Kako do porođaja bez bola i straha

MIslim da je neukusno i neetički da objavljujete iskaze ljudi koji su osumnjičeni za najteže krađe, prodaju dece i stručne medicinske greške a koji zahvaljujući neažurnosti suda i podmitljivostima i podmetanjima nikada nisu osuđeni. Podsetio bih na članke iz Dnevnog Telegrafa iz 1997 i 1998, kao i na članke iz Novosti od pre 1-1,5 god. Vrhunac nemorala je što je dotična osoba rodonačelnik takvog ponašanja.

Da li će nam iko saopštiti ishod korupcionaške afere u porodilištu Narodni front? Sve se završilo na nekoliko novinskih članaka u tri dana? Šta se desilo sa optuženim lekarima, da li je iko osuđen? Da li je iko iz menadžmenta Narodnog fronta smenjen? Čitali smo odvratne izjave direktora klinike u kojima je uzimao u zaštitu lopove i kriminalce od lekara i pridruživao se pretnjama nesretnim roditeljima od kojih su tražene pare. Ministarstvo zdravlja se pravilo blesavo kao i za mnoga druga pitanja...nisu odavde...nije njihov domen odgovornosti? A šta mi da radimo, jel i dalje da planiramo prodaju automobila...krave...kako ko...da bi namirili njihove nezasite apetite? Dajte na to nas podsetite, većina nas misli da je "nebriga = nisi dao pare".

...i kada ovo procitate, da li imate jos nekih pitanja? Uslovi u beogradskim porodilistima su strasni. Strucnost lekara je zaista na visokom nivou, ali njihov celokupan profesionalan odnos prema pacijentkinjama cesto je ispod svakih standarda. O sestrama i babicama necu ni da govorim; zena bude srecna kada se pojavi neka 'normalna' osoba iz navedenih domena, umesto da to bude uobicajena stvar. Samo iskustvo porodjaja zna da bude strasno. Pored bola i straha koji se ne mogu izbeci, a koji su sami po sebi na korak do granice izdrzljivosti, zena cesto mora da se bori protiv sujeta lekara, primitivnosti osoblja koje svojim suptilnim pristupom ('sta se deres', 'ne histerisi', 'nije ti nista', 'tresnucu ti samarcinu' itd)dodatno otezavaju situaciju, straha da li ce je neko pogledati kada treba...GAK u Visegradskoj ima samo jednog internistu; barem je samo jedan internista radio kada je moja trudnoca pocela da se komplikuje. Nakon silnih bolnih eksperimenata, za koje su neki od lekara tvrdili da su neophodni, porodila sam se carskim rezom, maltene u bezivotnom stanju, sa visokim stepenom rizika i za mene i za bebu. Komplikacije nisu ni nakon porodjaja nestale, i poseta interniste, koja je bila neophodna u mom slucaju (stanje preeklampsije) konacno se desila tek nakon urgencije porodicnih prijatelja lekara i kupovinom poklona od strane moje majke. I, kao zakljucak, ja sam bila napadnuta da sam sama izazvala komplikacije koje su se desile, iako bi svaki iole pismen lekar morao da zna da preeklampsija nastaje iz nepoznatih razloga; tacnije, uzroci mogu biti mnogobrojni, ali ni do danas nisu tacno definisani.
Higijena u porodilistima je takodje uzasna. Verujem da je tako u svim bolnicama. I to je ono sto ne mogu da razumem. U bolnicama su bolesni ljudi, koji cesto ne mogu da se krecu, a i kada mogu, i jos ako su neke nesrecne trudnice sa visoko-rizicnim trudnocama, samo im fali da se motaju po prljavim kupatilima, polu-razrusenim, u koje nocu ne moze da se udje od buba.
Nakon porodjaja, mnoge zene dobijaju infekcije od nepromenjenih posteljina, prljavih stolova, nehigijenskih uslova porodjaja i boravka u bolnici.
Prisustvo supruga na porodjaju i dalje je velika retkost u Srbiji - ne zato sto mnogi od oceva to ne bi zeleli da urade, vec zato sto za to ne postoje uslovi. Pa sta cemo sada, svi da idemo u gradsku bolnicu da bi i oni mogli da prisustvuju porodjaju, i da jurimo dva anesteziologa za epidural i da im pogadjamo smenu, da sakupimo novac koji je za vecinu stanovnistva u Srbiji velika, velika para da bi pristojno prosle jedno od najvaznijih i istovremeno najbolnijih iskustava u zivotu?
Sve ovo su razlozi zbog kojih ne volim da prodjem ni blizu ginekoloske klinike, a o drugom detetu ne razmisljam bas iz navedenih razloga. Iz straha da ce mi se i sledeci put ponoviti sve gore navedeno, ili desiti i nesto gore.
Na Zapadu, sve ovo je drugacije. Da, tacno je. Na Zapadu sve kosta, pa tako i boravak u ginekoloskoj klinici pre, za vreme i nakon porodjaja. Ali, ne mislite valjda da se tamo zene odricu odlaska u porodilste jer je to preskupo? Da, ima i toga, kada se odluce za porodjaj kod kuce, ali to se takodje odvija uz obavezno prisustvo lekara (iz bolnice), i to naravno kosta, i za to postoji procedura. Nemam nista protiv da i kod nas to bude 'normalna' pojava, da se placa boravak u bolnici, ali da imamo od cega da platimo.
Ovako, dok god se sva 'nemanja' budu nadovezivala jedno na drugo, i dok god bude razloga da nesto 'ne moze' umesto da ulozimo u ono sto je vazno, Srbija ce ostati zemlja istraumiranih i nepostovanih zena, zapustenih bolnica i skola, u kojoj je prisustvo dece manje iz godine u godinu.
Neko je jednom rekao: ako hocete da vidite na kom stepenu razvoja je neka zemlja, prvo idite u skole i bolnice. Pa. Mislim da to dovoljno govori za Srbiju.

U Americi med sestra mora zavrsiti fakultet (cetvorogodisnji da bude med sestra). Ove s srednjom + dve godine su pomocnice med sestre. Takodje med sestre mogu magistrirati u svom polju (nursing) i cak i doktorirati.
Tako kad je neko glavna sestra znaci da ima obrazovanja barem, ako ne i vise nego nas doktor.

A zasto vecina misli da je strucnost nasih lekara ok? tuzna istina - nasi doktori nemaju pojma, koliko njih prati strucnu literaturu, koliko njih zna kakve su savremene procedure za porodjaj u razvijenom svetu, nemaju pojma!

Sticajem okolnosti upucena sam u detalje prodaje deteta koju su u Narodnom frontu ugovorili dr Nedjo Cutura tada samo ginekolog akuser, danas sef porodilista i dr Marinkovic, tada pedijatar neonatolog. Pare za koje su ugovorili prodaju deteta bile su smesne-jedva nekoliko stotina maraka, ali bile su to teske 1998. i 97., a jos smesnije je da su trazili i svinju pride.Direktor Narodnog fronta tada je bio mladjani dr Nikola Antic, koji je direktor postao samo zato sto je drug iz detinjstva Marije Milosevic, a danas ima savrseno opremljenu privatnu kliniku na Dedinju. Inspektori su posto su utvrdili da je doslo do prodaje deteta sa lisicama sa klinike izveli Cuturu i Marinkovica,a mladjani Antic je cupao kosu: skandal nije mogao da se sakrije, a u Front se tada slivalo mnogo para i opreme, a Mira Markovic je redovno pred svake izbore otvarala po neko odeljenje. I danas: vuk pojeo magarca- jedan od ucesnika sef porodilista ! Danas je samo usavrsio tehniku uzimanja para. Vise ne trazi prase.Niko nije odgovarao za bilo sta ni tada, ni danas; samo u 2005.tri smrti iznete u medijima( koliko ih je zataskano) i afere sa trazenjem para za obavljanje epideuralne anetezije, za koje niko nije odgovarao.
Inace,ako niste platili ili nemate rodjacku vezu, o osnovnoj paznji i ljubaznosti mozete samo da sanjate.One bubasvabe kada se upali svetlo u WC, isti brijac kojim vas briju, podrska tipa- sta se prenemazes,potpuno krvava posteljina koju ne mogu da promene, jer " ne radi veseraj", ali im je zao sto ste tako mnogo iskrvarili!!! Istina, mnogo toga je strasno, ali zene bodre jedne druge i sve samo zele da sto pre odvedu svoje dete kuci.Bilo mi je strasno da se svega ovoga prisetim, ali to radim u nadi da ce ovo dopreti do nekog ko ce stvarno promeniti izgled i jos vaznije ponasanje zdravstvenog osoblja u porodilistima. Tuga je sta nase zene prolaze, ali tesko mi je da se prisetim da li sam na bilo kojem drugom mestu osim u porodilistu bila tako ponizena, bedna i ranjiva kao u porodilistu.Da li ce ovakvi vapaji zena, kakve sam ovde procitala ikada stici do svesti i savesti ministra zdravlja Tomice Milosavljevica, predsednika Srbije, Tadica, predsednika Narodne kancelarije Djilasa, kojem se zena dva puta poradjala u Frontu...Svi imaju decu. Sta pricaju njihove zene ?

Uslovi i u NS porodilistu su zaista losi. Porodila sam se pre 5 godina i sad cekam drugo dete. Sama pomisao da je stanje nepromenjeno me uzasava. Ipak pored svih dotrajalih soba, neurednih WC-a, nepromenjene posteljine najvise je bolelo sto se osoblje prosto gadi i vas i vasih beba. Cast malobrojnim izuzecima. Poradjate se prvi put, nista ne znate, a one vicu i ostavljaju vas same, odmahujuci rukom. Beba mi je bila tri dana u inkubatoru,na intenzivnoj nezi, a niko nema vremena da vam kaze kako je.Jedino mi preostaje sad za drugi porodjaj da molim Boga da sve dobro prodje i da se vratim kuci sto pre.

Ja sam se porodila u inostranstvu dva puta i mogu sve najlepse da kazem. Privatna soba je na raspolaganju buducoj majci i partneru pre porodjaja is porodilja se prebbacuje u salu samo za porodjaj. Pedijatar je prisutan, partner porodilje je prisutan. Medicinske sestre su stalno na raspolaganju, ljubazne su, pune podrske i objasnjavaju sta se desava i sta ce se dogoditi eliminisuci strah. Epiduralna anestezija je moguca i nema veze sa smenom lekara - lekar zna da postoji pacijent i koji je moguci termin, lekar se pozove i dodje da uradi posao. Poradjaj radi lekar koji je pratio trudnocu i koga je buduca majka izabrala a ne neko koga prvi put vidi.l Uslovi u bolnici su fantasticni - od cistoce, do izvrsnog jelovnika do infrastrukture za majku i dete. Naravno sve to kosta i placa se ili iz sopstvenog dzepa ili placa zdravstveno osiguranje. Ukoliko placa zdravstveno osiguranje ono organizuje citav niz pripremnih seminara o porodjaju, o tome kako paziti bebu, porodicnim odnosima i promenama koje beba donosi sa sobom. Porodjaj cini prijatnijim citav niz akcija tokom 9 meseci trudnoce a ne samo porodjaj.

Imala sam jako lose iskustvo sa doktorom N. Cuturom u zimu 2005 godine. Lecila sam se od steriliteta i on je meni i jos dvema zenama radio HSG snimke. Pregled je toliko bolan (mnooogo jaci od porodjanih bolova) i na moj samo jedan uzvih on je odreagovao: "Sta je nisam vas ja ovde doveo!!". To je nas nacelnik porodilista. U toku (uspesnog) lecenja od steriliteta srela sam se sa najmanje 10 raznih ginekologa u Srbiji i inostranstvu i on je najgori od svih. Nimalo ljudskosti u njegovom ophodjenju sa pacijentima.

Da li postoji neko ko zaista zna sta se dogodilo u porodilistu Dragisa Misovic u decembru 1994. kada su se i majke i bebe posmrzavale (nije bilo ni grejanja ni tople vode,a doktori su nosili po 2dukserice na sebi)?Harala je SALMONELA medju bebama,a majke su po izlasku iz porodilista mogle da citaju o tome u novinama i da se mole Bogu da su bebe dobro prosle.Moja beba je nazalost pokupila salmonelu,o cemu nisam bila obavestena na otpustu.Ne zelim dalje o tome da pisem jer se sve dobro zavrsilo,ali bih volela da znamo svi ko je bio odgovoran za taj haos .A pogotovo ona jadna majka cije je dete umrlo.

Retko se kad desi da mi stane knedla u grlu od citanja komentara, ali to mi se desilo sada. Strasno je sto u celoj Srbiji postoji konsenzus da su porodilista grozna, a osoblje najblaze receno nekooperativno. To sto su 'plate u zdravstvu male' ne znaci da treba da postoje privatne tarife svake sestre i doktora za najrutinskije stvari koje su deo njihovog posla - a i pored tih tarifa nema garancije da ce vam beba preziveti!!! Svaki put kad zenama nabiju na nos belu kugu i egoizam, feminizam ili konformizam zbog kojih navodno nece da radjaju decu, treba pokrenuti pricu o porodilistima. Nedavno su u predlogu jednog zakona hteli da udare becarski porez i zabrane abortus, jer je vazno da nas bude puuuuno, makar musavih i gladnih. Svi ovi komentari uveravaju me da je bela kuga dobrim delom ishod i traumaticnih iskustva s lekarima i bolnicama, a ta trauma nema veze sa sankcijama ili tranzicijom - bilo je isto i u socijalizmu.

