Nasilje nad decom u Srbiji

Ja ne znam sta je lose u tome dobiti batine? Mene je majka tukla od malena, uvek po goloj guzi. Kada sam poodrasla umesto kaisa pocela je da koristi sibe ili stapove. Kada je htela da me istuce sibom poslala bi me prvo napolje da je izaberem za sebe, pa bih se morala skinuti potpuno gola i leci na krevet i mirno izdrzati batine po dupetu. U slucaju da se pomerim, uhvatim za guzu od bola ili slicno morala bih da ustanem stanem u cosak i ispruzim dlanove pa bi po svakom dobila po pet udaraca i onda bih se vratila na krevet da nastavi da me tuce po guzi. Brzo sam naucila da budem potpuno mirna i ispostujem tako svoju kaznu. Poslednje batine sam dobila sa 19, a sada ponekada po koji samar samo.

Moj stav je da se deca trebaju vaspitavati i sa batinama. Mene je majka uspela naterati da na vreme dolazim kuci jedino sa batinama. Tek kad sam jednom dobila sa varjacom po golim butinama i guzi 30-tak puta pocela sam dolaziti kuci na vreme. Podrzavam Sanjino misljenje.

sada sam majka ,tucem svoju decu po potrebi i slazem se da je batina dobar nacin da se dete nauci necemu ..
imam devojcicu od 9 godina a dosla je kuci u 12 sati i ja sam je istukla prutom dok se nije sva popiskila .. nikada samaranje ,nikada ruka ili kais uvek prut. Tako se dete ne moze povrediti ali kada mu skinete pantalone i gacice pa ga dobro isibate prutem po golim butinama i guzi nece napraviti istu gresku verujte mi. Mala sada dolazi pre deset kuci kad ode veni ..

Potpuno se slazem sa Markom.
Ja sam uzasno kaznjavan prutom i sa 17 godina, uz ponizavanja i po goloj guzi, ali sam sada fakultetski obrazovan i nateran da ne napravim neku gresku

Nasilje nad decom je masovna pojava cak i kad ta deca odrastu ako su ostala da zive sa roditeljima u istom stanu. Iman koleginicu na poslu koja ima 32 godine i jos uvek zivi sa majkom u stanu. Mama nju i sada kaznjava isto kao kada je bila mala devojcica. Ili dobije batine, ili mora da kleci u cosku ili dobije zabranu izlaska vani. Kaze mi da su te kazne sada mnogo redje ali se desavaju, jer je vec dobro naucila sva mamina kucna pravila. No ona opravdava takvo mamino ponasanje, neverovatno. Kaze da je normalno da je mama disciplinuje kada bude nevaljala. Batine dobija sa drvenim lenjirom po goloj zadnjici.

Imam 15 godina, ne pijem, ne pusim, ne drogiram se nisam olos i nikada nisam dobila batine, tako da mislim ustvari potpuno sam sigurna da je decu moguce vaspitati i bez toga.Bilo mi je strasno i citati nacine kaznjavanja koje su neki ljudi ovde predlagali i strasno mi je da ce takvi ljudi na takav nacin vaspitavati decu. Mislim da batine kod dece, a pogotovo kod tinejdzera samo izazivaju bunt i mrznju. Kais, sibe, kabal od ves masine, strasno, to nisu ni one male roditeljske batine, to je zlostavljanje. Nisam za fizicko kaznjavanje i apsolutno sam protiv, ali recimo da mogu da razumem neku cvrgu,sljagu onako u afektu, ali prebijanje nikuda ne vodi.Ja nemam ideju sta bih ucinila da dodjem u situaciju da budem kaznjavana na takav nacin ali sigurno da bi mi sos telefon bio prvi na umu, koliko god volim svoje roditelje.

Dok god osoba živi sa roditeljima mora da se drži njihovih pravila, bez obzira na godine. Ja imam 25 godina i živim sa majkom. I meni je logično da me mama mora kazniti ako ne položim ispit na faksu. Hoće li to biti batine ili neka druga kazna to će ona da odluči.i meni je to potpuno normalno. Cak i ako majka ne bi htela da me kazni, ja bih to sama tražila od nje. Svaka kazna je opravdana ako je zaslužena.

po meni kaisem netreba tuci nego lepim recima

Ja se potpuno slažem sa Ljiljanom. Dok sam ja bio student noj jedini zadatak je bio da redovno položim svaki ispit. Dva puta mi to nije pošlo za rukom, dva puta sam pao u prvom roku, pa sam grešku ispravio u drugom roku. Godinu nisam gubio. U ta oba puta logično je bilo da dobijem kaznu od roditelja, prvi put me je majka istukla jer je tata bio na putu. Majka me je dobro izvoštila sa prutom po goloj zadnjici, a drugi put sam od oca dobio kaišem po goloj. Oba puta sam imao i zabranu noćnih izlazaka dok ne položim taj ispit u sljedećem roku. To ja ne smatram nikakvim zlostavljanjem nego sasvim normalnom kaznom. Jedina loša posledica posle dtugih batina od oca je bila ta što me je tadašnja devojka ostavila kad je saznala za moju kaznu, ne zbog batina (jer je i nju majka znala istući), nego zbog moje zabrane noćnih izlazaka jer je to potrajalo cela 2 meseca do novog roka za ispite. To je moj pogled na roditeljsko kažnjavanje, znam da se mnogi neće da slože sa mnom, ali tako je.

Ja spadam u one koji smatraju da je batina iz raja izašla. Da, decu treba fizički kažnjavati kad su neposlušna i kad su neuspešna u školi i na fakultetu. Kad sam bila na drugoj godini fakulteta pala sam na jednom ispitu i nisam pitala roditelje da li će da me kazne zbog toga, nego kako će da me kazne. Majka me je istukla ne sa svojom varjačom nego sa tatinim kaišem. Posle toga više ni jednom nisam pala na ispitu.

