I dalje problemi s informacijama

Svakoga dana bi trebalo plasirati ovakve vesti, primere nesaradnje, imena institucija i ljudi na funkcijama koje ne daju informacije. Gospodin Sabic ne moze ovu bitku da dobije sam i primer Kraljeva je zaista odlican. Ne mora sve da pocne da se desava u Beogradu. Manje sredine imaju vecu sansu da rade na popravci kolektivne i individualne svesti o tome sta su javne sluzbe, kako se finansiraju i kome prvo treba da odgovaraju - a to su gradjani. Lista zalbi sa jedne strane, lista pitanja bez odgovora s druge strane, poredjenje, paradoksi, bilten gluposti administracije...eto, tim redom; uz naravno, stalnu podrsku medija, kao sto to radi B92. Mozda se jednog dana u nasoj zemlji neko u administraciji i javnim sluzbama zapita - a zasto ja krijem informacije? zasto stvaram zid izmedju gradjana i drzave? cemu tajnovitost? kako ja mogu da radim bolje?
Administracija drzave koja zeli u Evropsku Uniju mora da zna da je standard EU 20:80. Dakle, najvise do 20% svih javnih informacija u posedu drzave moze da bude neobjavljeno po raznim osnovama; 80% mora da bude dostupno svima, i to je, izmedju ostalog deo price o Informacionom Drustvu. Promene ka tom cilju pocele su usvajanjem zakona i uspostavljanjem Poverenicke Kancelarije, ali sada treba da se prenesu kao virus u administraciju. Ona treba da se transformise iz mehanicke i zatvorene, u mislecu i otvorenu. Jedan, HITAN put je, obrazovanje (uz upotrebu tehnologije) a drugi je -javni pritisak.

Klasika, uvodimo zakone po evropskim standardima koje onda sprovodimo po srpskim standardima. Legalizam na srpski način. I slažem se sa prethodnim komentarom da mediji moraju da insistiraju na tome da se zakoni poštuju, kad država već ne radi svoj posao.

Vlada Vojislava Kostunice donela je veliki broj "marketinskih" zakona. Jedan od njih upravo je i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja. Kada pocnete da citate Zakon pomislite kako je sve vantasticno napisano i kako sve mozete da SAZNATE. U stvari, zakon je pisan tako da vi sve mozete da PITATE. Postoji jedan stav koji kaze da institucija od koje trazite informaciju MORA da vam je prosledi, OSIM (to famozno OSIM), ako nije rec o "sluzbenoj tajni". Pogadjate, u 99% slucajeva se institucije pozivaju na taj clan!
Ista je stvar i sa Zakonom o putevima (vazi od 1.1.2006), u kome su definisane obaveze pojedinca i prava drzave. Naravno, obrnuto (prava pojedinca i obaveze drzave) ne postoji!!
Ali, dok je nama Velje, Voje, Vuka i Dinkica, a u Nisu Smiljka i Banane, nista mi ne moramo da razmisljamo. Oni razmisljaju umesto nas.
Nislija

Problem nije nov a stvar je u tome sto se potrose sati i dani da se donese jedan obican zakon a onda ga opet ne postuju oni kojima ne odgovara. Tako se stvarala generacija ljudi koji su imali dobru zaledjinu i sa polozajem imali samo privilegije a ne i odgovornost. Primerom predhodnika za neke od novih ljudi na funkcijama takva vlast je i bio cilj borbe za vlast ma kako da su se zaklanjali iza ove ili one partije ili ideje.

Ovu stvar treba maksimalno pogurati.Zakon uopste nije los,naprotiv. Nije tacno da vam prostim pozivom na sluzbenu tajnu mogu uskratiti informaciju. I ako to urade imate pravo zalbe povereniku za informacije koji moze da im nalozi da vam daju dokument bez obzira na pozivanje na sluzbenu tajnu.Gospodin Sabic je to vec vise puta ucinio prema MUP,BIA i inekim drugim organima vlasti.
Dobar je zakon,dobar je i poverenik ali gradjani i mediji treba vise da poguraju.Nigde ova stvar nije isla lako.