Iako su betaniju sredili izgleda su zaboravili da odrze kurs lepog ponasanja za osoblje ili bar da casno obavljaju svoj posao ako su vec odabrali da rade u zdravstvu, posebno sa porodiljama i decom. Ja sam se porodila pre godinu i po dana u betaniji i veoma me plasi ta cinjenica da opet treba da padnem u ruke istim ljudima koji su me poradjali. Na zalost poradjala sam se u nedelju i svi koji su radili bas i nisu bili srecni sto se tamo nalaze pa su nas porodilje ostavili da se mucimo same sve dok neka ne bi pocela da vristi ili od bolova posto je poceo porodjaj ili sto se ispovracala... Kada su neke zene trazile epituralnu koju su i imale zakazanu rekli su im da je nedelja i da je anesteziolog kod kuce! Pa zaposlite vise njih ako nema dovoljno osoblja. Svaki dolazak iskljucovo na nas poziv je bio sa prevrtanjem ociju i kao sta je sada bilo. Posle moje 23 casovne agonije od kada mi je pukao vodenjak napokon sam se porodila i odneli su me u sobu. Kada sam pozvala sestru da mi pomogne da ustanem da bih otisla do wc-a odgovorila mi je da ona nije tu da bi to radila. Kada sam je opet pozvala da mi pokaze kako da podojim dete i to joj je predstavljao problem i u cudjenju me je gladala kako to ne znam. Da se ne bih dalje podsecala mojih ''lepih'' iskustava zelela bih samo da jos napisem da je odnos pacijenta i osoblja uzasan i nedopustiv! Misle, ustvari i znaju da imaju svu moc nad nama i da im niko ne moze nista. Uzimaju pare da bih opste pogledale na tebe a ako iko i resi da ih tuzi nista nece postici time vec ce samo izgubiti pare za advokate i sudske troskove.TUZNO!

Код таквог стања у "државним" болницама, заиста чуди да у садашњој поплави разних приватних ординација/болница нико није дошао на идеју да отвори приватно породилиште- бар у Београду? То сигурно не би на великом плану допринело побољшању очајног стања, али би бар онима који себи могу дозволити, и који за "екстра" услуге већ плаћају у државним болницама где и поред плаћања особље и лекари не желе или не умеју да се уљудно понашају према породиљама, омогућило да без стреса и понижавања доживе порођај. Пре II Светског рата у Београду је било неколико таквих приватних санаторијума. Ја сам, например, рођен у санаторијуму др. Пантовића који се налазио у улици Проте Матеје (ту је после рата усељена студентска поликлиника)и мајка ми се целог живота сећала како је имала пројатан порођај и добру услугу.
Међутим, изгледа да се данашњим приватним гинеколозима тако нешто не исплати, иако би сигурно имали доста муштерија.

Pre skoro 16 godina sam se porodila u G.bolnici, preko veze,naravno i prosla sa takvim traumama, da sam drugo dete rodila tek prosle 16 godina,u Madridu. Preko najobicnijeg socijalnog osiguranja sam se porodila u njihovoj drzavnoj bolnici. Sam tok vodjenja trudnoce je bio na zavidnom nivou, u najblizem domu zdravlja a porodjaj je bio predivno iskustvo. Imala sam m.sestru koja je skakala na svaku bolnu grimasu na mom licu, i nije me napustala ni trenutak. Posle svega dva sata, relativno podnosljivih bolova, zakljucili su da ne bi trebalo vise da se mucim, i odveli me u porodjajnu salu. Izgledala je kao svemirski brod, sve je bilo kompjuterizovano a oko mene je bilo tri lekara i 3 m. sestre, non-stop. Epidural se podrazumevao, kao i prisitvo supruga. Nista me nije bolelo, sve je proteklo divno,uzivala sam u svakom trenutku. Posle 48 sati sam na svojim nogama napustila bolnicu,sto je uobicajeno u normalnim slucajevima a sesti dan od porodjaja sam bila u takvoj formi,da sam se setala sa bebicom po kraju i zavrsavala sve poslove.Napominjem da sam prvo dete rodila sa 24, i jedva ostala ziva a drugo nakon 16 godina. Nikada nisam saznala imena doktora i m.sestara. niti je bilo potrebe...Oko mene su bile sve same emigrantkinje, i sve su kao i ja , dobile kraljevski tretman. Inace, kasnije sam saznala da je plata lekara u toj ustanovi oko 1000 eura, sto je jako malo za sredinu u kojoj zivim. To je moje iskustvo i nadam se da ce jednog dana i nase zene moci da uzivaju u "standardnom tretmanu" prilikom porodjaja. PS. sa svojim sinom mogu da krenem gde god pozelim, jer su sva mesta prilagodjena decijim kao i invalidskim kolicima, i to predlazem kao sledecu vaznu temu za nasu javnost. NAse zene ne smeju da se pomire sa trenutnom situacijom, koja ne sadrzi elementarno ljudsko dostojanstvo!

Kao otac mogu da kazem samo ono sto sam cuo od moje supruge kada se poradjala.
Sam porodjaj je bio u redu (carski rez, GAK u Visegradskoj). Ali, kada dodjete u ruke "malih bogova" tj. medicinskih sestara, drzte gace. Pored reci "sta kukas kravo debela, ne mislis valjda da cu ja da te cimam, treba i ja da imam decu", do ne davanja lekova protiv bolova i ne menjanja osnovnih stvari, u paketu dolazi i izlazak iz bolnice sa obavezno nekom infekcijom.

Porodila sam se dva puta, jednom u Bgd u Narodnog Fronta, drugi put u Nemackoj u Heidelbergu. Posle svega mogu reci da mi vise nikad ne bi palo na pamet da se poradjam u Srbiji. Pre pet godina, kad sam se prvi put poradjala, trajalo je vise od dvanaest sati; sestrice su bilo izuzetno neljubazne, vikale su na mene, a lekara nisam videla dok beba nije vec skoro izasla. Ja sam astmaticar, pa mi je zbog jakih bolova i napona koji su trajali preko pet sati pozlilo i od sestre sam trazila da mi iz torbe izvadi moju pumpicu. Ona odgovorila da prestanem da se foliram i da time necu iznuditi carski rez! Kad su posle vise od 12 sati poradjanja lekari konacno dali nalog sestrama da urade CTG i uvideli da bebino srce popusta, dva lekara su na silu, uz pritisak laktovima isterali bebu napolje. Naravno, doslo je do teske rupture grlica materice, a beba je poplavela i naredni dan bila na kiseoniku. Vise od 12 sati nakon porodjaja niko nije dosao da me obavesti sta je sa mojom bebom, kako je i gde je. Na moje visecasovno insistiranje konacno je jedna doktorka, pedijatar, dosla na brzinu da mi kaze da cu dete dobiti tek sutradan, i ni reci o tome kako je beba.
Drugi porodjaj ovde u Nemackoj je bio jedno divno iskustvo. Zbog svih trauma koje sam imala iz Srbije, plasila sam se normalnog porodjaja, na sta mi je moj ginekolog savetovao da se uradi carski rez. Naravno, sve je bilo besplatno. Anksioznost majke je ovde dovoljno jaka indikacija za bezbolan porodjaj i zdravstveno osiguranje te troskove potpuno pokriva. Prisustvo oca je pozeljno, cak se i preporucuje da imate podrsku svoji bliznjih. Moj muz je sa mnom bio u operacionoj sali i kasnije u sobi odmah nakon porodjaja. Svi su bili jako ljubazni, a moj ginekolog koji je i vodio trudnocu me je porodio i naredna tri dana me redovno obilazio. Beba je sve vreme bila uz mene, ali su sestrice uvek bile tu da pomognu oko svega, redovno obilaze i pitaju da li treba pomoc. Dobila sam i pumpu za mleko da podstaknem laktaciju, sestre su mi oko toga i pomagale (posle carskog reza laktacija se malo teze uspostavlja). Podjednako lepa iskustva imam i iz vremena trudnoce. Moram jos jednom da naglasim - za sve to nisam platila ni jedan jedini euro! Zakljucak glasi: jos je Srbija daleko od Evrope. Cini se da ti lekari i sestrice nikad nece nauciti da se mnogo toga ne moze kupiti novcem. Ljubaznost i podrska koji su svakoj trudnici i porodilji toliko potrebni, to ne kosta nista niti se moze kupiti!

Pridruzijem se kritikama u vezi bolnica i tretmana prema porodiljama u srbiji. To je surova istina, i svima poznata, ali mi nije jasno kako se JOS UVEK ne poduzima nista. Po Beogradu se grade shoping centri, popravlaju se putevi, .... a ono sto je najosnovnije za gradjanstvo ove zemlje - nista.
Ja sam rodila dvoje dece u jednoj azijskoj zemlji. Lepse iskustvo nisam mogla pozeleti ! Kao prvo, tokom same trudnoce vodio je jedan ginekolog koji je uvek bio uljudan i veoma strpljiv na sva pitanja koja su me tada mucila kao mladu buducu majku. Sestre u bolnici su svi uvek uredne, strogo postoju kod oblacenja sto znaci uredne kose sa pundjom i kapicom na glavi, kratki nokti bez laka, i uvek nasmejane ! A ne kao ove nase sestre u srpskim bolnicama sa kilo zlata oko vrata i rukama, dugacke nokte kao u pornicima sa jarkim bojama i raspustenom prljavom kosom !!! Uzas. Elem, sama bolnica u kojoj sam se porodila inace izgleda kao hotel hyatt, cist i gde god krenete nasmejani ljudi. Treba napomenuti da su tamo njihove plate sestara oko 100 USD i ali to nije razlog da ne budu uljudne.
Za vreme trudova pred porodjaj, tu su bile tri sestre uvek uz mene i svojim smirenoscu ulivale mir i spokoj. Tamo nisam cula ni jedan povisen glas. Porodjaj je prosao kao pesma. Posle sam bila u sobi sa jos tri zene, svaki cas nam dolazila sestra da pita ako nesto treba, novi peskiri svako jutro i predvece. Vrhunac je bio kada mi sat vremena pred svaki obrok pitaju za izbor jelovnika za dorucak, rucak i veceru, naravno izbor je velik, kao u restoranu. Naravno prvog dana sve porodilje dobijaju od strane bolnice pakete i cvece kao znak cestitke, roze pakete ako dobiju cerku, plavu ako je sin. Ma, perverzija. Sto se tice placanja, ja sam uzela "najjeftiniji" paket sto znaci sobu sa jos par zena. Ali verujte mi to je bio hyatt.. svega 500 USD, naravno trosak je snosila firma mog muza gde je radio (da jos napomenem da je drzavljanin SCG to jest stranac za njih). Da, i suprug je prisustvovavo porodjaju.
Sve u svemu, bolnicu i doktora sam preporucila drugarici koja je tek stigla iz Beograda tada i bila je tada u drugom stanju - sa prvim detetom. Posle par godina je ponovo sretnem, ona je tamo rodila TROJE dece, i razmislja o cetvrtom ! To vam govori, da su dobra iskustva uvek preporuka jednoj zeni da PONOVO radja. A to je poenta, pogotovo u jednoj maloj zemljici kao sto je Srbija.
Htela sam preneti moje iskustvo iz jedne AZIJSKE zemlje, gde su oni daleeeekooo otisli ispred srbije. Nije ni cudo sto ima toliko ljudstva u azijskim zemljama.

Sa ovim komentariam ste me vratili 13 godina unazad kada sam se poradjala u Somboru. Sin je, hvala Bogu, dobro, ali ja sam se napatila. Sto od samog porodjaja normalno, sto od neljudskog ponasanja osoblja bolnice. Jedna od babica mi je bukvalno kleknula na stomak jer sam bila ostavljena u bolovima nekih 20 sati, "pa da sa mnom vise zavrse". Voda za tusiranje je bila kao led, a januar je. Usivanje posle porodjaja nazivo, jer sam pukla samo spolja. Iz bolnice sam otpustena posle tri dana pod visokom temperaturom, a receno mi je da je temperatura posledica mojih bolnih i nateklih grudi. Medjutim posle jos dva dana lezanja kuci, nisam bila u mogucnosti da ustanem, tata me je povezao nazad u bolnicu gde je doktor ustanovio pocetak sepse i onom svojom mesarskom rukom me udario po butini i rekao da sam luda sto sam izasla iz bolnice pod temperaturom jer sam mogla da umrem. Tri meseca posle toga sam bila pod terapijom i prikovana za krevet. Tada sam molila Boga da mi pomogne da ponovo stanem na noge i da se brinem o svome sinu. Zarekla sam se da se necu vise nikada poradjati. Drago mi je sto sam to prekrsila jer sada imam i jednu predivnu kcerkicu, koja je rodjena devet godina posle brata i to u Australiji gde je porodjaj sasvim drugacije iskustvo. Da napomenem samo da sam se u Australiji poradjala u drzavnoj bolnici, bez ikavih dodatnih troskova po mene, ali ovaj porodjaj i onaj u Srbiji nemoze da se uporedi. I ovde sam se poradjala "prirodno" bez ikakvih anestetika, ali je anesteziolog bio celo vreme u blizini, ako se slucajno odlucim za epidural. Suprug je celo vreme bio sa mnom sto mi je mnogo pomoglo, u smislu da nisam sama u patnji, da je tu pored mene neko kome je stalo i ko place zajedno sa mnom. Babica me nije napustala ni za momenat, a imala sam jos jednu pomocnu babicu koja udje s vremena na vreme. Celo vreme su me bodrile i bile moji vodici kroz ceo porodjaj. Oba porodjaja su mi pracena skoro nepodnosljivim bolom koji razara, ali kada se setim prvog porodjaja sva se stresem i necu da mislim o njemu, dok mi je drugi porodjaj i pored bola, lepo iskustvo.
Svim bududcim mamama zelim da se rado secaju svog porodjaja i puno lepe zdrave decice!!!

imam troje dece, prvo sam rodila kod nas, u Yugi, a drugo dvoje u kanadi
Razlika je OGROMNA!!
Prvo dete, strah od nepoznatog, bolovi, a babice i sestre;ODVRATNE!
Grube, lezala sam satima sama, u daljini cujem njihov smeh, case i soljice (kafenisu, noc je bila)
Posle poroda 2 i po sata sam lezala u HODNIKU na pomocnom krevetu, bez da iko dodje da me obidje a kamoli da sam dobila dete
Ovde u Kanadi, ma, ne moze da se usporedi; muzika, obilaze te ,non stop je neko uz tebe, muz je bio sa mnom, tretiraju zene kao narodne heroje
Odusevljena sam
Mogla sam da biram muziku, tusiranje, kadu, lekara, ma, u srbiji je 10 vek
Da ne govorim da je muz presekao pupcanu vrpcu i da su mi moju bebu ODMAH stavili na grudi, neopisiv osecaj!
Celo vreme smo ja i beba proveli zajedno u bolnici (oko 24 casa)
Samo zalim jadne zene u Srbiji

Uh,uh, novosadsko porodilište Betanija! To je ustanova gde žena pri ulasku na vratima ostavlja svoje dostojanstvo! Sreća što novorođenčad nema na početku života dobro razvijen vid pa ne vide da su im prvi ovozemaljski prizori jad i beda. Dok su mi kupali bebu provlačeći je dvaput pod mlazom na česmi molila sam Boga da ima tople vode. A na žalost bila sam primorana da slušam dve sestrice kako dok bebama u sobi daju terapiju ogovaraju porodilje iz prethodne sobe bez imalo blama zbog toga što ih sluša 6 porodilja u sobi. A da ne pričam o tome kako mi je poslednji ultrazvuk pred porođaj doktor radio jednom rukom dok je drugom tresao pepeo sa cigarete u prepunu pepeljaru. Sad se pitam da li je moj porođaj morao da prođe tako kako je prošao ili je moglo da bude sve malo lakše, bez ogromne epiziotomije, skakanja po stomaku, repture materice i revizije. i posle sveg tog mučenja sestra mi je samo jednom pridržala bebu i to dok ju je stavljala u krevetac pošto ju je obukla kada su mene smeštali u sobu, a posle toga stisni zube i ustaj sama - pa neće mi valjda ona povijati i dodavati dete. Užas, bruka i sramota!

kao otac decaka 3god i devojcice 4meseca, mogu slobodno da kazem sledece dete cu usvojioti jer ne zelim da mi se zena vrati u ustanovu kao sto je betanija. Svaka cast izuzecima koji se trude da buducim majkama bude lepo, jer tako stvarno i treba da se osecaju.

