Dobrovoljne penzije po novom zakonu

Sa 53 godine u penziju! Kako da ne. Aprilili!!!

Samo im verujte kao Emron u americi sto je uradio pokrali privatni 401 (k) plan penzion fpnd i bankrotirali i nikom nista. To je bio Klintonov veliki Boom 90 godina zato je i imao sto milijarde suficita i sta sad narod ojadjen i cela ustedjevina nestala ''''' samo verujte novim prevarama. Sr e t n o !!!!!!!!

Polako da drzava smanji svoj penzioni fond na neki minimum pa neka ljudi uplacuju u cvrstoj valuti koliko hoce i kome hoce!
Kao u normalnom svetu!
Jos i to smanjenje doprinosa da docekamo od jeseni.........

Zakon o dobrovoljnom penziskom osiguranju koji stupa na snagu 1 Aprila vise lici na orocenu stednju a ne na penzioni fond. Ovaj zakon je doduse, predvideo vecinu pravila I procedura koje se primenjuju u vecini naprednog sveta I koje je tamo obavezno. Zasto je to orocena stednja , koja zbog visoke inflacije u Srbiji nece imati puno uspeha. Vlada je pod pritiskom MMF donela polovican zakon I tako prevarila ne MMF nego svoj narod. MMF je na to pristao ali ste vi izgubuli. Svuda u svetu doprinosi za penziono osiguranje, kako ga vi u Srbiji nazivate, se odbijaju na bruto zaradu. Ovaj zakon je NAMERNO predvideo da se svako moze dobrovoljno dopunski osigurati ali na neto zaradu. Znaci vi ste vec platili sve poreze I doprinose, koji su jedni od najvecih u Evropi ako se nevaram oko 60%, na vasu platu pa ako hocete uzmite dopunsko osiguranje ali bez ikakvih olaksica. Svuda u svetu se to naziva stednja. Doprinosi za penziono osiguranje moraju biti neoporezovani. To bi znacilo da se na bruto zaradu prvo odvoji na primer, 10% za penziju a da ostatak bude oporezovan. Znaju za to vasi “eksperti” ali im to ne odgovara manje para u budzetu iako bi se to na duzi rok isplatilo. Ovim zakonom niko nece profitirati a najvise ce izgubiti oni koji budu ulagali u takve fondove. Ono sto je mozda I najvaznije ovaj zakon ne prdvidja da vi kao pojedinac koji se osigurate u nekom dobrovoljnom penziskom fondu, mozete da investirate odnosno kupite neke inostrane akcije. Jos je gore sto mi u emigracije isto tako necemo moci da kupimo akcije iz Srbije. U Australiji ja na primer mogu da od novca koja moja kompanija uplacuje za penziju investiram I kupim akcije u Kini, Vjetnamu ili bilo gde u svetu ali to nazalost necu moci u Srbiji. Nece to moci niko od nas u emigraciji I sto je mnogo vaznije NIKO iz sveta.
Ja nisam Kinez ali investiram svoj novac u kineske kompanije jer imam profit 25% godisnje. Licno bih u Srbiju investirao I da nemam nikakav profit ali mi to Srpski zakon ne dozvoljava.
Da bi ste imali bolju prestavu o kojim velicinama novca se radi navescu primer penzionog osiguravajuceg drustva za koji radim kao savetnik. Government Employees Superannuation Board u Pertu, sa oko 250 000 clanova u svom fondu ima $ 6 milijardi dolara koje investira svuda u svetu. Statistika pokazuje da svaki zaposleni u Australiji u proseku raspolaze sa $20 000 koje se negde investiraju. Racuna se da Australij ima oko 100 000 Srba koji su zaposleni a da ne racunam na Australce koji bi isto tako investirali svoj novac bilo gde ako postoji dobar profit kao sto I ja to radim.
Zato je ovaj zakon promasio svoj cilj a osnivacki ulog od samo milon evra mi lici na novi vid prevare, prevare tipa Jezda I Dafina. Upozoravam da ako neko osiguravajuce drustvo bankrotira, sto se I desilo jednoj od kompanija koja je bila sedma osma po velicini u Australiji, bankrotirace I klijenti. Mislim da vasi eksperti ili nisu znali ili nisu imali dobru nameru kada su donosili ovakav polovican zakon

