Uvek ispred šipke

Majstorski!!!
Eh, kada sam citao opis ove tekme,setih se svojih utakmica na Severu srce mi se uzbudi iako se to desilo pre 20+god.Iako si opisao detaljno kao niko pre tebe, to sve treba doziveti 1om u zivotu.Hvala ti za secanje i napred u novo pisanje istorije.

e jovane, mislio sam evo, coveku udarilo u glavu sto je dobro napisao dva teksta o slicicama pa sada ce da us..e.. ali svaka tebi cast opet si se potpuno verno vratio u proslost, znas nostalgija za vremenima u kojima nisam ziveo.. samo sam slusao o njima od caleta.. moja generacija nema nista od toga.. ali hvala ti sto mi eto bar malo dajes kurs kuda da idem.. govoris da je nekad bilo (ako je bilo) normalno.. a ovaj zadnji "isecak iz novina" .. heh.. stace planete u liniju, zasijece zvezde .. docice i nasih mesec dana..p0zdrav

Ма какав Ник Хорнби и "Стадионска грозница"...

Predlazem da Jovan gostuje na finalu lige sampiona na B92. Gost ko-komentator! Kako si krenuo, do kraja godine ces moci bestseler da izdas.

Fenomenalno! Sva me je jeza obuhvatila. Ja nisam gledao uzivo kao klinac utakmice "one" Zvezde, ali jesam "onog" Radnickog. Nije ih bilo preterano mnogo, ali se secam kao klinac od 7-8 godina Napolija, Feyenoorda, Dundeea, Hamburgera kada sam sa ocem isao da gledam "Real sa Nisave". Strasno! Mislim, nekad se pitam da li se moze osecati zivim neko ko nije zaplakao od srece na gol u 87om minutu? Ja jesam, hvala Bogu, triput - 1. mitski Augentalerov autogol protiv Bayerna, 2. gol koji je odveo u Prvu Ligu Levante, (5 jun 2004, Gustavo Reggi na Chapinu u Xerezu, na stadionu vise navijaca Levantea nego domacih) i 3. gol Kezmana protiv Spanije na Calderonu (u baru, okruzen "mrskim neprijateljem", koji, na srecu, nije reagovao).

Tacno, tako, uvek ispred sipke. Meni je cale to stalno govorio kada sam kao klinac poceo da idem na utakmice. I jos uvek sam inficiran tim virusm bez obzira sto nam je klupski fudbal ocajan. Ali, lako je gledati svoj klub kada dodje Barsa, Real ili PSV. Budi uz svoj klub kada dolaze Javor, jedinstvo BP, ili buducnost BD. To je pravi navijac.
Svako je imao svoju utakmicu za infarkt, ili poraz koji mu i dan danas promeni raspolozenje.
Danas su tu stolice, a sipke su odavno nestale, kao i talasi posle svakog gola. Medjutim, stadioni zvrje prazni,a kada i postoji mogucnost da se napune, karte su kupljene i pre pustanja u prodaju. Mada, kao sto Jovan kaze pravi navijac, onaj koji hoce da gleda svoj klub naci ce nacin da se domogne tako vrednog parceta paira. Uvek su tu i tapkarosi,kao poslednja sansa. Doduse sa njima sam morao da saradjujem samo jednom. Mada, ne zalim zbog toga, vredelo je. Sta je nesto vise para naspram pobede voljenog kluba. Ta pobeda nema cenu.
Strepnja, jeza, ocajanje ili radost, sve se to desava u zivotu navijaca. Mnogi to ne razumeju ali im ne vredi ni objasnjavati. Bil Senkli je poznat po izjavi da fudbal nije samo pitanje zivota i smrti, vec nesto mnogo vise.
Nadam se da ce se fantasticna cetvorka radovati u Nemackoj.

Covece koji si ti talenat. Mogao bi i nesto da nacrtas kad tako dobro uocavas detalje. Ovaj put se nisam dao razneziti, ali ne uspeh da zavrsim bez suze kad videh kako mali narod barem u tom nekom virtualnom uzbudjenju sebe vidi kao sampiona sveta.

Opisao si sve kako jeste i sada kad se samo setim tog huka severa i mase koja se ljulja ,uzbudjenje i adrenalin koji kljuca u svima nama pred pocetak utakmice, baklje ,dimne bombe i najveca zvezdina zastava na severu i urlanje dok ti glasne zice ne popuste i onda mora da se pobedi a bilo je puno tih uzbudljivih trenutaka kao onda 3:0 prvo poluvreme protiv Reala iz Madrida ..Kako sam samo tada bio ponostan i srecan nije me bilo briga za Natasu i pismeni iz matematike vec da moja C.Zvezda ide dalje......

Careeeeeee, svaka cast!!!Iako mozda nisam imao ista iskustva, uzivao sam citajuci ovaj clanak. I za kraj, mogao je i Keza jedan da usunja,red radi ;))

Lako je pobeci iz skole, kako pobeci sa ispita, a ne ponavljati???