U leskovcu se podrazumeva da doktora i babice zasipas parama, poklonima, hranom da bi porodilju uopste pogledali, inace moze tamo da umre niko ne bi ni trepnuo.
Moj prijatelj (inace prima platu od 6000 dinara), kome se zena poradjala je, naravno prvo dao oko 50evra lekaru , nekoliko dana kasnije, kad je dosao da poseti zenu, medicinska sestra mu je dala papiric sa spiskom sta da kupi (koka-kola, cigare, porodicno pakovanje pice=1000din)...
gde ju etika?!?!?!?!
pa posle bela kuga...

A ja sam imao situaciju da su moje prijatelje, bracni par iz Slovacke ovde u Americi na univerzitetskom gradu babice pozvale na baby shower i poklonile im brdo stvari za bebu koju su dobili nakon par dana...o porodjaju da i ne govorim, epiduralna, otac prisutan, ljubaznost cestitanje... Likove sto se pravdaju babama na njivama i kojima je sve u Srbiji najbolje treba uputiti na lecenje, a doktore i babice na sud za odstetu.

Kako je poradjati se u bolnici Narodni front, znam od bliskih prijateljica, i njihova iskustva se drasticno razlikuju:
-Ljubica je imala savrsenu trudnocu u 27-oj godini zivota, bebino srce je kucalo na prijemu, ipak njen sin je "rodjen mrtav" - 1998, sada srecom ima dvoje dece;
- Dara je imala skroz normalnu trudnocu, platila je apratman i platila doktoru koji je vodio trudnocu da joj indukcijom izazove porodjaj, muz je bio s njom, sve je bilo super, ali joj je retko ko pomagao oko bebe, ukupni troskovi (zvanicni i nezvanicni)1100 EUR,2003;
- Zoza je jedva ostala u drugom stanju u 39-oj , a zelela je to drugo dete jako, prvo dete je rodila na carski rez, placali su lekaru koji je vodio trudnocu, njega na porodjaju nije bilo (2 nedelje pre termina), nju su terali da se prodi prirodnim putem, na kraju hitni carski, beba bila bez kiosenika i par dana kasnije umrla, 2005;
- s danijelinom ines je sve bilo super, osim sto se umalo nije rodila na stepenistu, a danijelin muz je platio 100 eur samo da bi ona mogla da nosi svoju privatnu spavacicu.
I sa GAKa znam horor price i dobre price, i pojedinacno i u slucaju oba porodjaja, ali primer iz provincije:
U Gornjem Milanovcu porodilji ne daju da ima mobilni,a oca obavestava lekar koji tom prilikom diktira sta da se donese. Ne daj boze da se nesto iskomplikuje. Porodiliste je renovirano, ali zene leze ispred sirom otvorenih vrata. Ko god moze, ide u Cacak cije je porodiliste renovirano, ali je posteljina i ostalo jezivo, a ne daju privatne stvari. Ne traze mito i OK su ako se jedini poradjate, ali pitanje je ako bude vise porodjaja u isto vreme. A babica ce vam prvog jutra na radoznao pogled upucen bebi u njenom narucju reci: "ovo nije Vasa beba, ova beba je lepa".
A jos nismo ni dotakli pitanje patronaznih sestri i kako to izgleda prvih nekoliko meseci bebinog zivota. Sinu prijatelja je fontanela skoro zarasla sa 10 nedelja, sto je slucajno otkriveno pregledom kukova u Tirsovoj gde su upuceni od strane privatnog pedijatra iz Milanovca. Zena nije ni znala sta je fontanela, a pala je u depresiju od nepravilne ishrane indukovane bapskim pricama "od cega nadolazi mleko".

A ja mislila da je ovako samo kod nas u Zrenjaninu. Pa ovo je strasno, znaci cela Srbija je puna zena sa negativnim iskustvima iz porodilista. Odlazak na porodjaj se od najlepseg dogadjaja pretvorio u strah i neizvesnost. Trebalo bi da se zamisle i Ministarstvo zdravlja i Organizacije koje se bave polozajem i pravima zena. Apel za sve, vratite osmeh buducim mamama. Malena

Moja iskustva se uglavnom poklapaju sa vec navedenim samo sto bih ovom prilikom napravila i jedno uporedjenje, obzirom da sam se sticajem okolnosti porodila u dva razlicita grada u Srbiji. Moj prvi porodjaj u Nisu izjednacava se sa nocnom morom. Bilo je to 1994-e godine. Jedno kupatilo na 30 porodilja, hladna voda za tusiranje, iscepane, izbledele spavacice i zabrana nosenja donjeg vesa uz maksimalnu neljubaznost osoblja. Jedan od najruznijih i najtezih dogadjaja u mom zivotu. Mislim da se u medjuvremenu nije mnogo toga promenilo osim baby friendly programa koje mnoge majke dozivljavaju kao teret obzirom da im je prepustena celokupna briga oko beba. Drugi porodjaj odigrao se u Negotinu, u vreme bombardovanja. Sve ono sto se pokazalo negativnim u mom rodnom gradu ovde je dobilo potpuno suprotnu konotaciju. Iako sam vec bila iskusna porodilja nikome nije bilo tesko da me obilazi, posavetuje, uputi lepu rec, pomogne pri tusiranju a o osmehu pri donosenju beba necu ni da govorim. To je bilo zaista jedno divno iskustvo a ujedno i dokazalo da velike bolnice i gradovi nuzno ne pruzaju bolji tretman. Iskustva mojih prijateljica iz inostranstva su iskljucivo pozitivna. Dovoljan razlog da citanjem ovih komentara neko od nadleznih stavi prst na celo!

Kao student u internatu koji postoji u okviru prakticne nastave iz ginekologije i akuserstva imao sam prilike da se upoznam sa nacelnikom porodilista, koji je ujedno bio jedan od lekara koji su bili zaduzeni za studente. Tom prilikom je nacelnik otvoreno pricao o nacinu na koji se od pacijenata uzima novac za porodjaj a imali smo prilike i da, radi upoznavanja sa tehnikom, gledamo kako on izvodi normalan porodjaj vakum ekstraktorom koji se koristi iskljucivo u komplikovanim, i za to posebno indikovanim situacijama.

Evo jednog negativnog komentara sa "zapada". U Grckoj postoji savrsen tretman trudnice odnosno porodilje ali samo u privatnim klinikama u kojima za ceo proces treba platiti 3 hiljade evra. U tom slucaju cete imati uslugu skoro pa kao u hotelu - apartman, muza i koga sve zelite pored sebe, nasmejane doktore i sestre uvek spremne da vam pomognu. U obicnim porodilistima, u kojima se ne placa nista, uslovi su isti kao kod nas, s tim sto je bebi frendli program obavezan a posete su slobodne u svako doba dana i noci, tj neguje vas majka ili svekrva ili sestra, muz, itd. a medicinsko osoblje vidjate samo u prolazu u hodniku.Ostajete u bolnici posle porodjaja samo par dana dok se ne utvrdi da se postporodjajni tok ne komplikuje i to je to. Naravno, doktor i ostalo osoblje ocekuje poklon u novcu, pa ako planirate jos neki porodjaj u istoj bolnici bolje bi vam bilo da ostavite dobar utisak. Patronazna sestra vas ne posecuje kod kuce, osim ako ne platite privatnu uslugu sestre iz oglasa.
Ja sam se porodila u Beogradu u Visegradskoj jer nisam zelela bebi frendli program i jer sam zelela da po dolasku iz bolnice imam pomoc moje mame koliko ja to zelim a ne koliko joj da vizu grcka ambasada. Uslovi u bolnici su isti kao predhodno navedeni u Grckoj, s tom razlikom sto u Beogradu stede na rukavicama,vazelinu,brijacima,uopste na potrosnom materijalu i stekla sam utisak da rukavice ne menjaju da bi one koje su zaduzili odneli svojoj kuci. Brijanje svih zena ISTIM ZILETOM je stvarno neoprostivo u doba side i ostalih bolesti ! Takodje je neprijatno da posle 15 sati lezanja u boksu prolazi ko kako stigne i dilitira te tako sto ruku nasapunja umesto da je namaze vazelinom. I onda te tako nasapunjanu ostavi i ode. Srecom naisla je devojka koja je bila na praksi i isprala me mlakom vodom na moju molbu. Babica i doktorka su bile sasvim ok, mada ono usivanje pod lokalnom anestezijom stvarno jako boli - porodjaj u odnosu na ono posle je stvarno decja igra. Osecala sam se kao da mi vade citavu utrobu. Naravno, posle toga dolazi prelazak u sobu sa jos pet zena - sto preporucujem od sveg srca, nikako apartman. Drustvo "sapatnica" ce vam itekako prijati, a saveti iskusnijih koristiti. Tacno je da vam posteljinu ne menjaju, zato preporucujem podmetace za jednokratnu upotrebu (sastav je slican pampers peleni a velicina otprilike 40x60cm).
Medicinske sestre su stvarno jako neljubazne prema porodiljama zato sam se trudila da ih sto manje zivkam, zapitkujem, protivim se.
Sve u svemu, nije strasno. Sledeci put planiram da se porodim u istoj bolnici, samo sto cu probati da se unapred dogovorim oko totalne anestezije pri usivanju jer ono bockanje, rastezanje, zavlacenje ruku itd nisam sigurna da cu moci opet da izdrzim. I brijacu se kod kuce svaki dan od ulaska u 9. mesec da me ne bi brijali tamo prljavim ziletom.
Jos nesto - pridruzujem se komentarima u kojima citaoci zahtevaju nastavak price o korupciji i ostalim kriminalistickim radnjama o kojima ste ranije pisali.
Pozdrav,

Ja imam dva iskustva - prvo pre jedanaest godina u bolnici Narodni front, o cemu ne volim ni da razmisljam, a drugo od pre osam meseci u KBC na Zvezdari, koje je bilo iznenadjujuce pozitivno. Sad, moguce je da sam se tako prijatno iznenadila zato sto sam bila spremna na najgore... Svakako nije bilo aromaterapije i masaze ledja, ali je osoblje bilo prilicno zainetresovano i umereno ljubazno. Porodila sam se prirodno, i uz svu pomoc lekara i babice da bi izbegli nepotebnu epiziotomiju, i bez obzira na to sto sam bila od one "drecece" vrste.
Beby-friendly je po izboru majke i u tom slucaju su sobe sa dva kreveta; posteljina se menja po potrebi, spavacice i bez potrebe, a sestre, iako nisu sve vreme obigravale oko nasih beba, ni u jednom trenutku nisu odbile da nam pomognu. Stavise, bilo ih je i vrlo ljubaznih...
Posle svega ovoga, mislim da je stanje u nasim porodilistima cisto proizvod nedostatka dobre volje zaposlenih, a i slika i prilika medjuljudskih odnosa u nasem drustvu uopste. Tuzno...

Prvo dete sam rodila u Narodnoga Fronta 1997, a drugo 2002 u Canadi. Mogu da kazem da u Srbiji nikad vise ne bih to uradila, a u Canadi bih mogla da se porodim jos 10 puta. Razlika je ne samo ogromna nego neuporediva, pocev od samog vodjenja trudnoce pa do porodjaja i izlaska iz bolnice. Navesti cu samo jedan primer: obadva porodjaja su bila prirodnim putem bez anestezije u srbiji jer me nisu ni pitali, a u Canadi jer nisam htela jer sam imala ogromnu podrsku med.sestara i ginekologa koji je vodi trudnocu i dosao u bolnicu da me porodi.Na prvom porodjaju su me tako isekli i skrpili da mi ginekolog u Canadi nije verovao da je prvi porodjaj protekao bez velikih problema. Svaki pregled bi mi gorovio « Pa ja ovo ne mogu da verujem, zasto su ovoliko sekli, pa onda sili.» Tako da uopste gledano, pocev od vodjenja trudnoce pa do samoga cina rodjenja deteta ni je nimalo cude da se zene sve manje i manje odlucuju na trudnocu u Srbiji.

