Problem položaja žena

Ah, bice tu veselo. Jeste da smo imali mi drugove i drugarice sa jednakim pravima na papiru, ali u svesti naroda tesko da je tu nekog pomaka od duboko patrijahalnog srednjeg veka ikada i bilo. I nije to samo kod nas, da se razumemo, imamo tu podelu na jasniju predstavu o jednakosti polova na severu i nesto neizvesniji uvid u savremene tokove po tom pitanju na jugu Evrope i naravno da ne pominjemo zemlje tzv. treceg sveta. I nije to samo u glavama muskaraca, a ne, treba cuti nase majke sta o tome misle i kakvu ideju imaju sta znaci imati musko a sta zensko dete u ovom drustvu i sta to sobom nosi. Recimo, zvati svoju kcer sinom sto je skroz uobicajeno, govori ponesto o tome. Sve u svemu bice tu potrebno mnogo rada i mnogo borbe, no svakako, pozdravljam svaku inicijativu posto bi rusenje jos jednog zastarelog i pogresnog mita u Srbiji, kao i uopste na Balkanu i drugde sigurno donelo nove pomake ka opstem boljitku u drustvu. Naravno, bice tu puno opiranja od strane raznoraznih zadrtih macho-relikata ali dobro, sa tim se ovde mora racunati. Ne mogu a da ne pomenem posto sam to vec nekoliko puta cula i dozivela, da je poneki od mojih kolega ili poznanika neku ljubaznost i gest kulture tipa otvaranja vrata ili ustupanja mesta i sl. odbio uz komentar "pa sta sad hocete, htele biste da budete ravnopravne i jednake?!" Pa i ne bismo, ne sa takvima, hvala lepo.

Nesporno je da srpski jezik favorizuje muški rod. To je posledica patrijarhalne tradicije, ali to je tako i nije nam to najveći problem. Formalnim nasiljem nad jezikom nećemo rešiti suštinsku podređenost žena u našem društvu. I onako imamo gomilu funkcionalno nepismenih, pa još zbunjenih raznoraznim "novogovorima". Veliki broj javnih ličnosti pravi katastrofalne gramatičke ispade, a na to se niko ne obazire. I, molim, prevedite sledeću rečenicu sebi na "obični srpski", videćete da bolje zvuči: Kada žena ili čovek dođe kod lekarke ili lekara ona ili on joj ili mu kaže šta je ili ga muči.

... nema nikakve logike u forsiranju rodnog aspekta u jeziku. Kada je to prikladno oblici muškog roda implicitno podrazumevaju i odgovarajuće oblike ženskog roda, baš kao što množinska imenica "ovce" podrazumeva i "ovnove" osim ako nije eksplicitno navedeno suprotno. Mada, aorist predstavlja uvek zanimljivu alternativu.
Ostali problemi zatečene nejednakosti stoje i to je nešto na čemu je moguće i treba raditi.
A što se ustupanja mesta, otvaranja vrata ili plaćanja računa u restoranu - pa sada zavisi od osobe do osobe, neko stvarno to smatra posledicom polne neravnopravnosti. Za druge je to samo lep gest. Uglavnom zavisi od konteksta i osobe...

Ima jedno rešenje: da uvedemo mađarski jezik, kod njih nema rodova. Međurešenje bi bilo da svi govorimo engleski jer u engleskom nema gramatičkih rodova, a osim toga oni su prešli ovaj put koji naše dame predlažu, pa se čuje "salesperson" umesto "salesman" i slično. Ovo pre svega za formalno izjednačavanje polova, a stvarno ... e tu smo mi daleko iza. Kakvu pomoć imaju žene koje žele pored karijere da budu i majke? Koliko imamo dečjih vrtića, jesu li na evropskom nivou? Kako smo rešili trudničko odsustvovanje i nadoknade za materinstvo zaposlenoj ženi? Tu su koreni ravnopravnosti, a ne u rodovima u gramatici.

Ne zaboravimo još jedno bogatsvo gramatike našeg jezika - gramatički rod. Na primer, imenica "sudija" predstavlja zanimanje, i odnosi se na muški rod, ali je gramatički rod te imenice ženski - menja se po svim pravilima predviđenim za promenu imenice ženskog roda.
Nemački jezik, na primer, ima mogućnost da se na kraju svake imenice sufiksom -in on pretvori u ženski rod. Čuveni je primer novoizabrane predsednice vlade: Kanzler/in.
Engleski jezik, kod zanimanja na primer, uopšte ne poznaje takve promene! Sutkinja ili sudija je judge i tačka, ali postoji mogućnost dodavanja -ess da bi se naglasio ženski rod.