Ne, gresite, navedeni primer je dokaz da batine - deluju. Da ih nema, mali bi dosad verovatno poginuo. Ne salim se. Jedino, tu je taj problem s intenzitetom - batine moraju da se koriguju (pojacavaju) s godinama. Zato ce uskoro dobijati kaisem. Iz iskustva, mogu da kazem da je to vrlo delotvorna kazna za petogodisnjaka. Za devetogodisnjaka takodje, ako mu se skinu pantalone, dvanaestogodisnjaku gace itd. To je bolje, nego da se unedogled povecava broj udaraca (moj otac je izbacio kais iz upotrebe kad sam poceo da "reagujem" tek na 35-ti udarac; s druge strane, majka me je do sestog razreda tukla rukom po zadnjici, i to je zaista bilo smesno, a i kostalo me je obicno dodatnih ocevih batina - zato sam je dva puta molio da uzme nesto u ruke). Da li treba 25 udaraca ocu koji pusta sina da ga psuje? Pa, da - ali, kako da ga spreci, ako ga ne istuce, a druge mere ne pomazu, sto je ovde slucaj? Nije ovo nikakva "provokacija", niti su to "nase" tradicionalne kazne. Decu biju u celom svetu. Nije to nista strasno, a - pomaze.

Ja jesam za batinice u smislu opomene, kazne ako dete bas ne prihvati sve vrste mirnog objasnjenja i ubedjivanja. Lično, kao i Marko, ponekad ne vidim ništa loše u tome što su me roditelji povremeno isprašili. Priznajem, bila sam hiperaktivna,nemoguća, preterano radoznala, tvrdoglava i pored ogromnog truda, strpljenja i ubeđivanja povremeno je tu trebalo i malo sile. Naravno u granicama normalnog. Letos sam posetila Skandinaviju i uverila se kako izgleda to kada je dete gospodar kuće. Užas blagi. Dete vam skače po glavi, poliva vas sokom, juri,dere se, a vi se smeškate i pravite se kao da je sve normalno. Pa mislim. Treba li komentarisati? Njega roditelji umerenom tonom ubeđuju da to nije lepo, da se smiri, ali ih on nešljivi ni 2%. Vrhunac je bio kad je mali legao na asfalt ispred kuće a čovek sa kolima koji je naišao je morao da se parkira jer je išao putem koji je u zoni porodičnih kuća gde se nalaze dečija igrališta i tu su oni gospodari. E pa meni je to gore od batina.

samo jedno pitanje dami neko odgovori zavrsavam zanat sa mnogo jedinica i otac mije reko ako ponavljam da cu dobiti kaisem prvi put i jos mije pokazo sa kojim kaisem cu dobiti pase jako plasim kako je to molim dami neko ozbiljno objsni plasim se

Sta je "vrsnjacko nasilje"? Ne zanima me licna interpretacija, vec trenutno prihvacena definicija ili referenca.

Fizicko, psihicko i seksualno nasilje su relativno uobicajeni pojmovi, ali prvi put cujem za "vrsnjacko nasilje". Psiholozi, pedagozi, javite se i razjasnite molim.

Vidim da niko ne salje komentare na ovu temu, pa mogu da zakljucim da je to tabu. Ne vidim, medjutim, razlog da se o tome ne diskutuje, kao i u ostalim zemljama. Licno, ne smatram svake roditeljske batine "nasiljem nad decom". Stavise, rekao bih - a to se vec mnogima nece svideti - da su i neki ozbiljniji, "tradicionalni" metodi prihvatljivi. U detinjstvu, otac me je tukao kaisem, a majka mnogim predmetima, od cega sam najbolje "upamtio" drveni praher. Smatram da nisu gresili. Iz prosecne sam beogradske porodice, a osamdesetih godina u njima je bilo sasvim uobicajeno da se deca ponekad dobro istuku. Skoro sve moje drugove ocevi su tukli kaisem, a majke varjacom. Svoje roditelje, najmanje od svega, smatram - nasilnicima.

Po meni, nije prihvatljivo udarati decu zatvorenom sakom ili pesnicom, niti ih treba tuci pred vrsnjacima. Obicni samari su dopusteni, a tragovi od batina treba da ostaju samo na straznjici. To bi, ujedno, bili i moji predlozi nasim zakonodavcima, koji, ipak, ovu oblast zivota treba konacno da regulisu.
Zanima me, veoma, da cujem i druga misljenja. Dobar deo mojih prijatelja sada govori da decu ne treba tuci, ali, ipak, skoro svi to rade. Ranije, takve mimikrije nije bilo. To je bolje i za decu.

Zdravo, ponovo. Drago mi je da sam pokrenuo raspravu. Odmah da kazem da su svi argumenti protiv batina uglavnom dobri. Teorija, medjutim, ovde u vodu pada - u praksi.

Evo nekoliko primera:
- Moj prijatelj, vrlo moderan covek od 29. godina svog sina od 4,5 godina tuce skoro svaki dan. Dete je, inace, potpuno nemoguce kontrolisati. Sigurno bi povredilo sebe ili neko drugo dete, da nema strah od batina (drugacije kazne u tom uzrastu ne postoje). Mali je vec porastao i sve se manje plasi samara, pa cak i (sve duzeg) tamburanja "preko kolena". Otac ce uskoro preci na kais. Po meni - sasvim opravdano.
To sve, naravno, ne znaci da "preventivno" treba tuci drugacije dete, koje batine ne zasluzuje. To bi bio zlocin. Ja nisam bio takvo dete. Zato nista ne zameram mami i tati.

- Drugi primer: Decak od osam godina svom ocu, koji ga je jednom u zivotu udario po guzi, pred 15 odraslih ljudi kaze da ga mrzi i tera ga, vise puta, u p... materinu. Otac cuti. Neko ce reci da je 25 udaraca kaisem ili prutom po goloj zadnjici nasilje. Ja mislim da bi ovom detetu to bio najbolji rodjendanski poklon...
Po meni, dakle, nema dileme da li treba tuci decu - ako je to potrebno. Jedini problem je kada prestati s batinama. Najsesce, roditelji od toga odustanu negde u 12-13. godini. Mislim da je to greska. Pred ulaskom u kriticne godine, ako ga "pustite s lanca", nista niste uradili. Ja sam po zadnjici poslednji put dobio s 15 godina, a poslednje samare - sa 16. Mislim, ponovo, da su moji roditelji "pogodili" - jedina cena koja se placa je izvesna brutalnost koja mora da se primeni u tim godinama. Petnaestogodisnjaka ne boli isto sto i desetogodisnjaka. Stoga, pred osmi razred osnovne, moj otac je promenio "oruzje": umesto kaisa, uveo je gajtan i cev iz ves masine. Sam mi je potom govorio koliko mu je bilo tesko da me time mlati. Roditeljstvo je, medjutim, odricanje.

