearni, hemijski i biološki akcidenti ipak ponavljali sa železnom pravilnošću), a još manje posle toga, kada je svaki drugi taksista u Moskvi bio ili bivši oficir ili doktor nauka. Čime sasvim sigurno ne želim da kažem da u favelama San Salvadora, Tegusigalpe ili Managve teku med i mleko, ali tamošnja sirotinja barem nema na vratu dodatno breme besmislene ideološke stege, kulta ličnosti, ispiranja mozga i policijskog i doušničkog aparata koji - a to je po meni nesravnjeno gore i od "fleksibilnog" i na imovinskom stanju učesnika poprilično zavisnog prava u centralnoameričkim banana-republikama - nikakvo stvarno pravo i zakon osim zloćudne volje diktatora i njegove klike i ne priznaju. Raspitajte se samo koliko puta su se i najbanalnija "pravila igre" - u smislu toga šta je komercijalni prekršaj, odnosno zločin, jer na Kubi je skoro svaka trivijalna transgresija (uključujući, recimo, i "nametanje strancima" i slične bisere, o ma kakvoj kritici režima i da ne govorimo, za to se već ozbiljno nadrljava) zločin zbog koga se ide u zatvor, promenila za poslednjih desetak godina, što je naravno stara i oprobana taktika mentalne kontrole: uvek drži svoje robove u neizvesnosti čak i o tome šta tačno treba da rade da bi izbegli kažnjavanje, jer samo tako će te se plašiti dovoljno.

Mogli bi i mi ovako nesto da uradimo, pa da stranci saznaju istinu i o Srbiji. Sa druge strane, pomgli bi malo u polju posto to vise niko nece da radi (vise vole da prose po Beogradu i traze posle stanove), pa dolaze bugarski i rumunski nadnicari.

na kubi se ipak desila revolucija koja je zloupotrebljena od strane lidera. niti je fidel bogom dan da vlada dozivotno, ima i drugih, niti je sproveo ekonomsku ravnopravnost sto je cilj komunizma. tako da je clanak dobar jer pokazuje solidarnost zapadnjaka koji znaju sta je kapitalizam (u srbiji ljudi 15 godina nisu mogli da idu na zapad pa su politicari pricali bajke o zapadu) ali ujedno i zanesenost zapadnjaka jer postoji ogromna razlika izmedju teorije i praxe. tako da zapadnjaci kad odu na organizovan kamp, nemaju mogucnost da upoznaju one koji su protiv fidela (takvi su u zatvoru) i samim tim vide samo jednu stranu medalje. isto su mogli da posete jugu za vreme tita i da se oduseve, ali mnogi politicki nepodobni nisu imali zasta da se odusevljavaju.
osim toga, nije isto ziveti negde i doci na odmor. svako moze, pa i bil gejts, da gladuje mesec dana, ali nakon toga zna da ce imati normalan zivot. kubanci ostaju siromasni i nakon mesec dana, koliko gladuju zapadnjaci kad odu tamo. nije isto biti siromasan mesec dana i biti siromasan celog zivota. naravno, ima i onih koji prihvate siromastvo, pomire se sa tim i pokusavaju da uzivaju koliko mogu. tako da me na primer svajcarci zviciraju kad kazu kako su siromasni u indiji srecni, nasmejani. da bi neko zaista video da li je neko srecan, ne moze se povrsinski poznavati neka osoba vec se mora biti prijatelj. imao sam druga u srbiji koji je bio izuzetno siromasan a koji je u gradu pri druzenju sa ljudima uvek bio nasmejan i veseo, ali kad dodjemo kuci, onda mogu da cujem njegove probleme i tugu. to neko sa strane ne moze da vidi jer nece svako svakome da prica o svojim problemima.
pitanje je i da li bi kubanci smeli da pricaju strancima o svojim problemima, svaki dozivotni vladar ima veoma jaku tajnu sluzbu.

Pa dobro vi pametnjakovići koji iz Srbije pričate o Kubi, niste ni svesni koliko pojma nemate. Mesec dana sam proveo na Kubi, ali ne po mondenskim letovalištima već u predgrađima Havane. I mogu vam reći jednu stvar: Tamo sam naučio da živim, da tugujem i da se radujem. Tamo tek svaki 20. kubanac ima telefon i radio, a o Tv-u da i ne pričam. Meni koji sam naviknut na sva ta 'dobra' moderne civilizacije, prvih deset dana je bilo užasno, ali posle sam shvatio da njima to i ne treba da bi bili srećni i ispunjeni. Tačno je da je dosta onih koji su nezadovoljni, ali kapiram da nisu ni svesni kako će živeti kad im uđe američki kapital posle Fidelove smrti i kad im dođe demokratija kakvu recimo ima Irak. Tu slobodu (da, dobro ste pročitali: SLOBODU), koju sam osetio tamo ne bih nikada menjao za šaku američkih dolara. I skroz mi je dobro što većina ljudi koje sam upoznao ima fakultetsku diplomu i što zna da je Beograd glavni grad Srbije (za razliku od Buša koji nezna ni šta je to Srbija), pa ipak se bave najčešće drugačijim poslovima da bi preživeli, a siromaštvo je posledica decenija američke blokade. Kriminal gotovo da nepostoji (jer im je tako od rođenja urezano u vaspitanje), zavist takođe (jer nema ni razloga). I sve ovo na šta vi pljujete sam tamo gledao drugačijim očima, kao deo života. Posmatrajmo to ovako: Ako se iz malog stana preselite u vilu sa poslugom, sigurno da više nećete hteti da se vratite u stari stan i život, ali to opet neznači da će te se osećati srećnije i ispunjenije iznutra nego što ste bili pre. Znači sve je relativno. Tako su i Kubanci srećniji jer neznaju šta je to kompijuter, internet, mobilni telefon ili novi mercedes, za razliku od Hondurasa ili Paname gde milioni gladnih svaki dan gledaju malobrojne sa kućama sa bazenima u ferarijima, znajući da to verovatno nikada neće imati.
Tako ja gledam na stvari i ako su to komunističke ideje, onda sam i ja komunista, ali takav sam.
Preporučio bih vam svima da ako možete odete na Kubu (dok je živ Fidel), pa bih onda popričao sa vama.
Pozdrav!!

Da li je slucajno sto je Momo u Brazilu a Stevo u Srbiji?

Kako je momak zvani Stevo bio na Kubi i šta je tamo gledao i slušao, može da se vidi već iz onoga "la komandanto", nikakav drugi komentar nije potreban, čak ni onaj o putu izvesnog pripadnika životinjskog carstva u Rim i srećnom povratku iz njega. Beati pauperes spiritu: nadam se da će mlađani brigadir jednoga dana proći "strogu proceduru" ako samo bude dovoljno strpljiv da sačeka ogromne redove koji se stvaraju ispred svake kubanske ambasade...

Predlažem da pokušamo neutralno da se postavimo prema problemu.

Najpre komentar da je članak informativan i lep kao uvod u neku dalju priču.

A sada bih se vratio nama koji komentarišemo...

Nisam pristrasan i ne želim da kažem da li se ili u kojoj meri slažem sa sledećim izvorom, ali preporučujem da se materija izlista. U pitanju je knjiga (informativna, kratka) Noama Čomskog (Noam Chomsky), kažu jednog od vodećih intelektualaca sveta (ma šta ta labava definicija značila).

Knjiga se zove "What Uncle Sam Really Wants", na srpski prevedena kao "Šta to u stvari hoće Amerika" i košta oko 300 dinara, a govori o...

Ma u stvari, imate je na internetu (celu) pa čitajte:
http://www.chomsky.info/books.htm

Ima tu i drugih knjiga, pa izaberite.

A sama priča o Kubi me neodoljivo podseća na razgovor sa jednim prijateljem Nemcem koji je uporno govorio kako treba da zaboravimo i svetske ratove, i kolonije, i nemačku podršku razbijanju Jugoslavije, i NATO, i sve, i da treba da gledamo napred i da nema šta da se priča - treba da usvojimo standarde koje Zapad propisuje. I sad, ono, jeste to tako; ali opet i nije. Jeste jer nemaš izbora, ali nije baš lepo kada neko, recimo, pljačka Afriku vekovima, mažnjava zlato, dijamante, robove i blago, a onda ti saspe kako treba da igraš po njegovim pravilima i normama.

Tako je i sa Kubom: Ameri su učinili sve da unište socijalizam i komunizam (budimo nepristrasni!), borili su se više i jače nego komunisti protiv kapitalizma, i na duge staze i perfidnom politikom su pobedili.

Kuba i Fidel? Možda je slično Iraku i Sadamu. Možda Srbiji i Slobi. Donekle... Sve te zemlje su boreći se za neka uverenja na kraju nastradale, dobile (ili ne) da biraju između jedne i druge krajnosti koja ih je na kraju postavila na mesto izgnanika, izolovanog, javno ili tajno napadanog, i svi ti Fideli (nebitno da li ga vole ili ne vole ili i vole i ne vole), Slobodani, Sadami, Korejanci i ostali - svi su oni dobrim delom produkt toga što im je neko drugi pomogao da to postanu, kao mamac za kasnije (uglavnom američke) intervencije.

Kuba me zapravo neodoljivo podseća na sledeću priču:

http://www.zmag.org/sustainers/content/2005-06/24pilger.cfm

Link treba da je jedna reč, pa ako vam se prilikom kopiranja pojavi razmak - izbrišite ga.

Eto, tako ja vidim Kubu.

A naravno da mnogi žele da je napuste. Mnogi su želeli da napuste Jugoslaviju devedesetih, i mnogi nisu mogli. Da li bi bilo bolje da su Kubanci kao Venecuela, da su dali sve što imaju? Da li bi bilo bolje da smo mi imali NATO vojnike kao Irak, ili kao Bosna neko vreme i Makedonija? ne znate kako to izgleda, zato nemojte tako lako da sudite. Kad se slonovi igraju/valjaju/tuku - trava se povija/ulegne/gazi.

Nije sve crno-belo. Ali jedno je sigurno: Ameri i Fidel drže pat poziciju koju jedino Ameri mogu da preseku. A oni to neće. Ne zaboravimo da je Amerika blokirala Kubu, ali vešto koristeći politički termin i izbegavajući reč blokada jer to u međunarodnom pravu znači objavu rata.

Citat:
http://en.wikipedia.org/wiki/Cuban_Missile_Crisis

He (President Kennedy) also placed a naval "quarantine" (blockade) on Cuba to prevent further Soviet shipments of military weapons from arriving there. The word quarantine was used rather than blockade for reasons of international law (the blockade took place in international waters) and in keeping with the Quarantine Speech of 1937 by Franklin D. Roosevelt. Kennedy reasoned that a blockade would be an act of war (which was correct) and war had not been declared between the U.S. and Cuba.

Dakle, nije baš da je Fidel kriv za sve. To je kao da vam neko silom nametne nekoga u kuću, zaključa vas, a onda se vi o jadu zabavite sa siledžijom sa kojim su vas zaključali. I na kraju onaj ko vas je zaključao dođe i sve zajedno vas prebije!!!

Izvinite ako bilo malo duže...

Pa za one keje oce u Kubi da se zabave, vaspitaju se i provedu svoj zivot sasvim je jednostavno. Kupite karte do kube i nemojte da platite 25 CUC na izlazku. A ja cu da vas posetim sledeci put kada se promeni sistem jer mi je muka i kad pomislim kako ljudi zive tamo.

A umesto da neki uvide da problem Srbije nije Amerika vec sama Serbija, oni pokusavaju da pronadju banana republike koje su zrtve Amerike (u stvari same svoje politike.

Nemojte da zaboravite da je danasnja Evropa dostigla ovaj nivo zahvaljujuci ovoj Americi. Zbog cega? Jer su pametni!

Ja se izvinjavam ako sam nekoga probudio iz divnoga komunistickog sna.

Čitam jutros na vestima kako je vrhovni(ili ustavni sud, no nije ni bitno) u Holandiji dozvolio izvesnoj političkoj partiji politički angažman, izlazak na izbore i sve ostalo što sa time dolazi. Sve bi to bilo lepo, napredno, demokratski, civilizovano, evropski da se sledeća činjenica nije iznenada pojavila na mom ekranu. Ta partija (mada bi ja pre rekao ideološka anomalija) se zalaže za polne odnose sa decom od 12 godina, sodomiju (naški:skotološtvo) i slične stvari. I izlaze na izbore uskoro. Kakve to ima veze sa Kubom? Sistem vrednosti prihvaćen na Kubi, koji je verujem, manje više, sličan našem to nikad ne bi dozvolio. Iz jednostavnih, ja bih rekao prirodnih (mada, mnogi će reći da čovek nema veze sa prirodom, da treba da joj gospodari, tj. bude bogočovek, što se jednog dana možda i desi, kada ćemo uništavati i stvarati svetove - uh, daleko sam otišao) razloga. Taj liberalno (široko) tumačen liberalizam donosi upravo ovakve stvari (setite se komentara gor - sistem obrazovanja na zapadu i na Kubi). Isto kao i nacizam, mržnja drugih zbog porekla, boje kože i sl., ovo je mržnja prema deci, polno nerazvijenoj deci. Koliko god da je kubanski sistem vrednosti neosetljiv na uticaje sa strane, on je pravedan, gotovo hrišćanski(mada vernik nisam, gotovo i da prezirem crkvu - ne i veru po an sich). Da završim, ti visoko obrazovani ljudi na Kubi, u društvu bez kriminala(sjajno je primetio jedan komentator) to nikad ne bi dozvolili, jer to prosto nije stvar liberalnosti i demokratije, već čoveka i svesti. A to da je za sreću potreban mercedes, plavuša i debeo novčanik, daleko je od tačnog. Šteta je samo što se komunizam održava samo na ovaj način, tj. prinudom. Možda će doći vreme da se čovek promeni i drugačije razmišlja osim homo homini lupus est.Pozdrav za Ernesta i Stevu, sjajno komentari.

Pusti komunističke snove, Armera. Evropa je "dostigla nivo" zahvaljujući otimanjima, još od pre krstaških ratova, preko dogovora o kolonijama (prelistaj npr.: Hari Herder - Evropa u XIX veku), zahvaljujući osvajanjima, zgrtanjem love, blaga, dijamanata, zlata, jeftine hrane i radne snage.

Ameri su u jednom trenutku "pomogli" kada se Evropa cepala sama zbog sebe (Nemačka-Italija i fašisti po raznim zemljama Evrope vs. ostali).

Nemoj da mešaš "slatke komunističke snove" sa realnošću brutalnog sveta, kapitalističkog, socijalističkog ili komunističkog. Neki ljudi su zajahali komunizam i od njega napravili privatne logore, ali to i dalje nije ništa pri onome kako ta tvoja ljubljena Amerika vodi politiku prema ostatku sveta.

U prvom svom postu kažeš "kako svet dozvoljava da postoje takve zemlje" poput Severne Koreje, Kube i drugih.
Pa te zemlje su imale mogućnost normalnog života dok im se Amerikanci nisu nacrtali!!! ...Dok im Ameri nisu "objasnili" kako treba da žive.

Pogledaj Vijetnam. Imao je prvu demokratski izabranu vladu. Počeo je ekonomski bum. Nakon toga SAD su napale Vijetnam, pod smešnim izgovorom odbrane sloboda i sopstvenog interesa u tom regionu. Nakon Vijetnama, Kambodže, Koreje, nikome u tom kraju sveta nije palo na pamet da se pravi pametan i da napreduje. Nakon američke "spasilačke misije" u tom delu sveta imaš fabrike "Nike" i druge, koje IZRABLJUJU lokalno stanovništvo i zgrću dodatnu lovu za svoju majčicu Ameriku, ali ovaj put pod izgovorom da oni zapravo daju posao i POMAŽU siromašnim zemljama. A u stvarii su ih prvo uništili, onda im postavili raznorazne Sadame, Slobodane, Fidele, Kim Jong Ilove, da bi ih potom cedili ili koristili kad im zatreba da se negde prošire, izgrade vojnu bazu, izvrše invaziju ili jednostavno malo promrdaju svoju ekonomiju novim ratom.

Nemoj da se lažemo.

Ne mogu sad da pronađem link ka Stenford akciji protiv Nike kompanije... Idite na Google i potražite... Prvo su razorili jadne zemlje, posle su im uvalili fabrike i diktatore da te fabrike čuvaju, paze i neguju.