Secam se prve velike tekme... Djurovski, Djurovic, Cvetkovic, Jankovic... Dika odbranio jedan penal Hugu Sanchezu... Bilo 'ladno u pm... Ali nisam ni osetio... I magle i Piksijeve bombe i lopte metar i po u golu koju je Maza poslao a sudija nije video... I Van Bastena, Gulita... I onog sto preskace lopte i dobija etiketu najvece pi... svih vremena... I Kelna... I promasaja Maradone iz penala... I Barija i Tokija... I gusenja u kopu od dimnih bombi i baklji... Secam se da smo "peglali" Rosenborg tada ukupno 7:1 (dosta godina kasnije su neki mladi "klizachi na travi" jedva uspeli da izvuku 0:0 a u revansu jadnih 0:1) Batta, to nam je jedini poraz za poslednjih 10 godina... Secam se ubojitog napada Madjer-Futre i Madjerovog gola petom Pfafu u finalu... A onda je doslo neko drugo vreme... Mada, secam se pijanih idiota kako na oprostajnom derbiju Dekija Stankovica urlaju "Hocemo jos!!!" posle 4:0... I najsmorenije utakmice svih vremena na "proslavi titule" kad smo se smrzli kao nikad u zivotu... I bizarnih "proslava" protiv FK Milicionar... I Saletove prve proslave titule... Tiho tiho tiho:)...I zezanja na 10 godina od Barija... I mog "povratnickog" derbija kada je Zigic zakucao dva komada... Ne znam ni sam zasto, ali sam za vikend protiv OFK-e bio na severu. Naravno, penzionerski sa strane, ali nisam usao na sever cini mi se 10 godina... od Barcelone sa Ronaldom i onog ludila na tribinama... Malo je falilo... Jovicic... Secam se mnogo toga... Samo navire... Hvala jos jednom battizza... Vidimo se 03. 05. na proslavi titule... Znas vec, 3:0 je, 3:0 za nas...

Jeza, naravno. Secanje na mladost, na SEVER, onaj pre Arkanovih sitnih krimosa i olosa, pre navijanja na mikrofon. I danas odem ponekad, sa zenom (znam, najbolja zena na svetu;)). Ali jedno ti zavidim - karte za SVETSKO!!! Potpopljen u posao, zaboravio sam da se potrudim. A sada je gotovo. Zato majstore - skaci i urlaj tamo i za nas, tvoju generaciju (plus minus 5;). Tvoju mentalnu bracu i sestre. Normalne.

Ta energija desetine hiljada ljudi te opija toliko da ti nista vise u tom trenutku nije vazno osim osecaja kad tvoj tim postigne gol i ona ludnica koja traje posle toga. Onaj ko nije to osetio siromasan je za predivan osecaj.

Smo da dodam jedno moje licno iskustvo na ovaj sjajni tekst.Protiv Bajerna sam cekao vecnost na stadionu ne bili kupio karte!Kupio sam ih otisao kuci bos jer su mi"Starke" izuli u guzvi!J... Starke dobio sam karte,bio sam glavna faca u skoli,jedini koji je imao karte.Kasnije su ih prodavali za pljeju i kutiju cigara!

Care! Majstore! Knjigu da stampas. Pare da zaradis. Tako dobro pises da postajem ovisnik o tvojim tekstovima. Samo su za mene "romke" bile zakon. Za one retke neupucene a koji citaju ovo, to su sve marke Adidas patika. U SFRJ bili su Adidas i Puma, kao glavni brendovi, i naravno Borovo pa te bilo sramota ako ih imas. Sreca nasa pa su se ponovo pojavile "univerzalke", "top-tenke" za basket... Ta divna vremena koja se nece vratiti. Veliki pozdrav za generaciju iz 60-tih i 70-tih...

Brate, naterao si mi suze u oči..... Kao što mi ih je naterao Draaaaagan Manceeeee protiv QPR-a u Beogradu, 07.11. osamdeset i neke, kao Đukić protiv Rome (sad kažu da je bilo prodato, a mi u školi kao zgaženi zbog poraza), kao ona slika iz Groningema - holandski navijači na tribini drže gumenu lutku "za odrasle" sa kapom Partizana među nogama, a Milko, za inat, bekovima lomi kičme i šalje po burek u reklame, kao '89. protiv Kelta u gostima i naslov u sutrašnjim "Novostima", posle poraza većeg od pobede - "Partizan lavljeg srca" ili u nekim novinama glazgovskim - "Noć užasa na Seltik parku"... I smrtno ozbiljni komentator u nekoj beogradskoj hronici koji je dva minuta pre kraja rekao "Partizanu nedostaje još jedan gol, trenutni rezultat je 5-3", a nema prenosa, i onda "dajtejošjedan dajtejošjedan dajtejošjedan" kao mantra, i onda "Partizan je uspeo golom Slađana Šćepovića u 89. minutu blablabla" - ušlo je sve u istoriju. Nikad to ovi danas neće shvatiti, nikad. Nemaju vremena od slikanja mobilnim telefonima i bodenja noževima.

Neka Bog vidi ovaj poslednji isečak sa Žigićevim golom u finalu, zovi - idemo na bure piva gde god kažeš!!! Nema veze što si se provodio sa druge strane stadiona :)

Pa ti si, Jovane car!!!
Kao da si pričao moju priču. Ja sam sa 9 godina bio prvi put na Mari, i to na derbiju, ej! Klinac iz unutrašnjosti (230km od BG) dolazi kod ujaka da ga ovaj vodi na derbi! Keva, doktor, piše opravdanje za dva dana. Ljubio sam je 45 minuta.
Trenutak postizanja gola, radost punog Severa... ja još uvek u životu nisam osetio ništa lepše (26. godina, neoženjen, bez dece).
Zaista, ko nije osetio radost punog severa taj je siromašan čovek.
Vidimo se 03.05.
Pozdrav

Bravo!!! Divan tekst. Citajuci ovo zapravo shvatim koliko smo odrasli. Stegne mi se oko srca. Za tren me uhvati melanholija, a onda me obuzme sreca jer sam ipak ziveo sve to sto opisujes. Da opet mogu da se rodim, odabrao bih to vreme, tu zemlju (YU), taj grad (BG)! Kraj 70-tih i 80-ete... I onda su dosle proklete 90-te, prekunila se sve, otisao sam u inostranstvo, sam, odrastao preko noci... Ali uspomene i secanja niko mi ne moze uzeti. Hvala sto ih budis na ovako divan nacin.
Na svetskom prventsvu navijaj koliko te noge nose i grlo sluzi! Navijaj za sve nas koji nismo u prilici da budemo tamo! A mi cemo sada uz velike, a ne kao nekad male ekrane.:) SRECNO!