Zoran

Dobrovoljni penzioni fond koji je prvi startovao u Srbiji, posle tri godine rada doveo je u pitanje svoju reputaciju pominjanjem u "aferi kofer". Očigledno je da su čelni ljudi ovog fonda bili upleteni u istu, što dovodi u sumnju način poslovanja i sigurnost uloženih sredstava. Ne verujem da će novi Zakon nešto promeniti, prljavi igrači uvek ostaju takvi.
Procenat fizičkih lica koji su se odlučili za ovaj vid štednje za starost je veoma mali, oko 5,5%, što dovoljno govori o poverenju građana u dobrovoljne penzione fondove. Jer, stopa pripisane godišnje dobiti od skoro 25% neodoljivo podseća na kamate nekih piramidalnih banaka. A primarni cilj pomenutog fonda je povećanje broja osiguranika (ovaca za šišanje)pri čemu ništa nisu uradili po pitanju edukacije stanovništva. Da ne pominjem neadekvatnu selekciju ljudi i zapošljavanje po principu "ja tebi ti meni". Pri tome je stručnost osoba koje vode fond veoma diskutabilna, pri čemu isti primaju plate u rasponu od 800-2000 € i više. A ima ih kojima ne bih smeo da dam dve ovce na čuvanje. O novcu da ne pričam..

Ako sam dobro shvatio, ovo su neki "mutual funds" koji imaju "front-load" od 3% i "expense ratio" od 2% i to cak fiksirano zakonom da bude toliko i ne moze konkurencija da ponudi manje?! Jos nisam shvatio da li je ovo na bruto ili neto zaradu, ali jedan od prethodnih komenatara kaze da je na neto. To je blagi uzas u poredjenju sa onim sto ima u Americi. Tamo su doprinosi za penziju na bruto zaradu (znaci, ne placa se porez na njih) i postoje "mutual funds" koji nemaju nikakav "front load" (kakvih crnih 3%) i imaju "expense ratio" daleko ispod 0.5% (kakvih crnih 2%).

Gospodo, prvo pročitajte zakon i upoznajte se generalno sa penzijskim sistemom i sistemom dobrovoljnih penzijskih fondova, prestanite da ih mešate sa investicionim fondovima i da spominjete neke izmišljene kamatne stope od 25%, pa tek onda lupajte. Kao prvo, poreske olakšice postoje, kao drugo 25% je kamata na štedne zapise NBS, koji nemaju veze sa ovom pričom, a kao treće, sistemi dobrovoljnih penzijskih fondova postoje u mnogim zemljama. i čine deo penzijskog sistema zemlje, negde manji a negde veći.
Milion puta sam video u komentarima na ovom sajtu (ali i na ostalim) da neki ljudi imaju želju samo da kritikuju i pljuju bez obzira o čemu se radi. I to po principu: što manje znam o temi, više ću da pljujem. Malo smirenosti i racionalnog razmišljanja najviše treba ovoj zemlji.

Dobro, ovo je manje vise isto kao i u Engleskoj. Treba imati u vidu da ti penzioni fondovi dobit ostvaruju na berzama i da bi yield-ovi morali da budu veci jer se radi o orocenoj stednji na veci broj godina. Ovde je takodje obicaj da se u cilju podsticanja stednje uplacuje u fond tako sto firma uplati 100% doprinosa na doprinos zaposlenog. U svemu ovome je neophodno ojacati finansijsku kontrolu i pravnu drzavu kako bi se onemogucili Enroni i Dafine.