Ne znam da li je ovo provokacija, ali iz Markovog prvog primera se vidi da batine nisu vaspitno delovale (ako taj moderni tuče sina svaki dan, a on je i dalje takav). Drugačije kazne postoje, ali je zaista najlakše razvaliti detetu šamarčinu i oterati ga u sobu. Pored kazne, treba dete nagraditi kada uradi nešto dobro (ili makar nije uradilo ništa loše).

Što se tiče drugog primera, ja znam decu koja dobijaju batine, a ponašaju se još gore. Moj savet tom "modernom" (a i ovom drugom, ako se takve scene redovno događaju)roditelju je da zajedno sa sinom ode kod psihologa.

Vrsnjacko nasilje nije nasilje nad decom, vec nasilje u grupi vrsnjaka kao sto i samo ime kaze. Znaci nasilje u skoli, i dece nad drugom decom, a ne roditelja nad decom, koje spada u porodicno nasilje. Nasilje je svakako pricutno u velikoj meri na svakom koraku i ima ga u razlicitim oblicima i formama.

nasilje nad decom...
Za vozačku dozvolu morate da prođete obuku i polažete ispit, a da biste imali decu ne morate. Neki ljudi u idealnom svetu nebi ni postojali, a kamoli imali decu.
Sa druge strane, postoje genijalci svetskog ranga, umetnici, naučnici isl. koji su potekli iz ne baš tako sjajnih porodica, pretrpeli ko zna kakve traume, pa su postali to što jesu i "zadužili čovečanstvo". Pitanje je samo da li su oni sami bili srećni.
Moj stav (i način) je da se dete može vaspitavati bez batina i ostalih varijanti maltretiranja, ali nikako bez ikakvih ograničenja i usmeravanja. Postoje neke benigne stvari koje mu treba dozvoliti da uradi (da šutne stolicu npr.), pa kad zaboli shvatiće da to i nije baš najpametnije, ali mu svakako nećete dozvoliti da popije nešto otrovno ili da gurne ekser u utičnicu.
Takav način je za roditelje naporniji i zahtevniji, ali je, čini mi se, za dete bolji. Ono ne treba da se plaši roditelja, nego da ih poštuje i voli.
Tući dete je i nekako nemoralno i nefer i necivilizovano (i nedemokratski). Zašto ne prebijete nekog od 150kg mišića kada vas iznervira. Ili, da li je u redu da vas policajac prebije na ulici kada napravite saobraćajni prekršaj, a to je adekvatna paralela batinama koje dete dobije kada napravi nešto nedozvoljeno.
Ja jesam par puta kao dete dobio batine od roditelja, ali ne strašne. Sećam se da je moj osećaj tada više ličio na inat, nego na nešto pozitivno. Nisam plakao pred roditeljima, nego tek kasnije, kada ostanem sam. Da je to bilo češće, moji roditelji me danas verovatno ne bi viđali, ili bar ne tako često (posećujem ih sa svojim detetom svake nedelje), mnogo manje bi ih poštovao, mnogo manje bih se brinuo o njima.

Ja mislim da nas Marko zafrkava, da pokusa sto vise nas da uvuce u diskusiju, navodjenjem ovako drasticnih primera. Imam sina od 4.5 godina i najezila sam se stvarno kada sam procitala primer o vrsnjaku koji je po Markovim recima nemoguc i ne moze se kontrolisati drugacije do batinama. Ako je to zaista primer iz realnosti, radi se o zacaranom krugu, duboko verujem da dete i jeste takvo (agresivno) zato sto se agresivnost prema njemu jedinoi i primenjuje, i to gradirana, prema uzrastu, prvo ruka, otvorena, pa saka kais i sta je jos sve Marko naveo iz svog ( da li istinitog) iskustva. Mislim da su Milan i Katarina bas lepo definisali moderno roditeljstvo. Zaista treba postovati detetovu licnost ali biti dosledan u postavljanju granica i pravila. Procitajte i "Slobodnu decu Samerhila"! Zasto ne udarite sefa kad vas iznervira vec se kod kuce iskaljujete na detetu? (pitanje za sve one koji primenjuju manuelne vaspitne metode)
Pozdrav, Jelena

Marko, ne mogu a da ne udjem u dalju diskusiju, iako znam da to sa ljudima poput vas prosto ne vredi. Izjava da je "teorija dobra a praksa pokazuje drugo" je naprosto ignorisanje svih komentara koji su dati. Da li ste procitali ista od predlozene literature? Da li imate svoje dete? Koliko ja vidim, vi navodite samo primere iz tudjeg iskustva. A vi? Ako ste vi buduci roditelj, onda bih vam zabranila da imate dete. Nasilje nije dozvoljeno u vaspitavanju deteta, jer je pogresan i tacka. Nepotreban je. Ako dete psuje oca, onda je otac kriv, a ne dete. Ne treba dete kaznjavati. Ako je dete opasno po sebe, onda ga treba cuvati od sebe dok ne bude dovoljno veliko da se stara o sebi. Treba da se stvori pravi ili vestacki strah od uzroka opasnosti, a ne od roditelja. Konkretno: ako dete trpa ekser u utikac, onda mu treba objasniti da ce ga to ubiti, a ne da ce dobiti batine od tate. To dete od 4,5 godine moze da shvati. Znam jer imam dete tog uzrasta.

Marko, zaista mislim da nas sve ovde samo provocirate, jer mislim da je strasno ako neko jos uvek misli da su batine dobre, onda smo u sosu. Da li cete vi, Marko onda da tucete i suprugu, jer nije dobra? Da li biste dozvolili vaspitacu ili nastavniku da tuce vase dete? Ako ne, zasto da ne? Pa vaspitanje deteta se ne zavrsava u kuci. Ima jos mnogo pitanja koja bih vam rado postavila, ipak necu, jer ovo pisem, kao sto sam rekla, sebe radi, kao potvrdu mom roditeljtvu i vasem detinjstvu, a ne radi vas, jer vas ionako vise niko nece prevaspitati.