Fidel je samo posledica toga što bogataši kroje kapu jadnoj Kubi. Šta, biće bolje kad na kubu dovedu vlast kao u Iraku ili Avganistanu? Kad budu opet lovili komuniste ili ljude slobodnog duha a bilo koje političke "veroispovesti" kao onomad 50-ih i 60-ih godina u samoj Americi, u srcu Amerike, pod okriljem američkog zakona?

Ne polemišimo o komunizmu, recimo iskreno: da li bi bilo Fidela i Sadama da Amerika tako nije NAMESTILA, POMAGALA, ODRŽAVALA, a kasnije upropastila zemlje koje su imale nesreću da im vlast bude neka vrsta američkog mezimčeta ili američkog "uzornog neprijatelja"?

hani, jel jos uvek zelis kartu?

živeo diverzitet. živeli simpatizeri komunizma na zapadu i živeli simpatizeri kapitallizma na kubi. gde postoji jednoobraznost, gde vlada jednoumlje, gde svi razmišljaju na isti način, tu je sistem postigao potpunu kontrolu. dole matrix, živeli buntovnici!

@armera
Svaka cast... da nije amerike ne bi bilo Evrope, verovatno ni celog sveta. Da li je moguce da covek stvarno moze tako da razmislja? Proveri da nemas peska u ocima i slanine u usima.

Dovla nema problema mi smo nasi a ovaj B92 i komentari na nivou su odlichna prilika da se ne otudjimo vec da uzivamo u razmeni misljenja .Pozdrav iz Brazila

Ljudi, ako uspem da stvorim kapital pa da vas iskoristim da radite u moju korist to cu i da ucinim, ali cu vas za to i dobro nagraditi. Znaci sposoban sam toga prema tome i zasluzujem to. Mi mozemo tu da se prepucavamo kolko hocemo ali realitet u svetu je danas takav. Sto se tice nekih tu koji misle da je kuba zemlja bez kriminala, i bez ikakvih problema i da su ljudi u njoj srecni, pitajte malo Rumune, Bugare i Albance koji su ziveli u slicnoj sreci. Razlika je da su se oni opametili i polako napreduju. Polako ce prevazici Srbiju u svakom smislu. Dobar primer toga su Slovanija, Ceska i Slovacka. Da ne udjem dalje u neke polemike, jos jednom hvala bogu danas smo slobodni i ko god hoce da zivi u Kubi to slobodno i moze, a ja cu nastaviti da prem oci peskom i usi slaninom i zivim u svom komfortu koji sam stvorio radom i mozgom u ovom neravnopravnom sistemu u kojem sam dosao da zivim bez ikakve love ili vaspitanja (sada to znam, a nekad sam i ja mislio da znam sve, i da je moje vaspitanje superiorno). Ovim stopom za 5 godina necu morati da radim vise. Ali ipak ko zna sta ce buducnost da dovede.

To ARMERA:
Prijatelju, daj ti nama neke svoje reference, nemoj da ispadne da ljudi sa pameću i iskustvom, koji su čitali knjige i razmišljali, tupe filozofiju, sociologiju i političku filozofiju sa klincem koji je tamo negde krenuo da zgrće lovu jer radi kao programer. Znaš, svaka čast tvojoj sposobnosti da zgrneš lovu, ali to ne znači da si postao pametniji od ostalih, a ni da su ostali sirotinja (materijalna, mentalna ili moralna).

Nije teško materijalno se obogatiti (donekle) u svetu u kojem si ti već doplivao do Amerike, gde u pozadini postoji proces kao u filmovima "Fahrenheit 9/11" ili "Syriana", ili kao u knjigama "What Uncle Sam Really Wants".

Nemoj porediti Kubu sa Albanijom ili Rumunijom. Stvar je drugačija. Ali ono što je slično jeste da su oba sistema bila izolovana - jedan od Amera, drugi od SSSR i ostatka sveta, i da je to plodno tle razvijanje svakojakih oblika lopovluka (koji se najbolje ostvaruje u diktaturama).

Ali to ne znači da, kada bi Ameri malo prestali da kradu i otimaju po svetu i nameštaju vlade i predsednike, da bi ti bio toliko srećan i tako brzo se penzionisao tamo gde si sad, niti da bi Kuba bila sinonim za ono za šta ti sada tvrdiš da jeste.

Moguće da bi neke sasvim desete vrednosti isplivale na površinu, da dojučerašnji afrički robovi ne bi bili današnji gladni koji umiru od gladi, side ili najelementarnijih i na Zapadu iskorenjenih bolesti...

Ovako, ti uživaš kada vidiš najboljeg vaterpolistu sveta - Kubanca, kada vidiš maratonce, kada vidiš 90% NBA igrača da su došli iz tih "diktatorskih" i "nazadnih" zemalja gde vladaju ljudožderi i raznorazni Sadami, kada pogledaš 50% NFL lige i vidiš Ruse, Čehe,... kada pogledaš prvake Evrope i prvake sveta u basketu - a ono koljači sa Balkana...

Kada se setiš da smo bili prvaci i pre nego su naši otišli iz Juge (prvaci u basketu - a SAD nam je zabranila igranje kod njih 1994.!!!, prvaci u vaterpolu, itd.), prvaci na Olimpijadi iz Computer Science, priznati u oblastima nauke i tehnike,... e onda shvatiš da je tebi dobro tamo zato što se sa raspadom Jugoslavije 400.000 ljudi sa diplomom, magistraturom ili doktoratom slilo u USA, pomalo u Kanadu i zapadnu Evropu, Australiju... A iz čitave Juge - oko milion. Eto, tako iz Juge, tako iz odavde, tako iz odande... I onda tebi dobro, jeftin benzin, ti mlatiš lovu... A ne pitaš se kako je to moguće...

Moguće je jer neko otima. I zato nemoj da pričaš o Kubi da je tamo nesreća i da je tamo sve loše. Naravno da bi se čovek teško odlučio da se preseli negde gde zna da će mu život biti teži i starost i bolest neizvesnija, ali to ne znači da taj argument imaš pravo da uklopiš u svoju priču kako je Zapad ideal, a Kuba, Srbija i ostali - budale koje ne shvataju suštinu sreće, kapitalizma, bogaćenja i ostalog.

Uostalom, i ti lično si zapalio iz Srbije jer ti je bilo muka da gledaš neke morone kako se bogate preko tuđih leđa. Jedina razlika je što u ovoj sredini nisi bio dovoljno jak da se izboriš i postaneš jedan od tajkuna - makar i malenih, a tamo gde si sad otvorila su ti se vrata; tamo se sliva veći kapital, više je ovaca za šišanje, više se otme sa svih strana, veća bara, manje krokodila... Tako da je zato tebi tamo pesma. Ali kad pogledaš sa strane, ti si sad samo jedan od onih koje si ovde gledao ispod oka (da ne kažem prezirao ili im možda i zavideo), koji su krenuli da mlate lovu (što je donekle ok) ali i da u isto vreme ni malo ne koriste savest i mozak i tu istu lovu pa da pokušaju da stvari promene na onu stranu gde se pravda, sreća i opšte dobro još uvek čuvaju i poštuju.

U dobru je lako dobar biti -
Na muci se poznaju junaci!

Budi ti šmeker i vrhunski hirurg na Kubi, gde te nije tata za 300.000 USD odškolovao i gde ti poznanstva tate ili sa studija nisu otvorila vrata za jedan buržujski svet. Budi ti hirurg u Beogradu, batice, operiši u pola noći za 350 €, pa ćemo onda da pričamo o moralnim i ljudskim vrednostima.

Vidim da je krajnje vreme da se nekim "ozbiljnim ljudima" (kojima iz svake rečenice provejava neponovljivi šarm polupismenih samouka i fanatična ogorčenost luzera koji stalnim pričama o "poštenju" i "otimačini" prikriva vlastitu nesposobnost) preporuči da, umesto što ovde bez ikakvog prava i razloga prozivaju radne, vredne i kreativne ljude, odu da svoje neo-komunističke gluposti, pokupljene od ekstremističkih gurua tipa Noama Čomskog (čije su knjige i članci, btw, jedna od najlepših i najudžbeničkijih
kliničkih slika uznapredovale paranoje koju sam video u životu) malo prosipaju na Kubi, i da štopuju posle koliko sekundi će se naći u buvari bez ijednog celog rebra. Ili ako im je - a biće da je tako - takav susret sa realnošću bez šećerne glazure socijalnih eshatologija i plitkog moraliziranja previše tvrd, mogu slobodno (jer ovo je, najviše zahvaljujući toj Americi koju valjda baš zato svi takvi frustrirani likovi toliko mrze, izvan Kube i nekolicine sličnih "ostrva slobode", uglavnom slobodna planeta) da nastave da po netu jure linkove do raznih "nepristrasnih" i "autentičnih" levičarskih "otkrovenja" i njima zasipaju zli i korumpirani svet, ali bih ih uljudno zamolio da ljubazno dopuste i drugim komentatorima taj luksuz da bez primitivnog i neargumentovanog postrojavanja i ponižavanja mogu da izraze svoje mišljenje (a, ako od izvora nastave tim putićem, uzgred bih im preporučio i da se, zarad vlastitog zdravlja, mnogo ne jede ako "Mr Armera", ja, i svi ostali ljudi koji, za razliku od njih, nešto na ovom svetu rade, stvaraju i zarađuju, nastave da njih i sve slične "šmekere za sto evrića mesečno" kupuju i prodaju za siću).

Idemo zajedno ali Ti moraš da radiš za mene a ja pijuckam koktele sa Fidelom, kad zaslužiš i ti ćeš ne sekiraj se

Duži, ali argumentovani post nekoga ko je bio tamo, zna pomalo o svetu, bavi se vrhunskom naukom, i želi da da doprinos diskusiji. Nadam se da će moderatori B92 ovo odobriti.
To Dovla:
Ovo neodoljivo podseća na "loaded language" ili "loaded questions" - vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Loaded_question (ukucati bez razmaka u linku koji B92 napravi automatski).

To je kao kada te neko pita: "Da li još uvek tučeš svoju ženu?": šta god da odgovoriš - ne valja.

Tako rade i radikali. Prazna priča, mnogo napada, malo ili nimalo analize, činjenica...

Niti smo mi polupismeni i ogorčeni, niti smo fanatični luzeri. Ali vratimo se na priču o Kubi.

Interesantan je pogled jednog dela zapadnjaka, a taj pogled oličen je baš u ovome šta nam je i kako Dovla sasuo, da sve što je ekonomski siromašno, što ne hvata korak sa vodećima - pazite: sa vodećima, sa njih nekoliko, da je to odmah i prljavo, zaostalo (ali u svakom pogledu, ne samo u tehnološkom ili ekonomskom), da je jadno, bezvredno; jednom rečju za žaljenje, a potom za okupaciju (ako se može i ima interesa), "demokratizaciju" (da bi dostigli "nas bogate na koje svi treba da se ugledaju") ili kao poligon za isprobavanje raznih stravi, počev od boleština (novih ili iskorenjenih, sistematizacije i statistike), uvaljivanja svega i svačega, ili jednostavno ogledanja šta će reći oni drugi (na primer: šta će reći Kina ako ..., ili šta će učiniti Rusija ukoliko "mi"...).

Ilustrovao bih jedan detalj kratkim citatom onoga što nam reče Dovla:
"Uzgred bih im preporučio i da se, zarad vlastitog zdravlja, mnogo ne jede ako "Mr Armera", ja, i svi ostali ljudi koji, za razliku od njih [nas luzera i nepismenih, prim. Badža], nešto na ovom svetu rade, stvaraju i zarađuju, nastave da njih i sve slične "šmekere za sto evrića mesečno" kupuju i prodaju za siću)."

Kao što sam na početku rekao: loaded language! Mnogo toga se saspe sagovorniku u lice, a sagovornik onda treba da se brani. "Neka se Nikola Barović ne jedi mnogo ako mu Vojislav Šešelj...", to je to, samo malo drugačije.

Ne znam da li ćemo se jediti. Ako i budemo, mi ili Kubanci, ili bilo ko ko na to u krajnjem slučaju i ima nekog prirodnog (intimnog) prava, to će biti zato što čovek ponekad svesno ili nesvesno mora da potpadne pod uticaj preovlađujuće okoline. Tako su i Dovla i Armera ponekad uzdahnuli kada su videli "džibere" u besnim kolima, sa kilo žutog oko vrata, kako se vozaju gradom i šetaju namontirane cice, dok Dovla i Armera (pre nego su i sami postali valjda "šmekeri za 100.000 dolara mesečno") čekaju noćni bus u svojim jedinim patikama i prate preslatku devojčicu koja se takođe vozi noćnim busom - ali na sasvim deseti kraj grada.

U te neobrazovane i kakve već, "šmekere za 100 evrića mesečno" spada i Armerin ćale, Dovlina majka, pretpostavljam i tvoja (koji ovo čitaš) i moja, i...

Hajde da ne pričam o sebi, već da nađem neutralan primer: moj poštovani kolega (jedan od mnogih) jedan je od svetski priznatih ljudi svoje branše. Neka to bude nuklearni fizičar, a mogao je biti i inženjer, hirurg, molekularni biolog, pijanista, itd., da ne nabrajam. Taj čovek za mene jeste šmeker, taj čovek jeste šmeker gde god da se pojavi (osim možda u društvu ljudi koji bi ga posmatrali isključivo kroz prizmu zarađene love), taj čovek je šmeker vani, u toj istoj Americi.

Međutim, on ovde prima 400- evra. Znači, njega će Dovla da "kupi i proda"?

Nije ovo moja priča sa Dovla i Armerom, oni su samo metafora za jedno sasvim drugačije poimanje vrednosti. Ljudi koji su do juče možda mrzeli likove sa Grand Produkcije jer su na kič i laktanje zgrnuli lovu, koji su mrzeli Slobu (kako sam priznade) pa onda verovatno i Radomana Božovića, Mirka M., Goricu, Tomića I i II, Kundaka, Miru-Marka-Mariju, Minića, Vučelu, ma sve redom (jer su maznuli lovu, jer su postali "pravi šmekeri"), pa hajde onda i se setimo "manje umešanih": Karića, Željka Mitrovića, Kurte i Murte,..., dakle do juče su se takvi prezirali i govorilo se da je to sve ispod ljudskog dostojanstva, a onda se odjednom "odraslo" i shvatilo kako je ustvari BAŠ TO FORA i kako se ljudi samo prema lovi mere.

Svoje profesore, ako si išao u školu ili na fakultet, možeš sretati po autobusima, tramvajima, trolama, idu raspadnutim "kečevima" na more ili se tiskaju u prepunom vozu za Bar, neke možeš videti kako penzionisani prodaju sitnice na Bulevaru ili prethodne decenije kopaju po kontejnerima...

Govorim o Srbiji, a govorim o Kubi...

Nije to socijalizam, nije to kapitalizam, nije to ona smešna udžbenička školska građa gde je "London odgovorio Berlinu". To su konkretni ljudi i događaji, konkretni interesi, konkretna lova, konkretna nafta, konkretna zaštita svojih ciljeva.

Nismo mi nesposobni i ti ne znaš da li ovde ili na Kubi ima ljudi koji su kao Ranko Lazić
(http://www.dcs.warwick.ac.uk/people/academic/Ranko.Lazic/cv.pdf)
Nikola Tesla, Pavle Savić, Jovan Nahman, Surutka, ovaj doktor, onaj filozof, itd.

Samo je caka da je neko ostao ovde i ovde živi (kao "šmeker" ili ne) od tih 200-300-500 evra, vozi polovan auto ili se prevozi autobusom, ide na pecanje ili na slobodne zelene površine da igra fudbal sa drugarima, decom ili unucima, žena sašije lutku za male unuke, a sam čovek uživa u tihoj i nenametljivoj sreći koja se ni na koji način ne meri novcem.

Ako ide kod lekara - sačeka red, ima knjižicu; jeste, nervira se što su lekovi skupi i nekad teško dostupni, plaši se ponekad "šta ako..." a on nema da plati, ali generalno - taj čovek je srećan u onoj meri u kojoj je to moguće u današnjem globalizovanom društvu gde znaš da više ne zavisi sve samo od tebe i tvojih komšija, nego može da se desi neki novi Fidel, Sadam, Sloba ili Buš, neki novi diktator, lopov, tiranin ili neki novi NATO "Milosrdni Anđeo" (kao onaj 1999.), "War on Iraq" I i II, i ostalo.