Samo bi hteo da pomognem "ekspertima" koji ne znaju nista a zakonu. Neka odu na sajt Narodne Banke i bice im mnogo toga jasnije (ima cak i sekcija FAQ-najcesca pitanja pa neka vide). Ovakvi sistemi su potpuno sigurni a slicne penzione reforme su zapocele 80-ih u Latinskoj Americi (svako moze da vidi primer kako Cileanski fondovi rade a moze da pogleda i mnogo blize-u Poljsku, Madjarsku ili Hrvatsku-kod nas su doduse samo uspostavljaju dobrovoljni fondovi za sada ali zasto je vec duga prica). Pritom odgovorno tvrdim da zakon nije donesen pod "pritiskom MMF-a" naprotiv nova Vlada je nacrt "nasledila" jos od prethodne (na njoj su inicijalno radili ljudi iz resora g. Djelica i g. Matkovic).
Ovde nije rec o "osiguranju", a sam fond nikada ne raspolaze novcem vec samo daje instrukcije "custody" banci gde da investira taj novac. Pritom kastodi banka mora biti nezavisno pravno lice od fonda i moze izvrsavati instrukcije i novac clanova invesirati samo u skladu sa zakonom (tako da sistem ima vise sistema zastite i NIGDE nije bilo te vrste pronevera o kojima se ovde prica). Dakle prica o Enronu se ne moze desiti-jer postoje jasna ogranicenja koliko se sme uloziti u akcije i/ili obveznice jedne firme (takozvana diversifikacija rizika-za one "stucnjake" sto je abeceda finansija).
Konacno SVI ljudi iz dijaspore mogu vrlo lako invesirati u bilo koju nasu kompaniju. Neka otvore racun u bilo kojoj kastodi banci koja ovde postoji (a postoje vec vise godina u pravo zbog inostranih investitora- i to su pre sve ozbiljne strane banke koje to rade za svoje klijente sirom regiona i Evrope). To da su strani fondovi vec ovde se moze lako proveriti na sajtu nase berze. Za Vasu informaciju penzioni fondovi iz Amerike su vec suvlasnici (blizu 3%) Hemofarma, iz Austrije Sojaproteina, svedski fondovi su takodje jako aktivni.
Konacno ovaj zakon ne regulise poreske olaksice. Iko ko ista zna o Zakonima bilo gde u svetu zna da se to regulise drugim zakonima (u pravo onim koji se bave porezima) i drzava ce davati znacajan podsticaj razvoju fondova time sto ce se izuzimati do doprinosi do 3000 dinara mesecno od doprinosa za penziono i zdravsteno osiguranje (prakticno ce drzavna "subvencija" biti oko 33%). Konacno zakon regulise samo maksimalne a ne minimalne naknade. Svaki fond moze da ih spusti nize ali ovo je posao obima (to bi g-din iz Australije koji "menadzira" 6 milijardi dolara morao da zna) i naknade moraju biti vece dokle kod su sredstva kojima fond upravlja relativno mala. U pravo zato se u zakonu propisuje samo koliko fond moze maksimalno naplatiti za svoje usluge.
Ljudima iz Srbije bi preporucio da se dobro raspitaju sta im ovaj zakon nudi, a da vide i sa svojim poslodavcima da li bi im uplacivali deo doprinosa (nazalost ovo vazi samo za one koji rade u finansijski jacim kompanijama). Opet za vasu informaciju ljudi iz NIS, DIN-a, DIV-a i desetine drugih firmi vec imaju svoje individualne racune na koje im poslodavac svakog meseca uplacuje doprinose (prema sadasnjem zakonu o osiguranju jer vec postoje tri fonda).
A "eksperte" bi zaista zamolio da se vrate ako im je do ove zemlje stalo (kao sto sam ja uradio) i pomognu svojim znanjem Srbiji umesto sto iz "dijaspore" plase ljude novim Jezdama. Pritom ovo im ne govorim samo iz nekih patriotskih razloga. Ako imaju takvo iskustvo kao sto tvrde mogli bi da biraju gde zele da rade a iznenadili bi se koliko bi mogli biti placeni u privatnom sektoru (bilo da je rec o finansijskim institucijama, bilo u korporacijama).

Očigledno je jedno. Sa ovakvim zaradama u Srbiji u fond mogu ulagati samo oni koji su pročitali zakon.

