Tužba protiv "Bijelog dugmeta"

Posto sam jedna od tih koji su "izmislili" da je bilo lose ozvucenje na koncertu, molila bih da se objavi neki kontakt ili da se na neki drugi nacin omoguci i ljudima van Beograda ili cak Srbije koji su dosli na ovaj koncert, da iskazu svoje nezadovoljstvo pridruzivanjem ovoj tuzbi. Sigurna sam da bi se sakupilo mnogo vise od 100 ljudi koji trenutno tuze Bijelo Dugme.
Ovo bi makar doprinelo moralnoj satisfakciji osecanja prevarenosti posto smo izasli sa pola koncerta i onda slusali koncert sa brda gde nismo morali ni da kupujemo karte...
a da ne pricamo o maltretiranju, nocnoj voznji i nespavanju samo da bi se videli "dugmici" posle toliko vremena. Naravno niko nam nije kriv sto smo naseli na pricu o ponovnom okupljanju i svirci iz romanticnih razloga...

Potpuno podrzavam tuzitelje...Bijelo Dugme je napravilo veliku prevaru i treba da plati odstetu, nadam se da ce tako i biti.

E bas bih voleo da grupa gradjana dobije parnicu i da dugme mora da odrzi jos jedan koncert.... meni i je i na proslom bilo sjajno...samo zabrljali su sa zabranom unosenja plasticnih flasa... bio sam mrtav zedan.

Milsim da od 200.000 posetilaca može da se nađe bar 190.000 svedoka protiv "Bijelog Dugmeta". Ja sam jedan.

Lično sam bio na koncertu, na nekih tridesetak metara od bine i nisam čuo ništa! Ozvučenje je bilo užasno!!! Bar pola posetilaca je više puta u znak protesta zviždalo i čučnulo na zemlju! Podržavam tužbu!

Ako tuziteljima trebaju svedoci da je ozvucenje bilo lose, ja se prvi javljam :)

Bijelo dugme je deo moje mladosti. Bio sam na koncertu i ne očekujem nikakvu nadoknadu, jer jednostavno nisam sačuvao kartu. Troškovi nisu mali, 1000 din. za kartu, plus prevoz iz Niša.
Želim da kažem da je ozvučenje bilo stvarno užasno! Za vreme koncerta sam promenio nekoliko lokacija i na svim sam čuo više publiku nego ozvučenje. Stajao sam i pored samog ozvučenja i opet isto. Ovo mi je prvi koncert sa kog sam izašao, a da mi nije zujalo u ušima :(

Ponavljam: ne očekujem ni nadoknadu, ni novi koncert na koji sigurno ne bih otišao. Očekujem samo priznanje da je PREVARENO toliko ljudi!!!

Mozda je ozvucenje bilo izvanredno ali je svakako bilo neadekvatno za taj prostor i broj ljudi. Ja nisam bila na koncertu a kako zivim u blizini vise sam cula nego monogi koji su platili kartu. Ovo je tipicno sleparenje i otimanje novca od naivnih gradjana, tipicno za Bregovica i ekipu iz doticne producentske kuce! Zelim uspeh podnosiocima tuzbe!!!
PS.Imam jos jedan predlog za sve posetioce famoznog koncerta: ako do sada nisu primetili na reklami za pivo (koje je bilo sponzor koncerta) se prikazuje, postignuto naknadnom montazom da svi posetioci koncerta klicu tom pivu ! Niko od posetilaca, kupivsi ulaznicu, nije dao svoj pristanak da ucestvuje kao statista u reklami za pivo i da mu se umecu reci.To treba ozbiljno razmotriti i pokrenuti postupak za naknadu stete.

Pridruzujem se ostecenima jer ozvucenje je bilo kriminalno. Verujte, sve vreme sam menjao mesto, trazio najbolji ugao ali ono je bilo strasno. Bilo, ne ponovilo se.
PS
Od tada nisam ni jednom pusto Bijelo dugme u svom stanu. Dosta mi ih je zanavek (a bili su moj omiljeni bend, uz Azru, naravno).

Nazalost, istina je da je ozvucenje bilo u najmanju ruku katastrofalno. Tendencija je da producentske kuce opasno stede na ozvucenju kada organizuju velike koncerte, jer, kao sto je neko lepo primetio, smatraju da je dovoljno da dovedu izvodjaca, postave ga na binu, pa da se cela stvar vodi kao koncert.

Pridruzujem se gradjanima koji su tuzili Bijelo Dugme. Prisustvovao sam koncertu i ozvucenje je mozda odlicno, ali za masu od maksimum 30.000 ljudi, a posto je nas bilo oko 200.000 - bilo je katastrofalno. Drugo, kivan sam na Dugmice zato sto nisu svirali Pljuni i zapevaj, a masa je vise od pola sata trazila bas tu pesmu. Ako smo vec platili i dosli, red je bio da nas ispostuju. Ako ovima koji su tuzili Dugmice treba jos neko za tuzbu, prijavljujem se.

Svi koji su bili na koncertu kao i oni koji nisu mogli doci ili nisu mogli kupiti skupe ulaznice za koncet su ocekivali rock spektakl. Umesto spektakla dokodila se rokenrol katastrofa . Nezadovoljni rokeri u krvi nostalgicari traze obestecenje i setne tonove iz lepih vremena koja se nikad vratiti nece ,ovaj put uz ozvucenje dostojno prostora publike i pesmi.Mozda nije sve izgibljeno i eto nas iz sivog sveta.