Ja sam zensko, samo sam jednom bila na fudbalskoj utakmici i dozivljaj mi je bio slican. Super su ti fotke ovih decaka! Samo nastavi, jedva cekam novi clanak.

Posle svih ovih pozitivnih komentara prosto sam pozeleo da ja napisem jedan negativan, al ne vredi - prosto je nemoguce.
Ljudima koji ce ici na SP, zelim da dozive ono sto sam ja na SP u Italiji, Firenca 1990 - Jugoslavija - Argentina. Maradona na vrhuncu slave, voljen, osporavan, hvaljen i omrazen. Argentinci, gori cigani i od nas, zaludjeni za fudbal do daske, ne mozes da ih ne postujes. Italijani, pozeri, kao zestoko psuju Maradonu i navijaju vatreno za nas...
Nasi navijaci, iz cele bivse Juge, Bosanci, Slovenci, odvaljeni Zagrepcani i Rjecani i naravno najludji Srbi...
U Nemackoj ce sigurno biti jos bolje, ovo ce biti jedan od najvecih dogadjaja koji se dogodio u istoriji ove planete. Zato Jovanu i svima onima koji ce biti tamo ne mogu da ne zavidim, ali i da ne pozelim da se provedu za sve nas.

Nedelja, 11. jun, 9:00, suncano jutro blizu Toronta. E, tad pocinje utakmica koju nasi MORAJU da dobiju. Jedan razlog je onih 6:1. Ja sam po definiciji Grobar ali najpoznatiji prezimenjak mora da ga udene i da se ovak mali narod opet raduje. Tebi Jovane zelim 150 otkucaja u minuti i da nam se svima februarska prica obistini. 'Bes Partizana, 'bes Zvezdu, 'ocu bre da nas vidim u finalu! Zivela slicica broj JEDAN!

Znas zasto si ti majstor? Ja sam bila na stadionu da gledam fudbal mozda dva puta u zivotu, nikad se na to nisam lozila, ali su mi tvoji tekstovi iznenadjujuce zanimljivi i postajem pravi fan. Diras i one koji se u njima ne nalaze....bravo, frajeru.

Лепо написано, па ми све неки смешак излази на лице, ал'си ме брате одушевио овим позивом свевишњем да нам допусти радост Жигијевом голу у Берлину.

Потом ме права језа обузима страственим реакцијама фанатика (са мог севера на којем сам једне лепе вечери, пре него што сам се отиснуо у свет, рекао себи: е овде закопавам своју младост)

Осећа се нажалост у тексту та обавезујућа доза неутралности. Кажем нажалост, јер би више душе и срца у тексту оставио да си писао као онај што јеси... делија са севера (односно red devils, ultras, zulu warriors, furie?) јер тешко буде "ред од аутокоманде до стадиона" када се игра нека текма на ЈНА! ;-)) ха ха ха...

Што се светског првенства тиче, и не жалим толико што немам карте, јер моја нација још не учествује (за неупућене, застава моје нације је она што је била развијена на трибини у Барију и што се виори изнад Саборне Цркве и Патријаршије). Овог пута ћу у Немачку можда отићи да лудујем са аргентинцима и италијанима, али никако да се срамотим уз "Хеј Словени", Yu тробојку и натпис FSSCG (који, успут, нико у свету не разуме изузев оних који говоре хрватски или српскохрватски). И ако се којим случајем догоди да оваква, апсолутно неувредљива порука, буде истакнута на овом простору, немојте се чудити некој контрадикторности што ћу се ипак радовати као мало дете и молити за тај Жигијев гол, јер ја те момке волим и бодрим, али ме немојте терати да пљујем на себе и на мајку Србију!!!

Jovane čoveče, sav si sazdan od nostalgije! Nije lepo to što nam radiš, kao trudimo se da gledamo u budućnost, a a malo, malo, pa trk u prošlost! Da li je bila lepša, bolja? Da. Samo si jednom bio dete. Nema više tih mirisa.

bravo batice
posle slidza jos jedan lep komad Yugoslaviana-e.

Sjajno podsecanje na proslost. Secajuci se procerdanih 3:0, uvek se setim duela Zvezde i Bajerna u osmini finala Kupa Uefe u decembru 1979, kada je u 50. minutu Zvezda vodila 3:0 (nadoknadivsi 0:2 iz prve utakmice u kojoj nije igrao Dule Savic jer ga je Stankovic vratio sa Aerodroma u Beogradu posto nije dosao u propisanom odelu), a onda je Repcic propustio idealnu sansu za 4-ti gol.
Potom je Diter Henes za pet minuta dao 2 gola i srusio sve nade za ponovno ucesce u finalu Kupa Uefe.