Državni penzioni fond su uprpopastili ne oni iz dijspore a ovaj koji će funkcionisati kao društvo sa osnivačkim ulogom od milijardu Eura i uzimati za poslovanje ja ću reći proviziju od (3+2) 5%, je zakonom odobreno zelenaštvo. Šta očekivati.Pa možemo zamisliti ko će voditi Fond Dobrovoljnog Penzijskog osiguranja, ko će raditi u društvu, za sigurno evropske plate, ali ko će odgovarati i nadoknaditi promašaje na berzi i ulaganjima.Ko i do sada. Primenimo prost račun i evo za stručnjake analize.

Od milion zaposlenih i dvesta Eura zaradom neka 50% ulaže od neto zarade 20%, kojih nema jer sve se da na potrošačku korpu. 40 Eura za 500 000 zaposlenih je 20 miliona Eura mesečno odnosno 240 miliona godišnje, a na deset godina to je za fond od 500 000 osiguranika 2 milijarde i četristo miliona Eura, odnosno jedan osiguranik je izdvojio 5760 Eura. Od te 2,4 milijarde društvo uzima 5%, 120 miliona Eura. Zar nije bolje da svoja sredstva oročim u sigurnu banku i sam kapitališem svoj fond nego da druge finansiram svojim sredstvima. Oni koji vole državu a žele da rade u sličnim društvima za dobre pare a nikakvu odgovornost ova računica je laička i

neprihvatljiva. Ali račun je račun pa oni koji imaju neka izvole tako će u fond zaposliti sigurno 4 do 5 hiljada radnika koji će im biti zahvalni što ih budući penzioneri a sada gladni radnici finansiraju. Nismo mi za to još. Samo 5% akcija državnih preduzeća da ste gospodo preneli na taj fond koji smo sami upropastili, imali bi odmah instituciju koja funkcioniše i kapitališe se. Sve ostalo je na duge staze i mnogi ulagači iznad 40 godina života će pomreti a da neće osetiti blagodati Fonda. Doduše svačija sredstva će biti na posebnom tekućem računu, pa šta će nam fond kada postoje banke. Da reskiramo ulaganja bez zaštite!

Sa 53 godine u penziju! Kako da ne. Aprilili!!!

Samo im verujte kao Emron u americi sto je uradio pokrali privatni 401 (k) plan penzion fpnd i bankrotirali i nikom nista. To je bio Klintonov veliki Boom 90 godina zato je i imao sto milijarde suficita i sta sad narod ojadjen i cela ustedjevina nestala ''''' samo verujte novim prevarama. Sr e t n o !!!!!!!!

Polako da drzava smanji svoj penzioni fond na neki minimum pa neka ljudi uplacuju u cvrstoj valuti koliko hoce i kome hoce!
Kao u normalnom svetu!
Jos i to smanjenje doprinosa da docekamo od jeseni.........