Moje misljenje o batinama je potpuno suprotno od Markovog. Ako se sa vaspitavanjem deteta otpocne od prvog dana njegovog zivota i ako se to radi temeljno i dosledno, onda batine naprosto nisu potrebne. Vec i jako malo dete je u stanju da shvati da je uradilo nesto pogresno, i koristiti batine je kontraproduktivno. Dete stice strah od roditelja i onog momenta kada roditelj nije prisutan, dete se ponasa kao "pusteno sa lanca". Mi to ne zelimo, zar ne? Prema principima transakcione analize, moze se vaspitati dete bez batina. Preporucujem da se procitaju knjige "Tajne srecne dece" i "Jos tajni srecne dece" od autora Stiva Bidalfa, a za dalje izvore se mozete obratiti bilo kom transakcionom analiticaru.

Osecam iskreno sazaljenje za Marka i njemu slicne i to iz vise razloga. Najpre zbog detinjstva kakvo je imao, sasvim je jasno da nema pojma kakav je osecaj imati postovanje svojih roditelja i zato nece biti u stanju ni da postuje svoje dete. Marko, obrati se nekom strucnjaku da razresis te probleme u svojoj podsvesti koji vode poreklo od tako nasilnog oca i toliko ponizavanja u detinjstvu i mladosti. Ne mogu prosto da se odlucim da li je za licnost coveka gore da bude ponizavan u detinjstvu ili kao mlad covek na pocetku puberteta. Kada bi se malo pozabavio introspekcijom, mislim da bi za svog oca mogao da imas samo sazaljenje. A sto se tice dece, ona ne postaju "nemoguca" preko noci i nikada ne postaju takva bez razloga. Uvek pokusavaju svojim ponasanjem da nam posalju neku poruku. Zadatak roditelja je da se zamisli i da ukapira sta dete svojim ponasanjem zeli da mu kaze. To zahteva angazovanje i vremensko i mentalno i naravno da je onima koji nisu spremni da se unose i razmisljaju "lakse" da udare. Ali to je samo njihova sramota i ne bi trebalo time da se hvale vec da potraze pomoc od strucnog lica. U svakom Domu zdravlja postoje decji psiholozi koji su svi redom divni i uvek spremni da nama roditeljima objasne kako funkcionise decja psiha i kakve sve poruke mogu da se kriju iza nekog decjeg ponasanja. Marko, ne budi primitivan i objasni tom svom prijatelju koji bije dete od 4,5 godine svakog dana da ode sa suprugom na razgovor kod psihologa i da cuje sta sve moze biti razlog takvom ponasanju. Ja tipujem da je dete borac i da nece da trpi te tuce pa se zato buni na taj nacin sto pokazuje da batine u stvari nemaju efekta, jer je on i dalje 'nevaljao'. I nemoj da mislis da moze da zadobije poverenje svog sina za 2 dana, morace da se bori za to poverenje i da istraje u tome da bi uspostavio sa detetom odnos koji je dostojan coveka.

Marko, ne slazem se sa Vasim stavom, ali mi je drago da zelite cuti druga misljenja. Mislim da je kaznjavanje deteta batinama ostatak zaostalih vremena. Takodje ih vidim kao precicu lenjih roditelja. Za decu je potrebno vreme i strpljenje, nesto o cemu roditelji ne razmisljaju jer u najvecem broju slucajeva decu radjaju po inerciji (brak=deca) ili slucajno (odsustvo kontracepcije).
Kada je dete od pocetka zivota usmeravano na ispravan nacin, uz postovanje njegove licnosti (sto je po meni najveci nedostatak nase roditeljske tradicije), tesko je uopste doci do situacije da roditelj "bude izazvan" da udari dete. Za mene je pitanje potpuno isto kao "Da li bi ste udarili svog supruznika, kada se ne slazete sa njim/njom?"
Pitanje glasi - Sta dete nauci kada ga bijete?
Po meni, nauci da nasiljem resava stvari. Kada se van porodice ne bude slagao sa nekim, pocece tucu. Ako ima mladjeg brata ili sestru, na njemu/njoj ce izlivati svoje frustracije izazvane batinama koje je dobio. Takodje, naucice da bije svoje dete. Vrzino kolo je kompletno.
Medjutim, kroz jedan odnos pun svakodnevne komunikacije i strpljenja da se saslusaju sva (ne)moguca pitanja i ista odgovore, dete treba upoznati sa sistemom rezonovanja, funkcionisanjem veze uzrok-posledica, i razlozima zasto su izvesni oblici ponasanja neprihvatljivi. Na taj nacin se obrazuje jedan inteligentan mladi um, sposoban da logicki razmislja i upoznaje sistem vrednosti "lose-dobro", bez psihickih i fizickih trauma.
Nazalost, obrazovanje roditelja (cini mi se, i dece) je faktor niskog prioriteta u zemlji ciji su stanovnici skoro svakodnevno suoceni sa egzistencijalnim problemima.

Ne opravdavam nase tradicionalne vaspitne metode. ipak, letos sam proveo neko vreme u skandinaviji i doziveo iz prve ruke ono sto razumniji skandinavci zovu "peaceful dictatorship". Naime, tamo se agresivnost u porodici potiskuje preko zdrave mere, jer neka kolicina agresivnosti (ne nasilne!)ipak mora postojati. Zbog toga je patologija tamo dosegla neverovatne razmere, a seksualno zlostavljanje je nesto sto se gura ispod tepiha, medjutim tepih je vec porastao skoro do pojasa.

A deca u nordijskim zemljama strahovito zloupotrebljavaju to sto znaju da je fizicko nasilje nad njima kaznjivo. sin mog prijatelja, kad ne dobije igracku ili neki drugi svoj hir, pridje prvom bracnom paru koje ugleda i pita ih: "hocete da budete moji mama i tata? moj otac me zlostavlja". to mozda zvuci kao los vic, ali moj prijatelj je imao vec grdne nevolje zbog toga, razgovore sa psiholozima, socijalnim radnicima, i zamalo je izbegao oduzimanje deteta. a covek nikad nikoga nije udario, kamoli rodjeno dete, znam pouzdano, isli smo u skolu zajedno.

Marko, mozda ipak treba 25 po turu ocu koji je dopustio da ga sin psuje.