Ono što mi posebno smeta je činjenica da se neko buni povodom rodne (ne)ravnopravnosti iskazane u jeziku, a da pri tom zaboravlja činjenicu opšte nepismenosti i polu-pusmenosti u nas! To bi bilo kao kada bi ste obukli Šanel večernju toaletu ili Armani odelo, a da se pre toga mesecima niste okupali. Preko 2/3 ljudi, kojima je srpski jezik maternji, ne zna rastavljeno i sastavljeno pisanje reči, upotrebu velikih i malih slova, a padežima da i ne govorimo... Za to vreme vi želite da uvedete "novogovor"... Neka vam je sa srećom...

Inače, što se otvaranja vrata i povlačenja stolice tiče, a naročito plaćanja drugog dela računa, u Cirihu se, na primer, takva radnja smatra krajnjom uvredom i teškim narušavanjem ličnog integriteta osobe kojoj otvarate vrata, čiju stolicu povlačite i čiji račun plaćate. Tamo su žene spremene da idu i u rudnik, ako treba, samo da bi dokazale da su jednake.

Da zaključim - nema nadogradnje razorene gramatike i nema jednosmerne jednakosti.

Ako je najveći problem žena u Srbiji jezik onda je stanje super. Meni se čini da je to moda sa zapada, a glavni problemi se guraju pod tepih.

Ja sam zato da se polaznici u vojsku vise ne zovu regruti nego i regrutkinje, da se vojnici zovu vojnitkinje, da na ispracaju u vojsku placu malo i braca koja salju svoje sestre u istu... Ali kod ovog pitanja zenske obicno okrenu glavu na drugu stranu i pitaju "posto ovaj blejzer..."

A kako da se zene zastite od ovakvih organizacija!?

Danas se i u Norveskoj kao i Bangladesu obelezava 8. mart: sa zahtevima za jednakost: ista plata za isti posao (u Norveskoj). Iako je u norveskom parlamentu oko 45 % zena i dalje se ne prestaje sa zahtevima za izjednacenje i ta borba traje skoro 50 godina vaznim politickim sredstvima. Ali nikad nikoga nisam cula da govori o nepismenosti onih koji traze ravnopravnost. I zar je to uopste relevantno?

Ah, bice tu veselo. Jeste da smo imali mi drugove i drugarice sa jednakim pravima na papiru, ali u svesti naroda tesko da je tu nekog pomaka od duboko patrijahalnog srednjeg veka ikada i bilo. I nije to samo kod nas, da se razumemo, imamo tu podelu na jasniju predstavu o jednakosti polova na severu i nesto neizvesniji uvid u savremene tokove po tom pitanju na jugu Evrope i naravno da ne pominjemo zemlje tzv. treceg sveta. I nije to samo u glavama muskaraca, a ne, treba cuti nase majke sta o tome misle i kakvu ideju imaju sta znaci imati musko a sta zensko dete u ovom drustvu i sta to sobom nosi. Recimo, zvati svoju kcer sinom sto je skroz uobicajeno, govori ponesto o tome. Sve u svemu bice tu potrebno mnogo rada i mnogo borbe, no svakako, pozdravljam svaku inicijativu posto bi rusenje jos jednog zastarelog i pogresnog mita u Srbiji, kao i uopste na Balkanu i drugde sigurno donelo nove pomake ka opstem boljitku u drustvu. Naravno, bice tu puno opiranja od strane raznoraznih zadrtih macho-relikata ali dobro, sa tim se ovde mora racunati. Ne mogu a da ne pomenem posto sam to vec nekoliko puta cula i dozivela, da je poneki od mojih kolega ili poznanika neku ljubaznost i gest kulture tipa otvaranja vrata ili ustupanja mesta i sl. odbio uz komentar "pa sta sad hocete, htele biste da budete ravnopravne i jednake?!" Pa i ne bismo, ne sa takvima, hvala lepo.

Nesporno je da srpski jezik favorizuje muški rod. To je posledica patrijarhalne tradicije, ali to je tako i nije nam to najveći problem. Formalnim nasiljem nad jezikom nećemo rešiti suštinsku podređenost žena u našem društvu. I onako imamo gomilu funkcionalno nepismenih, pa još zbunjenih raznoraznim "novogovorima". Veliki broj javnih ličnosti pravi katastrofalne gramatičke ispade, a na to se niko ne obazire. I, molim, prevedite sledeću rečenicu sebi na "obični srpski", videćete da bolje zvuči: Kada žena ili čovek dođe kod lekarke ili lekara ona ili on joj ili mu kaže šta je ili ga muči.