Zakon o dobrovoljnom penziskom osiguranju koji stupa na snagu 1 Aprila vise lici na orocenu stednju a ne na penzioni fond. Ovaj zakon je doduse, predvideo vecinu pravila I procedura koje se primenjuju u vecini naprednog sveta I koje je tamo obavezno. Zasto je to orocena stednja , koja zbog visoke inflacije u Srbiji nece imati puno uspeha. Vlada je pod pritiskom MMF donela polovican zakon I tako prevarila ne MMF nego svoj narod. MMF je na to pristao ali ste vi izgubuli. Svuda u svetu doprinosi za penziono osiguranje, kako ga vi u Srbiji nazivate, se odbijaju na bruto zaradu. Ovaj zakon je NAMERNO predvideo da se svako moze dobrovoljno dopunski osigurati ali na neto zaradu. Znaci vi ste vec platili sve poreze I doprinose, koji su jedni od najvecih u Evropi ako se nevaram oko 60%, na vasu platu pa ako hocete uzmite dopunsko osiguranje ali bez ikakvih olaksica. Svuda u svetu se to naziva stednja. Doprinosi za penziono osiguranje moraju biti neoporezovani. To bi znacilo da se na bruto zaradu prvo odvoji na primer, 10% za penziju a da ostatak bude oporezovan. Znaju za to vasi “eksperti” ali im to ne odgovara manje para u budzetu iako bi se to na duzi rok isplatilo. Ovim zakonom niko nece profitirati a najvise ce izgubiti oni koji budu ulagali u takve fondove. Ono sto je mozda I najvaznije ovaj zakon ne prdvidja da vi kao pojedinac koji se osigurate u nekom dobrovoljnom penziskom fondu, mozete da investirate odnosno kupite neke inostrane akcije. Jos je gore sto mi u emigracije isto tako necemo moci da kupimo akcije iz Srbije. U Australiji ja na primer mogu da od novca koja moja kompanija uplacuje za penziju investiram I kupim akcije u Kini, Vjetnamu ili bilo gde u svetu ali to nazalost necu moci u Srbiji. Nece to moci niko od nas u emigraciji I sto je mnogo vaznije NIKO iz sveta.
Ja nisam Kinez ali investiram svoj novac u kineske kompanije jer imam profit 25% godisnje. Licno bih u Srbiju investirao I da nemam nikakav profit ali mi to Srpski zakon ne dozvoljava.
Da bi ste imali bolju prestavu o kojim velicinama novca se radi navescu primer penzionog osiguravajuceg drustva za koji radim kao savetnik. Government Employees Superannuation Board u Pertu, sa oko 250 000 clanova u svom fondu ima $ 6 milijardi dolara koje investira svuda u svetu. Statistika pokazuje da svaki zaposleni u Australiji u proseku raspolaze sa $20 000 koje se negde investiraju. Racuna se da Australij ima oko 100 000 Srba koji su zaposleni a da ne racunam na Australce koji bi isto tako investirali svoj novac bilo gde ako postoji dobar profit kao sto I ja to radim.
Zato je ovaj zakon promasio svoj cilj a osnivacki ulog od samo milon evra mi lici na novi vid prevare, prevare tipa Jezda I Dafina. Upozoravam da ako neko osiguravajuce drustvo bankrotira, sto se I desilo jednoj od kompanija koja je bila sedma osma po velicini u Australiji, bankrotirace I klijenti. Mislim da vasi eksperti ili nisu znali ili nisu imali dobru nameru kada su donosili ovakav polovican zakon

Zoran

Dobrovoljni penzioni fond koji je prvi startovao u Srbiji, posle tri godine rada doveo je u pitanje svoju reputaciju pominjanjem u "aferi kofer". Očigledno je da su čelni ljudi ovog fonda bili upleteni u istu, što dovodi u sumnju način poslovanja i sigurnost uloženih sredstava. Ne verujem da će novi Zakon nešto promeniti, prljavi igrači uvek ostaju takvi.
Procenat fizičkih lica koji su se odlučili za ovaj vid štednje za starost je veoma mali, oko 5,5%, što dovoljno govori o poverenju građana u dobrovoljne penzione fondove. Jer, stopa pripisane godišnje dobiti od skoro 25% neodoljivo podseća na kamate nekih piramidalnih banaka. A primarni cilj pomenutog fonda je povećanje broja osiguranika (ovaca za šišanje)pri čemu ništa nisu uradili po pitanju edukacije stanovništva. Da ne pominjem neadekvatnu selekciju ljudi i zapošljavanje po principu "ja tebi ti meni". Pri tome je stručnost osoba koje vode fond veoma diskutabilna, pri čemu isti primaju plate u rasponu od 800-2000 € i više. A ima ih kojima ne bih smeo da dam dve ovce na čuvanje. O novcu da ne pričam..

Ako sam dobro shvatio, ovo su neki "mutual funds" koji imaju "front-load" od 3% i "expense ratio" od 2% i to cak fiksirano zakonom da bude toliko i ne moze konkurencija da ponudi manje?! Jos nisam shvatio da li je ovo na bruto ili neto zaradu, ali jedan od prethodnih komenatara kaze da je na neto. To je blagi uzas u poredjenju sa onim sto ima u Americi. Tamo su doprinosi za penziju na bruto zaradu (znaci, ne placa se porez na njih) i postoje "mutual funds" koji nemaju nikakav "front load" (kakvih crnih 3%) i imaju "expense ratio" daleko ispod 0.5% (kakvih crnih 2%).