Vrsnjacko nasilje... e svasta, tu bih ipak citirao "secas li se doli bel": "pusti ih bolan, nek se chel'che". balkan je ipak zdravije mesto nego skandinavija.

po meni kaisem netreba tuci nego lepim recima

Moj stav je da se deca trebaju vaspitavati i sa batinama. Mene je majka uspela naterati da na vreme dolazim kuci jedino sa batinama. Tek kad sam jednom dobila sa varjacom po golim butinama i guzi 30-tak puta pocela sam dolaziti kuci na vreme. Podrzavam Sanjino misljenje.

Zdravo, ponovo. Drago mi je da sam pokrenuo raspravu. Odmah da kazem da su svi argumenti protiv batina uglavnom dobri. Teorija, medjutim, ovde u vodu pada - u praksi.

Evo nekoliko primera:
- Moj prijatelj, vrlo moderan covek od 29. godina svog sina od 4,5 godina tuce skoro svaki dan. Dete je, inace, potpuno nemoguce kontrolisati. Sigurno bi povredilo sebe ili neko drugo dete, da nema strah od batina (drugacije kazne u tom uzrastu ne postoje). Mali je vec porastao i sve se manje plasi samara, pa cak i (sve duzeg) tamburanja "preko kolena". Otac ce uskoro preci na kais. Po meni - sasvim opravdano.
To sve, naravno, ne znaci da "preventivno" treba tuci drugacije dete, koje batine ne zasluzuje. To bi bio zlocin. Ja nisam bio takvo dete. Zato nista ne zameram mami i tati.

- Drugi primer: Decak od osam godina svom ocu, koji ga je jednom u zivotu udario po guzi, pred 15 odraslih ljudi kaze da ga mrzi i tera ga, vise puta, u p... materinu. Otac cuti. Neko ce reci da je 25 udaraca kaisem ili prutom po goloj zadnjici nasilje. Ja mislim da bi ovom detetu to bio najbolji rodjendanski poklon...
Po meni, dakle, nema dileme da li treba tuci decu - ako je to potrebno. Jedini problem je kada prestati s batinama. Najsesce, roditelji od toga odustanu negde u 12-13. godini. Mislim da je to greska. Pred ulaskom u kriticne godine, ako ga "pustite s lanca", nista niste uradili. Ja sam po zadnjici poslednji put dobio s 15 godina, a poslednje samare - sa 16. Mislim, ponovo, da su moji roditelji "pogodili" - jedina cena koja se placa je izvesna brutalnost koja mora da se primeni u tim godinama. Petnaestogodisnjaka ne boli isto sto i desetogodisnjaka. Stoga, pred osmi razred osnovne, moj otac je promenio "oruzje": umesto kaisa, uveo je gajtan i cev iz ves masine. Sam mi je potom govorio koliko mu je bilo tesko da me time mlati. Roditeljstvo je, medjutim, odricanje.

Ja ne znam sta je lose u tome dobiti batine? Mene je majka tukla od malena, uvek po goloj guzi. Kada sam poodrasla umesto kaisa pocela je da koristi sibe ili stapove. Kada je htela da me istuce sibom poslala bi me prvo napolje da je izaberem za sebe, pa bih se morala skinuti potpuno gola i leci na krevet i mirno izdrzati batine po dupetu. U slucaju da se pomerim, uhvatim za guzu od bola ili slicno morala bih da ustanem stanem u cosak i ispruzim dlanove pa bi po svakom dobila po pet udaraca i onda bih se vratila na krevet da nastavi da me tuce po guzi. Brzo sam naucila da budem potpuno mirna i ispostujem tako svoju kaznu. Poslednje batine sam dobila sa 19, a sada ponekada po koji samar samo.

sada sam majka ,tucem svoju decu po potrebi i slazem se da je batina dobar nacin da se dete nauci necemu ..
imam devojcicu od 9 godina a dosla je kuci u 12 sati i ja sam je istukla prutom dok se nije sva popiskila .. nikada samaranje ,nikada ruka ili kais uvek prut. Tako se dete ne moze povrediti ali kada mu skinete pantalone i gacice pa ga dobro isibate prutem po golim butinama i guzi nece napraviti istu gresku verujte mi. Mala sada dolazi pre deset kuci kad ode veni ..

Imam 15 godina, ne pijem, ne pusim, ne drogiram se nisam olos i nikada nisam dobila batine, tako da mislim ustvari potpuno sam sigurna da je decu moguce vaspitati i bez toga.Bilo mi je strasno i citati nacine kaznjavanja koje su neki ljudi ovde predlagali i strasno mi je da ce takvi ljudi na takav nacin vaspitavati decu. Mislim da batine kod dece, a pogotovo kod tinejdzera samo izazivaju bunt i mrznju. Kais, sibe, kabal od ves masine, strasno, to nisu ni one male roditeljske batine, to je zlostavljanje. Nisam za fizicko kaznjavanje i apsolutno sam protiv, ali recimo da mogu da razumem neku cvrgu,sljagu onako u afektu, ali prebijanje nikuda ne vodi.Ja nemam ideju sta bih ucinila da dodjem u situaciju da budem kaznjavana na takav nacin ali sigurno da bi mi sos telefon bio prvi na umu, koliko god volim svoje roditelje.

Potpuno se slazem sa Markom.
Ja sam uzasno kaznjavan prutom i sa 17 godina, uz ponizavanja i po goloj guzi, ali sam sada fakultetski obrazovan i nateran da ne napravim neku gresku

Nasilje nad decom je masovna pojava cak i kad ta deca odrastu ako su ostala da zive sa roditeljima u istom stanu. Iman koleginicu na poslu koja ima 32 godine i jos uvek zivi sa majkom u stanu. Mama nju i sada kaznjava isto kao kada je bila mala devojcica. Ili dobije batine, ili mora da kleci u cosku ili dobije zabranu izlaska vani. Kaze mi da su te kazne sada mnogo redje ali se desavaju, jer je vec dobro naucila sva mamina kucna pravila. No ona opravdava takvo mamino ponasanje, neverovatno. Kaze da je normalno da je mama disciplinuje kada bude nevaljala. Batine dobija sa drvenim lenjirom po goloj zadnjici.