Ne, ne mislim da svi MOGU ili HOĆE da se presele iz Iraka, Sirije, Libana, skoro cele Južne Amerike, istočne Evrope, pola Azije i čitave Afrike. Ne verujem da je to moguće, a isto tako ne verujem da je jedini problem svih tih ljudi Fidel, Sloba, Sadam, Mao, Ljudožder I, II, III...

Na kraju ovog podužeg pisanja, mislim da ovo odslikava jedan sasvim drugačiji pogled na svet, na Kubu, na slobodu, na život, od onog koji smo neki diskutanti i ja ovde izložili:

DOVLA: "(jer ovo je, najviše zahvaljujući toj Americi koju valjda baš zato svi takvi frustrirani likovi toliko mrze, izvan Kube i nekolicine sličnih "ostrva slobode", uglavnom slobodna planeta)"

Ne odgovaram direktno Vladi (Dovla), već ovo koristim da pokažem koliko je po meni to jedna velika ostrašćenost i zabluda. Pogledajte i sledeću Dovlinu rečenicu u kojoj svoje pisanje (još gore: svoj stav!) smatra pravičnim, finim i krajnje uglađenim, dok nama koje od prve rečenice naziva (i smatra) nepismenima, jadnima, šizofrenima i iskompleksiranima prišiva primitivizam i nevaspitanje.

Ponavljam da ovo nije diskusija sa Vladom, već na ovom primeru pokazna vežba kako i zašto se, na primer, Kuba smatra "ruglom zapadne hemisfere". (Ovo ponavljam i zbog B92 moderatora, da ne ukinu ovaj post.)

Dakle, jasno je izraženo da je planeta "slobodna" zahvaljujući ni manje ni više nego baš Americi. A onda, istu tu Ameriku, baš zbog darivanja te slobode svima nama ostalima, mrzi tih "nekoliko" sarkastično nazvanih "ostrvaca slobode".

Niti je to nekoliko, niti su to odavno ostvrca slobode (jer su se i tamo uglavili interesi i pajtosi barona nafte), niti slobodu dugujemo Americi. Ne znam odakle dolaze takve sulude ideje.

Ali dobro, to je isto deo propagande i ispiranja mozga. Gledaj CNN nedelju dana i shvatićeš kako je RTS jedna benigna forma dezinformisanja.

Da nije politike koju sprovodi Amerika ne bi bilo ni toliko emigranata (naučnika, lekara, stručnjaka svih oblasti) u istoj. Da nije tolike nauke i tehnologije koja iz svega spomenutog proističe - ne bi ni Amerika bila toliko moćna, niti Kuba toliko siromašna.

Ali, evo, pogledajte moj naredni post koji odvajam radi preglednosti.

Izvor: http://www.b92.net/srbija2020/tema.php?id=40&nav_id=202794

(kopirati bez razmaka koji B92 automatski pravi)

Citat (deo):
==============
Profesor Ričard Florida dokazuje da je ekonomski i intelektualni uspon koji su SAD zabeležile krajem prošlog veka bio dobrim delom rezultat doseljavanja čak 11 miliona ljudi u Ameriku posle 1990. Među tih 11 miliona nalazili su se i suosnivač Googla Sergej Brin rođen u Moskvi, suosnivač Hotmaila Sabir Bhatia rođen u Bangaloru, dizajner Yahoo-a Džeri Jang sa Tajvana, tvorac Linuksa Linus Torvalds iz Finske. Suosnivači San Mikrosistema došli su iz Nemačke i Indije - Andreas fon Behtlosajm i Vinod Khosla.

Postoje procene da se na čelu čak 50 kompanija sa čuvene liste najmoćnijih američkih korporacija “Fortune 500” nalaze ljudi koji su rođeni izvan SAD. Još jedan zanimljiv podatak, među osnivačima 3000 firmi visoke tehnologije iz čuvene Silicijumske doline u Kaliforniji njih 30 procenata su bili poreklom iz Kine i Indije.
=============

Izvolite pogledati šta znači kada nekoj državi NAMETNETE rat, sankcije, atmosferu u kojoj diktatori i crna ekonomija cvetaju a pametni ljudi beže; u pitanju je šta je Bil Gejts tražio od Američkog senata; nadam se da je to dovoljno:

http://www.microsoft.com/presspass/press/2006/may06/05-25StatementBillPR.mspx

(kopirati u pretraživač kao JEDNU REČ - izbrisati razmak koji je B92 automatski napravio)

Evo i ovo:
::: "US H-1B visas should not have limits: Bill Gates" :::
http://www.workpermit.com/news/2005_04_28/us/gates_end_h1b.htm

http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/03/17/AR2006031701798.html

...i ovaj grafikon koji jasno ukazuje gde idu Kubanci, Srbi, Indusi, Poljaci, južnoamerikanci, Iračani, Vijetnamci, Korejanci, i ostali:
http://blog.nam.org/archives/graddegrees.php

Podatak je iz 2001. godine, pa na to treba dodati i poslednjih 5 godina dodatnog buma.

http://www.workpermit.com/news/2006_03_20/us/gates_lobbies_h1b_visas.htm

Dakle, svet ne bi bio slobodan da nije Amerike?!? Je li tako?

Ili: Amerika je bi bila bogata da je svet (čitaj: Kuba i ostali) slobodan!

Nije ovo komunizam/socijalizam vs. kapitalizam priča i nemojte je namerno skretati u te ideološke i emotivne baruštine. Ovde se radi o čistoj matematici: ako ti vežem ruke i noge - lakše ću da te opljačkam. Tako se radilo i nekad, na primer u Rimu: pošalješ joj muža u rat, on pogine, ti oženiš prelepu udovicu. Udovica - to su ljudi koji emigriraju u USA, muž - to su matične države iz kojih se emigrira ili iz kojih se krade i otima da bi se kod kuće gradilo i imalo.

Kuba je divna zemlja, ali jednostavno nije imala sreće...

@DOVLA
" Vidim da je krajnje vreme da se nekim "ozbiljnim ljudima" (kojima iz svake rečenice provejava neponovljivi šarm polupismenih samouka i fanatična ogorčenost luzera koji stalnim pričama o "poštenju" i "otimačini" prikriva vlastitu nesposobnost) preporuči da, umesto što ovde bez ikakvog prava i razloga prozivaju radne, vredne i kreativne ljude, odu da svoje neo-komunističke gluposti, pokupljene od ekstremističkih gurua tipa Noama Čomskog (čije su knjige i članci, btw, jedna od najlepših i najudžbeničkijih
kliničkih slika uznapredovale paranoje koju sam video u životu) malo prosipaju na Kubi, i da štopuju posle koliko sekundi će se naći u buvari bez ijednog celog rebra."

Veoma pronicljivo i veoma vidovito. Pretpostavljam da si stručnjak za kliničku psihologiju (možda si uradio PhD na Taftu?), da si rođak Ljubiše Trgovčevića, samo ne znam kako si zaključio da si svi koji se ne slažu sa tobom - polupismeni i luzeri, a da je Čomski kreten. Njega čita ceo svet i smatra lučonošom jednog drugog pogleda na stvarnost sveta u kom živimo.

Ali valjda internet i služi tome - da na trenutak postaneš veći i od poznatih i priznatih. To se, inače, zove arogantna ignorancija.

Sličnim metodom se koriste veliki i silni kada treba da dezavuišu manje od sebe i slabije. Tako je za zvaničnu Ameriku Kuba opasnost koju treba izolovati, Irak leglo nuklearnog, biloškog i hemijskog naoružanja, Srbija pretnja miru i stabilnosti i agresor na Kosovo, Koreja opasnost, Vijetnam loš primer, Venecuela pretnja investicijama, Nikaragva..., itd.

Pitam se da li si ikad išta pročitao iz filozofije, sociologije, politike, ili si lik koji priča iz onoga što je načuo na TV.

Kuba je divna zemlja sa divnim ljudima koji pate zbog toga što su im SAD nametnule bojkot i sankcije, a onda im se u takvoj atmosferi poperio jedan Filed (mogao je biti bilo ko - pod sankcijama ne može biti demokratije i prosperiteta) kojeg su SAD retroaktivno iskoristile kao "razumno objašnjenje" za održavanje sankcija. Dakle, prvo te zeznem/šutnem, onda si ti zeznut/obogaljen, a onda ti ja kažem da ne možeš da ideš dalje baš zato što si takav zeznut/hramlješ i da prvo to moraš da središ, a da ću ja i dalje da te zezam/šutiram jer si ti za zezanje/šutiranje. Logika apsurda.

Lepo je što me volite, momci, volim i ja vas, i čak mi je - priznajem, u nešto manje lucidnim trenucima - i žao što nemam ni vremena, a iskreno ni volje da se malo ozbiljnije i obimnije prepucavam sa vama. Međutim, za to, pored vremena i volje, prosto nemam ni razloga: meni se ovaj svet prilično dopada, iako je daleko od savršenog, ali je u svakom slučaju, s moje tačke gledišta, mnogo bolji nego svet pre petnaest ili trideset godina, a odnekud imam osećaj i da bi se stotine miliona ljudi u istočnoj Evropi, jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i mnogim drugim mestima koja su poslednjih godina upoznali slobodu i prosperitet makar za one koji se ne boje rada definitivno složili sa mnom. To što se vama ne dopada, samo je vaš problem, ali ja vama ne sporim pravo da živite u svojoj verziji univerzuma, iako ja tu verziju smatram isključivo za relativno sofistikovani sistem iluzija. Ali da li mislite da ne treba da reagujem kada ovde osporavate pravo ljudima da govore o nekim stvarima zato što po vašim kriterijuma nisu "ozbiljni ljudi" ili nisu čitali razne likove koje vi smatrate za neprikosnovene autoritete, ali dosta "ozbiljnih ljudi" neke druge vrste veoma argumentovano smatra da su ne samo oni, već i samo utemeljenje mnogih od tih humanističkih disciplina i škola mišljenja u čijim se okvirima kreću ili su se kretali veoma sumnjivi i bez nekog naročitog smisla osim puke inercije po kojoj se grupe ljudi u raznim "akademskim getima" koje se takvim stvarima bave u kulturnom smislu reprodukuju. Verujte vi teorijama zavere koje gospodin Čomski tako elokventno izlaže, čitajte i uzimajte za ozbiljno Fukoa, Habermasa, Saida ili Deridu, ali ne osporavajte pravo ljudima koji s punim pravom ne smatraju za potrebno da takve stvari čitaju ili onima koji su ih čitali i zaključili da baš mnogo ne doprinose nekom konstruktivnom razumevanju sveta, ili u gorem slučaju, da je tu uglavnom reč o gomili politički tendencioznih budalaština, čiji su autori vrlo često barem flertovali sa veselim asortimanom biranih psihoza (hajdemo, mladići, makar nominalno ste obrazovani ljudi, šta, kao ta vaša "lučo-noša", tj. g. Čomski, ne ispoljava nikakve znake paranoičnih deluzija, i da vam umre keva ako lažete, a, recimo, Fuko, Hajdeger ili Lakan su isto tako bili uzor mentalnog zdravlja i stabilnosti: come on...). Izvinite, onog trenutka kada u svom fanatizmu izgubite respekt prema bližnjima do te mere da pokušate da te vaše iluzije namećete silom nekakvog vama arbitrarno proklamovanog "višeg poznavanja stvari", možda je vreme, da vas, zarad otrežnjenja, neko ko inače iz pristojnosti i poštovanja izbegava da ma šta tog tipa ističe, malo klepne sa stanjem stvari u realnom svetu gde se, po najširem mogućem intersubjektivnom konsenzusu, već koju hiljadu godina stvari uglavnom mere onom čistom metaforom čija privremena otelotvorenja tako slatko šušte ili zveckaju po globalnim džepovima. A loaded language (možda biste, kad ste već tako vredni, mogli da za domaći to prevedete na srpski), u onoj rudimentarnoj meri u kojoj ga u tom postu ima, je samo packa za ovakvu vrstu drskosti: oprostite ako sam bio nešto ličniji nego što to dobar običaj nalaže, ali takva samozvana selekcija ljudi zaista jeste drskost. Što se tiče SPS-profitera, problem sa njima nije bio u tome što su zaradili pare brzo (zašto bi to, zaboga, bio problem, čak i ako nam ljudi koji ih zarađuju nisu baš nešto po ukusu?), već jednostavno što su ih pokrali, odnosno zaradili na takav način koji nije uvećao ukupno bogatstvo tog društva i njima ostavio ostvarenu razliku, već su, naprotiv, to društvo gurnuli u nesumnjivu ekonomsku propast (da i ne spominjem činjenicu da biste moju pokojnu majku zaista mogli da ljubazno ostavite izvan ove rasprave, tim pre što se radilo o jednoj predratnoj beogradskoj dami i obrazovanoj osobi, pa se bojim da se, i kada bi bila među živima, sasvim sigurno ne bi uklapala u stereotip "socijalne" i neobrazovane balkanske "keve" na kome ste očigledno zasnivali taj deo svoje argumentacije). U svakom slučaju, ne bih hteo da ostavim utisak da poričem značaj nematerijalnih vrednosti u životu: bože me sačuvaj, niti sam tako živim i mislim, niti bih ikome poželeo da tako misli i takav život živi. Ali isto tako mi ne pada na pamet da ćutim kada ovde neko pokušava da demonizuje sve one stotine miliona i milijarde ljudi koji svojim poštenim radom i ingenioznošću stvaraju onaj novac koji tim nematerijalnim vrednostima obezbeđuje mesto pod suncem i materijalnu bazu, a s druge strane glorifikuju jednu mračnu totalitarnu diktaturu koja, doduše, nikakva građanska prava ne krši, ali samo zato što u njoj takav koncept jednostavno i ne postoji. Sledeći put kad odete na Kubu, raspitajte se malo o ljudima kao što su g-đa Roque, g. Bonne, g. Gomez ili g. Paya, koji su svi - za razliku od vama sličnih pseudo-intelektualnih fićfirića što iz svoje jeftine i salonske političke poze u punoj bezbednosti građanskih prava koje im liberalne kapitalističke demokratije garantuju prosipaju svoje mudrosti po netu i "kamenom" životu - svi već više puta osetili "slobodu" tamničkog ostrva u Kastrovim kazamatima. A momku koji (simptomatično za svetonazor koji zastupa) vraća kintu u utorak i koji mi se - verovatno zato što je podlegao nekakvoj lukavoj halucinaciji da smo u mitskim davninama čuvali kakve kopitare ili papkare u ortaka - uporno obraća sa ti, mogu samo da poručim da sa osobama čiji argumenti operišu na blistavim visinama sazvežđa "ad hominem", a bravurozna duhovitost jaše na širokim plećima tako originalnog ata kakav je g. Trgovčević,
nemam običaj ni da sedim za istim stolom u kafani, a kamoli da o ma čemu ozbiljnom razgovaram.

jel kod brkate mesarke?:)))wzdm.na.t/"jer to tako treba ")

Lepo je sto su svi ti ljudi uspeli da osnivaju top firme u Americi, ukljucujuci tu Teslu, Google, Sun Micrsosystems itd itd. Ali ovi pametni ljudi su uspeli da ostvare to u slobodnoj Americi koja takvim pametnim ljudima koji rade 24 sata dnevno da ostvare svoje snove ne brani da napreduju. Ostalo mozete i sami shvatiti ako malo mislite.

Kubanci su divni ljudi, ali na zalost sami su sebi krojili ono sto imaju. Ne mozes ta osudjujes Ameriku za takvu politiku, ja smatram da je Komunizam virus koga treba unistiti kao i sidu i ostale bolesti, samo sto je ova bolest u mozgu.

Ja se izvinjavam ako sam nekoga uvredio, to mi nije bila namera. Sve sto sam hteo tu izneti je moj ugao kako gledam na ovu temu.

U medjuvremenu ja cu se baviti time sto mi najvise prija, i nastavicu da zivim u zemlji koja meni pase.