Svakoga dana bi trebalo plasirati ovakve vesti, primere nesaradnje, imena institucija i ljudi na funkcijama koje ne daju informacije. Gospodin Sabic ne moze ovu bitku da dobije sam i primer Kraljeva je zaista odlican. Ne mora sve da pocne da se desava u Beogradu. Manje sredine imaju vecu sansu da rade na popravci kolektivne i individualne svesti o tome sta su javne sluzbe, kako se finansiraju i kome prvo treba da odgovaraju - a to su gradjani. Lista zalbi sa jedne strane, lista pitanja bez odgovora s druge strane, poredjenje, paradoksi, bilten gluposti administracije...eto, tim redom; uz naravno, stalnu podrsku medija, kao sto to radi B92. Mozda se jednog dana u nasoj zemlji neko u administraciji i javnim sluzbama zapita - a zasto ja krijem informacije? zasto stvaram zid izmedju gradjana i drzave? cemu tajnovitost? kako ja mogu da radim bolje?
Administracija drzave koja zeli u Evropsku Uniju mora da zna da je standard EU 20:80. Dakle, najvise do 20% svih javnih informacija u posedu drzave moze da bude neobjavljeno po raznim osnovama; 80% mora da bude dostupno svima, i to je, izmedju ostalog deo price o Informacionom Drustvu. Promene ka tom cilju pocele su usvajanjem zakona i uspostavljanjem Poverenicke Kancelarije, ali sada treba da se prenesu kao virus u administraciju. Ona treba da se transformise iz mehanicke i zatvorene, u mislecu i otvorenu. Jedan, HITAN put je, obrazovanje (uz upotrebu tehnologije) a drugi je -javni pritisak.

Klasika, uvodimo zakone po evropskim standardima koje onda sprovodimo po srpskim standardima. Legalizam na srpski način. I slažem se sa prethodnim komentarom da mediji moraju da insistiraju na tome da se zakoni poštuju, kad država već ne radi svoj posao.

Vlada Vojislava Kostunice donela je veliki broj "marketinskih" zakona. Jedan od njih upravo je i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja. Kada pocnete da citate Zakon pomislite kako je sve vantasticno napisano i kako sve mozete da SAZNATE. U stvari, zakon je pisan tako da vi sve mozete da PITATE. Postoji jedan stav koji kaze da institucija od koje trazite informaciju MORA da vam je prosledi, OSIM (to famozno OSIM), ako nije rec o "sluzbenoj tajni". Pogadjate, u 99% slucajeva se institucije pozivaju na taj clan!
Ista je stvar i sa Zakonom o putevima (vazi od 1.1.2006), u kome su definisane obaveze pojedinca i prava drzave. Naravno, obrnuto (prava pojedinca i obaveze drzave) ne postoji!!
Ali, dok je nama Velje, Voje, Vuka i Dinkica, a u Nisu Smiljka i Banane, nista mi ne moramo da razmisljamo. Oni razmisljaju umesto nas.
Nislija

Problem nije nov a stvar je u tome sto se potrose sati i dani da se donese jedan obican zakon a onda ga opet ne postuju oni kojima ne odgovara. Tako se stvarala generacija ljudi koji su imali dobru zaledjinu i sa polozajem imali samo privilegije a ne i odgovornost. Primerom predhodnika za neke od novih ljudi na funkcijama takva vlast je i bio cilj borbe za vlast ma kako da su se zaklanjali iza ove ili one partije ili ideje.

Ovu stvar treba maksimalno pogurati.Zakon uopste nije los,naprotiv. Nije tacno da vam prostim pozivom na sluzbenu tajnu mogu uskratiti informaciju. I ako to urade imate pravo zalbe povereniku za informacije koji moze da im nalozi da vam daju dokument bez obzira na pozivanje na sluzbenu tajnu.Gospodin Sabic je to vec vise puta ucinio prema MUP,BIA i inekim drugim organima vlasti.
Dobar je zakon,dobar je i poverenik ali gradjani i mediji treba vise da poguraju.Nigde ova stvar nije isla lako.