Hvala bogu da sam dozivela da se bar pocelo da govori a kamoli nesto uradi kada su zene porodilje u pitanju.Licno sam dozivela strasnu TRAGEDIJU na porodjaju u Gradskoj bolnici na Zvezdari pre mnogo godina.Na samom porodjaju mi je umrlo (lekara smatram odgovornim) dete tesko 4,5kg dugo 58cm. Jedva sam prezivela jel je dete islo na nogice a carski rez je uradio tek posle 15 casova moga mucenja.Tri litre krvi sam dobila, doslo je i do rupture materice, afibrinogenemije(nisu mogli krv da zaustave)i jos strasnih stvari sam dozivela.Morala sam malo duze da napisem da bih vam ljudi rekla da ni danas nije nista bolje, mom suprugu nisu dali da mi donese da jedem a krvna slika mi je bila na granici da umrem to se desilo 23.4.1975 godine, nisu mi dali ni svoj dzemper da obucem-jos imam posledica od te TRAUME i TRAGEDIJE 6 sati sam bila u klinickoj smrti to mui je kasnije objasnio genije ginekolog profesor doktor Aleksandar Petronijevic koji me je posle dve godine poradjao.eto zelim da uputim apel ginekolozima da u Srbiji vlada BELA KUGA i da se maksimalno posvete PORODILJAMA TRUDNICAMA i da se ugeledaju na pokojnog naseg najboljeg ginekologa-akusera Aleksandra Petronijevica iz GAK-a trebalo bi mu posthumno dodeliti orden Svetoga save Prvoga Reda-za sve sto je ucinio u sveri Porodjaja-znaju njegove mladje kolege na GAK-u sve o njegovom delu i da on bude uzor!

Nekako mogu da shvatim naplacivanje anestezije i naravno prodcinog apartmana ali ne mogu da shvatim placanje prisustvo oca na porodjaju. To mu dodje kao hajde bas sve da unovcimo. Ne vidim kakav rizik predstavlja otac da bi se to moralo unovciti. Na zapadu porodicni apartman dnevno kosta najvise do 50 evra a u tu cenu su uracunate sve usluge,dakle anestezija,potrosen materijal,lekovi i uopste ceo tretman. Prisustvo oca je nesto najnormalnije i nesto sto se ocekuje a ako ne oca onda bar jednog clana uze porodice,familije ili najabolji prijatelj. Ovo znam pouzdano jer govorim iz licnog iskustva. Ako ovako nastave da se ponasaju u Srbiji zene zaista vise nece radjati jer i zasto bi ako sve ovo moraju da plate a jos ih neko tokom porodjaja omalovazava. A svi mi znamo kako babice znaju da budu neumesne u svojim komentarima a da ne govorim o pojedinacnim slucajevima gde su porodilje cak i samarane. Da se najezis.

Ne znam odakle da pocnem. Najpre HVALA SAJTU B92 STO POMINJE OVU TEMU. Trebalo bi o njoj mnogo vise pisati i govoriti u medijima da bi bilo nekog efekta i da nam ministar zdravlja ne bi vise govorio kako prvi put cuje da je neko bio neljubazan prema porodilji. Ono sto sve nas zene koje su se poradjale cudi jeste cinjenica da se zene koje rade u porodilistima sa porodiljama, znaci medicinske sestre i doktorke (cast izuzecima kojih ima) ponasaju mnogo nepristojnije i sa mnogo manje postovanja prema porodiljama nego lekari muskarci. To je zaista pitanje licne kulture i civilizacijskog razvoja. A osim toga, verovatno se tako ponasaju zato sto je porodiljama najvaznije da sve bude u redu sa bebom i spremne su da podnesu sta god je potrebno ne bi li im beba samo zdrava izasla iz bolnice. Ne znam samo radi cega su te zene koje rade u porodilistima toliko nezadovoljne. Pa svi zdravstveni radnici imaju male plate, to svi znamo, ali bebe su nesto divno i ulivaju svima pozitivnu energiju i nije mi jasno kako to sa njima nije slucaj. Sto se tice Narodnog fronta, to je bolnica sa divnim osobljem i sa generalno divnim pristupom novorodjenim bebama, mamama i dojenju. Ali i tu ima negativnih primera i to, naravno, medju medicinskim sestrama koje se bave zenama. Sve pedijatrijske sestre i babice koje su zaduzene za bebe su za svaku pohvalu! Medju lekarima, naravno, ima svakakvih, ali ipak bih rekla da su pretezno kako treba i iznad svega su strucni. O nasim porodilistima se zaista svasta prica i trebalo bi neko time da se pozabavi, ali da ne ocekuje od zena da daju izjave pod punim imenom, prezimenom i brojem licne karte, jer se sve mi plasimo za svoj sledeci porodjaj ako imamo u planu jos da radjamo i znamo da nam ne ide u prilog da se zameramo lekarima ili osoblju.

Da, s'tim sto u Narodnog fronta nakon porodjaja treba dati anestezologu i ginekologu neki evro, a citava usluga nije ni moguca ukoliko nemas nekog lekara koga poznajes da sve to "organizuje", jer moze da se desi da platis uslugu, a da u smeni nema anesteziologa obucenog za epidural. A da ne pricam sto se do skora uopste i nije znalo koliko to sve kosta i koga treba pitati

Akuseri (a i drugi doktori) namerno lose rade jer im to omogucava da dobiju pare sa strane za bolju (normalnu) uslugu.
Taj komentar da su se zene poradjale i bez bolnica i pre zaboravlja cinjenicu da su deca ranije umirala cesce. Moja baba se zvala Kosana da kosi smrt jer je pre nje umrlo cetvoro dece od moje prababe. Ranije je od prosecnih 9oro dece ostajalo 5 zivih.

Posle dva porođaja u dva najbolja porodilišta u zemlji, donela sam odluku da se sledeći put porodim kod kuće, samo sa babicom. U celoj priči oko oba porođaja, najveće traume je izazvao odnos medicinskog osoblja prema porodiljama koji se ne bi mogao opisati kao nekorektan već kao skandalozan.

Bela kuga kod nas ima vise uzroka: siromastvo i nedostatak bilo kakve pristojne socijalne pomoci, da ne govorim o problemima sa lecenjem dece, bracnim (ne daj boze, tu nemate NIKAKVU pomoc!) problemima, kao i osnovnom opstanku...
A tu su i nasa porodilista. Moje licno iskustvo u Novosadskom porodilistu ukljucuje i jednu 24-casovnu restikciju vode u citavoj zgradi porodilista (pre manje od 5 godina), 10 porodilja sa 10 beba po sobi, 1 kupatilo za ceo sprat sa 3 kabine od kojih 2 ne rade i 3 otvorene tus kabine od kojih, takodje, dve nisu radile, zatim sestre kojih nema ni blizu dovoljno, carsavi koji se ne menjaju pa ako ne ponesete sopstvene jednokratne prekrivace, plivacete u sopstvenoj krvi ceo boravak u bolnici, pregledi koji se praktikuju po stilu "porodilje, dizite noge" dok doktorica prolazi i redom zagleda jednu po jednu kao da smo u konc. logoru, i svakako izuzetno traumaticno iksustvo sa sestrom (ne znam da li ju je dr. Megele mozda obucavao), koja je brijala porodilje kao na traci redom ISTIM ziletom (ne brijacem!) i kada sam joj ponudila sopstveni brijac, nasmejala se gromko, proglasila me razmazenom, bacila moj brijac u djubre i odradila brijanje sa istim tupim ziletom kao i prethodne prodilje, ali kao kaznu za razmazenost valjda, pri tom me raskrvarila na nekoliko mesta... To su nasa iskustva sa lica mesta. To su ljudi koji nas lece i koji rade na raspirivanju bele kuge, to su ljudi koji ce oterati iz zemlje sve koji imaju sanse da odu...

Mnogo Vam hvala sto pominjete ovakvu temu na vasem sajtu. Moj porodjaj je za mene bio jedno od najuzasnijih trenutaka pre svega zahvaljajuci uslovima u kojima sam se porodila, lezala sam u sobi sa 12 zena i njihovih beba, sestre su bile neljubazne i nafrakane, a pedijatar - zena, se ponasala kao cuvar u konc logoru i vristala je na porodilje. Bube su isle po prostoriji sa sudovima, a hrana je smrdela na pomije, cetiri dana nisam ni jela ni pila, ni spavala...posle mi rekli da mi beba ne napreduje, stvarno cudno...Apelujemo da se ovo, ali bar ovo pitanje, ako nijedno drugo ne moze, resi u Srbiji

Stvarno sam uzasnut podatcima o slaboj osposobljenosti anestesiologa u Srbiji. Epiduralna anestezija je bazisna procedura u anesteciji i to izvode pocetnici na specilazaciji u normalnom svetu. To je sigurno pokazatelj nivou i kvalitetu medicinske usluge u zemlji sto naravno ugledni, i pre svega prekobrojni, profesori medicinskog fakulteta u Beogradu nece da priznaju. Umesto sto se tuku za titule i otimaju novac na racun bezvrednih titula bolje bi bilo da uce malo svoje djake, sto je naravno tesko jer je i profesorsko znanje minorno.

I ja sam se porodila u NS porodilistu pre dve godine. Porodjaj je bio carskim rezom (posto je sve organizovano preko veze i ugovoren termin nisam se puno plasila) i do smestanja na intenzivnu negu sve je bilo ok. Na intenzivnoj nezi su po tri zene u sobi, same... Secam se da sam nekoliko puta gubila svest od bolova... Sestra je dosla posle deset sati nase muke i agonije (na dozivanje nisu reagovale) i izjavila: "Vama nije davana terapija posle porodjaja?" Taj dan i te bolove niti mogu opisati niti mogu zaboraviti. Tu noc smo provele u manjim bolovima, ali bez pokrivaca (jer se peru) pored prozora koji ne moze da se zatvori.
Cula sam i komentar med.sestre na molbu jedne od porodilja da joj da malo vode: "Boze, pa ti nisi ponela svoju casu? Pa sta da ti radim, ne mogu da ti dam vode!!!!" Bela kuga? Ma sta mi kazete...

Ko je imao priliku da prodje novosadskim porodilištem, da ne govorim o nama koje smo tamo na svet donele decu, potpuno je zgrožen uslovima. Tamo se praktikuje "bebi-frendli" program, koji su naše sestre shvatile kao razlog da ne moraju ama baš ništa da pomognu izmučenim novim mamama. Iz nekog neobjašnjivog razloga brane nošenje gaćica, a mora se imati higijenski uložak!?! Najveći horor je kupatilo. Moj drugar koji je advokat i posećivao je zatvore, kaže da su kupatila i wc-i u zatvorima vrhunac luksuza i čistoće u odnosu na ovo kupatilo koje postoji samo jedno na celom spratu. Za početak: prozor ne dihtuje, pa se zimi tuširaš na spoljnoj temperaturi! I to u Novom Sadu! Mogu zamisliti kakvi su uslovi u porodilištima u manjim mestima.
Nije ni čudo što porodilje većinu svog vremena u porodilištu provedu plačući.

Sve ima svoje dobre i lose strane. Kod nas su zene preteranim pregledima i ispitivanjima zastrasene da je trudnoca jedno delikatno i nesigurno stanje. Sa druge strane ima evropskih zemalja (konkretno Holandija) gde zene u toku cele trudnoce dobiju jedan pregled krvi i jedan ultrazvucni pregled. Pri tome postoje i redovne konsultacije , ali samo sa babicama. I onda pravac u kadu na porodjaj. Sad, tu u njenoj kuci, pri porodjaju u sopstvenoj kadi (ukoliko takva postoji u kuci) ili krevetu prisustvuje i muz, kao podrska. Moguce je prisustvo i ostale rodbine, (ukoliko u kupatilu ima mesta). Porodjaju od strucnog osoblja uglavnom prisustvuje samo babica. Najbitnije je da se nakon porodjaja kada istusira i nista se ne mora naknadno prati... Sve potpuno prirodno i opusteno. Od zdravstvenog osiguranja dobijete pribor za porodjaj : plasticne prekrivace za krevet i madrac da se ne uprljaju krvlju ili plodovom vodom. I bas ukoliko zelite mozete i da se poradjate u krugu bolnice, ali ne bas u bolnici nego u poliklinici gde opet nema doktora nego samo babice i sestre. Ali definitivno imate svoju sobu sa WC-om i tus kabinom. To je holandski stil.
Naravno niko na vas ne vice i nema hoo-ruk stila, svi se samo sterilno smeskaju. A u bolnicu na ginekolosko odeljenje budete poslati samo u slucaju komplikacija.

Dakle sve ima svoje dobre i lose strane. Ja ipak verujem da je uzrok nedovoljno natalitetu kod nas lose celokupno stanje u zemlji. Holandjake ili nemaju dece ili imaju 3-6 dece.

Zbog neljudskog i nemoralnog ponasanja sestara posle porodjaja, ja nisam uspela da pokrenem laktaciju, niko nije hteo ni da udje u sobu da vam pokaze, strasno, tako da sam vrlo brzo ostala bez mleka i dete morala da dohranjujem vestackim. Da ne govorimo o tome, da smo dete i ja posle 4 dana poslati u deciju bolnicu,jer niko nije primetio zuticu. Sto se tice novosadskog porodilista, jednom recju, uzas i hvala Bogu da ce se ovih dana otvoriti novi deo i nadam se poceti i sredjivati postojeci.

Dva puta sam se poradjala u najvecoj bolnici u Skoplju. Iako je Makedonsko Ministarstvo Zdravlja potrosilo 20 M od kredita Svetske Banke i svi su jako zadovoljni rezultatima (smtrnost novorodjencadi opala nekoliko promila) uslovi su mnogo gori od srpskih, kako vidim. Naravno da se kupatilo raspada, da su bubasvabe domace zivotinje i da su sestre, kad ih vidis, neljubazne. Ne postoji epiduralna anestezija, carski rez se radi u krajnjoj nuzdi. Pre nego sto su se konacno smilovali i napravili mi carski rez, provela sam vise od 20 sati u porodjajnoj sali. Prisustvo clanova porodice nije dozvoljeno, u zavisnosti od trenutne dobre volje, odobrava se kratak telefonski razgovor posle porodjaja. Da bi porodjaj brze protekao, zbog guzve, rutinski se daju provokacije, sto je uzasno bolno. Porodilje ostaju u bolnici 48 h i ni sekund duze. Mogu jos mnogo toga da kazem ali poenta je kod nas posle 15 god od demokratskih promena, situacija mnogo gora negu u Srbiji. Vi ste u megjuvremenu preziveli ratove, sankcije, bombardovanje... Mislim da se super snalazite i od srca vam zelim sve najbolje.