Za vasu informaciju, ja ne zivim u Americi (ali sam tamo dosta vremena proveo). U bivsoj Jugi sam imao biznis koji je dosta zaradjivao, ali sam ga napustio kada sam uvideo da cu postati deo kriminalaca koji sada ne znaju sta imaju. I da dolazim iz familije vaspitanih roditelja i da u detinjstvu nikad financijskih problema nisam imao.

Ono sto me je navelo da napustim jugu je sloboda, sigurnost, i buducnost moje familije. Na kraju krajeva nisam hteo da budem deo necega sto se citav svet danas smije.

Ja vam opet zelim sve najlepse u buducnosti.

Izvinite ali stvarno nemam ni energije ni vremena da se bavim ovakvim stvarima.

Zbogom

Milsim da DOVLA toliko baca prašinu u oči da je prosto nemoguće odgovoriti na sve što kaže. Jedino da otvorimo forum i da se tome neko ozbiljno posveti, a to je jasno da se neće desiti. Trebalo bi citirati svaku rečenicu, tražiti logiku na koju se oslanja, pa je obarati (ako je za obaranje - a uglavnom jeste).

To je ZAISTA način V.Šešelja: što više, što "intelektualnije", usput provući uvrede na račun sagovornika, a sve to pritom sebe pokazjući kao nevinašce a one druge kao babaroge.

Samo par stvari, kako bi se videlo da li neka argumentacija o Kubi dolazi od ozbiljnog sagovornika ili od (možda i obrazovanog, ali) šarlatana (tipa V.Šešelj).

Spominjanje "keve": gde se to vidi da je "model" bio "stereotip 'socijalne' i neobrazovane balkanske 'keve'"? Vaša pokojna majka je, čisto metaforično, stavljena u kontekst svačije majke, koja je svakog od nas odgojila najbolje što je umela, živeći pod okolnostima kakve su joj rođenjem date. I moja majka, još uvek živa, je dubrovačka i beogradska dama, školovana u Beogradu. Pa šta? Sad ćemo da poredimo majke? A i da nije obrazovana, kao što mnoge nisu - to njih ili njihovu decu čini manje vrednima? Kakvi su to argumenti? Ja sam za primer uzeo SVAKU MAJKU koja je vredno radila - na poslu ili u kući, koja je dala svoj doprinos, a na kraju - u najboljem slučaju - dobila 250€ penziju. Treba li da dajem primer "predratne dame" (ah, koliko si besmisleno to ubacio u priču!) koja je 35 (da, 35!) godina bila lekar (specijalista), otišla u penziju, i danas prima manje nego šanker u obližnjem kafiću?!?

Kakve su ono gluposti o psihopatološkom stanju ovih ili onih mislilaca?

Pročitajte knjigu "Tragedija genija", autor je prof. dr Vladimir Stanojević, pisao je tokom svog školovanja, rada i života u Petrogradu prvih decenija prošlog veka. (Može se naručiti preko B92 ili Plato knjižare.)

Pročitajte MArvina Perija, eto on nije "naš"... Pročitajte Vila Djuranta ili Borstina... Oni su ikone u Americi. Šta ćete naći? Pa svako - od starih Grka do današnjih dana, do Popera, Čomskog, Kisindžera, Fukoa, Fukujame,... imao je neki svoj problem u glavi. Ko zna kako i zašto... Ali imao je. I šta sad? Ima i svako od nas, smao treba da ode do psihijatra i da ovaj to dijagnosticira.

I Bodler, i Hajne, I Dostojevski, i Tolstoj, i Ruso, i Volter, i Čajkovski, i Betoven, i Vagner, i Zola, i Doma... svi su bolovali od psihijatrijski klasifikovanih oboljenja. I?

Smešno je govoriti da Dovli neko "brani" da govori ili da ga osujećuje. Ali Dovla tako nastupa i kaže da "mora da se brani". Od koga?

Vratimo se na Kubu...

Rečeno je da je razlika između naših i tamo nekih tajkuna u tome što su se naši obogatili (i pritom je nebitno da li preko noći ili ne, kako reče Dovla), ali nisu pomogli sredini već su bogatstvo pravili preko tuđih leđa...

"Što se tiče SPS-profitera, problem sa njima nije bio u tome što su zaradili pare brzo (zašto bi to, zaboga, bio problem, čak i ako nam ljudi koji ih zarađuju nisu baš nešto po ukusu?), već jednostavno što su ih pokrali, odnosno zaradili na takav način koji nije uvećao ukupno bogatstvo tog društva i njima ostavio ostvarenu razliku, već su, naprotiv, to društvo gurnuli u nesumnjivu ekonomsku propast"

Aha. Razumem. A Amerika, Velika Britanija, Španija, Italija, Nemačka, Francuska... su društva CELE JUŽNE AMERIKE, CELE AFRIKE, pola AZIJE, Balkana, itd., gurnuli u nesumnjive ekonomske visine? Tako je i Kuba gurnuta u nesumnjive ekonomske dubioze - a ne visine, ali to izgleda nema veze kod ljudi koji poput Dovle sistem vrednosti mere profitom u džepu i pričaju bajke o tome kako je gospodin X imao ideju, pa mu je slobodarsko društvo Zapada omogućilo da se ta ideja pravedno oplodi. Kako bre???

Jeste, imao je ideju, to stoji. A onda je društvo koje počiva na vojnoj supremaciji imalo represivni aparat koji je nagomilao lovu - i i dalje je nagomilava, pa mu je pomogao da se "on" lično obogati, zapravo da se UVEĆA BOGATSTVO SISTEMA. I ako taj samo i pomisli da jednog dana okrene novi list, država je tu da ga podseti ko je kome pomogao i ko koga može za doručak da pojede.

Nije Gejts bogat samo zato što je imao ideju. On je imao aparat koji je tu ideju primetio, u njoj video lovu, posao za milione, moć.
Nemam ništa protiv, ali podvlačim da je ta moć kasnije praćena i onime što se zove siledžijstvo i bahatost.

Tako će uvek postojati ljudi popout Dovle i Armere i miliona sledbenika koji će verovati lepim liberalnim idejama, pričama o individualnom uspehu, ali će tu uvek biti izbačena iz konteksta priča o sili koja to sledi, koja se na tome hrani, i koja samom svojom primenom ugrožava prava i slobode drugih.

Dovla nas uči da su ljudi na Kubi ili u istočnoj Evropi neradnici. Nisu ljudi znali šta je to čestit posao. Valjda su samo predratne gospodske i damske generacije nečijih roditelja to znale, a ovi posle su se rađali sakati u mozak i u ruke?
A ipak, i u toj istočnoj Evropi se radilo i gradilo, nicale su škole, fabrike, putevi, elektrifikacija, sistem zdravstva, ovo, ono..., i to mnogo bržim tempom razvoja nego u zapadnoj Evropi (videti podatke UN).

Dovla reče:
(...ovaj svet je...) "mnogo bolji nego svet pre petnaest ili trideset godina, a odnekud imam osećaj i da bi se stotine miliona ljudi u istočnoj Evropi, jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i mnogim drugim mestima koja su poslednjih godina upoznali slobodu i prosperitet makar za one koji se ne boje rada definitivno složili sa mnom."

Pa nisam baš siguran... Milioni ljudi bi se zakleli da je suprotno u istim tim regijama koje ste naveli.

Jugositočna Azija? 1$ na sat za "Nike"? Da, just do it, i budi srećan...

Istočna Evropa? Da, treba da smo srećni jer smo godinama strepeli od "one druge strane" - Staljina & Co., koji su se održavali na večitom strahu od "zlog kapitalizma" ... koji se održavao na strahu od "zlog komunizma" ... koji se održavao...

I tako smo mi maleni nadrljali.

E sad, treba da sam srećan jer me više ne biju po levom uvu, nego samo po desnom? Kao, nema više SSSR, treba da sam srećan jer sad ima samo NATO? Bondstil na Kosovu, vojnici po celoj zemlji (jer smo nedavno potpisali da može)? Sjajno... Živeo kapitalizam!!! Sigurno će i meni da dozvole da se sa dobrim idejama obogatim, a i da moje društvo presperira!!! Znam, tako je svuda po svetu gde se protegao njihov uticaj: gle, jugoistočna Azija - sve bogato, cveta; gle!, istočna Evropa - svi srećni i zadovoljni!

Ali najbolji primer kako je iz dana u dan sve bolje (jer Bil Gejts i G8 ulažu lovu za pomoć jadnima), da ne kažem nakon 30 godina (kako Dovla reče) jeste Afrika.

Njima je banja! Pojednostavljeno to izgleda ovako:
- Pre 200 godina jeli su bobice i išlo je nekako...
- Onda je došla gospoda - verovatno su i oni bili tada za nekoga: "predratna gospoda"
- krenuli su rudnici dijamanata, platine, zlata, uglja, metala...
- krenula je nafta
- krenuli su putevi, seća šuma, promena klime kojoj siromašni ne mogu da se prilagode, manje prinosa, manje životinja kao izvora hrane;
- "zakoni" Zapada
- pre 80 godina Afrikanci nisu toliko umirali
- pre 30 godina Afrikanci su umirali od gladi
- danas, 85% Bocvane ima AIDS; deca se rađaju bolesna, umiru;

- danas Afrika izumire; ne samo od gladi, ne smao od promene klime, ne samo od bolesti koje su im stigle sa zapada (počev od polno prenosivih koje su stigle sa prvim silovanjima i mučenjima), već danas umiru od bolesti za koju je konačno PROŠLE GODINE U FRANCUSKOJ potvrđeno da je nastala U LABORATORIJI!!! Umiru od virusa HIV.

Toliko o tome koliko im je bolje.

Toliko im je dobro da ne znaju šta će od sreće.

Toliko je dobro i Kubancima.

Kuba plaća ceh da bi ti mogao dobro da živiš. Možda ti nije toliko očigledno kao Venecuela, Irak ili Avganistan (gasovod), ali ko hoće da vidi...

"The G8 Summit: A Fraud And A Circus"
http://www.zmag.org/sustainers/content/2005-06/24pilger.cfm
(jedna reč, izbrišite razmak koji B92 automatski ubaci negde u ovaj link)

Toliko o demagogiji i veštoj retorici ljudi koji šešeljevski mažu oči.

p.s. Loaded questions? Loaded language? Ne znam postoji li kovanica na srpskom. Nina Živančević u svom englesko-srpskom rečniku žargona i idioma kaže:
loaded - ... 3. eksplozivan, opasan; 4. pun skrivenog značenja, višeznačan, pun predrasuda.

Reklo bi se da je "loaded question" = "šešeljevsko pitanje", opasna zamena teza, neistinita konstrukcija na koju se traži brz odgovor, logika koja u sebi sadrži očiglednu neistinu ili zlonamernu poglešku a koja se sevira u formi pitanja iz kojeg zapravo progovara jedan sasvim drugačiji zaključak.

"Da li Vi još uvek tučete svoju ženu?"
"Da li i dalje izbegavate plaćanje poreza?"
"Da li Vam je sestra i dalje..."

To je to.

Lepo, o ovom vidu turizma bi mogao i naš ministar turizma i trgovine da razmišlja!

vrlo lep text , bilo bi zanimljivo da se napise nesto vise o tome a inache na Kubi nema siromasnih kao u Hondurasu, Gvatemali i vecini centralno americkih zemalja koje su kapitalisticke. Naravno da ne volim komunizam ali na Kubi se radi o specifichnom otporu SAD (koja ga je pri tome pomenuvsi ubijala dosta puta bez uspeha) i Kastro nece jos dugo ziveti ali njegove ideje i snaga ce jos dugo biti prisutni. Posle njegove smrti zavisno ko prevlada na ostrvu , Kastro ce biti proglasen ili za diktatora ili za "sveca" a jedno je sigurno da je usao u istoriju

Kao da su to Kubanci izmislili...
Pa u Crnoj Gori postoji taj vid turizma vec godinama - dodjesh, dash im pare, i onda radish umesto ugostitelja i drugih...

Sto bi rekao winston cherchil, u socijalizmu svi jednako dele nesrecu a u kapitalizmu nejednako dele plodove rada.

Bilo bi zanimljivo cuti koliko je stranih brigadista zatrazilo politicki azil i ostalo da zivi na Kubi. Znam da su hiljade Kubanaca, pod dramaticnim okolnostima, pobegli iz Kastrovog socijalistickog raja i zatrazili azil u drugim zemljama.

Na Kubi je ravnopravna poodela bede i zato nema izrazito siromasnih. Naravno ova podela ne vazi za mudro rukovodstvo i i njihove poltrone.

Možda je to lepo za zaludne zapadnjake koji umesto da u svojoj zemlji menjaju stvari kako oni žele, to rade na jadnoj Kubi, ali razmislite o ovome, zašto Kubanci odlaze sa iste i prelaze ilegalno na Floridu uz pomoć traktorskih guma i sl. Uostalom ako vas interesuje da saznate iz prve ruke ko je Fidel i kako je na Kubi, popričajte sa članovima Kubanskog benda koji već nekoliko godina svira u Bg. i Srbiji, pa će vam oni ispričati zašto su u Srbiji a ne na na Kubi!

Očigledno da "momak iz Brazila" da ne kažem "ekonomski genije" koji tvrdi da na Kubi nema siromašnih "kao u Hondurasu ili Gvatemali" zna sve ove države uglavnom sa geografske karte ili iz koktel-bara na krovnoj terasi hotela za "dolarske" turiste. Onoga čega na Kubi nema je srednja klasa, čiji rudimenti postoje i u siromašnom Hondurasu ili Salvadoru, o Gvatemali, Kostariki ili Panami čiji je nacionalni dohodak, čak i ako je relativno neravnomerno raspoređen u odnosu na (uostalom, flagrantno socijalistički i egalitarni) evropski model, nekoliko puta veći nego na Kubi, i da ne govorimo. A srednje klase nema, jer postoji samo potlačena i obespravljena komunistička sirotinja, čija su sva proklamovana "prava" potpuno teoretska i koja živi standardom u relativnim terminima nešto nižim od standarda antičkih robova, a i stvarna prava su joj slična, i njihovi ideološki robovlasnici, odnosno represivni konunistički državni aparat zločinačkog Kastrovog režima. Jedina nekomunistička država u Latinskoj Americi koja se po siromaštvu, brutalnim socijalnim razlikama i lošim uslovima života širokih masa može uporediti sa Kubom je susedni Haiti, ali tamošnje očajno stanje je barem proizvod nesrećne kombinacije demografskih, kulturnih i ekonomskih faktora, a ne čist produkt komunističke socio-političke patologije koja je jednu, nikada mirnu i uređenu, ali nekada makar relativno prosperitetnu zemlju za četrdeset godina divljanja pretvorila u ruglo zapadne hemisfere.

Dovla hvala za "ekonomski genije" sto me je nasmejalo i znam da je bilo sarkastichno. daleko od toga da nesto branim Kastra i sistem na Kubi vec zelim da ukazem da postoje i drugi sistemi koji nisu komunisticki i koji ne nude bolji zivot nego na Kubi, a zna se da su obrazovni sistem i zdravstveni daleko ispred bilo koje srednjoamericke zemlje. Panama npr. nije siromasna. Kostarika takodje dok su ostale manje vise. Takodje parametri o zaradi izrezenoj u dolarima ne vaze za sve zemlje sveta jer u tropskom pojasu niko ne trosi pare za grejanje,. toplu odecu i skup materijal za kuce sto u startu zivot chini mnogo jeftinijim nego u Evropi npr. Nisam bio ni na Kubi ni u srednjoj Americi (za sada) a misljenje koje imam je zasnovano na osnovu druzenja sa Kubancima a ima ih u Brazilu , narochito doktora. I mogao sam da primetim da imaju siroko obrazovanje a ne kao mnogi Brazilski intelektualci koji nikad nisu ni culi za Srbiju, npr, nemaju pojma o istoriji i poznaju samo svoju struku. Kad Kuba ne bi imala embargo od SAD sve bi bilo drugacije a inache Kuba ne brani svojim gradjanima da je napustaju

Ne bih da zivim na Kubi i jedino sto znma o njoj je izvestaj par poznanika koji su bili tamo na letovanju.
Samo par detalja:
- Dobar deo kubanaca zaista zeli da ode iz zemlje, nemaju bas mnogo prilike.
- Takva ekonomska situacija jeste najvecim delom rezultat americkog embarga
- Opet interesantan podatak objavljen ovde u engleskoj- Kuba ima zdravstveni sistem bolji od americkog- koliko se secam navedeno je koliko ljudi ima/nema zdravstvenu zastitu, smrtnost novorodjencadi(to me frapiralo!) itd...
- Opet ono staro pitanje - sta je bolje - imati jednaku polu-nemastinu za sve ili imati veliki deo ljudi bez ikakvih prava, zastite ...
s te strane verujem da bi deo tih najsirmomasnijih iz juzne amerike mozda i zeleo da zivi na Kubi, ali svakako ne oni od srednje klase navise.