S druge strane pamtim mec iz prethodne godine u 1. kolu Kupa Uefa, kada je Zvezda posle poraza od 5:2 u Berlinu od Dinama, gubila do 56. minuta sa 0:1, a onda uspela da postigne 4 gola (2 preko Borovnice, dok je poslednji bio autogol Lauka u poslednjem minutu koji me je totalno dotukao da ridam od srece) i prodje dalje sve do finala sa Borusijom kada su nesrecni Jurisic autogolom u Beogradu, i sudija Mikeloti dosudjivanjem penala u revansu zbog nepostojeceg prekrsaja Jurisica nad Simonsenom srusili san o osvajanju Kupa Uefe...

Bila su to vremena...

E New Yorce pogledaj Beograd tih dobrih godina bice te sramota

CARE!!! Danas sam dobio od drugarice album i slicice - pravo iz Beograda. Covece, kraljica se tapkala sa klincima da mi donese koju slajbu vise:)))
Jos mi fale samo tri carobne karte - tri ulaznice za tekme. Dovoljna bi bila samo ona protiv Holandjana, majke mi. Imam sharu, ne treba mi viza po prvi put u zivotu, ali nemam ono mnogo vaznije - KARTU!!! Upravo sam odgledao Milan-Barca - jedan nas lik, jedan Slovenac, jedan Palestinac, koji voli Milan vise od svega i ja. Navijali smo za Milan, naravno... Gledam ga, zao mi ga, skroz sam ga kontao i setio se da me euforija ceka za mesec i po. Dajem sve za kartu, ajde maso - jel ima neko (ali nemoj da me oderete!!! ipak smo svoji:)))

Jovane, bre, JOVANE, zasto prijatelju to radis? Nismo se voleli od kad znam za sebe. Od 3:1 23.10.1977 na Marakani, i Zavisicevog rusvaja Diki Stolanovicu. Svi moji oko mene. Druga polovina (priznajem veca) odeljenja, i Trgovacke skole na severu. Moj prvi derbi. I ono "ole, ole" celog juga. Taj ponedeljak u skoli... Bleki Radibratovic i drustvo se ne mire sa porazom. Ali priznaju. A Dule, Cvele, ja i ostali "umiremo u lepoti" toga dana. MRZELI SE NISMO. NIKAKO. Danas je nesto drugo. Sasvim drugo. Kako me tako dobro poznajes prijatelju? I jos ko zna koliko hiljada "nas", koji smo imali utakmice na dva stadiona, ali sa identicnim iskustvom. Molim te, u ime svog trinaestigodisnjaka i svoje NEMOJ DA STAJES. Tvoji tekstovi su slagvort za kasnije nase setnje i visecasovne price moja secanja su ulaganja u njegovu buducnost. NEPROCENJIVO. Cekamo 11.06. DO TITULE!!!!!!!!!!!!!!!!

Sta da se kaze za clanak. Kao i prethodni, bude secanja.
Jos uvek odlicno pamtim, kada me je otac odveo da gledam finale kupa Zvezda-Dinamo, na Marakani. Prva tekma koju bas pamtim. Posle toga redovan odlazak na stadion bio je neminovan. Necu zaboraviti, ni Maradonin gol Stojanovicu, ni preokret protiv Benfike u reziji Rajka Janjanina, ni maglu protiv Milana, ni ovacije Zarku Djurovicu, ali ni infarkt utakmicu protiv Bajerna i zasluzeno slavlje u Bariju. Posle toga su usledila nadanja da ce moci opet da se dogura dalje od prvog ili drugog kola nekog evropskog takmicenja. I ta nada traje i danas. Nadam se da ce moj klub da se vrati na stare staze slave. U svakom slucaju text koji je uslovio jedno putovanje unazad, prisecanje na neke sitnice koje su karakterisale pojedine utakmice, euforiju koja je drmala ceo grad, i naravno borbu za ulaznicu.
Ovo poslednje je za Srdjana. Ako si stvarno zainteresovan da prisustvujes utakmicama Svetskog Prvenstva u Nemackoj javi se na adresu
judgezoki@yahoo.com.

Порука за Јована из Чешке: У Фудбалском савезу има још карата за другу и трећу утакмицу, прва категорија карата отприлике по 100 еврића, нека ти неко одавде купи карте на твоје име , или нека ти уплате аранжман преко неких наших туристичких агенција које имају и обезбеђене карте. ПОЗДРАВ СВИМА који путују, завидим вам.
ПС Јоване, пређи брате да навијаш за прави клуб, јер у Рупи ( стадион Звезде ) још неко време нећеш видети ону децу да на центру тресу заставу са знаком Лиге шампиона, а ми га богами видесмо.

Jovane, legendo!

Nisam stigao ni da procitam tekst do kraja, jer ovo pisem kad si pomenuo 'Voce'.
Bio sam pre dve nedelje sa klincem na stadionu posle duzeg vremena i ugledam ga:
"Gde si Voce?"
Pravio se da me je prepoznao, ali ima tu nekih 15+ godina od kad sam ga zadnji put video.

Daj javi se ako stignes, pa da se vidimo u Lajpcigu.

Pozdrav svima iz Ahena.

---Za Chirlidersicu!!!---

Aj reci otkud znash i da li je to proverena informacija da ZAISTA IMA JOSH KARATA za 2. i 3. utakmicu na SP2006!

Sad sam zvao u fudbalski savez i kazu da su sve karte otisle jos 10 januara!

Aj javljajte maso ako ima neka shema! Ja bih isao samo na Obalu Slonovache! I to kolima, odem u Minhen, pogledam tekmu, prespavam i vratim se sutra ujutro!

Javite mi molim vas

063 464 170

ili

djkokeeboy@yahoo.com


Navijach iz Novog Sada!