Retko se kad desi da mi stane knedla u grlu od citanja komentara, ali to mi se desilo sada. Strasno je sto u celoj Srbiji postoji konsenzus da su porodilista grozna, a osoblje najblaze receno nekooperativno. To sto su 'plate u zdravstvu male' ne znaci da treba da postoje privatne tarife svake sestre i doktora za najrutinskije stvari koje su deo njihovog posla - a i pored tih tarifa nema garancije da ce vam beba preziveti!!! Svaki put kad zenama nabiju na nos belu kugu i egoizam, feminizam ili konformizam zbog kojih navodno nece da radjaju decu, treba pokrenuti pricu o porodilistima. Nedavno su u predlogu jednog zakona hteli da udare becarski porez i zabrane abortus, jer je vazno da nas bude puuuuno, makar musavih i gladnih. Svi ovi komentari uveravaju me da je bela kuga dobrim delom ishod i traumaticnih iskustva s lekarima i bolnicama, a ta trauma nema veze sa sankcijama ili tranzicijom - bilo je isto i u socijalizmu.

Ja sam se porodila u inostranstvu dva puta i mogu sve najlepse da kazem. Privatna soba je na raspolaganju buducoj majci i partneru pre porodjaja is porodilja se prebbacuje u salu samo za porodjaj. Pedijatar je prisutan, partner porodilje je prisutan. Medicinske sestre su stalno na raspolaganju, ljubazne su, pune podrske i objasnjavaju sta se desava i sta ce se dogoditi eliminisuci strah. Epiduralna anestezija je moguca i nema veze sa smenom lekara - lekar zna da postoji pacijent i koji je moguci termin, lekar se pozove i dodje da uradi posao. Poradjaj radi lekar koji je pratio trudnocu i koga je buduca majka izabrala a ne neko koga prvi put vidi.l Uslovi u bolnici su fantasticni - od cistoce, do izvrsnog jelovnika do infrastrukture za majku i dete. Naravno sve to kosta i placa se ili iz sopstvenog dzepa ili placa zdravstveno osiguranje. Ukoliko placa zdravstveno osiguranje ono organizuje citav niz pripremnih seminara o porodjaju, o tome kako paziti bebu, porodicnim odnosima i promenama koje beba donosi sa sobom. Porodjaj cini prijatnijim citav niz akcija tokom 9 meseci trudnoce a ne samo porodjaj.

A zasto vecina misli da je strucnost nasih lekara ok? tuzna istina - nasi doktori nemaju pojma, koliko njih prati strucnu literaturu, koliko njih zna kakve su savremene procedure za porodjaj u razvijenom svetu, nemaju pojma!

U Americi med sestra mora zavrsiti fakultet (cetvorogodisnji da bude med sestra). Ove s srednjom + dve godine su pomocnice med sestre. Takodje med sestre mogu magistrirati u svom polju (nursing) i cak i doktorirati.
Tako kad je neko glavna sestra znaci da ima obrazovanja barem, ako ne i vise nego nas doktor.

Uslovi i u NS porodilistu su zaista losi. Porodila sam se pre 5 godina i sad cekam drugo dete. Sama pomisao da je stanje nepromenjeno me uzasava. Ipak pored svih dotrajalih soba, neurednih WC-a, nepromenjene posteljine najvise je bolelo sto se osoblje prosto gadi i vas i vasih beba. Cast malobrojnim izuzecima. Poradjate se prvi put, nista ne znate, a one vicu i ostavljaju vas same, odmahujuci rukom. Beba mi je bila tri dana u inkubatoru,na intenzivnoj nezi, a niko nema vremena da vam kaze kako je.Jedino mi preostaje sad za drugi porodjaj da molim Boga da sve dobro prodje i da se vratim kuci sto pre.

A ja sam imao situaciju da su moje prijatelje, bracni par iz Slovacke ovde u Americi na univerzitetskom gradu babice pozvale na baby shower i poklonile im brdo stvari za bebu koju su dobili nakon par dana...o porodjaju da i ne govorim, epiduralna, otac prisutan, ljubaznost cestitanje... Likove sto se pravdaju babama na njivama i kojima je sve u Srbiji najbolje treba uputiti na lecenje, a doktore i babice na sud za odstetu.

I ja sam se porodila u NS porodilistu pre dve godine. Porodjaj je bio carskim rezom (posto je sve organizovano preko veze i ugovoren termin nisam se puno plasila) i do smestanja na intenzivnu negu sve je bilo ok. Na intenzivnoj nezi su po tri zene u sobi, same... Secam se da sam nekoliko puta gubila svest od bolova... Sestra je dosla posle deset sati nase muke i agonije (na dozivanje nisu reagovale) i izjavila: "Vama nije davana terapija posle porodjaja?" Taj dan i te bolove niti mogu opisati niti mogu zaboraviti. Tu noc smo provele u manjim bolovima, ali bez pokrivaca (jer se peru) pored prozora koji ne moze da se zatvori.
Cula sam i komentar med.sestre na molbu jedne od porodilja da joj da malo vode: "Boze, pa ti nisi ponela svoju casu? Pa sta da ti radim, ne mogu da ti dam vode!!!!" Bela kuga? Ma sta mi kazete...

MIslim da je neukusno i neetički da objavljujete iskaze ljudi koji su osumnjičeni za najteže krađe, prodaju dece i stručne medicinske greške a koji zahvaljujući neažurnosti suda i podmitljivostima i podmetanjima nikada nisu osuđeni. Podsetio bih na članke iz Dnevnog Telegrafa iz 1997 i 1998, kao i na članke iz Novosti od pre 1-1,5 god. Vrhunac nemorala je što je dotična osoba rodonačelnik takvog ponašanja.

Da li će nam iko saopštiti ishod korupcionaške afere u porodilištu Narodni front? Sve se završilo na nekoliko novinskih članaka u tri dana? Šta se desilo sa optuženim lekarima, da li je iko osuđen? Da li je iko iz menadžmenta Narodnog fronta smenjen? Čitali smo odvratne izjave direktora klinike u kojima je uzimao u zaštitu lopove i kriminalce od lekara i pridruživao se pretnjama nesretnim roditeljima od kojih su tražene pare. Ministarstvo zdravlja se pravilo blesavo kao i za mnoga druga pitanja...nisu odavde...nije njihov domen odgovornosti? A šta mi da radimo, jel i dalje da planiramo prodaju automobila...krave...kako ko...da bi namirili njihove nezasite apetite? Dajte na to nas podsetite, većina nas misli da je "nebriga = nisi dao pare".

Hvala bogu da sam dozivela da se bar pocelo da govori a kamoli nesto uradi kada su zene porodilje u pitanju.Licno sam dozivela strasnu TRAGEDIJU na porodjaju u Gradskoj bolnici na Zvezdari pre mnogo godina.Na samom porodjaju mi je umrlo (lekara smatram odgovornim) dete tesko 4,5kg dugo 58cm. Jedva sam prezivela jel je dete islo na nogice a carski rez je uradio tek posle 15 casova moga mucenja.Tri litre krvi sam dobila, doslo je i do rupture materice, afibrinogenemije(nisu mogli krv da zaustave)i jos strasnih stvari sam dozivela.Morala sam malo duze da napisem da bih vam ljudi rekla da ni danas nije nista bolje, mom suprugu nisu dali da mi donese da jedem a krvna slika mi je bila na granici da umrem to se desilo 23.4.1975 godine, nisu mi dali ni svoj dzemper da obucem-jos imam posledica od te TRAUME i TRAGEDIJE 6 sati sam bila u klinickoj smrti to mui je kasnije objasnio genije ginekolog profesor doktor Aleksandar Petronijevic koji me je posle dve godine poradjao.eto zelim da uputim apel ginekolozima da u Srbiji vlada BELA KUGA i da se maksimalno posvete PORODILJAMA TRUDNICAMA i da se ugeledaju na pokojnog naseg najboljeg ginekologa-akusera Aleksandra Petronijevica iz GAK-a trebalo bi mu posthumno dodeliti orden Svetoga save Prvoga Reda-za sve sto je ucinio u sveri Porodjaja-znaju njegove mladje kolege na GAK-u sve o njegovom delu i da on bude uzor!

Nekako mogu da shvatim naplacivanje anestezije i naravno prodcinog apartmana ali ne mogu da shvatim placanje prisustvo oca na porodjaju. To mu dodje kao hajde bas sve da unovcimo. Ne vidim kakav rizik predstavlja otac da bi se to moralo unovciti. Na zapadu porodicni apartman dnevno kosta najvise do 50 evra a u tu cenu su uracunate sve usluge,dakle anestezija,potrosen materijal,lekovi i uopste ceo tretman. Prisustvo oca je nesto najnormalnije i nesto sto se ocekuje a ako ne oca onda bar jednog clana uze porodice,familije ili najabolji prijatelj. Ovo znam pouzdano jer govorim iz licnog iskustva. Ako ovako nastave da se ponasaju u Srbiji zene zaista vise nece radjati jer i zasto bi ako sve ovo moraju da plate a jos ih neko tokom porodjaja omalovazava. A svi mi znamo kako babice znaju da budu neumesne u svojim komentarima a da ne govorim o pojedinacnim slucajevima gde su porodilje cak i samarane. Da se najezis.

Ne znam odakle da pocnem. Najpre HVALA SAJTU B92 STO POMINJE OVU TEMU. Trebalo bi o njoj mnogo vise pisati i govoriti u medijima da bi bilo nekog efekta i da nam ministar zdravlja ne bi vise govorio kako prvi put cuje da je neko bio neljubazan prema porodilji. Ono sto sve nas zene koje su se poradjale cudi jeste cinjenica da se zene koje rade u porodilistima sa porodiljama, znaci medicinske sestre i doktorke (cast izuzecima kojih ima) ponasaju mnogo nepristojnije i sa mnogo manje postovanja prema porodiljama nego lekari muskarci. To je zaista pitanje licne kulture i civilizacijskog razvoja. A osim toga, verovatno se tako ponasaju zato sto je porodiljama najvaznije da sve bude u redu sa bebom i spremne su da podnesu sta god je potrebno ne bi li im beba samo zdrava izasla iz bolnice. Ne znam samo radi cega su te zene koje rade u porodilistima toliko nezadovoljne. Pa svi zdravstveni radnici imaju male plate, to svi znamo, ali bebe su nesto divno i ulivaju svima pozitivnu energiju i nije mi jasno kako to sa njima nije slucaj. Sto se tice Narodnog fronta, to je bolnica sa divnim osobljem i sa generalno divnim pristupom novorodjenim bebama, mamama i dojenju. Ali i tu ima negativnih primera i to, naravno, medju medicinskim sestrama koje se bave zenama. Sve pedijatrijske sestre i babice koje su zaduzene za bebe su za svaku pohvalu! Medju lekarima, naravno, ima svakakvih, ali ipak bih rekla da su pretezno kako treba i iznad svega su strucni. O nasim porodilistima se zaista svasta prica i trebalo bi neko time da se pozabavi, ali da ne ocekuje od zena da daju izjave pod punim imenom, prezimenom i brojem licne karte, jer se sve mi plasimo za svoj sledeci porodjaj ako imamo u planu jos da radjamo i znamo da nam ne ide u prilog da se zameramo lekarima ili osoblju.

...i kada ovo procitate, da li imate jos nekih pitanja? Uslovi u beogradskim porodilistima su strasni. Strucnost lekara je zaista na visokom nivou, ali njihov celokupan profesionalan odnos prema pacijentkinjama cesto je ispod svakih standarda. O sestrama i babicama necu ni da govorim; zena bude srecna kada se pojavi neka 'normalna' osoba iz navedenih domena, umesto da to bude uobicajena stvar. Samo iskustvo porodjaja zna da bude strasno. Pored bola i straha koji se ne mogu izbeci, a koji su sami po sebi na korak do granice izdrzljivosti, zena cesto mora da se bori protiv sujeta lekara, primitivnosti osoblja koje svojim suptilnim pristupom ('sta se deres', 'ne histerisi', 'nije ti nista', 'tresnucu ti samarcinu' itd)dodatno otezavaju situaciju, straha da li ce je neko pogledati kada treba...GAK u Visegradskoj ima samo jednog internistu; barem je samo jedan internista radio kada je moja trudnoca pocela da se komplikuje. Nakon silnih bolnih eksperimenata, za koje su neki od lekara tvrdili da su neophodni, porodila sam se carskim rezom, maltene u bezivotnom stanju, sa visokim stepenom rizika i za mene i za bebu. Komplikacije nisu ni nakon porodjaja nestale, i poseta interniste, koja je bila neophodna u mom slucaju (stanje preeklampsije) konacno se desila tek nakon urgencije porodicnih prijatelja lekara i kupovinom poklona od strane moje majke. I, kao zakljucak, ja sam bila napadnuta da sam sama izazvala komplikacije koje su se desile, iako bi svaki iole pismen lekar morao da zna da preeklampsija nastaje iz nepoznatih razloga; tacnije, uzroci mogu biti mnogobrojni, ali ni do danas nisu tacno definisani.
Higijena u porodilistima je takodje uzasna. Verujem da je tako u svim bolnicama. I to je ono sto ne mogu da razumem. U bolnicama su bolesni ljudi, koji cesto ne mogu da se krecu, a i kada mogu, i jos ako su neke nesrecne trudnice sa visoko-rizicnim trudnocama, samo im fali da se motaju po prljavim kupatilima, polu-razrusenim, u koje nocu ne moze da se udje od buba.
Nakon porodjaja, mnoge zene dobijaju infekcije od nepromenjenih posteljina, prljavih stolova, nehigijenskih uslova porodjaja i boravka u bolnici.
Prisustvo supruga na porodjaju i dalje je velika retkost u Srbiji - ne zato sto mnogi od oceva to ne bi zeleli da urade, vec zato sto za to ne postoje uslovi. Pa sta cemo sada, svi da idemo u gradsku bolnicu da bi i oni mogli da prisustvuju porodjaju, i da jurimo dva anesteziologa za epidural i da im pogadjamo smenu, da sakupimo novac koji je za vecinu stanovnistva u Srbiji velika, velika para da bi pristojno prosle jedno od najvaznijih i istovremeno najbolnijih iskustava u zivotu?
Sve ovo su razlozi zbog kojih ne volim da prodjem ni blizu ginekoloske klinike, a o drugom detetu ne razmisljam bas iz navedenih razloga. Iz straha da ce mi se i sledeci put ponoviti sve gore navedeno, ili desiti i nesto gore.
Na Zapadu, sve ovo je drugacije. Da, tacno je. Na Zapadu sve kosta, pa tako i boravak u ginekoloskoj klinici pre, za vreme i nakon porodjaja. Ali, ne mislite valjda da se tamo zene odricu odlaska u porodilste jer je to preskupo? Da, ima i toga, kada se odluce za porodjaj kod kuce, ali to se takodje odvija uz obavezno prisustvo lekara (iz bolnice), i to naravno kosta, i za to postoji procedura. Nemam nista protiv da i kod nas to bude 'normalna' pojava, da se placa boravak u bolnici, ali da imamo od cega da platimo.
Ovako, dok god se sva 'nemanja' budu nadovezivala jedno na drugo, i dok god bude razloga da nesto 'ne moze' umesto da ulozimo u ono sto je vazno, Srbija ce ostati zemlja istraumiranih i nepostovanih zena, zapustenih bolnica i skola, u kojoj je prisustvo dece manje iz godine u godinu.
Neko je jednom rekao: ako hocete da vidite na kom stepenu razvoja je neka zemlja, prvo idite u skole i bolnice. Pa. Mislim da to dovoljno govori za Srbiju.