Momo, izvinjavam se za "momka iz Brazila" (ne znam da li se sećate filma, ako ne, odlično :) ), ali prosto nisam mogao da odolim :), a tastatura je nekad brža od mozga. Tačno je da Kuba ima solidan zdravstveni i obrazovni sistem za tako siromašnu državu, ali je to veoma relativno, odnosno, u apsolutnom smislu je taj zdravstveni sistem katastrofalan (ako niste Fidel - Kubanci mu nikad i ne spominju ime, samo pokažu rukom "bradu" - koji je, by the way, najsavremeniju bolnicu na Kubi izgradio ekskluzivno za sebe i za svoj "inner circle"), samo je nešto bolji od većine drugih katastrofalnih zdravstvenih sistema trećeg sveta. Uostalom, zaista dobar zdravstveni sistem u suštini nema niko, ni SAD koje troše najviše para na njega u apsolutnom smislu, ni Francuska koja izdvaja oko 12% nacionalnog dohotka, te - barem od većih i značajnijih zemalja - troši ubedljivo najviše u relativnom smislu. Za mene je daleko važnije pitanje šta vam vredi zdravlje kad živite na Kubi, i niste u mogućnosti ništa da uradite sa tim zdravljem, osim eventualno da ga uništite prostituišući se za par dolara, očajno se hraneći i veoma teško radeći, a otprilike u istom ključu se može posmatrati i obrazovanje. Naravno, divno je biti obrazovan, kad ste se već nekako dotaljigali do Brazila - čak i ako je značajan deo tog obrazovanja, što bi ljudi koji su prošli kroz jugoslovenski školski sitem trebalo da shvataju, samo komunistička propaganda - ali na samoj Kubi su to znanje i opšta kultura sasvim izlišni (ili barem imaju samo ograničenu vrednost one sokratovske isključivo subjektivne satisfakcije): setite se pokojnog SSSR gde ste vrlo lako mogli da sretnete tipove koji u metrou čitaju knjige o nuklearnoj fizici, ali niti im je to šta vredelo onda (u najboljem slučaju je moglo da ih odvede u neki "zabranjeni grad" u sibirskim zabitima gde su se, bez obzira na relativno dobre uslove života u odnosu na generalnu sovjetsku bedu, fatalni nuklearni, hemijski i biološki akcidenti ipak ponavljali sa železnom pravilnošću), a još manje posle toga, kada je svaki drugi taksista u Moskvi bio ili bivši oficir ili doktor nauka. Čime sasvim sigurno ne želim da kažem da u favelama San Salvadora, Tegusigalpe ili Managve teku med i mleko, ali tamošnja sirotinja barem nema na vratu dodatno breme besmislene ideološke stege, kulta ličnosti, ispiranja mozga i policijskog i doušničkog aparata koji - a to je po meni nesravnjeno gore i od "fleksibilnog" i na imovinskom stanju učesnika poprilično zavisnog prava u centralnoameričkim banana-republikama - nikakvo stvarno pravo i zakon osim zloćudne volje diktatora i njegove klike i ne priznaju. Raspitajte se samo koliko puta su se i najbanalnija "pravila igre" - u smislu toga šta je komercijalni prekršaj, odnosno zločin, jer na Kubi je skoro svaka trivijalna transgresija (uključujući, recimo, i "nametanje strancima" i slične bisere, o ma kakvoj kritici režima i da ne govorimo, za to se već ozbiljno nadrljava) zločin zbog koga se ide u zatvor, promenila za poslednjih desetak godina, što je naravno stara i oprobana taktika mentalne kontrole: uvek drži svoje robove u neizvesnosti čak i o tome šta tačno treba da rade da bi izbegli kažnjavanje, jer samo tako će te se plašiti dovoljno.

Dovla vam je dao dobru lekciju. Prosle nedelje sam se vratio is Kube, bili smo tamo na odmoru i stigli da se malo prosetamo Havanom i nekim drugim gradovima i malo da sretnemo "normalne" Kubance, ako ih mozes vise nazvati takvim.

Ovim turistima koji idu tamo malo rade pa se znoje i onda se vracaju na komfort zapada je lako pricati, ali ako zivite 24 sata dnevno pod potpunom psihickom teroru onda ne je to nesto drugo.

Dnevno u proseku nekih 20 kubanaca pokusavaju da pobegnu od ostrva, zapitajte se zasto.

Mene samo nesto interesuje, kako svet dozvoljava da tako nesto (sevarnu koreju ukljucujuci) postoji. Zemja koja svoje gradjane tako tretira ne bi trebala imati prava da postoji.

Kad Kastro umre pricajte mi nesto o Kubi.

Da vas Kubanci u Kubi cuju sta kazete najezili bi se.

Mogli bi i mi ovako nesto da uradimo, pa da stranci saznaju istinu i o Srbiji. Sa druge strane, pomgli bi malo u polju posto to vise niko nece da radi (vise vole da prose po Beogradu i traze posle stanove), pa dolaze bugarski i rumunski nadnicari.

na kubi se ipak desila revolucija koja je zloupotrebljena od strane lidera. niti je fidel bogom dan da vlada dozivotno, ima i drugih, niti je sproveo ekonomsku ravnopravnost sto je cilj komunizma. tako da je clanak dobar jer pokazuje solidarnost zapadnjaka koji znaju sta je kapitalizam (u srbiji ljudi 15 godina nisu mogli da idu na zapad pa su politicari pricali bajke o zapadu) ali ujedno i zanesenost zapadnjaka jer postoji ogromna razlika izmedju teorije i praxe. tako da zapadnjaci kad odu na organizovan kamp, nemaju mogucnost da upoznaju one koji su protiv fidela (takvi su u zatvoru) i samim tim vide samo jednu stranu medalje. isto su mogli da posete jugu za vreme tita i da se oduseve, ali mnogi politicki nepodobni nisu imali zasta da se odusevljavaju.
osim toga, nije isto ziveti negde i doci na odmor. svako moze, pa i bil gejts, da gladuje mesec dana, ali nakon toga zna da ce imati normalan zivot. kubanci ostaju siromasni i nakon mesec dana, koliko gladuju zapadnjaci kad odu tamo. nije isto biti siromasan mesec dana i biti siromasan celog zivota. naravno, ima i onih koji prihvate siromastvo, pomire se sa tim i pokusavaju da uzivaju koliko mogu. tako da me na primer svajcarci zviciraju kad kazu kako su siromasni u indiji srecni, nasmejani. da bi neko zaista video da li je neko srecan, ne moze se povrsinski poznavati neka osoba vec se mora biti prijatelj. imao sam druga u srbiji koji je bio izuzetno siromasan a koji je u gradu pri druzenju sa ljudima uvek bio nasmejan i veseo, ali kad dodjemo kuci, onda mogu da cujem njegove probleme i tugu. to neko sa strane ne moze da vidi jer nece svako svakome da prica o svojim problemima.
pitanje je i da li bi kubanci smeli da pricaju strancima o svojim problemima, svaki dozivotni vladar ima veoma jaku tajnu sluzbu.

Bio sam na Kubi sa kubanskom brigadom iz Norveske decembar /januar 2000. Otisao sam da bih izrazio divljenje coveku koji je dan posle imenovanja Dz. W. Busa za prerdsednika SAD izjavio u centralnom parku u Havani:"Nadajmo se da ovaj covek nije toliko lud, koliko izgleda!"
Za mesec dana boravka vidio sam samo postovanje gradjana Kube prema svome "la komandanto".
Sliku i misljenje o Kubi sam kompletirao nakon filma Olivera Stona o F. Kastru. Ston je sam bio ubedjen da ce se sresti sa "ludim diktatorom", a film je zavrsio placuci, izjavljujuci da nikad nije sreo skromnije, normalnije i voljenije bice.
Taj isti Kastro hoda u jednim patikama po nekoliko godina i nosi gumeni, deciji kais sa kojim se igra razvlaceci ga, zna da objasni svaki svoj stav i uvazava svako misljenje koje je bolje od njegovog.
Pitanje zasto Kubanci zele da napuste Kubu moze da se dopuni sa pitanjem zasto najvise samoubistava na svetu ima u Norveskoj, iako je to zaista zemlja ekonomskog blagostanja.
I na kraju pitanje koliko ljudi zeli da se nastani na Kubi, komentarisano od citalaca. Pa Kuba nije Alajbegova slama, nego moras da prodjes kroz strogu proceduru trazenja nastanjenja. Kad bi kubanske vlasti dozvolile nastanjenje, pola SAD bi se preselile tamo. A azil-Kubanci sa Floride su najjaca podrska Kastru, koliko god to neupucenima zvucalo nelogicno!

Pa dobro vi pametnjakovići koji iz Srbije pričate o Kubi, niste ni svesni koliko pojma nemate. Mesec dana sam proveo na Kubi, ali ne po mondenskim letovalištima već u predgrađima Havane. I mogu vam reći jednu stvar: Tamo sam naučio da živim, da tugujem i da se radujem. Tamo tek svaki 20. kubanac ima telefon i radio, a o Tv-u da i ne pričam. Meni koji sam naviknut na sva ta 'dobra' moderne civilizacije, prvih deset dana je bilo užasno, ali posle sam shvatio da njima to i ne treba da bi bili srećni i ispunjeni. Tačno je da je dosta onih koji su nezadovoljni, ali kapiram da nisu ni svesni kako će živeti kad im uđe američki kapital posle Fidelove smrti i kad im dođe demokratija kakvu recimo ima Irak. Tu slobodu (da, dobro ste pročitali: SLOBODU), koju sam osetio tamo ne bih nikada menjao za šaku američkih dolara. I skroz mi je dobro što većina ljudi koje sam upoznao ima fakultetsku diplomu i što zna da je Beograd glavni grad Srbije (za razliku od Buša koji nezna ni šta je to Srbija), pa ipak se bave najčešće drugačijim poslovima da bi preživeli, a siromaštvo je posledica decenija američke blokade. Kriminal gotovo da nepostoji (jer im je tako od rođenja urezano u vaspitanje), zavist takođe (jer nema ni razloga). I sve ovo na šta vi pljujete sam tamo gledao drugačijim očima, kao deo života. Posmatrajmo to ovako: Ako se iz malog stana preselite u vilu sa poslugom, sigurno da više nećete hteti da se vratite u stari stan i život, ali to opet neznači da će te se osećati srećnije i ispunjenije iznutra nego što ste bili pre. Znači sve je relativno. Tako su i Kubanci srećniji jer neznaju šta je to kompijuter, internet, mobilni telefon ili novi mercedes, za razliku od Hondurasa ili Paname gde milioni gladnih svaki dan gledaju malobrojne sa kućama sa bazenima u ferarijima, znajući da to verovatno nikada neće imati.
Tako ja gledam na stvari i ako su to komunističke ideje, onda sam i ja komunista, ali takav sam.
Preporučio bih vam svima da ako možete odete na Kubu (dok je živ Fidel), pa bih onda popričao sa vama.
Pozdrav!!

Da li je slucajno sto je Momo u Brazilu a Stevo u Srbiji?

Kako je momak zvani Stevo bio na Kubi i šta je tamo gledao i slušao, može da se vidi već iz onoga "la komandanto", nikakav drugi komentar nije potreban, čak ni onaj o putu izvesnog pripadnika životinjskog carstva u Rim i srećnom povratku iz njega. Beati pauperes spiritu: nadam se da će mlađani brigadir jednoga dana proći "strogu proceduru" ako samo bude dovoljno strpljiv da sačeka ogromne redove koji se stvaraju ispred svake kubanske ambasade...

Predlažem da pokušamo neutralno da se postavimo prema problemu.

Najpre komentar da je članak informativan i lep kao uvod u neku dalju priču.

A sada bih se vratio nama koji komentarišemo...

Nisam pristrasan i ne želim da kažem da li se ili u kojoj meri slažem sa sledećim izvorom, ali preporučujem da se materija izlista. U pitanju je knjiga (informativna, kratka) Noama Čomskog (Noam Chomsky), kažu jednog od vodećih intelektualaca sveta (ma šta ta labava definicija značila).

Knjiga se zove "What Uncle Sam Really Wants", na srpski prevedena kao "Šta to u stvari hoće Amerika" i košta oko 300 dinara, a govori o...

Ma u stvari, imate je na internetu (celu) pa čitajte:
http://www.chomsky.info/books.htm

Ima tu i drugih knjiga, pa izaberite.

A sama priča o Kubi me neodoljivo podseća na razgovor sa jednim prijateljem Nemcem koji je uporno govorio kako treba da zaboravimo i svetske ratove, i kolonije, i nemačku podršku razbijanju Jugoslavije, i NATO, i sve, i da treba da gledamo napred i da nema šta da se priča - treba da usvojimo standarde koje Zapad propisuje. I sad, ono, jeste to tako; ali opet i nije. Jeste jer nemaš izbora, ali nije baš lepo kada neko, recimo, pljačka Afriku vekovima, mažnjava zlato, dijamante, robove i blago, a onda ti saspe kako treba da igraš po njegovim pravilima i normama.

Tako je i sa Kubom: Ameri su učinili sve da unište socijalizam i komunizam (budimo nepristrasni!), borili su se više i jače nego komunisti protiv kapitalizma, i na duge staze i perfidnom politikom su pobedili.

Kuba i Fidel? Možda je slično Iraku i Sadamu. Možda Srbiji i Slobi. Donekle... Sve te zemlje su boreći se za neka uverenja na kraju nastradale, dobile (ili ne) da biraju između jedne i druge krajnosti koja ih je na kraju postavila na mesto izgnanika, izolovanog, javno ili tajno napadanog, i svi ti Fideli (nebitno da li ga vole ili ne vole ili i vole i ne vole), Slobodani, Sadami, Korejanci i ostali - svi su oni dobrim delom produkt toga što im je neko drugi pomogao da to postanu, kao mamac za kasnije (uglavnom američke) intervencije.

Kuba me zapravo neodoljivo podseća na sledeću priču:

http://www.zmag.org/sustainers/content/2005-06/24pilger.cfm

Link treba da je jedna reč, pa ako vam se prilikom kopiranja pojavi razmak - izbrišite ga.

Eto, tako ja vidim Kubu.

A naravno da mnogi žele da je napuste. Mnogi su želeli da napuste Jugoslaviju devedesetih, i mnogi nisu mogli. Da li bi bilo bolje da su Kubanci kao Venecuela, da su dali sve što imaju? Da li bi bilo bolje da smo mi imali NATO vojnike kao Irak, ili kao Bosna neko vreme i Makedonija? ne znate kako to izgleda, zato nemojte tako lako da sudite. Kad se slonovi igraju/valjaju/tuku - trava se povija/ulegne/gazi.

Nije sve crno-belo. Ali jedno je sigurno: Ameri i Fidel drže pat poziciju koju jedino Ameri mogu da preseku. A oni to neće. Ne zaboravimo da je Amerika blokirala Kubu, ali vešto koristeći politički termin i izbegavajući reč blokada jer to u međunarodnom pravu znači objavu rata.

Citat:
http://en.wikipedia.org/wiki/Cuban_Missile_Crisis

He (President Kennedy) also placed a naval "quarantine" (blockade) on Cuba to prevent further Soviet shipments of military weapons from arriving there. The word quarantine was used rather than blockade for reasons of international law (the blockade took place in international waters) and in keeping with the Quarantine Speech of 1937 by Franklin D. Roosevelt. Kennedy reasoned that a blockade would be an act of war (which was correct) and war had not been declared between the U.S. and Cuba.

Dakle, nije baš da je Fidel kriv za sve. To je kao da vam neko silom nametne nekoga u kuću, zaključa vas, a onda se vi o jadu zabavite sa siledžijom sa kojim su vas zaključali. I na kraju onaj ko vas je zaključao dođe i sve zajedno vas prebije!!!