:)

Majstorski!!!
Eh, kada sam citao opis ove tekme,setih se svojih utakmica na Severu srce mi se uzbudi iako se to desilo pre 20+god.Iako si opisao detaljno kao niko pre tebe, to sve treba doziveti 1om u zivotu.Hvala ti za secanje i napred u novo pisanje istorije.

e jovane, mislio sam evo, coveku udarilo u glavu sto je dobro napisao dva teksta o slicicama pa sada ce da us..e.. ali svaka tebi cast opet si se potpuno verno vratio u proslost, znas nostalgija za vremenima u kojima nisam ziveo.. samo sam slusao o njima od caleta.. moja generacija nema nista od toga.. ali hvala ti sto mi eto bar malo dajes kurs kuda da idem.. govoris da je nekad bilo (ako je bilo) normalno.. a ovaj zadnji "isecak iz novina" .. heh.. stace planete u liniju, zasijece zvezde .. docice i nasih mesec dana..p0zdrav

Ма какав Ник Хорнби и "Стадионска грозница"...

Predlazem da Jovan gostuje na finalu lige sampiona na B92. Gost ko-komentator! Kako si krenuo, do kraja godine ces moci bestseler da izdas.

Fenomenalno! Sva me je jeza obuhvatila. Ja nisam gledao uzivo kao klinac utakmice "one" Zvezde, ali jesam "onog" Radnickog. Nije ih bilo preterano mnogo, ali se secam kao klinac od 7-8 godina Napolija, Feyenoorda, Dundeea, Hamburgera kada sam sa ocem isao da gledam "Real sa Nisave". Strasno! Mislim, nekad se pitam da li se moze osecati zivim neko ko nije zaplakao od srece na gol u 87om minutu? Ja jesam, hvala Bogu, triput - 1. mitski Augentalerov autogol protiv Bayerna, 2. gol koji je odveo u Prvu Ligu Levante, (5 jun 2004, Gustavo Reggi na Chapinu u Xerezu, na stadionu vise navijaca Levantea nego domacih) i 3. gol Kezmana protiv Spanije na Calderonu (u baru, okruzen "mrskim neprijateljem", koji, na srecu, nije reagovao).

Tacno, tako, uvek ispred sipke. Meni je cale to stalno govorio kada sam kao klinac poceo da idem na utakmice. I jos uvek sam inficiran tim virusm bez obzira sto nam je klupski fudbal ocajan. Ali, lako je gledati svoj klub kada dodje Barsa, Real ili PSV. Budi uz svoj klub kada dolaze Javor, jedinstvo BP, ili buducnost BD. To je pravi navijac.
Svako je imao svoju utakmicu za infarkt, ili poraz koji mu i dan danas promeni raspolozenje.
Danas su tu stolice, a sipke su odavno nestale, kao i talasi posle svakog gola. Medjutim, stadioni zvrje prazni,a kada i postoji mogucnost da se napune, karte su kupljene i pre pustanja u prodaju. Mada, kao sto Jovan kaze pravi navijac, onaj koji hoce da gleda svoj klub naci ce nacin da se domogne tako vrednog parceta paira. Uvek su tu i tapkarosi,kao poslednja sansa. Doduse sa njima sam morao da saradjujem samo jednom. Mada, ne zalim zbog toga, vredelo je. Sta je nesto vise para naspram pobede voljenog kluba. Ta pobeda nema cenu.
Strepnja, jeza, ocajanje ili radost, sve se to desava u zivotu navijaca. Mnogi to ne razumeju ali im ne vredi ni objasnjavati. Bil Senkli je poznat po izjavi da fudbal nije samo pitanje zivota i smrti, vec nesto mnogo vise.
Nadam se da ce se fantasticna cetvorka radovati u Nemackoj.

Covece koji si ti talenat. Mogao bi i nesto da nacrtas kad tako dobro uocavas detalje. Ovaj put se nisam dao razneziti, ali ne uspeh da zavrsim bez suze kad videh kako mali narod barem u tom nekom virtualnom uzbudjenju sebe vidi kao sampiona sveta.

Opisao si sve kako jeste i sada kad se samo setim tog huka severa i mase koja se ljulja ,uzbudjenje i adrenalin koji kljuca u svima nama pred pocetak utakmice, baklje ,dimne bombe i najveca zvezdina zastava na severu i urlanje dok ti glasne zice ne popuste i onda mora da se pobedi a bilo je puno tih uzbudljivih trenutaka kao onda 3:0 prvo poluvreme protiv Reala iz Madrida ..Kako sam samo tada bio ponostan i srecan nije me bilo briga za Natasu i pismeni iz matematike vec da moja C.Zvezda ide dalje......

Careeeeeee, svaka cast!!!Iako mozda nisam imao ista iskustva, uzivao sam citajuci ovaj clanak. I za kraj, mogao je i Keza jedan da usunja,red radi ;))

Lako je pobeci iz skole, kako pobeci sa ispita, a ne ponavljati???