Ko je imao priliku da prodje novosadskim porodilištem, da ne govorim o nama koje smo tamo na svet donele decu, potpuno je zgrožen uslovima. Tamo se praktikuje "bebi-frendli" program, koji su naše sestre shvatile kao razlog da ne moraju ama baš ništa da pomognu izmučenim novim mamama. Iz nekog neobjašnjivog razloga brane nošenje gaćica, a mora se imati higijenski uložak!?! Najveći horor je kupatilo. Moj drugar koji je advokat i posećivao je zatvore, kaže da su kupatila i wc-i u zatvorima vrhunac luksuza i čistoće u odnosu na ovo kupatilo koje postoji samo jedno na celom spratu. Za početak: prozor ne dihtuje, pa se zimi tuširaš na spoljnoj temperaturi! I to u Novom Sadu! Mogu zamisliti kakvi su uslovi u porodilištima u manjim mestima.
Nije ni čudo što porodilje većinu svog vremena u porodilištu provedu plačući.

Da, s'tim sto u Narodnog fronta nakon porodjaja treba dati anestezologu i ginekologu neki evro, a citava usluga nije ni moguca ukoliko nemas nekog lekara koga poznajes da sve to "organizuje", jer moze da se desi da platis uslugu, a da u smeni nema anesteziologa obucenog za epidural. A da ne pricam sto se do skora uopste i nije znalo koliko to sve kosta i koga treba pitati

Akuseri (a i drugi doktori) namerno lose rade jer im to omogucava da dobiju pare sa strane za bolju (normalnu) uslugu.
Taj komentar da su se zene poradjale i bez bolnica i pre zaboravlja cinjenicu da su deca ranije umirala cesce. Moja baba se zvala Kosana da kosi smrt jer je pre nje umrlo cetvoro dece od moje prababe. Ranije je od prosecnih 9oro dece ostajalo 5 zivih.

U leskovcu se podrazumeva da doktora i babice zasipas parama, poklonima, hranom da bi porodilju uopste pogledali, inace moze tamo da umre niko ne bi ni trepnuo.
Moj prijatelj (inace prima platu od 6000 dinara), kome se zena poradjala je, naravno prvo dao oko 50evra lekaru , nekoliko dana kasnije, kad je dosao da poseti zenu, medicinska sestra mu je dala papiric sa spiskom sta da kupi (koka-kola, cigare, porodicno pakovanje pice=1000din)...
gde ju etika?!?!?!?!
pa posle bela kuga...

Sve ima svoje dobre i lose strane. Kod nas su zene preteranim pregledima i ispitivanjima zastrasene da je trudnoca jedno delikatno i nesigurno stanje. Sa druge strane ima evropskih zemalja (konkretno Holandija) gde zene u toku cele trudnoce dobiju jedan pregled krvi i jedan ultrazvucni pregled. Pri tome postoje i redovne konsultacije , ali samo sa babicama. I onda pravac u kadu na porodjaj. Sad, tu u njenoj kuci, pri porodjaju u sopstvenoj kadi (ukoliko takva postoji u kuci) ili krevetu prisustvuje i muz, kao podrska. Moguce je prisustvo i ostale rodbine, (ukoliko u kupatilu ima mesta). Porodjaju od strucnog osoblja uglavnom prisustvuje samo babica. Najbitnije je da se nakon porodjaja kada istusira i nista se ne mora naknadno prati... Sve potpuno prirodno i opusteno. Od zdravstvenog osiguranja dobijete pribor za porodjaj : plasticne prekrivace za krevet i madrac da se ne uprljaju krvlju ili plodovom vodom. I bas ukoliko zelite mozete i da se poradjate u krugu bolnice, ali ne bas u bolnici nego u poliklinici gde opet nema doktora nego samo babice i sestre. Ali definitivno imate svoju sobu sa WC-om i tus kabinom. To je holandski stil.
Naravno niko na vas ne vice i nema hoo-ruk stila, svi se samo sterilno smeskaju. A u bolnicu na ginekolosko odeljenje budete poslati samo u slucaju komplikacija.

Dakle sve ima svoje dobre i lose strane. Ja ipak verujem da je uzrok nedovoljno natalitetu kod nas lose celokupno stanje u zemlji. Holandjake ili nemaju dece ili imaju 3-6 dece.

Код таквог стања у "државним" болницама, заиста чуди да у садашњој поплави разних приватних ординација/болница нико није дошао на идеју да отвори приватно породилиште- бар у Београду? То сигурно не би на великом плану допринело побољшању очајног стања, али би бар онима који себи могу дозволити, и који за "екстра" услуге већ плаћају у државним болницама где и поред плаћања особље и лекари не желе или не умеју да се уљудно понашају према породиљама, омогућило да без стреса и понижавања доживе порођај. Пре II Светског рата у Београду је било неколико таквих приватних санаторијума. Ја сам, например, рођен у санаторијуму др. Пантовића који се налазио у улици Проте Матеје (ту је после рата усељена студентска поликлиника)и мајка ми се целог живота сећала како је имала пројатан порођај и добру услугу.
Међутим, изгледа да се данашњим приватним гинеколозима тако нешто не исплати, иако би сигурно имали доста муштерија.

Pre skoro 16 godina sam se porodila u G.bolnici, preko veze,naravno i prosla sa takvim traumama, da sam drugo dete rodila tek prosle 16 godina,u Madridu. Preko najobicnijeg socijalnog osiguranja sam se porodila u njihovoj drzavnoj bolnici. Sam tok vodjenja trudnoce je bio na zavidnom nivou, u najblizem domu zdravlja a porodjaj je bio predivno iskustvo. Imala sam m.sestru koja je skakala na svaku bolnu grimasu na mom licu, i nije me napustala ni trenutak. Posle svega dva sata, relativno podnosljivih bolova, zakljucili su da ne bi trebalo vise da se mucim, i odveli me u porodjajnu salu. Izgledala je kao svemirski brod, sve je bilo kompjuterizovano a oko mene je bilo tri lekara i 3 m. sestre, non-stop. Epidural se podrazumevao, kao i prisitvo supruga. Nista me nije bolelo, sve je proteklo divno,uzivala sam u svakom trenutku. Posle 48 sati sam na svojim nogama napustila bolnicu,sto je uobicajeno u normalnim slucajevima a sesti dan od porodjaja sam bila u takvoj formi,da sam se setala sa bebicom po kraju i zavrsavala sve poslove.Napominjem da sam prvo dete rodila sa 24, i jedva ostala ziva a drugo nakon 16 godina. Nikada nisam saznala imena doktora i m.sestara. niti je bilo potrebe...Oko mene su bile sve same emigrantkinje, i sve su kao i ja , dobile kraljevski tretman. Inace, kasnije sam saznala da je plata lekara u toj ustanovi oko 1000 eura, sto je jako malo za sredinu u kojoj zivim. To je moje iskustvo i nadam se da ce jednog dana i nase zene moci da uzivaju u "standardnom tretmanu" prilikom porodjaja. PS. sa svojim sinom mogu da krenem gde god pozelim, jer su sva mesta prilagodjena decijim kao i invalidskim kolicima, i to predlazem kao sledecu vaznu temu za nasu javnost. NAse zene ne smeju da se pomire sa trenutnom situacijom, koja ne sadrzi elementarno ljudsko dostojanstvo!

Kao otac mogu da kazem samo ono sto sam cuo od moje supruge kada se poradjala.
Sam porodjaj je bio u redu (carski rez, GAK u Visegradskoj). Ali, kada dodjete u ruke "malih bogova" tj. medicinskih sestara, drzte gace. Pored reci "sta kukas kravo debela, ne mislis valjda da cu ja da te cimam, treba i ja da imam decu", do ne davanja lekova protiv bolova i ne menjanja osnovnih stvari, u paketu dolazi i izlazak iz bolnice sa obavezno nekom infekcijom.

Zbog neljudskog i nemoralnog ponasanja sestara posle porodjaja, ja nisam uspela da pokrenem laktaciju, niko nije hteo ni da udje u sobu da vam pokaze, strasno, tako da sam vrlo brzo ostala bez mleka i dete morala da dohranjujem vestackim. Da ne govorimo o tome, da smo dete i ja posle 4 dana poslati u deciju bolnicu,jer niko nije primetio zuticu. Sto se tice novosadskog porodilista, jednom recju, uzas i hvala Bogu da ce se ovih dana otvoriti novi deo i nadam se poceti i sredjivati postojeci.

Kako je poradjati se u bolnici Narodni front, znam od bliskih prijateljica, i njihova iskustva se drasticno razlikuju:
-Ljubica je imala savrsenu trudnocu u 27-oj godini zivota, bebino srce je kucalo na prijemu, ipak njen sin je "rodjen mrtav" - 1998, sada srecom ima dvoje dece;
- Dara je imala skroz normalnu trudnocu, platila je apratman i platila doktoru koji je vodio trudnocu da joj indukcijom izazove porodjaj, muz je bio s njom, sve je bilo super, ali joj je retko ko pomagao oko bebe, ukupni troskovi (zvanicni i nezvanicni)1100 EUR,2003;
- Zoza je jedva ostala u drugom stanju u 39-oj , a zelela je to drugo dete jako, prvo dete je rodila na carski rez, placali su lekaru koji je vodio trudnocu, njega na porodjaju nije bilo (2 nedelje pre termina), nju su terali da se prodi prirodnim putem, na kraju hitni carski, beba bila bez kiosenika i par dana kasnije umrla, 2005;
- s danijelinom ines je sve bilo super, osim sto se umalo nije rodila na stepenistu, a danijelin muz je platio 100 eur samo da bi ona mogla da nosi svoju privatnu spavacicu.
I sa GAKa znam horor price i dobre price, i pojedinacno i u slucaju oba porodjaja, ali primer iz provincije:
U Gornjem Milanovcu porodilji ne daju da ima mobilni,a oca obavestava lekar koji tom prilikom diktira sta da se donese. Ne daj boze da se nesto iskomplikuje. Porodiliste je renovirano, ali zene leze ispred sirom otvorenih vrata. Ko god moze, ide u Cacak cije je porodiliste renovirano, ali je posteljina i ostalo jezivo, a ne daju privatne stvari. Ne traze mito i OK su ako se jedini poradjate, ali pitanje je ako bude vise porodjaja u isto vreme. A babica ce vam prvog jutra na radoznao pogled upucen bebi u njenom narucju reci: "ovo nije Vasa beba, ova beba je lepa".
A jos nismo ni dotakli pitanje patronaznih sestri i kako to izgleda prvih nekoliko meseci bebinog zivota. Sinu prijatelja je fontanela skoro zarasla sa 10 nedelja, sto je slucajno otkriveno pregledom kukova u Tirsovoj gde su upuceni od strane privatnog pedijatra iz Milanovca. Zena nije ni znala sta je fontanela, a pala je u depresiju od nepravilne ishrane indukovane bapskim pricama "od cega nadolazi mleko".

Dva puta sam se poradjala u najvecoj bolnici u Skoplju. Iako je Makedonsko Ministarstvo Zdravlja potrosilo 20 M od kredita Svetske Banke i svi su jako zadovoljni rezultatima (smtrnost novorodjencadi opala nekoliko promila) uslovi su mnogo gori od srpskih, kako vidim. Naravno da se kupatilo raspada, da su bubasvabe domace zivotinje i da su sestre, kad ih vidis, neljubazne. Ne postoji epiduralna anestezija, carski rez se radi u krajnjoj nuzdi. Pre nego sto su se konacno smilovali i napravili mi carski rez, provela sam vise od 20 sati u porodjajnoj sali. Prisustvo clanova porodice nije dozvoljeno, u zavisnosti od trenutne dobre volje, odobrava se kratak telefonski razgovor posle porodjaja. Da bi porodjaj brze protekao, zbog guzve, rutinski se daju provokacije, sto je uzasno bolno. Porodilje ostaju u bolnici 48 h i ni sekund duze. Mogu jos mnogo toga da kazem ali poenta je kod nas posle 15 god od demokratskih promena, situacija mnogo gora negu u Srbiji. Vi ste u megjuvremenu preziveli ratove, sankcije, bombardovanje... Mislim da se super snalazite i od srca vam zelim sve najbolje.

Imala sam jako lose iskustvo sa doktorom N. Cuturom u zimu 2005 godine. Lecila sam se od steriliteta i on je meni i jos dvema zenama radio HSG snimke. Pregled je toliko bolan (mnooogo jaci od porodjanih bolova) i na moj samo jedan uzvih on je odreagovao: "Sta je nisam vas ja ovde doveo!!". To je nas nacelnik porodilista. U toku (uspesnog) lecenja od steriliteta srela sam se sa najmanje 10 raznih ginekologa u Srbiji i inostranstvu i on je najgori od svih. Nimalo ljudskosti u njegovom ophodjenju sa pacijentima.