Izvinite ako bilo malo duže...

Pa za one keje oce u Kubi da se zabave, vaspitaju se i provedu svoj zivot sasvim je jednostavno. Kupite karte do kube i nemojte da platite 25 CUC na izlazku. A ja cu da vas posetim sledeci put kada se promeni sistem jer mi je muka i kad pomislim kako ljudi zive tamo.

A umesto da neki uvide da problem Srbije nije Amerika vec sama Serbija, oni pokusavaju da pronadju banana republike koje su zrtve Amerike (u stvari same svoje politike.

Nemojte da zaboravite da je danasnja Evropa dostigla ovaj nivo zahvaljujuci ovoj Americi. Zbog cega? Jer su pametni!

Ja se izvinjavam ako sam nekoga probudio iz divnoga komunistickog sna.

Čitam jutros na vestima kako je vrhovni(ili ustavni sud, no nije ni bitno) u Holandiji dozvolio izvesnoj političkoj partiji politički angažman, izlazak na izbore i sve ostalo što sa time dolazi. Sve bi to bilo lepo, napredno, demokratski, civilizovano, evropski da se sledeća činjenica nije iznenada pojavila na mom ekranu. Ta partija (mada bi ja pre rekao ideološka anomalija) se zalaže za polne odnose sa decom od 12 godina, sodomiju (naški:skotološtvo) i slične stvari. I izlaze na izbore uskoro. Kakve to ima veze sa Kubom? Sistem vrednosti prihvaćen na Kubi, koji je verujem, manje više, sličan našem to nikad ne bi dozvolio. Iz jednostavnih, ja bih rekao prirodnih (mada, mnogi će reći da čovek nema veze sa prirodom, da treba da joj gospodari, tj. bude bogočovek, što se jednog dana možda i desi, kada ćemo uništavati i stvarati svetove - uh, daleko sam otišao) razloga. Taj liberalno (široko) tumačen liberalizam donosi upravo ovakve stvari (setite se komentara gor - sistem obrazovanja na zapadu i na Kubi). Isto kao i nacizam, mržnja drugih zbog porekla, boje kože i sl., ovo je mržnja prema deci, polno nerazvijenoj deci. Koliko god da je kubanski sistem vrednosti neosetljiv na uticaje sa strane, on je pravedan, gotovo hrišćanski(mada vernik nisam, gotovo i da prezirem crkvu - ne i veru po an sich). Da završim, ti visoko obrazovani ljudi na Kubi, u društvu bez kriminala(sjajno je primetio jedan komentator) to nikad ne bi dozvolili, jer to prosto nije stvar liberalnosti i demokratije, već čoveka i svesti. A to da je za sreću potreban mercedes, plavuša i debeo novčanik, daleko je od tačnog. Šteta je samo što se komunizam održava samo na ovaj način, tj. prinudom. Možda će doći vreme da se čovek promeni i drugačije razmišlja osim homo homini lupus est.Pozdrav za Ernesta i Stevu, sjajno komentari.

Pusti komunističke snove, Armera. Evropa je "dostigla nivo" zahvaljujući otimanjima, još od pre krstaških ratova, preko dogovora o kolonijama (prelistaj npr.: Hari Herder - Evropa u XIX veku), zahvaljujući osvajanjima, zgrtanjem love, blaga, dijamanata, zlata, jeftine hrane i radne snage.

Ameri su u jednom trenutku "pomogli" kada se Evropa cepala sama zbog sebe (Nemačka-Italija i fašisti po raznim zemljama Evrope vs. ostali).

Nemoj da mešaš "slatke komunističke snove" sa realnošću brutalnog sveta, kapitalističkog, socijalističkog ili komunističkog. Neki ljudi su zajahali komunizam i od njega napravili privatne logore, ali to i dalje nije ništa pri onome kako ta tvoja ljubljena Amerika vodi politiku prema ostatku sveta.

U prvom svom postu kažeš "kako svet dozvoljava da postoje takve zemlje" poput Severne Koreje, Kube i drugih.
Pa te zemlje su imale mogućnost normalnog života dok im se Amerikanci nisu nacrtali!!! ...Dok im Ameri nisu "objasnili" kako treba da žive.

Pogledaj Vijetnam. Imao je prvu demokratski izabranu vladu. Počeo je ekonomski bum. Nakon toga SAD su napale Vijetnam, pod smešnim izgovorom odbrane sloboda i sopstvenog interesa u tom regionu. Nakon Vijetnama, Kambodže, Koreje, nikome u tom kraju sveta nije palo na pamet da se pravi pametan i da napreduje. Nakon američke "spasilačke misije" u tom delu sveta imaš fabrike "Nike" i druge, koje IZRABLJUJU lokalno stanovništvo i zgrću dodatnu lovu za svoju majčicu Ameriku, ali ovaj put pod izgovorom da oni zapravo daju posao i POMAŽU siromašnim zemljama. A u stvarii su ih prvo uništili, onda im postavili raznorazne Sadame, Slobodane, Fidele, Kim Jong Ilove, da bi ih potom cedili ili koristili kad im zatreba da se negde prošire, izgrade vojnu bazu, izvrše invaziju ili jednostavno malo promrdaju svoju ekonomiju novim ratom.

Nemoj da se lažemo.

Ne mogu sad da pronađem link ka Stenford akciji protiv Nike kompanije... Idite na Google i potražite... Prvo su razorili jadne zemlje, posle su im uvalili fabrike i diktatore da te fabrike čuvaju, paze i neguju.

Fidel je samo posledica toga što bogataši kroje kapu jadnoj Kubi. Šta, biće bolje kad na kubu dovedu vlast kao u Iraku ili Avganistanu? Kad budu opet lovili komuniste ili ljude slobodnog duha a bilo koje političke "veroispovesti" kao onomad 50-ih i 60-ih godina u samoj Americi, u srcu Amerike, pod okriljem američkog zakona?

Ne polemišimo o komunizmu, recimo iskreno: da li bi bilo Fidela i Sadama da Amerika tako nije NAMESTILA, POMAGALA, ODRŽAVALA, a kasnije upropastila zemlje koje su imale nesreću da im vlast bude neka vrsta američkog mezimčeta ili američkog "uzornog neprijatelja"?

hani, jel jos uvek zelis kartu?

živeo diverzitet. živeli simpatizeri komunizma na zapadu i živeli simpatizeri kapitallizma na kubi. gde postoji jednoobraznost, gde vlada jednoumlje, gde svi razmišljaju na isti način, tu je sistem postigao potpunu kontrolu. dole matrix, živeli buntovnici!

@armera
Svaka cast... da nije amerike ne bi bilo Evrope, verovatno ni celog sveta. Da li je moguce da covek stvarno moze tako da razmislja? Proveri da nemas peska u ocima i slanine u usima.

Dovla nema problema mi smo nasi a ovaj B92 i komentari na nivou su odlichna prilika da se ne otudjimo vec da uzivamo u razmeni misljenja .Pozdrav iz Brazila

Ljudi, ako uspem da stvorim kapital pa da vas iskoristim da radite u moju korist to cu i da ucinim, ali cu vas za to i dobro nagraditi. Znaci sposoban sam toga prema tome i zasluzujem to. Mi mozemo tu da se prepucavamo kolko hocemo ali realitet u svetu je danas takav. Sto se tice nekih tu koji misle da je kuba zemlja bez kriminala, i bez ikakvih problema i da su ljudi u njoj srecni, pitajte malo Rumune, Bugare i Albance koji su ziveli u slicnoj sreci. Razlika je da su se oni opametili i polako napreduju. Polako ce prevazici Srbiju u svakom smislu. Dobar primer toga su Slovanija, Ceska i Slovacka. Da ne udjem dalje u neke polemike, jos jednom hvala bogu danas smo slobodni i ko god hoce da zivi u Kubi to slobodno i moze, a ja cu nastaviti da prem oci peskom i usi slaninom i zivim u svom komfortu koji sam stvorio radom i mozgom u ovom neravnopravnom sistemu u kojem sam dosao da zivim bez ikakve love ili vaspitanja (sada to znam, a nekad sam i ja mislio da znam sve, i da je moje vaspitanje superiorno). Ovim stopom za 5 godina necu morati da radim vise. Ali ipak ko zna sta ce buducnost da dovede.

To ARMERA:
Prijatelju, daj ti nama neke svoje reference, nemoj da ispadne da ljudi sa pameću i iskustvom, koji su čitali knjige i razmišljali, tupe filozofiju, sociologiju i političku filozofiju sa klincem koji je tamo negde krenuo da zgrće lovu jer radi kao programer. Znaš, svaka čast tvojoj sposobnosti da zgrneš lovu, ali to ne znači da si postao pametniji od ostalih, a ni da su ostali sirotinja (materijalna, mentalna ili moralna).

Nije teško materijalno se obogatiti (donekle) u svetu u kojem si ti već doplivao do Amerike, gde u pozadini postoji proces kao u filmovima "Fahrenheit 9/11" ili "Syriana", ili kao u knjigama "What Uncle Sam Really Wants".

Nemoj porediti Kubu sa Albanijom ili Rumunijom. Stvar je drugačija. Ali ono što je slično jeste da su oba sistema bila izolovana - jedan od Amera, drugi od SSSR i ostatka sveta, i da je to plodno tle razvijanje svakojakih oblika lopovluka (koji se najbolje ostvaruje u diktaturama).

Ali to ne znači da, kada bi Ameri malo prestali da kradu i otimaju po svetu i nameštaju vlade i predsednike, da bi ti bio toliko srećan i tako brzo se penzionisao tamo gde si sad, niti da bi Kuba bila sinonim za ono za šta ti sada tvrdiš da jeste.

Moguće da bi neke sasvim desete vrednosti isplivale na površinu, da dojučerašnji afrički robovi ne bi bili današnji gladni koji umiru od gladi, side ili najelementarnijih i na Zapadu iskorenjenih bolesti...

Ovako, ti uživaš kada vidiš najboljeg vaterpolistu sveta - Kubanca, kada vidiš maratonce, kada vidiš 90% NBA igrača da su došli iz tih "diktatorskih" i "nazadnih" zemalja gde vladaju ljudožderi i raznorazni Sadami, kada pogledaš 50% NFL lige i vidiš Ruse, Čehe,... kada pogledaš prvake Evrope i prvake sveta u basketu - a ono koljači sa Balkana...

Kada se setiš da smo bili prvaci i pre nego su naši otišli iz Juge (prvaci u basketu - a SAD nam je zabranila igranje kod njih 1994.!!!, prvaci u vaterpolu, itd.), prvaci na Olimpijadi iz Computer Science, priznati u oblastima nauke i tehnike,... e onda shvatiš da je tebi dobro tamo zato što se sa raspadom Jugoslavije 400.000 ljudi sa diplomom, magistraturom ili doktoratom slilo u USA, pomalo u Kanadu i zapadnu Evropu, Australiju... A iz čitave Juge - oko milion. Eto, tako iz Juge, tako iz odavde, tako iz odande... I onda tebi dobro, jeftin benzin, ti mlatiš lovu... A ne pitaš se kako je to moguće...

Moguće je jer neko otima. I zato nemoj da pričaš o Kubi da je tamo nesreća i da je tamo sve loše. Naravno da bi se čovek teško odlučio da se preseli negde gde zna da će mu život biti teži i starost i bolest neizvesnija, ali to ne znači da taj argument imaš pravo da uklopiš u svoju priču kako je Zapad ideal, a Kuba, Srbija i ostali - budale koje ne shvataju suštinu sreće, kapitalizma, bogaćenja i ostalog.

Uostalom, i ti lično si zapalio iz Srbije jer ti je bilo muka da gledaš neke morone kako se bogate preko tuđih leđa. Jedina razlika je što u ovoj sredini nisi bio dovoljno jak da se izboriš i postaneš jedan od tajkuna - makar i malenih, a tamo gde si sad otvorila su ti se vrata; tamo se sliva veći kapital, više je ovaca za šišanje, više se otme sa svih strana, veća bara, manje krokodila... Tako da je zato tebi tamo pesma. Ali kad pogledaš sa strane, ti si sad samo jedan od onih koje si ovde gledao ispod oka (da ne kažem prezirao ili im možda i zavideo), koji su krenuli da mlate lovu (što je donekle ok) ali i da u isto vreme ni malo ne koriste savest i mozak i tu istu lovu pa da pokušaju da stvari promene na onu stranu gde se pravda, sreća i opšte dobro još uvek čuvaju i poštuju.

U dobru je lako dobar biti -
Na muci se poznaju junaci!

Budi ti šmeker i vrhunski hirurg na Kubi, gde te nije tata za 300.000 USD odškolovao i gde ti poznanstva tate ili sa studija nisu otvorila vrata za jedan buržujski svet. Budi ti hirurg u Beogradu, batice, operiši u pola noći za 350 €, pa ćemo onda da pričamo o moralnim i ljudskim vrednostima.

Vidim da je krajnje vreme da se nekim "ozbiljnim ljudima" (kojima iz svake rečenice provejava neponovljivi šarm polupismenih samouka i fanatična ogorčenost luzera koji stalnim pričama o "poštenju" i "otimačini" prikriva vlastitu nesposobnost) preporuči da, umesto što ovde bez ikakvog prava i razloga prozivaju radne, vredne i kreativne ljude, odu da svoje neo-komunističke gluposti, pokupljene od ekstremističkih gurua tipa Noama Čomskog (čije su knjige i članci, btw, jedna od najlepših i najudžbeničkijih
kliničkih slika uznapredovale paranoje koju sam video u životu) malo prosipaju na Kubi, i da štopuju posle koliko sekundi će se naći u buvari bez ijednog celog rebra. Ili ako im je - a biće da je tako - takav susret sa realnošću bez šećerne glazure socijalnih eshatologija i plitkog moraliziranja previše tvrd, mogu slobodno (jer ovo je, najviše zahvaljujući toj Americi koju valjda baš zato svi takvi frustrirani likovi toliko mrze, izvan Kube i nekolicine sličnih "ostrva slobode", uglavnom slobodna planeta) da nastave da po netu jure linkove do raznih "nepristrasnih" i "autentičnih" levičarskih "otkrovenja" i njima zasipaju zli i korumpirani svet, ali bih ih uljudno zamolio da ljubazno dopuste i drugim komentatorima taj luksuz da bez primitivnog i neargumentovanog postrojavanja i ponižavanja mogu da izraze svoje mišljenje (a, ako od izvora nastave tim putićem, uzgred bih im preporučio i da se, zarad vlastitog zdravlja, mnogo ne jede ako "Mr Armera", ja, i svi ostali ljudi koji, za razliku od njih, nešto na ovom svetu rade, stvaraju i zarađuju, nastave da njih i sve slične "šmekere za sto evrića mesečno" kupuju i prodaju za siću).

Idemo zajedno ali Ti moraš da radiš za mene a ja pijuckam koktele sa Fidelom, kad zaslužiš i ti ćeš ne sekiraj se

Duži, ali argumentovani post nekoga ko je bio tamo, zna pomalo o svetu, bavi se vrhunskom naukom, i želi da da doprinos diskusiji. Nadam se da će moderatori B92 ovo odobriti.
To Dovla:
Ovo neodoljivo podseća na "loaded language" ili "loaded questions" - vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Loaded_question (ukucati bez razmaka u linku koji B92 napravi automatski).

To je kao kada te neko pita: "Da li još uvek tučeš svoju ženu?": šta god da odgovoriš - ne valja.

Tako rade i radikali. Prazna priča, mnogo napada, malo ili nimalo analize, činjenica...

Niti smo mi polupismeni i ogorčeni, niti smo fanatični luzeri. Ali vratimo se na priču o Kubi.

Interesantan je pogled jednog dela zapadnjaka, a taj pogled oličen je baš u ovome šta nam je i kako Dovla sasuo, da sve što je ekonomski siromašno, što ne hvata korak sa vodećima - pazite: sa vodećima, sa njih nekoliko, da je to odmah i prljavo, zaostalo (ali u svakom pogledu, ne samo u tehnološkom ili ekonomskom), da je jadno, bezvredno; jednom rečju za žaljenje, a potom za okupaciju (ako se može i ima interesa), "demokratizaciju" (da bi dostigli "nas bogate na koje svi treba da se ugledaju") ili kao poligon za isprobavanje raznih stravi, počev od boleština (novih ili iskorenjenih, sistematizacije i statistike), uvaljivanja svega i svačega, ili jednostavno ogledanja šta će reći oni drugi (na primer: šta će reći Kina ako ..., ili šta će učiniti Rusija ukoliko "mi"...).