Secam se prve velike tekme... Djurovski, Djurovic, Cvetkovic, Jankovic... Dika odbranio jedan penal Hugu Sanchezu... Bilo 'ladno u pm... Ali nisam ni osetio... I magle i Piksijeve bombe i lopte metar i po u golu koju je Maza poslao a sudija nije video... I Van Bastena, Gulita... I onog sto preskace lopte i dobija etiketu najvece pi... svih vremena... I Kelna... I promasaja Maradone iz penala... I Barija i Tokija... I gusenja u kopu od dimnih bombi i baklji... Secam se da smo "peglali" Rosenborg tada ukupno 7:1 (dosta godina kasnije su neki mladi "klizachi na travi" jedva uspeli da izvuku 0:0 a u revansu jadnih 0:1) Batta, to nam je jedini poraz za poslednjih 10 godina... Secam se ubojitog napada Madjer-Futre i Madjerovog gola petom Pfafu u finalu... A onda je doslo neko drugo vreme... Mada, secam se pijanih idiota kako na oprostajnom derbiju Dekija Stankovica urlaju "Hocemo jos!!!" posle 4:0... I najsmorenije utakmice svih vremena na "proslavi titule" kad smo se smrzli kao nikad u zivotu... I bizarnih "proslava" protiv FK Milicionar... I Saletove prve proslave titule... Tiho tiho tiho:)...I zezanja na 10 godina od Barija... I mog "povratnickog" derbija kada je Zigic zakucao dva komada... Ne znam ni sam zasto, ali sam za vikend protiv OFK-e bio na severu. Naravno, penzionerski sa strane, ali nisam usao na sever cini mi se 10 godina... od Barcelone sa Ronaldom i onog ludila na tribinama... Malo je falilo... Jovicic... Secam se mnogo toga... Samo navire... Hvala jos jednom battizza... Vidimo se 03. 05. na proslavi titule... Znas vec, 3:0 je, 3:0 za nas...

Jeza, naravno. Secanje na mladost, na SEVER, onaj pre Arkanovih sitnih krimosa i olosa, pre navijanja na mikrofon. I danas odem ponekad, sa zenom (znam, najbolja zena na svetu;)). Ali jedno ti zavidim - karte za SVETSKO!!! Potpopljen u posao, zaboravio sam da se potrudim. A sada je gotovo. Zato majstore - skaci i urlaj tamo i za nas, tvoju generaciju (plus minus 5;). Tvoju mentalnu bracu i sestre. Normalne.

Ta energija desetine hiljada ljudi te opija toliko da ti nista vise u tom trenutku nije vazno osim osecaja kad tvoj tim postigne gol i ona ludnica koja traje posle toga. Onaj ko nije to osetio siromasan je za predivan osecaj.

Smo da dodam jedno moje licno iskustvo na ovaj sjajni tekst.Protiv Bajerna sam cekao vecnost na stadionu ne bili kupio karte!Kupio sam ih otisao kuci bos jer su mi"Starke" izuli u guzvi!J... Starke dobio sam karte,bio sam glavna faca u skoli,jedini koji je imao karte.Kasnije su ih prodavali za pljeju i kutiju cigara!

Care! Majstore! Knjigu da stampas. Pare da zaradis. Tako dobro pises da postajem ovisnik o tvojim tekstovima. Samo su za mene "romke" bile zakon. Za one retke neupucene a koji citaju ovo, to su sve marke Adidas patika. U SFRJ bili su Adidas i Puma, kao glavni brendovi, i naravno Borovo pa te bilo sramota ako ih imas. Sreca nasa pa su se ponovo pojavile "univerzalke", "top-tenke" za basket... Ta divna vremena koja se nece vratiti. Veliki pozdrav za generaciju iz 60-tih i 70-tih...

Brate, naterao si mi suze u oči..... Kao što mi ih je naterao Draaaaagan Manceeeee protiv QPR-a u Beogradu, 07.11. osamdeset i neke, kao Đukić protiv Rome (sad kažu da je bilo prodato, a mi u školi kao zgaženi zbog poraza), kao ona slika iz Groningema - holandski navijači na tribini drže gumenu lutku "za odrasle" sa kapom Partizana među nogama, a Milko, za inat, bekovima lomi kičme i šalje po burek u reklame, kao '89. protiv Kelta u gostima i naslov u sutrašnjim "Novostima", posle poraza većeg od pobede - "Partizan lavljeg srca" ili u nekim novinama glazgovskim - "Noć užasa na Seltik parku"... I smrtno ozbiljni komentator u nekoj beogradskoj hronici koji je dva minuta pre kraja rekao "Partizanu nedostaje još jedan gol, trenutni rezultat je 5-3", a nema prenosa, i onda "dajtejošjedan dajtejošjedan dajtejošjedan" kao mantra, i onda "Partizan je uspeo golom Slađana Šćepovića u 89. minutu blablabla" - ušlo je sve u istoriju. Nikad to ovi danas neće shvatiti, nikad. Nemaju vremena od slikanja mobilnim telefonima i bodenja noževima.

Neka Bog vidi ovaj poslednji isečak sa Žigićevim golom u finalu, zovi - idemo na bure piva gde god kažeš!!! Nema veze što si se provodio sa druge strane stadiona :)

Pa ti si, Jovane car!!!
Kao da si pričao moju priču. Ja sam sa 9 godina bio prvi put na Mari, i to na derbiju, ej! Klinac iz unutrašnjosti (230km od BG) dolazi kod ujaka da ga ovaj vodi na derbi! Keva, doktor, piše opravdanje za dva dana. Ljubio sam je 45 minuta.
Trenutak postizanja gola, radost punog Severa... ja još uvek u životu nisam osetio ništa lepše (26. godina, neoženjen, bez dece).
Zaista, ko nije osetio radost punog severa taj je siromašan čovek.
Vidimo se 03.05.
Pozdrav

Bravo!!! Divan tekst. Citajuci ovo zapravo shvatim koliko smo odrasli. Stegne mi se oko srca. Za tren me uhvati melanholija, a onda me obuzme sreca jer sam ipak ziveo sve to sto opisujes. Da opet mogu da se rodim, odabrao bih to vreme, tu zemlju (YU), taj grad (BG)! Kraj 70-tih i 80-ete... I onda su dosle proklete 90-te, prekunila se sve, otisao sam u inostranstvo, sam, odrastao preko noci... Ali uspomene i secanja niko mi ne moze uzeti. Hvala sto ih budis na ovako divan nacin.
Na svetskom prventsvu navijaj koliko te noge nose i grlo sluzi! Navijaj za sve nas koji nismo u prilici da budemo tamo! A mi cemo sada uz velike, a ne kao nekad male ekrane.:) SRECNO!