Osecam iskreno sazaljenje za Marka i njemu slicne i to iz vise razloga. Najpre zbog detinjstva kakvo je imao, sasvim je jasno da nema pojma kakav je osecaj imati postovanje svojih roditelja i zato nece biti u stanju ni da postuje svoje dete. Marko, obrati se nekom strucnjaku da razresis te probleme u svojoj podsvesti koji vode poreklo od tako nasilnog oca i toliko ponizavanja u detinjstvu i mladosti. Ne mogu prosto da se odlucim da li je za licnost coveka gore da bude ponizavan u detinjstvu ili kao mlad covek na pocetku puberteta. Kada bi se malo pozabavio introspekcijom, mislim da bi za svog oca mogao da imas samo sazaljenje. A sto se tice dece, ona ne postaju "nemoguca" preko noci i nikada ne postaju takva bez razloga. Uvek pokusavaju svojim ponasanjem da nam posalju neku poruku. Zadatak roditelja je da se zamisli i da ukapira sta dete svojim ponasanjem zeli da mu kaze. To zahteva angazovanje i vremensko i mentalno i naravno da je onima koji nisu spremni da se unose i razmisljaju "lakse" da udare. Ali to je samo njihova sramota i ne bi trebalo time da se hvale vec da potraze pomoc od strucnog lica. U svakom Domu zdravlja postoje decji psiholozi koji su svi redom divni i uvek spremni da nama roditeljima objasne kako funkcionise decja psiha i kakve sve poruke mogu da se kriju iza nekog decjeg ponasanja. Marko, ne budi primitivan i objasni tom svom prijatelju koji bije dete od 4,5 godine svakog dana da ode sa suprugom na razgovor kod psihologa i da cuje sta sve moze biti razlog takvom ponasanju. Ja tipujem da je dete borac i da nece da trpi te tuce pa se zato buni na taj nacin sto pokazuje da batine u stvari nemaju efekta, jer je on i dalje 'nevaljao'. I nemoj da mislis da moze da zadobije poverenje svog sina za 2 dana, morace da se bori za to poverenje i da istraje u tome da bi uspostavio sa detetom odnos koji je dostojan coveka.

samo jedno pitanje dami neko odgovori zavrsavam zanat sa mnogo jedinica i otac mije reko ako ponavljam da cu dobiti kaisem prvi put i jos mije pokazo sa kojim kaisem cu dobiti pase jako plasim kako je to molim dami neko ozbiljno objsni plasim se

nasilje nad decom...
Za vozačku dozvolu morate da prođete obuku i polažete ispit, a da biste imali decu ne morate. Neki ljudi u idealnom svetu nebi ni postojali, a kamoli imali decu.
Sa druge strane, postoje genijalci svetskog ranga, umetnici, naučnici isl. koji su potekli iz ne baš tako sjajnih porodica, pretrpeli ko zna kakve traume, pa su postali to što jesu i "zadužili čovečanstvo". Pitanje je samo da li su oni sami bili srećni.
Moj stav (i način) je da se dete može vaspitavati bez batina i ostalih varijanti maltretiranja, ali nikako bez ikakvih ograničenja i usmeravanja. Postoje neke benigne stvari koje mu treba dozvoliti da uradi (da šutne stolicu npr.), pa kad zaboli shvatiće da to i nije baš najpametnije, ali mu svakako nećete dozvoliti da popije nešto otrovno ili da gurne ekser u utičnicu.
Takav način je za roditelje naporniji i zahtevniji, ali je, čini mi se, za dete bolji. Ono ne treba da se plaši roditelja, nego da ih poštuje i voli.
Tući dete je i nekako nemoralno i nefer i necivilizovano (i nedemokratski). Zašto ne prebijete nekog od 150kg mišića kada vas iznervira. Ili, da li je u redu da vas policajac prebije na ulici kada napravite saobraćajni prekršaj, a to je adekvatna paralela batinama koje dete dobije kada napravi nešto nedozvoljeno.
Ja jesam par puta kao dete dobio batine od roditelja, ali ne strašne. Sećam se da je moj osećaj tada više ličio na inat, nego na nešto pozitivno. Nisam plakao pred roditeljima, nego tek kasnije, kada ostanem sam. Da je to bilo češće, moji roditelji me danas verovatno ne bi viđali, ili bar ne tako često (posećujem ih sa svojim detetom svake nedelje), mnogo manje bi ih poštovao, mnogo manje bih se brinuo o njima.

Moje misljenje o batinama je potpuno suprotno od Markovog. Ako se sa vaspitavanjem deteta otpocne od prvog dana njegovog zivota i ako se to radi temeljno i dosledno, onda batine naprosto nisu potrebne. Vec i jako malo dete je u stanju da shvati da je uradilo nesto pogresno, i koristiti batine je kontraproduktivno. Dete stice strah od roditelja i onog momenta kada roditelj nije prisutan, dete se ponasa kao "pusteno sa lanca". Mi to ne zelimo, zar ne? Prema principima transakcione analize, moze se vaspitati dete bez batina. Preporucujem da se procitaju knjige "Tajne srecne dece" i "Jos tajni srecne dece" od autora Stiva Bidalfa, a za dalje izvore se mozete obratiti bilo kom transakcionom analiticaru.

Dok god osoba živi sa roditeljima mora da se drži njihovih pravila, bez obzira na godine. Ja imam 25 godina i živim sa majkom. I meni je logično da me mama mora kazniti ako ne položim ispit na faksu. Hoće li to biti batine ili neka druga kazna to će ona da odluči.i meni je to potpuno normalno. Cak i ako majka ne bi htela da me kazni, ja bih to sama tražila od nje. Svaka kazna je opravdana ako je zaslužena.

Ne, gresite, navedeni primer je dokaz da batine - deluju. Da ih nema, mali bi dosad verovatno poginuo. Ne salim se. Jedino, tu je taj problem s intenzitetom - batine moraju da se koriguju (pojacavaju) s godinama. Zato ce uskoro dobijati kaisem. Iz iskustva, mogu da kazem da je to vrlo delotvorna kazna za petogodisnjaka. Za devetogodisnjaka takodje, ako mu se skinu pantalone, dvanaestogodisnjaku gace itd. To je bolje, nego da se unedogled povecava broj udaraca (moj otac je izbacio kais iz upotrebe kad sam poceo da "reagujem" tek na 35-ti udarac; s druge strane, majka me je do sestog razreda tukla rukom po zadnjici, i to je zaista bilo smesno, a i kostalo me je obicno dodatnih ocevih batina - zato sam je dva puta molio da uzme nesto u ruke). Da li treba 25 udaraca ocu koji pusta sina da ga psuje? Pa, da - ali, kako da ga spreci, ako ga ne istuce, a druge mere ne pomazu, sto je ovde slucaj? Nije ovo nikakva "provokacija", niti su to "nase" tradicionalne kazne. Decu biju u celom svetu. Nije to nista strasno, a - pomaze.