Gospodo, prvo pročitajte zakon i upoznajte se generalno sa penzijskim sistemom i sistemom dobrovoljnih penzijskih fondova, prestanite da ih mešate sa investicionim fondovima i da spominjete neke izmišljene kamatne stope od 25%, pa tek onda lupajte. Kao prvo, poreske olakšice postoje, kao drugo 25% je kamata na štedne zapise NBS, koji nemaju veze sa ovom pričom, a kao treće, sistemi dobrovoljnih penzijskih fondova postoje u mnogim zemljama. i čine deo penzijskog sistema zemlje, negde manji a negde veći.
Milion puta sam video u komentarima na ovom sajtu (ali i na ostalim) da neki ljudi imaju želju samo da kritikuju i pljuju bez obzira o čemu se radi. I to po principu: što manje znam o temi, više ću da pljujem. Malo smirenosti i racionalnog razmišljanja najviše treba ovoj zemlji.

Dobro, ovo je manje vise isto kao i u Engleskoj. Treba imati u vidu da ti penzioni fondovi dobit ostvaruju na berzama i da bi yield-ovi morali da budu veci jer se radi o orocenoj stednji na veci broj godina. Ovde je takodje obicaj da se u cilju podsticanja stednje uplacuje u fond tako sto firma uplati 100% doprinosa na doprinos zaposlenog. U svemu ovome je neophodno ojacati finansijsku kontrolu i pravnu drzavu kako bi se onemogucili Enroni i Dafine.

Samo bi hteo da pomognem "ekspertima" koji ne znaju nista a zakonu. Neka odu na sajt Narodne Banke i bice im mnogo toga jasnije (ima cak i sekcija FAQ-najcesca pitanja pa neka vide). Ovakvi sistemi su potpuno sigurni a slicne penzione reforme su zapocele 80-ih u Latinskoj Americi (svako moze da vidi primer kako Cileanski fondovi rade a moze da pogleda i mnogo blize-u Poljsku, Madjarsku ili Hrvatsku-kod nas su doduse samo uspostavljaju dobrovoljni fondovi za sada ali zasto je vec duga prica). Pritom odgovorno tvrdim da zakon nije donesen pod "pritiskom MMF-a" naprotiv nova Vlada je nacrt "nasledila" jos od prethodne (na njoj su inicijalno radili ljudi iz resora g. Djelica i g. Matkovic).
Ovde nije rec o "osiguranju", a sam fond nikada ne raspolaze novcem vec samo daje instrukcije "custody" banci gde da investira taj novac. Pritom kastodi banka mora biti nezavisno pravno lice od fonda i moze izvrsavati instrukcije i novac clanova invesirati samo u skladu sa zakonom (tako da sistem ima vise sistema zastite i NIGDE nije bilo te vrste pronevera o kojima se ovde prica). Dakle prica o Enronu se ne moze desiti-jer postoje jasna ogranicenja koliko se sme uloziti u akcije i/ili obveznice jedne firme (takozvana diversifikacija rizika-za one "stucnjake" sto je abeceda finansija).
Konacno SVI ljudi iz dijaspore mogu vrlo lako invesirati u bilo koju nasu kompaniju. Neka otvore racun u bilo kojoj kastodi banci koja ovde postoji (a postoje vec vise godina u pravo zbog inostranih investitora- i to su pre sve ozbiljne strane banke koje to rade za svoje klijente sirom regiona i Evrope). To da su strani fondovi vec ovde se moze lako proveriti na sajtu nase berze. Za Vasu informaciju penzioni fondovi iz Amerike su vec suvlasnici (blizu 3%) Hemofarma, iz Austrije Sojaproteina, svedski fondovi su takodje jako aktivni.
Konacno ovaj zakon ne regulise poreske olaksice. Iko ko ista zna o Zakonima bilo gde u svetu zna da se to regulise drugim zakonima (u pravo onim koji se bave porezima) i drzava ce davati znacajan podsticaj razvoju fondova time sto ce se izuzimati do doprinosi do 3000 dinara mesecno od doprinosa za penziono i zdravsteno osiguranje (prakticno ce drzavna "subvencija" biti oko 33%). Konacno zakon regulise samo maksimalne a ne minimalne naknade. Svaki fond moze da ih spusti nize ali ovo je posao obima (to bi g-din iz Australije koji "menadzira" 6 milijardi dolara morao da zna) i naknade moraju biti vece dokle kod su sredstva kojima fond upravlja relativno mala. U pravo zato se u zakonu propisuje samo koliko fond moze maksimalno naplatiti za svoje usluge.
Ljudima iz Srbije bi preporucio da se dobro raspitaju sta im ovaj zakon nudi, a da vide i sa svojim poslodavcima da li bi im uplacivali deo doprinosa (nazalost ovo vazi samo za one koji rade u finansijski jacim kompanijama). Opet za vasu informaciju ljudi iz NIS, DIN-a, DIV-a i desetine drugih firmi vec imaju svoje individualne racune na koje im poslodavac svakog meseca uplacuje doprinose (prema sadasnjem zakonu o osiguranju jer vec postoje tri fonda).
A "eksperte" bi zaista zamolio da se vrate ako im je do ove zemlje stalo (kao sto sam ja uradio) i pomognu svojim znanjem Srbiji umesto sto iz "dijaspore" plase ljude novim Jezdama. Pritom ovo im ne govorim samo iz nekih patriotskih razloga. Ako imaju takvo iskustvo kao sto tvrde mogli bi da biraju gde zele da rade a iznenadili bi se koliko bi mogli biti placeni u privatnom sektoru (bilo da je rec o finansijskim institucijama, bilo u korporacijama).