A ja mislila da je ovako samo kod nas u Zrenjaninu. Pa ovo je strasno, znaci cela Srbija je puna zena sa negativnim iskustvima iz porodilista. Odlazak na porodjaj se od najlepseg dogadjaja pretvorio u strah i neizvesnost. Trebalo bi da se zamisle i Ministarstvo zdravlja i Organizacije koje se bave polozajem i pravima zena. Apel za sve, vratite osmeh buducim mamama. Malena

Posle dva porođaja u dva najbolja porodilišta u zemlji, donela sam odluku da se sledeći put porodim kod kuće, samo sa babicom. U celoj priči oko oba porođaja, najveće traume je izazvao odnos medicinskog osoblja prema porodiljama koji se ne bi mogao opisati kao nekorektan već kao skandalozan.

Bela kuga kod nas ima vise uzroka: siromastvo i nedostatak bilo kakve pristojne socijalne pomoci, da ne govorim o problemima sa lecenjem dece, bracnim (ne daj boze, tu nemate NIKAKVU pomoc!) problemima, kao i osnovnom opstanku...
A tu su i nasa porodilista. Moje licno iskustvo u Novosadskom porodilistu ukljucuje i jednu 24-casovnu restikciju vode u citavoj zgradi porodilista (pre manje od 5 godina), 10 porodilja sa 10 beba po sobi, 1 kupatilo za ceo sprat sa 3 kabine od kojih 2 ne rade i 3 otvorene tus kabine od kojih, takodje, dve nisu radile, zatim sestre kojih nema ni blizu dovoljno, carsavi koji se ne menjaju pa ako ne ponesete sopstvene jednokratne prekrivace, plivacete u sopstvenoj krvi ceo boravak u bolnici, pregledi koji se praktikuju po stilu "porodilje, dizite noge" dok doktorica prolazi i redom zagleda jednu po jednu kao da smo u konc. logoru, i svakako izuzetno traumaticno iksustvo sa sestrom (ne znam da li ju je dr. Megele mozda obucavao), koja je brijala porodilje kao na traci redom ISTIM ziletom (ne brijacem!) i kada sam joj ponudila sopstveni brijac, nasmejala se gromko, proglasila me razmazenom, bacila moj brijac u djubre i odradila brijanje sa istim tupim ziletom kao i prethodne prodilje, ali kao kaznu za razmazenost valjda, pri tom me raskrvarila na nekoliko mesta... To su nasa iskustva sa lica mesta. To su ljudi koji nas lece i koji rade na raspirivanju bele kuge, to su ljudi koji ce oterati iz zemlje sve koji imaju sanse da odu...

Mnogo Vam hvala sto pominjete ovakvu temu na vasem sajtu. Moj porodjaj je za mene bio jedno od najuzasnijih trenutaka pre svega zahvaljajuci uslovima u kojima sam se porodila, lezala sam u sobi sa 12 zena i njihovih beba, sestre su bile neljubazne i nafrakane, a pedijatar - zena, se ponasala kao cuvar u konc logoru i vristala je na porodilje. Bube su isle po prostoriji sa sudovima, a hrana je smrdela na pomije, cetiri dana nisam ni jela ni pila, ni spavala...posle mi rekli da mi beba ne napreduje, stvarno cudno...Apelujemo da se ovo, ali bar ovo pitanje, ako nijedno drugo ne moze, resi u Srbiji

Moja iskustva se uglavnom poklapaju sa vec navedenim samo sto bih ovom prilikom napravila i jedno uporedjenje, obzirom da sam se sticajem okolnosti porodila u dva razlicita grada u Srbiji. Moj prvi porodjaj u Nisu izjednacava se sa nocnom morom. Bilo je to 1994-e godine. Jedno kupatilo na 30 porodilja, hladna voda za tusiranje, iscepane, izbledele spavacice i zabrana nosenja donjeg vesa uz maksimalnu neljubaznost osoblja. Jedan od najruznijih i najtezih dogadjaja u mom zivotu. Mislim da se u medjuvremenu nije mnogo toga promenilo osim baby friendly programa koje mnoge majke dozivljavaju kao teret obzirom da im je prepustena celokupna briga oko beba. Drugi porodjaj odigrao se u Negotinu, u vreme bombardovanja. Sve ono sto se pokazalo negativnim u mom rodnom gradu ovde je dobilo potpuno suprotnu konotaciju. Iako sam vec bila iskusna porodilja nikome nije bilo tesko da me obilazi, posavetuje, uputi lepu rec, pomogne pri tusiranju a o osmehu pri donosenju beba necu ni da govorim. To je bilo zaista jedno divno iskustvo a ujedno i dokazalo da velike bolnice i gradovi nuzno ne pruzaju bolji tretman. Iskustva mojih prijateljica iz inostranstva su iskljucivo pozitivna. Dovoljan razlog da citanjem ovih komentara neko od nadleznih stavi prst na celo!

Kao student u internatu koji postoji u okviru prakticne nastave iz ginekologije i akuserstva imao sam prilike da se upoznam sa nacelnikom porodilista, koji je ujedno bio jedan od lekara koji su bili zaduzeni za studente. Tom prilikom je nacelnik otvoreno pricao o nacinu na koji se od pacijenata uzima novac za porodjaj a imali smo prilike i da, radi upoznavanja sa tehnikom, gledamo kako on izvodi normalan porodjaj vakum ekstraktorom koji se koristi iskljucivo u komplikovanim, i za to posebno indikovanim situacijama.

Evo jednog negativnog komentara sa "zapada". U Grckoj postoji savrsen tretman trudnice odnosno porodilje ali samo u privatnim klinikama u kojima za ceo proces treba platiti 3 hiljade evra. U tom slucaju cete imati uslugu skoro pa kao u hotelu - apartman, muza i koga sve zelite pored sebe, nasmejane doktore i sestre uvek spremne da vam pomognu. U obicnim porodilistima, u kojima se ne placa nista, uslovi su isti kao kod nas, s tim sto je bebi frendli program obavezan a posete su slobodne u svako doba dana i noci, tj neguje vas majka ili svekrva ili sestra, muz, itd. a medicinsko osoblje vidjate samo u prolazu u hodniku.Ostajete u bolnici posle porodjaja samo par dana dok se ne utvrdi da se postporodjajni tok ne komplikuje i to je to. Naravno, doktor i ostalo osoblje ocekuje poklon u novcu, pa ako planirate jos neki porodjaj u istoj bolnici bolje bi vam bilo da ostavite dobar utisak. Patronazna sestra vas ne posecuje kod kuce, osim ako ne platite privatnu uslugu sestre iz oglasa.
Ja sam se porodila u Beogradu u Visegradskoj jer nisam zelela bebi frendli program i jer sam zelela da po dolasku iz bolnice imam pomoc moje mame koliko ja to zelim a ne koliko joj da vizu grcka ambasada. Uslovi u bolnici su isti kao predhodno navedeni u Grckoj, s tom razlikom sto u Beogradu stede na rukavicama,vazelinu,brijacima,uopste na potrosnom materijalu i stekla sam utisak da rukavice ne menjaju da bi one koje su zaduzili odneli svojoj kuci. Brijanje svih zena ISTIM ZILETOM je stvarno neoprostivo u doba side i ostalih bolesti ! Takodje je neprijatno da posle 15 sati lezanja u boksu prolazi ko kako stigne i dilitira te tako sto ruku nasapunja umesto da je namaze vazelinom. I onda te tako nasapunjanu ostavi i ode. Srecom naisla je devojka koja je bila na praksi i isprala me mlakom vodom na moju molbu. Babica i doktorka su bile sasvim ok, mada ono usivanje pod lokalnom anestezijom stvarno jako boli - porodjaj u odnosu na ono posle je stvarno decja igra. Osecala sam se kao da mi vade citavu utrobu. Naravno, posle toga dolazi prelazak u sobu sa jos pet zena - sto preporucujem od sveg srca, nikako apartman. Drustvo "sapatnica" ce vam itekako prijati, a saveti iskusnijih koristiti. Tacno je da vam posteljinu ne menjaju, zato preporucujem podmetace za jednokratnu upotrebu (sastav je slican pampers peleni a velicina otprilike 40x60cm).
Medicinske sestre su stvarno jako neljubazne prema porodiljama zato sam se trudila da ih sto manje zivkam, zapitkujem, protivim se.
Sve u svemu, nije strasno. Sledeci put planiram da se porodim u istoj bolnici, samo sto cu probati da se unapred dogovorim oko totalne anestezije pri usivanju jer ono bockanje, rastezanje, zavlacenje ruku itd nisam sigurna da cu moci opet da izdrzim. I brijacu se kod kuce svaki dan od ulaska u 9. mesec da me ne bi brijali tamo prljavim ziletom.
Jos nesto - pridruzujem se komentarima u kojima citaoci zahtevaju nastavak price o korupciji i ostalim kriminalistickim radnjama o kojima ste ranije pisali.
Pozdrav,

Da li postoji neko ko zaista zna sta se dogodilo u porodilistu Dragisa Misovic u decembru 1994. kada su se i majke i bebe posmrzavale (nije bilo ni grejanja ni tople vode,a doktori su nosili po 2dukserice na sebi)?Harala je SALMONELA medju bebama,a majke su po izlasku iz porodilista mogle da citaju o tome u novinama i da se mole Bogu da su bebe dobro prosle.Moja beba je nazalost pokupila salmonelu,o cemu nisam bila obavestena na otpustu.Ne zelim dalje o tome da pisem jer se sve dobro zavrsilo,ali bih volela da znamo svi ko je bio odgovoran za taj haos .A pogotovo ona jadna majka cije je dete umrlo.

Porodila sam se dva puta, jednom u Bgd u Narodnog Fronta, drugi put u Nemackoj u Heidelbergu. Posle svega mogu reci da mi vise nikad ne bi palo na pamet da se poradjam u Srbiji. Pre pet godina, kad sam se prvi put poradjala, trajalo je vise od dvanaest sati; sestrice su bilo izuzetno neljubazne, vikale su na mene, a lekara nisam videla dok beba nije vec skoro izasla. Ja sam astmaticar, pa mi je zbog jakih bolova i napona koji su trajali preko pet sati pozlilo i od sestre sam trazila da mi iz torbe izvadi moju pumpicu. Ona odgovorila da prestanem da se foliram i da time necu iznuditi carski rez! Kad su posle vise od 12 sati poradjanja lekari konacno dali nalog sestrama da urade CTG i uvideli da bebino srce popusta, dva lekara su na silu, uz pritisak laktovima isterali bebu napolje. Naravno, doslo je do teske rupture grlica materice, a beba je poplavela i naredni dan bila na kiseoniku. Vise od 12 sati nakon porodjaja niko nije dosao da me obavesti sta je sa mojom bebom, kako je i gde je. Na moje visecasovno insistiranje konacno je jedna doktorka, pedijatar, dosla na brzinu da mi kaze da cu dete dobiti tek sutradan, i ni reci o tome kako je beba.
Drugi porodjaj ovde u Nemackoj je bio jedno divno iskustvo. Zbog svih trauma koje sam imala iz Srbije, plasila sam se normalnog porodjaja, na sta mi je moj ginekolog savetovao da se uradi carski rez. Naravno, sve je bilo besplatno. Anksioznost majke je ovde dovoljno jaka indikacija za bezbolan porodjaj i zdravstveno osiguranje te troskove potpuno pokriva. Prisustvo oca je pozeljno, cak se i preporucuje da imate podrsku svoji bliznjih. Moj muz je sa mnom bio u operacionoj sali i kasnije u sobi odmah nakon porodjaja. Svi su bili jako ljubazni, a moj ginekolog koji je i vodio trudnocu me je porodio i naredna tri dana me redovno obilazio. Beba je sve vreme bila uz mene, ali su sestrice uvek bile tu da pomognu oko svega, redovno obilaze i pitaju da li treba pomoc. Dobila sam i pumpu za mleko da podstaknem laktaciju, sestre su mi oko toga i pomagale (posle carskog reza laktacija se malo teze uspostavlja). Podjednako lepa iskustva imam i iz vremena trudnoce. Moram jos jednom da naglasim - za sve to nisam platila ni jedan jedini euro! Zakljucak glasi: jos je Srbija daleko od Evrope. Cini se da ti lekari i sestrice nikad nece nauciti da se mnogo toga ne moze kupiti novcem. Ljubaznost i podrska koji su svakoj trudnici i porodilji toliko potrebni, to ne kosta nista niti se moze kupiti!

Sticajem okolnosti upucena sam u detalje prodaje deteta koju su u Narodnom frontu ugovorili dr Nedjo Cutura tada samo ginekolog akuser, danas sef porodilista i dr Marinkovic, tada pedijatar neonatolog. Pare za koje su ugovorili prodaju deteta bile su smesne-jedva nekoliko stotina maraka, ali bile su to teske 1998. i 97., a jos smesnije je da su trazili i svinju pride.Direktor Narodnog fronta tada je bio mladjani dr Nikola Antic, koji je direktor postao samo zato sto je drug iz detinjstva Marije Milosevic, a danas ima savrseno opremljenu privatnu kliniku na Dedinju. Inspektori su posto su utvrdili da je doslo do prodaje deteta sa lisicama sa klinike izveli Cuturu i Marinkovica,a mladjani Antic je cupao kosu: skandal nije mogao da se sakrije, a u Front se tada slivalo mnogo para i opreme, a Mira Markovic je redovno pred svake izbore otvarala po neko odeljenje. I danas: vuk pojeo magarca- jedan od ucesnika sef porodilista ! Danas je samo usavrsio tehniku uzimanja para. Vise ne trazi prase.Niko nije odgovarao za bilo sta ni tada, ni danas; samo u 2005.tri smrti iznete u medijima( koliko ih je zataskano) i afere sa trazenjem para za obavljanje epideuralne anetezije, za koje niko nije odgovarao.
Inace,ako niste platili ili nemate rodjacku vezu, o osnovnoj paznji i ljubaznosti mozete samo da sanjate.One bubasvabe kada se upali svetlo u WC, isti brijac kojim vas briju, podrska tipa- sta se prenemazes,potpuno krvava posteljina koju ne mogu da promene, jer " ne radi veseraj", ali im je zao sto ste tako mnogo iskrvarili!!! Istina, mnogo toga je strasno, ali zene bodre jedne druge i sve samo zele da sto pre odvedu svoje dete kuci.Bilo mi je strasno da se svega ovoga prisetim, ali to radim u nadi da ce ovo dopreti do nekog ko ce stvarno promeniti izgled i jos vaznije ponasanje zdravstvenog osoblja u porodilistima. Tuga je sta nase zene prolaze, ali tesko mi je da se prisetim da li sam na bilo kojem drugom mestu osim u porodilistu bila tako ponizena, bedna i ranjiva kao u porodilistu.Da li ce ovakvi vapaji zena, kakve sam ovde procitala ikada stici do svesti i savesti ministra zdravlja Tomice Milosavljevica, predsednika Srbije, Tadica, predsednika Narodne kancelarije Djilasa, kojem se zena dva puta poradjala u Frontu...Svi imaju decu. Sta pricaju njihove zene ?