Ja se potpuno slažem sa Ljiljanom. Dok sam ja bio student noj jedini zadatak je bio da redovno položim svaki ispit. Dva puta mi to nije pošlo za rukom, dva puta sam pao u prvom roku, pa sam grešku ispravio u drugom roku. Godinu nisam gubio. U ta oba puta logično je bilo da dobijem kaznu od roditelja, prvi put me je majka istukla jer je tata bio na putu. Majka me je dobro izvoštila sa prutom po goloj zadnjici, a drugi put sam od oca dobio kaišem po goloj. Oba puta sam imao i zabranu noćnih izlazaka dok ne položim taj ispit u sljedećem roku. To ja ne smatram nikakvim zlostavljanjem nego sasvim normalnom kaznom. Jedina loša posledica posle dtugih batina od oca je bila ta što me je tadašnja devojka ostavila kad je saznala za moju kaznu, ne zbog batina (jer je i nju majka znala istući), nego zbog moje zabrane noćnih izlazaka jer je to potrajalo cela 2 meseca do novog roka za ispite. To je moj pogled na roditeljsko kažnjavanje, znam da se mnogi neće da slože sa mnom, ali tako je.

Sta je "vrsnjacko nasilje"? Ne zanima me licna interpretacija, vec trenutno prihvacena definicija ili referenca.

Fizicko, psihicko i seksualno nasilje su relativno uobicajeni pojmovi, ali prvi put cujem za "vrsnjacko nasilje". Psiholozi, pedagozi, javite se i razjasnite molim.

Vidim da niko ne salje komentare na ovu temu, pa mogu da zakljucim da je to tabu. Ne vidim, medjutim, razlog da se o tome ne diskutuje, kao i u ostalim zemljama. Licno, ne smatram svake roditeljske batine "nasiljem nad decom". Stavise, rekao bih - a to se vec mnogima nece svideti - da su i neki ozbiljniji, "tradicionalni" metodi prihvatljivi. U detinjstvu, otac me je tukao kaisem, a majka mnogim predmetima, od cega sam najbolje "upamtio" drveni praher. Smatram da nisu gresili. Iz prosecne sam beogradske porodice, a osamdesetih godina u njima je bilo sasvim uobicajeno da se deca ponekad dobro istuku. Skoro sve moje drugove ocevi su tukli kaisem, a majke varjacom. Svoje roditelje, najmanje od svega, smatram - nasilnicima.

Po meni, nije prihvatljivo udarati decu zatvorenom sakom ili pesnicom, niti ih treba tuci pred vrsnjacima. Obicni samari su dopusteni, a tragovi od batina treba da ostaju samo na straznjici. To bi, ujedno, bili i moji predlozi nasim zakonodavcima, koji, ipak, ovu oblast zivota treba konacno da regulisu.
Zanima me, veoma, da cujem i druga misljenja. Dobar deo mojih prijatelja sada govori da decu ne treba tuci, ali, ipak, skoro svi to rade. Ranije, takve mimikrije nije bilo. To je bolje i za decu.

Marko, ne slazem se sa Vasim stavom, ali mi je drago da zelite cuti druga misljenja. Mislim da je kaznjavanje deteta batinama ostatak zaostalih vremena. Takodje ih vidim kao precicu lenjih roditelja. Za decu je potrebno vreme i strpljenje, nesto o cemu roditelji ne razmisljaju jer u najvecem broju slucajeva decu radjaju po inerciji (brak=deca) ili slucajno (odsustvo kontracepcije).
Kada je dete od pocetka zivota usmeravano na ispravan nacin, uz postovanje njegove licnosti (sto je po meni najveci nedostatak nase roditeljske tradicije), tesko je uopste doci do situacije da roditelj "bude izazvan" da udari dete. Za mene je pitanje potpuno isto kao "Da li bi ste udarili svog supruznika, kada se ne slazete sa njim/njom?"
Pitanje glasi - Sta dete nauci kada ga bijete?
Po meni, nauci da nasiljem resava stvari. Kada se van porodice ne bude slagao sa nekim, pocece tucu. Ako ima mladjeg brata ili sestru, na njemu/njoj ce izlivati svoje frustracije izazvane batinama koje je dobio. Takodje, naucice da bije svoje dete. Vrzino kolo je kompletno.
Medjutim, kroz jedan odnos pun svakodnevne komunikacije i strpljenja da se saslusaju sva (ne)moguca pitanja i ista odgovore, dete treba upoznati sa sistemom rezonovanja, funkcionisanjem veze uzrok-posledica, i razlozima zasto su izvesni oblici ponasanja neprihvatljivi. Na taj nacin se obrazuje jedan inteligentan mladi um, sposoban da logicki razmislja i upoznaje sistem vrednosti "lose-dobro", bez psihickih i fizickih trauma.
Nazalost, obrazovanje roditelja (cini mi se, i dece) je faktor niskog prioriteta u zemlji ciji su stanovnici skoro svakodnevno suoceni sa egzistencijalnim problemima.

Ne opravdavam nase tradicionalne vaspitne metode. ipak, letos sam proveo neko vreme u skandinaviji i doziveo iz prve ruke ono sto razumniji skandinavci zovu "peaceful dictatorship". Naime, tamo se agresivnost u porodici potiskuje preko zdrave mere, jer neka kolicina agresivnosti (ne nasilne!)ipak mora postojati. Zbog toga je patologija tamo dosegla neverovatne razmere, a seksualno zlostavljanje je nesto sto se gura ispod tepiha, medjutim tepih je vec porastao skoro do pojasa.

A deca u nordijskim zemljama strahovito zloupotrebljavaju to sto znaju da je fizicko nasilje nad njima kaznjivo. sin mog prijatelja, kad ne dobije igracku ili neki drugi svoj hir, pridje prvom bracnom paru koje ugleda i pita ih: "hocete da budete moji mama i tata? moj otac me zlostavlja". to mozda zvuci kao los vic, ali moj prijatelj je imao vec grdne nevolje zbog toga, razgovore sa psiholozima, socijalnim radnicima, i zamalo je izbegao oduzimanje deteta. a covek nikad nikoga nije udario, kamoli rodjeno dete, znam pouzdano, isli smo u skolu zajedno.