Ilustrovao bih jedan detalj kratkim citatom onoga što nam reče Dovla:
"Uzgred bih im preporučio i da se, zarad vlastitog zdravlja, mnogo ne jede ako "Mr Armera", ja, i svi ostali ljudi koji, za razliku od njih [nas luzera i nepismenih, prim. Badža], nešto na ovom svetu rade, stvaraju i zarađuju, nastave da njih i sve slične "šmekere za sto evrića mesečno" kupuju i prodaju za siću)."

Kao što sam na početku rekao: loaded language! Mnogo toga se saspe sagovorniku u lice, a sagovornik onda treba da se brani. "Neka se Nikola Barović ne jedi mnogo ako mu Vojislav Šešelj...", to je to, samo malo drugačije.

Ne znam da li ćemo se jediti. Ako i budemo, mi ili Kubanci, ili bilo ko ko na to u krajnjem slučaju i ima nekog prirodnog (intimnog) prava, to će biti zato što čovek ponekad svesno ili nesvesno mora da potpadne pod uticaj preovlađujuće okoline. Tako su i Dovla i Armera ponekad uzdahnuli kada su videli "džibere" u besnim kolima, sa kilo žutog oko vrata, kako se vozaju gradom i šetaju namontirane cice, dok Dovla i Armera (pre nego su i sami postali valjda "šmekeri za 100.000 dolara mesečno") čekaju noćni bus u svojim jedinim patikama i prate preslatku devojčicu koja se takođe vozi noćnim busom - ali na sasvim deseti kraj grada.

U te neobrazovane i kakve već, "šmekere za 100 evrića mesečno" spada i Armerin ćale, Dovlina majka, pretpostavljam i tvoja (koji ovo čitaš) i moja, i...

Hajde da ne pričam o sebi, već da nađem neutralan primer: moj poštovani kolega (jedan od mnogih) jedan je od svetski priznatih ljudi svoje branše. Neka to bude nuklearni fizičar, a mogao je biti i inženjer, hirurg, molekularni biolog, pijanista, itd., da ne nabrajam. Taj čovek za mene jeste šmeker, taj čovek jeste šmeker gde god da se pojavi (osim možda u društvu ljudi koji bi ga posmatrali isključivo kroz prizmu zarađene love), taj čovek je šmeker vani, u toj istoj Americi.

Međutim, on ovde prima 400- evra. Znači, njega će Dovla da "kupi i proda"?

Nije ovo moja priča sa Dovla i Armerom, oni su samo metafora za jedno sasvim drugačije poimanje vrednosti. Ljudi koji su do juče možda mrzeli likove sa Grand Produkcije jer su na kič i laktanje zgrnuli lovu, koji su mrzeli Slobu (kako sam priznade) pa onda verovatno i Radomana Božovića, Mirka M., Goricu, Tomića I i II, Kundaka, Miru-Marka-Mariju, Minića, Vučelu, ma sve redom (jer su maznuli lovu, jer su postali "pravi šmekeri"), pa hajde onda i se setimo "manje umešanih": Karića, Željka Mitrovića, Kurte i Murte,..., dakle do juče su se takvi prezirali i govorilo se da je to sve ispod ljudskog dostojanstva, a onda se odjednom "odraslo" i shvatilo kako je ustvari BAŠ TO FORA i kako se ljudi samo prema lovi mere.

Svoje profesore, ako si išao u školu ili na fakultet, možeš sretati po autobusima, tramvajima, trolama, idu raspadnutim "kečevima" na more ili se tiskaju u prepunom vozu za Bar, neke možeš videti kako penzionisani prodaju sitnice na Bulevaru ili prethodne decenije kopaju po kontejnerima...

Govorim o Srbiji, a govorim o Kubi...

Nije to socijalizam, nije to kapitalizam, nije to ona smešna udžbenička školska građa gde je "London odgovorio Berlinu". To su konkretni ljudi i događaji, konkretni interesi, konkretna lova, konkretna nafta, konkretna zaštita svojih ciljeva.

Nismo mi nesposobni i ti ne znaš da li ovde ili na Kubi ima ljudi koji su kao Ranko Lazić
(http://www.dcs.warwick.ac.uk/people/academic/Ranko.Lazic/cv.pdf)
Nikola Tesla, Pavle Savić, Jovan Nahman, Surutka, ovaj doktor, onaj filozof, itd.

Samo je caka da je neko ostao ovde i ovde živi (kao "šmeker" ili ne) od tih 200-300-500 evra, vozi polovan auto ili se prevozi autobusom, ide na pecanje ili na slobodne zelene površine da igra fudbal sa drugarima, decom ili unucima, žena sašije lutku za male unuke, a sam čovek uživa u tihoj i nenametljivoj sreći koja se ni na koji način ne meri novcem.

Ako ide kod lekara - sačeka red, ima knjižicu; jeste, nervira se što su lekovi skupi i nekad teško dostupni, plaši se ponekad "šta ako..." a on nema da plati, ali generalno - taj čovek je srećan u onoj meri u kojoj je to moguće u današnjem globalizovanom društvu gde znaš da više ne zavisi sve samo od tebe i tvojih komšija, nego može da se desi neki novi Fidel, Sadam, Sloba ili Buš, neki novi diktator, lopov, tiranin ili neki novi NATO "Milosrdni Anđeo" (kao onaj 1999.), "War on Iraq" I i II, i ostalo.

Ne, ne mislim da svi MOGU ili HOĆE da se presele iz Iraka, Sirije, Libana, skoro cele Južne Amerike, istočne Evrope, pola Azije i čitave Afrike. Ne verujem da je to moguće, a isto tako ne verujem da je jedini problem svih tih ljudi Fidel, Sloba, Sadam, Mao, Ljudožder I, II, III...

Na kraju ovog podužeg pisanja, mislim da ovo odslikava jedan sasvim drugačiji pogled na svet, na Kubu, na slobodu, na život, od onog koji smo neki diskutanti i ja ovde izložili:

DOVLA: "(jer ovo je, najviše zahvaljujući toj Americi koju valjda baš zato svi takvi frustrirani likovi toliko mrze, izvan Kube i nekolicine sličnih "ostrva slobode", uglavnom slobodna planeta)"

Ne odgovaram direktno Vladi (Dovla), već ovo koristim da pokažem koliko je po meni to jedna velika ostrašćenost i zabluda. Pogledajte i sledeću Dovlinu rečenicu u kojoj svoje pisanje (još gore: svoj stav!) smatra pravičnim, finim i krajnje uglađenim, dok nama koje od prve rečenice naziva (i smatra) nepismenima, jadnima, šizofrenima i iskompleksiranima prišiva primitivizam i nevaspitanje.

Ponavljam da ovo nije diskusija sa Vladom, već na ovom primeru pokazna vežba kako i zašto se, na primer, Kuba smatra "ruglom zapadne hemisfere". (Ovo ponavljam i zbog B92 moderatora, da ne ukinu ovaj post.)

Dakle, jasno je izraženo da je planeta "slobodna" zahvaljujući ni manje ni više nego baš Americi. A onda, istu tu Ameriku, baš zbog darivanja te slobode svima nama ostalima, mrzi tih "nekoliko" sarkastično nazvanih "ostrvaca slobode".

Niti je to nekoliko, niti su to odavno ostvrca slobode (jer su se i tamo uglavili interesi i pajtosi barona nafte), niti slobodu dugujemo Americi. Ne znam odakle dolaze takve sulude ideje.

Ali dobro, to je isto deo propagande i ispiranja mozga. Gledaj CNN nedelju dana i shvatićeš kako je RTS jedna benigna forma dezinformisanja.

Da nije politike koju sprovodi Amerika ne bi bilo ni toliko emigranata (naučnika, lekara, stručnjaka svih oblasti) u istoj. Da nije tolike nauke i tehnologije koja iz svega spomenutog proističe - ne bi ni Amerika bila toliko moćna, niti Kuba toliko siromašna.

Ali, evo, pogledajte moj naredni post koji odvajam radi preglednosti.

Izvor: http://www.b92.net/srbija2020/tema.php?id=40&nav_id=202794

(kopirati bez razmaka koji B92 automatski pravi)

Citat (deo):
==============
Profesor Ričard Florida dokazuje da je ekonomski i intelektualni uspon koji su SAD zabeležile krajem prošlog veka bio dobrim delom rezultat doseljavanja čak 11 miliona ljudi u Ameriku posle 1990. Među tih 11 miliona nalazili su se i suosnivač Googla Sergej Brin rođen u Moskvi, suosnivač Hotmaila Sabir Bhatia rođen u Bangaloru, dizajner Yahoo-a Džeri Jang sa Tajvana, tvorac Linuksa Linus Torvalds iz Finske. Suosnivači San Mikrosistema došli su iz Nemačke i Indije - Andreas fon Behtlosajm i Vinod Khosla.

Postoje procene da se na čelu čak 50 kompanija sa čuvene liste najmoćnijih američkih korporacija “Fortune 500” nalaze ljudi koji su rođeni izvan SAD. Još jedan zanimljiv podatak, među osnivačima 3000 firmi visoke tehnologije iz čuvene Silicijumske doline u Kaliforniji njih 30 procenata su bili poreklom iz Kine i Indije.
=============

Izvolite pogledati šta znači kada nekoj državi NAMETNETE rat, sankcije, atmosferu u kojoj diktatori i crna ekonomija cvetaju a pametni ljudi beže; u pitanju je šta je Bil Gejts tražio od Američkog senata; nadam se da je to dovoljno:

http://www.microsoft.com/presspass/press/2006/may06/05-25StatementBillPR.mspx

(kopirati u pretraživač kao JEDNU REČ - izbrisati razmak koji je B92 automatski napravio)

Evo i ovo:
::: "US H-1B visas should not have limits: Bill Gates" :::
http://www.workpermit.com/news/2005_04_28/us/gates_end_h1b.htm

http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/03/17/AR2006031701798.html

...i ovaj grafikon koji jasno ukazuje gde idu Kubanci, Srbi, Indusi, Poljaci, južnoamerikanci, Iračani, Vijetnamci, Korejanci, i ostali:
http://blog.nam.org/archives/graddegrees.php

Podatak je iz 2001. godine, pa na to treba dodati i poslednjih 5 godina dodatnog buma.

http://www.workpermit.com/news/2006_03_20/us/gates_lobbies_h1b_visas.htm

Dakle, svet ne bi bio slobodan da nije Amerike?!? Je li tako?

Ili: Amerika je bi bila bogata da je svet (čitaj: Kuba i ostali) slobodan!

Nije ovo komunizam/socijalizam vs. kapitalizam priča i nemojte je namerno skretati u te ideološke i emotivne baruštine. Ovde se radi o čistoj matematici: ako ti vežem ruke i noge - lakše ću da te opljačkam. Tako se radilo i nekad, na primer u Rimu: pošalješ joj muža u rat, on pogine, ti oženiš prelepu udovicu. Udovica - to su ljudi koji emigriraju u USA, muž - to su matične države iz kojih se emigrira ili iz kojih se krade i otima da bi se kod kuće gradilo i imalo.

Kuba je divna zemlja, ali jednostavno nije imala sreće...

@DOVLA
" Vidim da je krajnje vreme da se nekim "ozbiljnim ljudima" (kojima iz svake rečenice provejava neponovljivi šarm polupismenih samouka i fanatična ogorčenost luzera koji stalnim pričama o "poštenju" i "otimačini" prikriva vlastitu nesposobnost) preporuči da, umesto što ovde bez ikakvog prava i razloga prozivaju radne, vredne i kreativne ljude, odu da svoje neo-komunističke gluposti, pokupljene od ekstremističkih gurua tipa Noama Čomskog (čije su knjige i članci, btw, jedna od najlepših i najudžbeničkijih
kliničkih slika uznapredovale paranoje koju sam video u životu) malo prosipaju na Kubi, i da štopuju posle koliko sekundi će se naći u buvari bez ijednog celog rebra."

Veoma pronicljivo i veoma vidovito. Pretpostavljam da si stručnjak za kliničku psihologiju (možda si uradio PhD na Taftu?), da si rođak Ljubiše Trgovčevića, samo ne znam kako si zaključio da si svi koji se ne slažu sa tobom - polupismeni i luzeri, a da je Čomski kreten. Njega čita ceo svet i smatra lučonošom jednog drugog pogleda na stvarnost sveta u kom živimo.

Ali valjda internet i služi tome - da na trenutak postaneš veći i od poznatih i priznatih. To se, inače, zove arogantna ignorancija.

Sličnim metodom se koriste veliki i silni kada treba da dezavuišu manje od sebe i slabije. Tako je za zvaničnu Ameriku Kuba opasnost koju treba izolovati, Irak leglo nuklearnog, biloškog i hemijskog naoružanja, Srbija pretnja miru i stabilnosti i agresor na Kosovo, Koreja opasnost, Vijetnam loš primer, Venecuela pretnja investicijama, Nikaragva..., itd.

Pitam se da li si ikad išta pročitao iz filozofije, sociologije, politike, ili si lik koji priča iz onoga što je načuo na TV.

Kuba je divna zemlja sa divnim ljudima koji pate zbog toga što su im SAD nametnule bojkot i sankcije, a onda im se u takvoj atmosferi poperio jedan Filed (mogao je biti bilo ko - pod sankcijama ne može biti demokratije i prosperiteta) kojeg su SAD retroaktivno iskoristile kao "razumno objašnjenje" za održavanje sankcija. Dakle, prvo te zeznem/šutnem, onda si ti zeznut/obogaljen, a onda ti ja kažem da ne možeš da ideš dalje baš zato što si takav zeznut/hramlješ i da prvo to moraš da središ, a da ću ja i dalje da te zezam/šutiram jer si ti za zezanje/šutiranje. Logika apsurda.