Stvarno sam uzasnut podatcima o slaboj osposobljenosti anestesiologa u Srbiji. Epiduralna anestezija je bazisna procedura u anesteciji i to izvode pocetnici na specilazaciji u normalnom svetu. To je sigurno pokazatelj nivou i kvalitetu medicinske usluge u zemlji sto naravno ugledni, i pre svega prekobrojni, profesori medicinskog fakulteta u Beogradu nece da priznaju. Umesto sto se tuku za titule i otimaju novac na racun bezvrednih titula bolje bi bilo da uce malo svoje djake, sto je naravno tesko jer je i profesorsko znanje minorno.

Pridruzijem se kritikama u vezi bolnica i tretmana prema porodiljama u srbiji. To je surova istina, i svima poznata, ali mi nije jasno kako se JOS UVEK ne poduzima nista. Po Beogradu se grade shoping centri, popravlaju se putevi, .... a ono sto je najosnovnije za gradjanstvo ove zemlje - nista.
Ja sam rodila dvoje dece u jednoj azijskoj zemlji. Lepse iskustvo nisam mogla pozeleti ! Kao prvo, tokom same trudnoce vodio je jedan ginekolog koji je uvek bio uljudan i veoma strpljiv na sva pitanja koja su me tada mucila kao mladu buducu majku. Sestre u bolnici su svi uvek uredne, strogo postoju kod oblacenja sto znaci uredne kose sa pundjom i kapicom na glavi, kratki nokti bez laka, i uvek nasmejane ! A ne kao ove nase sestre u srpskim bolnicama sa kilo zlata oko vrata i rukama, dugacke nokte kao u pornicima sa jarkim bojama i raspustenom prljavom kosom !!! Uzas. Elem, sama bolnica u kojoj sam se porodila inace izgleda kao hotel hyatt, cist i gde god krenete nasmejani ljudi. Treba napomenuti da su tamo njihove plate sestara oko 100 USD i ali to nije razlog da ne budu uljudne.
Za vreme trudova pred porodjaj, tu su bile tri sestre uvek uz mene i svojim smirenoscu ulivale mir i spokoj. Tamo nisam cula ni jedan povisen glas. Porodjaj je prosao kao pesma. Posle sam bila u sobi sa jos tri zene, svaki cas nam dolazila sestra da pita ako nesto treba, novi peskiri svako jutro i predvece. Vrhunac je bio kada mi sat vremena pred svaki obrok pitaju za izbor jelovnika za dorucak, rucak i veceru, naravno izbor je velik, kao u restoranu. Naravno prvog dana sve porodilje dobijaju od strane bolnice pakete i cvece kao znak cestitke, roze pakete ako dobiju cerku, plavu ako je sin. Ma, perverzija. Sto se tice placanja, ja sam uzela "najjeftiniji" paket sto znaci sobu sa jos par zena. Ali verujte mi to je bio hyatt.. svega 500 USD, naravno trosak je snosila firma mog muza gde je radio (da jos napomenem da je drzavljanin SCG to jest stranac za njih). Da, i suprug je prisustvovavo porodjaju.
Sve u svemu, bolnicu i doktora sam preporucila drugarici koja je tek stigla iz Beograda tada i bila je tada u drugom stanju - sa prvim detetom. Posle par godina je ponovo sretnem, ona je tamo rodila TROJE dece, i razmislja o cetvrtom ! To vam govori, da su dobra iskustva uvek preporuka jednoj zeni da PONOVO radja. A to je poenta, pogotovo u jednoj maloj zemljici kao sto je Srbija.
Htela sam preneti moje iskustvo iz jedne AZIJSKE zemlje, gde su oni daleeeekooo otisli ispred srbije. Nije ni cudo sto ima toliko ljudstva u azijskim zemljama.

Sa ovim komentariam ste me vratili 13 godina unazad kada sam se poradjala u Somboru. Sin je, hvala Bogu, dobro, ali ja sam se napatila. Sto od samog porodjaja normalno, sto od neljudskog ponasanja osoblja bolnice. Jedna od babica mi je bukvalno kleknula na stomak jer sam bila ostavljena u bolovima nekih 20 sati, "pa da sa mnom vise zavrse". Voda za tusiranje je bila kao led, a januar je. Usivanje posle porodjaja nazivo, jer sam pukla samo spolja. Iz bolnice sam otpustena posle tri dana pod visokom temperaturom, a receno mi je da je temperatura posledica mojih bolnih i nateklih grudi. Medjutim posle jos dva dana lezanja kuci, nisam bila u mogucnosti da ustanem, tata me je povezao nazad u bolnicu gde je doktor ustanovio pocetak sepse i onom svojom mesarskom rukom me udario po butini i rekao da sam luda sto sam izasla iz bolnice pod temperaturom jer sam mogla da umrem. Tri meseca posle toga sam bila pod terapijom i prikovana za krevet. Tada sam molila Boga da mi pomogne da ponovo stanem na noge i da se brinem o svome sinu. Zarekla sam se da se necu vise nikada poradjati. Drago mi je sto sam to prekrsila jer sada imam i jednu predivnu kcerkicu, koja je rodjena devet godina posle brata i to u Australiji gde je porodjaj sasvim drugacije iskustvo. Da napomenem samo da sam se u Australiji poradjala u drzavnoj bolnici, bez ikavih dodatnih troskova po mene, ali ovaj porodjaj i onaj u Srbiji nemoze da se uporedi. I ovde sam se poradjala "prirodno" bez ikakvih anestetika, ali je anesteziolog bio celo vreme u blizini, ako se slucajno odlucim za epidural. Suprug je celo vreme bio sa mnom sto mi je mnogo pomoglo, u smislu da nisam sama u patnji, da je tu pored mene neko kome je stalo i ko place zajedno sa mnom. Babica me nije napustala ni za momenat, a imala sam jos jednu pomocnu babicu koja udje s vremena na vreme. Celo vreme su me bodrile i bile moji vodici kroz ceo porodjaj. Oba porodjaja su mi pracena skoro nepodnosljivim bolom koji razara, ali kada se setim prvog porodjaja sva se stresem i necu da mislim o njemu, dok mi je drugi porodjaj i pored bola, lepo iskustvo.
Svim bududcim mamama zelim da se rado secaju svog porodjaja i puno lepe zdrave decice!!!

imam troje dece, prvo sam rodila kod nas, u Yugi, a drugo dvoje u kanadi
Razlika je OGROMNA!!
Prvo dete, strah od nepoznatog, bolovi, a babice i sestre;ODVRATNE!
Grube, lezala sam satima sama, u daljini cujem njihov smeh, case i soljice (kafenisu, noc je bila)
Posle poroda 2 i po sata sam lezala u HODNIKU na pomocnom krevetu, bez da iko dodje da me obidje a kamoli da sam dobila dete
Ovde u Kanadi, ma, ne moze da se usporedi; muzika, obilaze te ,non stop je neko uz tebe, muz je bio sa mnom, tretiraju zene kao narodne heroje
Odusevljena sam
Mogla sam da biram muziku, tusiranje, kadu, lekara, ma, u srbiji je 10 vek
Da ne govorim da je muz presekao pupcanu vrpcu i da su mi moju bebu ODMAH stavili na grudi, neopisiv osecaj!
Celo vreme smo ja i beba proveli zajedno u bolnici (oko 24 casa)
Samo zalim jadne zene u Srbiji

Uh,uh, novosadsko porodilište Betanija! To je ustanova gde žena pri ulasku na vratima ostavlja svoje dostojanstvo! Sreća što novorođenčad nema na početku života dobro razvijen vid pa ne vide da su im prvi ovozemaljski prizori jad i beda. Dok su mi kupali bebu provlačeći je dvaput pod mlazom na česmi molila sam Boga da ima tople vode. A na žalost bila sam primorana da slušam dve sestrice kako dok bebama u sobi daju terapiju ogovaraju porodilje iz prethodne sobe bez imalo blama zbog toga što ih sluša 6 porodilja u sobi. A da ne pričam o tome kako mi je poslednji ultrazvuk pred porođaj doktor radio jednom rukom dok je drugom tresao pepeo sa cigarete u prepunu pepeljaru. Sad se pitam da li je moj porođaj morao da prođe tako kako je prošao ili je moglo da bude sve malo lakše, bez ogromne epiziotomije, skakanja po stomaku, repture materice i revizije. i posle sveg tog mučenja sestra mi je samo jednom pridržala bebu i to dok ju je stavljala u krevetac pošto ju je obukla kada su mene smeštali u sobu, a posle toga stisni zube i ustaj sama - pa neće mi valjda ona povijati i dodavati dete. Užas, bruka i sramota!

Ja imam dva iskustva - prvo pre jedanaest godina u bolnici Narodni front, o cemu ne volim ni da razmisljam, a drugo od pre osam meseci u KBC na Zvezdari, koje je bilo iznenadjujuce pozitivno. Sad, moguce je da sam se tako prijatno iznenadila zato sto sam bila spremna na najgore... Svakako nije bilo aromaterapije i masaze ledja, ali je osoblje bilo prilicno zainetresovano i umereno ljubazno. Porodila sam se prirodno, i uz svu pomoc lekara i babice da bi izbegli nepotebnu epiziotomiju, i bez obzira na to sto sam bila od one "drecece" vrste.
Beby-friendly je po izboru majke i u tom slucaju su sobe sa dva kreveta; posteljina se menja po potrebi, spavacice i bez potrebe, a sestre, iako nisu sve vreme obigravale oko nasih beba, ni u jednom trenutku nisu odbile da nam pomognu. Stavise, bilo ih je i vrlo ljubaznih...
Posle svega ovoga, mislim da je stanje u nasim porodilistima cisto proizvod nedostatka dobre volje zaposlenih, a i slika i prilika medjuljudskih odnosa u nasem drustvu uopste. Tuzno...

Prvo dete sam rodila u Narodnoga Fronta 1997, a drugo 2002 u Canadi. Mogu da kazem da u Srbiji nikad vise ne bih to uradila, a u Canadi bih mogla da se porodim jos 10 puta. Razlika je ne samo ogromna nego neuporediva, pocev od samog vodjenja trudnoce pa do porodjaja i izlaska iz bolnice. Navesti cu samo jedan primer: obadva porodjaja su bila prirodnim putem bez anestezije u srbiji jer me nisu ni pitali, a u Canadi jer nisam htela jer sam imala ogromnu podrsku med.sestara i ginekologa koji je vodi trudnocu i dosao u bolnicu da me porodi.Na prvom porodjaju su me tako isekli i skrpili da mi ginekolog u Canadi nije verovao da je prvi porodjaj protekao bez velikih problema. Svaki pregled bi mi gorovio « Pa ja ovo ne mogu da verujem, zasto su ovoliko sekli, pa onda sili.» Tako da uopste gledano, pocev od vodjenja trudnoce pa do samoga cina rodjenja deteta ni je nimalo cude da se zene sve manje i manje odlucuju na trudnocu u Srbiji.

Iako su betaniju sredili izgleda su zaboravili da odrze kurs lepog ponasanja za osoblje ili bar da casno obavljaju svoj posao ako su vec odabrali da rade u zdravstvu, posebno sa porodiljama i decom. Ja sam se porodila pre godinu i po dana u betaniji i veoma me plasi ta cinjenica da opet treba da padnem u ruke istim ljudima koji su me poradjali. Na zalost poradjala sam se u nedelju i svi koji su radili bas i nisu bili srecni sto se tamo nalaze pa su nas porodilje ostavili da se mucimo same sve dok neka ne bi pocela da vristi ili od bolova posto je poceo porodjaj ili sto se ispovracala... Kada su neke zene trazile epituralnu koju su i imale zakazanu rekli su im da je nedelja i da je anesteziolog kod kuce! Pa zaposlite vise njih ako nema dovoljno osoblja. Svaki dolazak iskljucovo na nas poziv je bio sa prevrtanjem ociju i kao sta je sada bilo. Posle moje 23 casovne agonije od kada mi je pukao vodenjak napokon sam se porodila i odneli su me u sobu. Kada sam pozvala sestru da mi pomogne da ustanem da bih otisla do wc-a odgovorila mi je da ona nije tu da bi to radila. Kada sam je opet pozvala da mi pokaze kako da podojim dete i to joj je predstavljao problem i u cudjenju me je gladala kako to ne znam. Da se ne bih dalje podsecala mojih ''lepih'' iskustava zelela bih samo da jos napisem da je odnos pacijenta i osoblja uzasan i nedopustiv! Misle, ustvari i znaju da imaju svu moc nad nama i da im niko ne moze nista. Uzimaju pare da bih opste pogledale na tebe a ako iko i resi da ih tuzi nista nece postici time vec ce samo izgubiti pare za advokate i sudske troskove.TUZNO!

kao otac decaka 3god i devojcice 4meseca, mogu slobodno da kazem sledece dete cu usvojioti jer ne zelim da mi se zena vrati u ustanovu kao sto je betanija. Svaka cast izuzecima koji se trude da buducim majkama bude lepo, jer tako stvarno i treba da se osecaju.