Marko, mozda ipak treba 25 po turu ocu koji je dopustio da ga sin psuje.

Vrsnjacko nasilje... e svasta, tu bih ipak citirao "secas li se doli bel": "pusti ih bolan, nek se chel'che". balkan je ipak zdravije mesto nego skandinavija.

Ja mislim da nas Marko zafrkava, da pokusa sto vise nas da uvuce u diskusiju, navodjenjem ovako drasticnih primera. Imam sina od 4.5 godina i najezila sam se stvarno kada sam procitala primer o vrsnjaku koji je po Markovim recima nemoguc i ne moze se kontrolisati drugacije do batinama. Ako je to zaista primer iz realnosti, radi se o zacaranom krugu, duboko verujem da dete i jeste takvo (agresivno) zato sto se agresivnost prema njemu jedinoi i primenjuje, i to gradirana, prema uzrastu, prvo ruka, otvorena, pa saka kais i sta je jos sve Marko naveo iz svog ( da li istinitog) iskustva. Mislim da su Milan i Katarina bas lepo definisali moderno roditeljstvo. Zaista treba postovati detetovu licnost ali biti dosledan u postavljanju granica i pravila. Procitajte i "Slobodnu decu Samerhila"! Zasto ne udarite sefa kad vas iznervira vec se kod kuce iskaljujete na detetu? (pitanje za sve one koji primenjuju manuelne vaspitne metode)
Pozdrav, Jelena

Vrsnjacko nasilje nije nasilje nad decom, vec nasilje u grupi vrsnjaka kao sto i samo ime kaze. Znaci nasilje u skoli, i dece nad drugom decom, a ne roditelja nad decom, koje spada u porodicno nasilje. Nasilje je svakako pricutno u velikoj meri na svakom koraku i ima ga u razlicitim oblicima i formama.

Ja spadam u one koji smatraju da je batina iz raja izašla. Da, decu treba fizički kažnjavati kad su neposlušna i kad su neuspešna u školi i na fakultetu. Kad sam bila na drugoj godini fakulteta pala sam na jednom ispitu i nisam pitala roditelje da li će da me kazne zbog toga, nego kako će da me kazne. Majka me je istukla ne sa svojom varjačom nego sa tatinim kaišem. Posle toga više ni jednom nisam pala na ispitu.

Ne znam da li je ovo provokacija, ali iz Markovog prvog primera se vidi da batine nisu vaspitno delovale (ako taj moderni tuče sina svaki dan, a on je i dalje takav). Drugačije kazne postoje, ali je zaista najlakše razvaliti detetu šamarčinu i oterati ga u sobu. Pored kazne, treba dete nagraditi kada uradi nešto dobro (ili makar nije uradilo ništa loše).

Što se tiče drugog primera, ja znam decu koja dobijaju batine, a ponašaju se još gore. Moj savet tom "modernom" (a i ovom drugom, ako se takve scene redovno događaju)roditelju je da zajedno sa sinom ode kod psihologa.

Marko, ne mogu a da ne udjem u dalju diskusiju, iako znam da to sa ljudima poput vas prosto ne vredi. Izjava da je "teorija dobra a praksa pokazuje drugo" je naprosto ignorisanje svih komentara koji su dati. Da li ste procitali ista od predlozene literature? Da li imate svoje dete? Koliko ja vidim, vi navodite samo primere iz tudjeg iskustva. A vi? Ako ste vi buduci roditelj, onda bih vam zabranila da imate dete. Nasilje nije dozvoljeno u vaspitavanju deteta, jer je pogresan i tacka. Nepotreban je. Ako dete psuje oca, onda je otac kriv, a ne dete. Ne treba dete kaznjavati. Ako je dete opasno po sebe, onda ga treba cuvati od sebe dok ne bude dovoljno veliko da se stara o sebi. Treba da se stvori pravi ili vestacki strah od uzroka opasnosti, a ne od roditelja. Konkretno: ako dete trpa ekser u utikac, onda mu treba objasniti da ce ga to ubiti, a ne da ce dobiti batine od tate. To dete od 4,5 godine moze da shvati. Znam jer imam dete tog uzrasta.

Marko, zaista mislim da nas sve ovde samo provocirate, jer mislim da je strasno ako neko jos uvek misli da su batine dobre, onda smo u sosu. Da li cete vi, Marko onda da tucete i suprugu, jer nije dobra? Da li biste dozvolili vaspitacu ili nastavniku da tuce vase dete? Ako ne, zasto da ne? Pa vaspitanje deteta se ne zavrsava u kuci. Ima jos mnogo pitanja koja bih vam rado postavila, ipak necu, jer ovo pisem, kao sto sam rekla, sebe radi, kao potvrdu mom roditeljtvu i vasem detinjstvu, a ne radi vas, jer vas ionako vise niko nece prevaspitati.

Ja jesam za batinice u smislu opomene, kazne ako dete bas ne prihvati sve vrste mirnog objasnjenja i ubedjivanja. Lično, kao i Marko, ponekad ne vidim ništa loše u tome što su me roditelji povremeno isprašili. Priznajem, bila sam hiperaktivna,nemoguća, preterano radoznala, tvrdoglava i pored ogromnog truda, strpljenja i ubeđivanja povremeno je tu trebalo i malo sile. Naravno u granicama normalnog. Letos sam posetila Skandinaviju i uverila se kako izgleda to kada je dete gospodar kuće. Užas blagi. Dete vam skače po glavi, poliva vas sokom, juri,dere se, a vi se smeškate i pravite se kao da je sve normalno. Pa mislim. Treba li komentarisati? Njega roditelji umerenom tonom ubeđuju da to nije lepo, da se smiri, ali ih on nešljivi ni 2%. Vrhunac je bio kad je mali legao na asfalt ispred kuće a čovek sa kolima koji je naišao je morao da se parkira jer je išao putem koji je u zoni porodičnih kuća gde se nalaze dečija igrališta i tu su oni gospodari. E pa meni je to gore od batina.