Ja sam zensko, samo sam jednom bila na fudbalskoj utakmici i dozivljaj mi je bio slican. Super su ti fotke ovih decaka! Samo nastavi, jedva cekam novi clanak.

Posle svih ovih pozitivnih komentara prosto sam pozeleo da ja napisem jedan negativan, al ne vredi - prosto je nemoguce.
Ljudima koji ce ici na SP, zelim da dozive ono sto sam ja na SP u Italiji, Firenca 1990 - Jugoslavija - Argentina. Maradona na vrhuncu slave, voljen, osporavan, hvaljen i omrazen. Argentinci, gori cigani i od nas, zaludjeni za fudbal do daske, ne mozes da ih ne postujes. Italijani, pozeri, kao zestoko psuju Maradonu i navijaju vatreno za nas...
Nasi navijaci, iz cele bivse Juge, Bosanci, Slovenci, odvaljeni Zagrepcani i Rjecani i naravno najludji Srbi...
U Nemackoj ce sigurno biti jos bolje, ovo ce biti jedan od najvecih dogadjaja koji se dogodio u istoriji ove planete. Zato Jovanu i svima onima koji ce biti tamo ne mogu da ne zavidim, ali i da ne pozelim da se provedu za sve nas.

Nedelja, 11. jun, 9:00, suncano jutro blizu Toronta. E, tad pocinje utakmica koju nasi MORAJU da dobiju. Jedan razlog je onih 6:1. Ja sam po definiciji Grobar ali najpoznatiji prezimenjak mora da ga udene i da se ovak mali narod opet raduje. Tebi Jovane zelim 150 otkucaja u minuti i da nam se svima februarska prica obistini. 'Bes Partizana, 'bes Zvezdu, 'ocu bre da nas vidim u finalu! Zivela slicica broj JEDAN!

Znas zasto si ti majstor? Ja sam bila na stadionu da gledam fudbal mozda dva puta u zivotu, nikad se na to nisam lozila, ali su mi tvoji tekstovi iznenadjujuce zanimljivi i postajem pravi fan. Diras i one koji se u njima ne nalaze....bravo, frajeru.

Лепо написано, па ми све неки смешак излази на лице, ал'си ме брате одушевио овим позивом свевишњем да нам допусти радост Жигијевом голу у Берлину.

Потом ме права језа обузима страственим реакцијама фанатика (са мог севера на којем сам једне лепе вечери, пре него што сам се отиснуо у свет, рекао себи: е овде закопавам своју младост)

Осећа се нажалост у тексту та обавезујућа доза неутралности. Кажем нажалост, јер би више душе и срца у тексту оставио да си писао као онај што јеси... делија са севера (односно red devils, ultras, zulu warriors, furie?) јер тешко буде "ред од аутокоманде до стадиона" када се игра нека текма на ЈНА! ;-)) ха ха ха...

Што се светског првенства тиче, и не жалим толико што немам карте, јер моја нација још не учествује (за неупућене, застава моје нације је она што је била развијена на трибини у Барију и што се виори изнад Саборне Цркве и Патријаршије). Овог пута ћу у Немачку можда отићи да лудујем са аргентинцима и италијанима, али никако да се срамотим уз "Хеј Словени", Yu тробојку и натпис FSSCG (који, успут, нико у свету не разуме изузев оних који говоре хрватски или српскохрватски). И ако се којим случајем догоди да оваква, апсолутно неувредљива порука, буде истакнута на овом простору, немојте се чудити некој контрадикторности што ћу се ипак радовати као мало дете и молити за тај Жигијев гол, јер ја те момке волим и бодрим, али ме немојте терати да пљујем на себе и на мајку Србију!!!

Jovane čoveče, sav si sazdan od nostalgije! Nije lepo to što nam radiš, kao trudimo se da gledamo u budućnost, a a malo, malo, pa trk u prošlost! Da li je bila lepša, bolja? Da. Samo si jednom bio dete. Nema više tih mirisa.

bravo batice
posle slidza jos jedan lep komad Yugoslaviana-e.

Sjajno podsecanje na proslost. Secajuci se procerdanih 3:0, uvek se setim duela Zvezde i Bajerna u osmini finala Kupa Uefe u decembru 1979, kada je u 50. minutu Zvezda vodila 3:0 (nadoknadivsi 0:2 iz prve utakmice u kojoj nije igrao Dule Savic jer ga je Stankovic vratio sa Aerodroma u Beogradu posto nije dosao u propisanom odelu), a onda je Repcic propustio idealnu sansu za 4-ti gol.
Potom je Diter Henes za pet minuta dao 2 gola i srusio sve nade za ponovno ucesce u finalu Kupa Uefe.