Lepo je što me volite, momci, volim i ja vas, i čak mi je - priznajem, u nešto manje lucidnim trenucima - i žao što nemam ni vremena, a iskreno ni volje da se malo ozbiljnije i obimnije prepucavam sa vama. Međutim, za to, pored vremena i volje, prosto nemam ni razloga: meni se ovaj svet prilično dopada, iako je daleko od savršenog, ali je u svakom slučaju, s moje tačke gledišta, mnogo bolji nego svet pre petnaest ili trideset godina, a odnekud imam osećaj i da bi se stotine miliona ljudi u istočnoj Evropi, jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i mnogim drugim mestima koja su poslednjih godina upoznali slobodu i prosperitet makar za one koji se ne boje rada definitivno složili sa mnom. To što se vama ne dopada, samo je vaš problem, ali ja vama ne sporim pravo da živite u svojoj verziji univerzuma, iako ja tu verziju smatram isključivo za relativno sofistikovani sistem iluzija. Ali da li mislite da ne treba da reagujem kada ovde osporavate pravo ljudima da govore o nekim stvarima zato što po vašim kriterijuma nisu "ozbiljni ljudi" ili nisu čitali razne likove koje vi smatrate za neprikosnovene autoritete, ali dosta "ozbiljnih ljudi" neke druge vrste veoma argumentovano smatra da su ne samo oni, već i samo utemeljenje mnogih od tih humanističkih disciplina i škola mišljenja u čijim se okvirima kreću ili su se kretali veoma sumnjivi i bez nekog naročitog smisla osim puke inercije po kojoj se grupe ljudi u raznim "akademskim getima" koje se takvim stvarima bave u kulturnom smislu reprodukuju. Verujte vi teorijama zavere koje gospodin Čomski tako elokventno izlaže, čitajte i uzimajte za ozbiljno Fukoa, Habermasa, Saida ili Deridu, ali ne osporavajte pravo ljudima koji s punim pravom ne smatraju za potrebno da takve stvari čitaju ili onima koji su ih čitali i zaključili da baš mnogo ne doprinose nekom konstruktivnom razumevanju sveta, ili u gorem slučaju, da je tu uglavnom reč o gomili politički tendencioznih budalaština, čiji su autori vrlo često barem flertovali sa veselim asortimanom biranih psihoza (hajdemo, mladići, makar nominalno ste obrazovani ljudi, šta, kao ta vaša "lučo-noša", tj. g. Čomski, ne ispoljava nikakve znake paranoičnih deluzija, i da vam umre keva ako lažete, a, recimo, Fuko, Hajdeger ili Lakan su isto tako bili uzor mentalnog zdravlja i stabilnosti: come on...). Izvinite, onog trenutka kada u svom fanatizmu izgubite respekt prema bližnjima do te mere da pokušate da te vaše iluzije namećete silom nekakvog vama arbitrarno proklamovanog "višeg poznavanja stvari", možda je vreme, da vas, zarad otrežnjenja, neko ko inače iz pristojnosti i poštovanja izbegava da ma šta tog tipa ističe, malo klepne sa stanjem stvari u realnom svetu gde se, po najširem mogućem intersubjektivnom konsenzusu, već koju hiljadu godina stvari uglavnom mere onom čistom metaforom čija privremena otelotvorenja tako slatko šušte ili zveckaju po globalnim džepovima. A loaded language (možda biste, kad ste već tako vredni, mogli da za domaći to prevedete na srpski), u onoj rudimentarnoj meri u kojoj ga u tom postu ima, je samo packa za ovakvu vrstu drskosti: oprostite ako sam bio nešto ličniji nego što to dobar običaj nalaže, ali takva samozvana selekcija ljudi zaista jeste drskost. Što se tiče SPS-profitera, problem sa njima nije bio u tome što su zaradili pare brzo (zašto bi to, zaboga, bio problem, čak i ako nam ljudi koji ih zarađuju nisu baš nešto po ukusu?), već jednostavno što su ih pokrali, odnosno zaradili na takav način koji nije uvećao ukupno bogatstvo tog društva i njima ostavio ostvarenu razliku, već su, naprotiv, to društvo gurnuli u nesumnjivu ekonomsku propast (da i ne spominjem činjenicu da biste moju pokojnu majku zaista mogli da ljubazno ostavite izvan ove rasprave, tim pre što se radilo o jednoj predratnoj beogradskoj dami i obrazovanoj osobi, pa se bojim da se, i kada bi bila među živima, sasvim sigurno ne bi uklapala u stereotip "socijalne" i neobrazovane balkanske "keve" na kome ste očigledno zasnivali taj deo svoje argumentacije). U svakom slučaju, ne bih hteo da ostavim utisak da poričem značaj nematerijalnih vrednosti u životu: bože me sačuvaj, niti sam tako živim i mislim, niti bih ikome poželeo da tako misli i takav život živi. Ali isto tako mi ne pada na pamet da ćutim kada ovde neko pokušava da demonizuje sve one stotine miliona i milijarde ljudi koji svojim poštenim radom i ingenioznošću stvaraju onaj novac koji tim nematerijalnim vrednostima obezbeđuje mesto pod suncem i materijalnu bazu, a s druge strane glorifikuju jednu mračnu totalitarnu diktaturu koja, doduše, nikakva građanska prava ne krši, ali samo zato što u njoj takav koncept jednostavno i ne postoji. Sledeći put kad odete na Kubu, raspitajte se malo o ljudima kao što su g-đa Roque, g. Bonne, g. Gomez ili g. Paya, koji su svi - za razliku od vama sličnih pseudo-intelektualnih fićfirića što iz svoje jeftine i salonske političke poze u punoj bezbednosti građanskih prava koje im liberalne kapitalističke demokratije garantuju prosipaju svoje mudrosti po netu i "kamenom" životu - svi već više puta osetili "slobodu" tamničkog ostrva u Kastrovim kazamatima. A momku koji (simptomatično za svetonazor koji zastupa) vraća kintu u utorak i koji mi se - verovatno zato što je podlegao nekakvoj lukavoj halucinaciji da smo u mitskim davninama čuvali kakve kopitare ili papkare u ortaka - uporno obraća sa ti, mogu samo da poručim da sa osobama čiji argumenti operišu na blistavim visinama sazvežđa "ad hominem", a bravurozna duhovitost jaše na širokim plećima tako originalnog ata kakav je g. Trgovčević,
nemam običaj ni da sedim za istim stolom u kafani, a kamoli da o ma čemu ozbiljnom razgovaram.

jel kod brkate mesarke?:)))wzdm.na.t/"jer to tako treba ")

Lepo je sto su svi ti ljudi uspeli da osnivaju top firme u Americi, ukljucujuci tu Teslu, Google, Sun Micrsosystems itd itd. Ali ovi pametni ljudi su uspeli da ostvare to u slobodnoj Americi koja takvim pametnim ljudima koji rade 24 sata dnevno da ostvare svoje snove ne brani da napreduju. Ostalo mozete i sami shvatiti ako malo mislite.

Kubanci su divni ljudi, ali na zalost sami su sebi krojili ono sto imaju. Ne mozes ta osudjujes Ameriku za takvu politiku, ja smatram da je Komunizam virus koga treba unistiti kao i sidu i ostale bolesti, samo sto je ova bolest u mozgu.

Ja se izvinjavam ako sam nekoga uvredio, to mi nije bila namera. Sve sto sam hteo tu izneti je moj ugao kako gledam na ovu temu.

U medjuvremenu ja cu se baviti time sto mi najvise prija, i nastavicu da zivim u zemlji koja meni pase.

Za vasu informaciju, ja ne zivim u Americi (ali sam tamo dosta vremena proveo). U bivsoj Jugi sam imao biznis koji je dosta zaradjivao, ali sam ga napustio kada sam uvideo da cu postati deo kriminalaca koji sada ne znaju sta imaju. I da dolazim iz familije vaspitanih roditelja i da u detinjstvu nikad financijskih problema nisam imao.

Ono sto me je navelo da napustim jugu je sloboda, sigurnost, i buducnost moje familije. Na kraju krajeva nisam hteo da budem deo necega sto se citav svet danas smije.

Ja vam opet zelim sve najlepse u buducnosti.

Izvinite ali stvarno nemam ni energije ni vremena da se bavim ovakvim stvarima.

Zbogom

Milsim da DOVLA toliko baca prašinu u oči da je prosto nemoguće odgovoriti na sve što kaže. Jedino da otvorimo forum i da se tome neko ozbiljno posveti, a to je jasno da se neće desiti. Trebalo bi citirati svaku rečenicu, tražiti logiku na koju se oslanja, pa je obarati (ako je za obaranje - a uglavnom jeste).

To je ZAISTA način V.Šešelja: što više, što "intelektualnije", usput provući uvrede na račun sagovornika, a sve to pritom sebe pokazjući kao nevinašce a one druge kao babaroge.

Samo par stvari, kako bi se videlo da li neka argumentacija o Kubi dolazi od ozbiljnog sagovornika ili od (možda i obrazovanog, ali) šarlatana (tipa V.Šešelj).

Spominjanje "keve": gde se to vidi da je "model" bio "stereotip 'socijalne' i neobrazovane balkanske 'keve'"? Vaša pokojna majka je, čisto metaforično, stavljena u kontekst svačije majke, koja je svakog od nas odgojila najbolje što je umela, živeći pod okolnostima kakve su joj rođenjem date. I moja majka, još uvek živa, je dubrovačka i beogradska dama, školovana u Beogradu. Pa šta? Sad ćemo da poredimo majke? A i da nije obrazovana, kao što mnoge nisu - to njih ili njihovu decu čini manje vrednima? Kakvi su to argumenti? Ja sam za primer uzeo SVAKU MAJKU koja je vredno radila - na poslu ili u kući, koja je dala svoj doprinos, a na kraju - u najboljem slučaju - dobila 250€ penziju. Treba li da dajem primer "predratne dame" (ah, koliko si besmisleno to ubacio u priču!) koja je 35 (da, 35!) godina bila lekar (specijalista), otišla u penziju, i danas prima manje nego šanker u obližnjem kafiću?!?

Kakve su ono gluposti o psihopatološkom stanju ovih ili onih mislilaca?

Pročitajte knjigu "Tragedija genija", autor je prof. dr Vladimir Stanojević, pisao je tokom svog školovanja, rada i života u Petrogradu prvih decenija prošlog veka. (Može se naručiti preko B92 ili Plato knjižare.)

Pročitajte MArvina Perija, eto on nije "naš"... Pročitajte Vila Djuranta ili Borstina... Oni su ikone u Americi. Šta ćete naći? Pa svako - od starih Grka do današnjih dana, do Popera, Čomskog, Kisindžera, Fukoa, Fukujame,... imao je neki svoj problem u glavi. Ko zna kako i zašto... Ali imao je. I šta sad? Ima i svako od nas, smao treba da ode do psihijatra i da ovaj to dijagnosticira.

I Bodler, i Hajne, I Dostojevski, i Tolstoj, i Ruso, i Volter, i Čajkovski, i Betoven, i Vagner, i Zola, i Doma... svi su bolovali od psihijatrijski klasifikovanih oboljenja. I?

Smešno je govoriti da Dovli neko "brani" da govori ili da ga osujećuje. Ali Dovla tako nastupa i kaže da "mora da se brani". Od koga?

Vratimo se na Kubu...

Rečeno je da je razlika između naših i tamo nekih tajkuna u tome što su se naši obogatili (i pritom je nebitno da li preko noći ili ne, kako reče Dovla), ali nisu pomogli sredini već su bogatstvo pravili preko tuđih leđa...

"Što se tiče SPS-profitera, problem sa njima nije bio u tome što su zaradili pare brzo (zašto bi to, zaboga, bio problem, čak i ako nam ljudi koji ih zarađuju nisu baš nešto po ukusu?), već jednostavno što su ih pokrali, odnosno zaradili na takav način koji nije uvećao ukupno bogatstvo tog društva i njima ostavio ostvarenu razliku, već su, naprotiv, to društvo gurnuli u nesumnjivu ekonomsku propast"

Aha. Razumem. A Amerika, Velika Britanija, Španija, Italija, Nemačka, Francuska... su društva CELE JUŽNE AMERIKE, CELE AFRIKE, pola AZIJE, Balkana, itd., gurnuli u nesumnjive ekonomske visine? Tako je i Kuba gurnuta u nesumnjive ekonomske dubioze - a ne visine, ali to izgleda nema veze kod ljudi koji poput Dovle sistem vrednosti mere profitom u džepu i pričaju bajke o tome kako je gospodin X imao ideju, pa mu je slobodarsko društvo Zapada omogućilo da se ta ideja pravedno oplodi. Kako bre???

Jeste, imao je ideju, to stoji. A onda je društvo koje počiva na vojnoj supremaciji imalo represivni aparat koji je nagomilao lovu - i i dalje je nagomilava, pa mu je pomogao da se "on" lično obogati, zapravo da se UVEĆA BOGATSTVO SISTEMA. I ako taj samo i pomisli da jednog dana okrene novi list, država je tu da ga podseti ko je kome pomogao i ko koga može za doručak da pojede.

Nije Gejts bogat samo zato što je imao ideju. On je imao aparat koji je tu ideju primetio, u njoj video lovu, posao za milione, moć.
Nemam ništa protiv, ali podvlačim da je ta moć kasnije praćena i onime što se zove siledžijstvo i bahatost.

Tako će uvek postojati ljudi popout Dovle i Armere i miliona sledbenika koji će verovati lepim liberalnim idejama, pričama o individualnom uspehu, ali će tu uvek biti izbačena iz konteksta priča o sili koja to sledi, koja se na tome hrani, i koja samom svojom primenom ugrožava prava i slobode drugih.

Dovla nas uči da su ljudi na Kubi ili u istočnoj Evropi neradnici. Nisu ljudi znali šta je to čestit posao. Valjda su samo predratne gospodske i damske generacije nečijih roditelja to znale, a ovi posle su se rađali sakati u mozak i u ruke?
A ipak, i u toj istočnoj Evropi se radilo i gradilo, nicale su škole, fabrike, putevi, elektrifikacija, sistem zdravstva, ovo, ono..., i to mnogo bržim tempom razvoja nego u zapadnoj Evropi (videti podatke UN).

Dovla reče:
(...ovaj svet je...) "mnogo bolji nego svet pre petnaest ili trideset godina, a odnekud imam osećaj i da bi se stotine miliona ljudi u istočnoj Evropi, jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i mnogim drugim mestima koja su poslednjih godina upoznali slobodu i prosperitet makar za one koji se ne boje rada definitivno složili sa mnom."

Pa nisam baš siguran... Milioni ljudi bi se zakleli da je suprotno u istim tim regijama koje ste naveli.

Jugositočna Azija? 1$ na sat za "Nike"? Da, just do it, i budi srećan...

Istočna Evropa? Da, treba da smo srećni jer smo godinama strepeli od "one druge strane" - Staljina & Co., koji su se održavali na večitom strahu od "zlog kapitalizma" ... koji se održavao na strahu od "zlog komunizma" ... koji se održavao...

I tako smo mi maleni nadrljali.

E sad, treba da sam srećan jer me više ne biju po levom uvu, nego samo po desnom? Kao, nema više SSSR, treba da sam srećan jer sad ima samo NATO? Bondstil na Kosovu, vojnici po celoj zemlji (jer smo nedavno potpisali da može)? Sjajno... Živeo kapitalizam!!! Sigurno će i meni da dozvole da se sa dobrim idejama obogatim, a i da moje društvo presperira!!! Znam, tako je svuda po svetu gde se protegao njihov uticaj: gle, jugoistočna Azija - sve bogato, cveta; gle!, istočna Evropa - svi srećni i zadovoljni!

Ali najbolji primer kako je iz dana u dan sve bolje (jer Bil Gejts i G8 ulažu lovu za pomoć jadnima), da ne kažem nakon 30 godina (kako Dovla reče) jeste Afrika.

Njima je banja! Pojednostavljeno to izgleda ovako:
- Pre 200 godina jeli su bobice i išlo je nekako...
- Onda je došla gospoda - verovatno su i oni bili tada za nekoga: "predratna gospoda"
- krenuli su rudnici dijamanata, platine, zlata, uglja, metala...
- krenula je nafta
- krenuli su putevi, seća šuma, promena klime kojoj siromašni ne mogu da se prilagode, manje prinosa, manje životinja kao izvora hrane;
- "zakoni" Zapada
- pre 80 godina Afrikanci nisu toliko umirali
- pre 30 godina Afrikanci su umirali od gladi
- danas, 85% Bocvane ima AIDS; deca se rađaju bolesna, umiru;

- danas Afrika izumire; ne samo od gladi, ne smao od promene klime, ne samo od bolesti koje su im stigle sa zapada (počev od polno prenosivih koje su stigle sa prvim silovanjima i mučenjima), već danas umiru od bolesti za koju je konačno PROŠLE GODINE U FRANCUSKOJ potvrđeno da je nastala U LABORATORIJI!!! Umiru od virusa HIV.

Toliko o tome koliko im je bolje.

Toliko im je dobro da ne znaju šta će od sreće.

Toliko je dobro i Kubancima.

Kuba plaća ceh da bi ti mogao dobro da živiš. Možda ti nije toliko očigledno kao Venecuela, Irak ili Avganistan (gasovod), ali ko hoće da vidi...

"The G8 Summit: A Fraud And A Circus"
http://www.zmag.org/sustainers/content/2005-06/24pilger.cfm
(jedna reč, izbrišite razmak koji B92 automatski ubaci negde u ovaj link)

Toliko o demagogiji i veštoj retorici ljudi koji šešeljevski mažu oči.

p.s. Loaded questions? Loaded language? Ne znam postoji li kovanica na srpskom. Nina Živančević u svom englesko-srpskom rečniku žargona i idioma kaže:
loaded - ... 3. eksplozivan, opasan; 4. pun skrivenog značenja, višeznačan, pun predrasuda.

Reklo bi se da je "loaded question" = "šešeljevsko pitanje", opasna zamena teza, neistinita konstrukcija na koju se traži brz odgovor, logika koja u sebi sadrži očiglednu neistinu ili zlonamernu poglešku a koja se sevira u formi pitanja iz kojeg zapravo progovara jedan sasvim drugačiji zaključak.

"Da li Vi još uvek tučete svoju ženu?"
"Da li i dalje izbegavate plaćanje poreza?"
"Da li Vam je sestra i dalje..."

To je to.