... nema nikakve logike u forsiranju rodnog aspekta u jeziku. Kada je to prikladno oblici muškog roda implicitno podrazumevaju i odgovarajuće oblike ženskog roda, baš kao što množinska imenica "ovce" podrazumeva i "ovnove" osim ako nije eksplicitno navedeno suprotno. Mada, aorist predstavlja uvek zanimljivu alternativu.
Ostali problemi zatečene nejednakosti stoje i to je nešto na čemu je moguće i treba raditi.
A što se ustupanja mesta, otvaranja vrata ili plaćanja računa u restoranu - pa sada zavisi od osobe do osobe, neko stvarno to smatra posledicom polne neravnopravnosti. Za druge je to samo lep gest. Uglavnom zavisi od konteksta i osobe...

Ima jedno rešenje: da uvedemo mađarski jezik, kod njih nema rodova. Međurešenje bi bilo da svi govorimo engleski jer u engleskom nema gramatičkih rodova, a osim toga oni su prešli ovaj put koji naše dame predlažu, pa se čuje "salesperson" umesto "salesman" i slično. Ovo pre svega za formalno izjednačavanje polova, a stvarno ... e tu smo mi daleko iza. Kakvu pomoć imaju žene koje žele pored karijere da budu i majke? Koliko imamo dečjih vrtića, jesu li na evropskom nivou? Kako smo rešili trudničko odsustvovanje i nadoknade za materinstvo zaposlenoj ženi? Tu su koreni ravnopravnosti, a ne u rodovima u gramatici.

Ne zaboravimo još jedno bogatsvo gramatike našeg jezika - gramatički rod. Na primer, imenica "sudija" predstavlja zanimanje, i odnosi se na muški rod, ali je gramatički rod te imenice ženski - menja se po svim pravilima predviđenim za promenu imenice ženskog roda.
Nemački jezik, na primer, ima mogućnost da se na kraju svake imenice sufiksom -in on pretvori u ženski rod. Čuveni je primer novoizabrane predsednice vlade: Kanzler/in.
Engleski jezik, kod zanimanja na primer, uopšte ne poznaje takve promene! Sutkinja ili sudija je judge i tačka, ali postoji mogućnost dodavanja -ess da bi se naglasio ženski rod.

Ono što mi posebno smeta je činjenica da se neko buni povodom rodne (ne)ravnopravnosti iskazane u jeziku, a da pri tom zaboravlja činjenicu opšte nepismenosti i polu-pusmenosti u nas! To bi bilo kao kada bi ste obukli Šanel večernju toaletu ili Armani odelo, a da se pre toga mesecima niste okupali. Preko 2/3 ljudi, kojima je srpski jezik maternji, ne zna rastavljeno i sastavljeno pisanje reči, upotrebu velikih i malih slova, a padežima da i ne govorimo... Za to vreme vi želite da uvedete "novogovor"... Neka vam je sa srećom...

Inače, što se otvaranja vrata i povlačenja stolice tiče, a naročito plaćanja drugog dela računa, u Cirihu se, na primer, takva radnja smatra krajnjom uvredom i teškim narušavanjem ličnog integriteta osobe kojoj otvarate vrata, čiju stolicu povlačite i čiji račun plaćate. Tamo su žene spremene da idu i u rudnik, ako treba, samo da bi dokazale da su jednake.

Da zaključim - nema nadogradnje razorene gramatike i nema jednosmerne jednakosti.

Ako je najveći problem žena u Srbiji jezik onda je stanje super. Meni se čini da je to moda sa zapada, a glavni problemi se guraju pod tepih.

Ja sam zato da se polaznici u vojsku vise ne zovu regruti nego i regrutkinje, da se vojnici zovu vojnitkinje, da na ispracaju u vojsku placu malo i braca koja salju svoje sestre u istu... Ali kod ovog pitanja zenske obicno okrenu glavu na drugu stranu i pitaju "posto ovaj blejzer..."

A kako da se zene zastite od ovakvih organizacija!?

Danas se i u Norveskoj kao i Bangladesu obelezava 8. mart: sa zahtevima za jednakost: ista plata za isti posao (u Norveskoj). Iako je u norveskom parlamentu oko 45 % zena i dalje se ne prestaje sa zahtevima za izjednacenje i ta borba traje skoro 50 godina vaznim politickim sredstvima. Ali nikad nikoga nisam cula da govori o nepismenosti onih koji traze ravnopravnost. I zar je to uopste relevantno?