S druge strane pamtim mec iz prethodne godine u 1. kolu Kupa Uefa, kada je Zvezda posle poraza od 5:2 u Berlinu od Dinama, gubila do 56. minuta sa 0:1, a onda uspela da postigne 4 gola (2 preko Borovnice, dok je poslednji bio autogol Lauka u poslednjem minutu koji me je totalno dotukao da ridam od srece) i prodje dalje sve do finala sa Borusijom kada su nesrecni Jurisic autogolom u Beogradu, i sudija Mikeloti dosudjivanjem penala u revansu zbog nepostojeceg prekrsaja Jurisica nad Simonsenom srusili san o osvajanju Kupa Uefe...

Bila su to vremena...

E New Yorce pogledaj Beograd tih dobrih godina bice te sramota

CARE!!! Danas sam dobio od drugarice album i slicice - pravo iz Beograda. Covece, kraljica se tapkala sa klincima da mi donese koju slajbu vise:)))
Jos mi fale samo tri carobne karte - tri ulaznice za tekme. Dovoljna bi bila samo ona protiv Holandjana, majke mi. Imam sharu, ne treba mi viza po prvi put u zivotu, ali nemam ono mnogo vaznije - KARTU!!! Upravo sam odgledao Milan-Barca - jedan nas lik, jedan Slovenac, jedan Palestinac, koji voli Milan vise od svega i ja. Navijali smo za Milan, naravno... Gledam ga, zao mi ga, skroz sam ga kontao i setio se da me euforija ceka za mesec i po. Dajem sve za kartu, ajde maso - jel ima neko (ali nemoj da me oderete!!! ipak smo svoji:)))

Jovane, bre, JOVANE, zasto prijatelju to radis? Nismo se voleli od kad znam za sebe. Od 3:1 23.10.1977 na Marakani, i Zavisicevog rusvaja Diki Stolanovicu. Svi moji oko mene. Druga polovina (priznajem veca) odeljenja, i Trgovacke skole na severu. Moj prvi derbi. I ono "ole, ole" celog juga. Taj ponedeljak u skoli... Bleki Radibratovic i drustvo se ne mire sa porazom. Ali priznaju. A Dule, Cvele, ja i ostali "umiremo u lepoti" toga dana. MRZELI SE NISMO. NIKAKO. Danas je nesto drugo. Sasvim drugo. Kako me tako dobro poznajes prijatelju? I jos ko zna koliko hiljada "nas", koji smo imali utakmice na dva stadiona, ali sa identicnim iskustvom. Molim te, u ime svog trinaestigodisnjaka i svoje NEMOJ DA STAJES. Tvoji tekstovi su slagvort za kasnije nase setnje i visecasovne price moja secanja su ulaganja u njegovu buducnost. NEPROCENJIVO. Cekamo 11.06. DO TITULE!!!!!!!!!!!!!!!!

Sta da se kaze za clanak. Kao i prethodni, bude secanja.
Jos uvek odlicno pamtim, kada me je otac odveo da gledam finale kupa Zvezda-Dinamo, na Marakani. Prva tekma koju bas pamtim. Posle toga redovan odlazak na stadion bio je neminovan. Necu zaboraviti, ni Maradonin gol Stojanovicu, ni preokret protiv Benfike u reziji Rajka Janjanina, ni maglu protiv Milana, ni ovacije Zarku Djurovicu, ali ni infarkt utakmicu protiv Bajerna i zasluzeno slavlje u Bariju. Posle toga su usledila nadanja da ce moci opet da se dogura dalje od prvog ili drugog kola nekog evropskog takmicenja. I ta nada traje i danas. Nadam se da ce moj klub da se vrati na stare staze slave. U svakom slucaju text koji je uslovio jedno putovanje unazad, prisecanje na neke sitnice koje su karakterisale pojedine utakmice, euforiju koja je drmala ceo grad, i naravno borbu za ulaznicu.
Ovo poslednje je za Srdjana. Ako si stvarno zainteresovan da prisustvujes utakmicama Svetskog Prvenstva u Nemackoj javi se na adresu
judgezoki@yahoo.com.

Порука за Јована из Чешке: У Фудбалском савезу има још карата за другу и трећу утакмицу, прва категорија карата отприлике по 100 еврића, нека ти неко одавде купи карте на твоје име , или нека ти уплате аранжман преко неких наших туристичких агенција које имају и обезбеђене карте. ПОЗДРАВ СВИМА који путују, завидим вам.
ПС Јоване, пређи брате да навијаш за прави клуб, јер у Рупи ( стадион Звезде ) још неко време нећеш видети ону децу да на центру тресу заставу са знаком Лиге шампиона, а ми га богами видесмо.

Jovane, legendo!

Nisam stigao ni da procitam tekst do kraja, jer ovo pisem kad si pomenuo 'Voce'.
Bio sam pre dve nedelje sa klincem na stadionu posle duzeg vremena i ugledam ga:
"Gde si Voce?"
Pravio se da me je prepoznao, ali ima tu nekih 15+ godina od kad sam ga zadnji put video.

Daj javi se ako stignes, pa da se vidimo u Lajpcigu.

Pozdrav svima iz Ahena.

---Za Chirlidersicu!!!---

Aj reci otkud znash i da li je to proverena informacija da ZAISTA IMA JOSH KARATA za 2. i 3. utakmicu na SP2006!

Sad sam zvao u fudbalski savez i kazu da su sve karte otisle jos 10 januara!

Aj javljajte maso ako ima neka shema! Ja bih isao samo na Obalu Slonovache! I to kolima, odem u Minhen, pogledam tekmu, prespavam i vratim se sutra ujutro!

Javite mi molim vas

063 464 170

ili

djkokeeboy@yahoo.com


Navijach iz Novog Sada!

:)