Očigledno je jedno. Sa ovakvim zaradama u Srbiji u fond mogu ulagati samo oni koji su pročitali zakon.

Državni penzioni fond su uprpopastili ne oni iz dijspore a ovaj koji će funkcionisati kao društvo sa osnivačkim ulogom od milijardu Eura i uzimati za poslovanje ja ću reći proviziju od (3+2) 5%, je zakonom odobreno zelenaštvo. Šta očekivati.Pa možemo zamisliti ko će voditi Fond Dobrovoljnog Penzijskog osiguranja, ko će raditi u društvu, za sigurno evropske plate, ali ko će odgovarati i nadoknaditi promašaje na berzi i ulaganjima.Ko i do sada. Primenimo prost račun i evo za stručnjake analize.

Od milion zaposlenih i dvesta Eura zaradom neka 50% ulaže od neto zarade 20%, kojih nema jer sve se da na potrošačku korpu. 40 Eura za 500 000 zaposlenih je 20 miliona Eura mesečno odnosno 240 miliona godišnje, a na deset godina to je za fond od 500 000 osiguranika 2 milijarde i četristo miliona Eura, odnosno jedan osiguranik je izdvojio 5760 Eura. Od te 2,4 milijarde društvo uzima 5%, 120 miliona Eura. Zar nije bolje da svoja sredstva oročim u sigurnu banku i sam kapitališem svoj fond nego da druge finansiram svojim sredstvima. Oni koji vole državu a žele da rade u sličnim društvima za dobre pare a nikakvu odgovornost ova računica je laička i

neprihvatljiva. Ali račun je račun pa oni koji imaju neka izvole tako će u fond zaposliti sigurno 4 do 5 hiljada radnika koji će im biti zahvalni što ih budući penzioneri a sada gladni radnici finansiraju. Nismo mi za to još. Samo 5% akcija državnih preduzeća da ste gospodo preneli na taj fond koji smo sami upropastili, imali bi odmah instituciju koja funkcioniše i kapitališe se. Sve ostalo je na duge staze i mnogi ulagači iznad 40 godina života će pomreti a da neće osetiti blagodati Fonda. Doduše svačija sredstva će biti na posebnom tekućem računu, pa šta će nam fond kada postoje banke. Da reskiramo ulaganja bez zaštite!