Spremala sam se cele godine za koncert Bijelog dugmeta posle petnaest godina njihove ““zajednicke tisine.”” Ja sam se, naravno, zaustavila u vremenu pred koncert na Hajduckoj cesmi jer sam od tada, na ovamo, u konstantnom pomeranju.
Uzbudjeno sam zurila da sto pre kupim karte vec drugog dana boravka u Beogradu. Receno mi je da su se u Sarajevu karte brzo prodale, pa me je strah da ih necu naci, naterao da odjurim i da ih kupim u knjizari Mamut. Svoje uzbudjenje morala sam sa nekim da podelim, pa sam se poverila taksisti koga sam zaustavila u prepunom saobracaju, a koga je zabavilo moje odusevljenje. Na sam dan koncerta,moj sestric i sin, tinejdzeri kojima je smesna misao da su im i roditelji nekada bili tu gde su oni sada, zamisljaju da je Bijelo dugme bas to: osamdesete, godine nase mladosti....Moj sin ne kapira da je moju mladost obelezio i kraj sedamdesetih, a da sam najvise slusala muziku sezdesetih godina dvadesetog veka. Pricam o bezanju sa casova kako bih stigla na Bijelo dugme koje je sviralo negde u Zemunu. Sestra se seca svog ““zavijanja”” roditelja koji su je na kraju odgledali u zadnjem dnevniku, kako peva i vristi sa masom.
Na dan koncerta, jurnjava je pocela od ujutru. Sestric nam je predlozio odlazak u deset ujutru kako bi obezbedio sto bliza mesta bini. Vrucina, pakao, “upekla zvezda.” Moja sestra se kao komandos opremila rancem u koji je spakovala pribor za prvu pomoc, makazice, perorez...Kupujemo Fantu, coca-colu , zbog “mog Amerikanca” snack, za nas vodu, sto puta proveravamo da li su nam karte tu...Ne idemo u deset vec, peske, do Hipodroma, u pola tri popodne. Asfalt se topi pod nasim nogama. Prolazimo pored Sajma, pa se penjemo preko Topciderske zvezde. Prolazimo uskim ulicama, pored vila u kojima zive nasi bogatasi i strane diplomate...Neka mama na francuskom grdi malog sina.
Konacno stizemo na mesto koncerta. Guzva, narod, toplo, strava....Proveravaju nas na ulazu. Kao da sam na vasingtonskom aerodromu:
“Da li mogu da zadrzim bar telefon?”
“Kako da ne, sve drugo ostavite nama.”
Svi smo u soku od vrucine pa ne reagujemo, vec poslusno praznimo torbe i ustupamo ohladjene vode, Fante i coca-cole zednim cuvarima reda. Konacno nas pustaju. Prelazimo travnjak neociscen od korova koji je valjda na brzinu posecen tog, ili jutra pred koncert. Sve izgleda svetski sa billboard-ma, ogromnim ekranom, pozornicom......Sedamo napred, na travu. Konstatujemo da smo ispali glupi sto pred cuvarima nismo otvorili one nase flase i flasice i tamo ih prosuli na licu mesta. Budale, poklonili smo im pice uz hiljadu dinara, koliko kosta ulaznica. Naravno, organizacija je obezbedila standove za prodaju vode koju smo na kraju bili primorani da kupimo.
Oko nas, omladina iz unutrasnjosti koju su organizovano dovezli autobusima. Malo pripiti mladici i devojke, igraju se papirom iz montaznih WC-a tako sto obavijaju svoje glave i ruke verujuci da je tako na svim svetskim koncertima pod vedrim nebom. Ja davim sve prisutne prepricavanjem dozivljaja sa koncerta u Londonu kada mi nije smetala vrucina i gde sam cekala, od deset ujutru, do deset uvece kada je konacno zasvirao i zapevao Bob Dylan, praveci se gluva i slepa pred cinjenicom da se taj “particular event” desio pre dvadeset i neki sitnis, godina. Tamo smo Stefani i ja upozmale Stiva i Marka sa kojima smo sledeceg dana preplivavale jezerce u Hajd parku sto sam naravno precutala.
Masa sveta je pocela da nadire odjednom. Organizatorima koncerta nije palo na pamet da u cenu karte uracunaju i onaj “zamisljeni krug” oko svakog posmatraca. Umesto “kruga” skrhao nas je zagusen prostor i noge koje su nas skoro pregazile. Sestra se gusi, zet besni, ja sam bila spremna da se pobijem. “Nema veze ako nisi napred, cuce se i kod ulaza.
Pocinjemo da se medjusobno svadjamo uz upotrebu neprimernog recnika kojim je nas jezik bogat. Provukli smo se nekako kroz gomilu ljudi koji su nam poslusno napravila prolaz. Moja sestra srece poznate, pocinje da se pozdravlja dok se pred nama otvara put sa ljudima koji stoje sa njegove obe strane. . . .
Pogresila sam. Pozadi se nista nije culo. Kao da vise nije ni bilo zvuka. Ton je odleteo sa nasim neposlatim telefonskim porukama koje smo poslali nadajuci se da ce celularni telefoni ipak proradti. Videli smo Zeljka Bebeka kako otvara usta na velikom ekranu, skoro bez glasa. Masa je pevala i znala sve reci. Onda su neki poceli da pale vatre,, tako da se noc pretvorila u logorovanje bez Kozarackog kola. Sestra i ja smo igrale uz “Lipe cvatu....”
Na kraju koncerta, na samom izlasku, mirno, u kordonu, stajala je policija obucena u specijalne uniforme, kao iz doba demonstracija. Umorni od razularene mase koja se rasprsivala u svim pravcima, stali smo pored cuvara reda nadajuci se da ce nam dozvoliti da sacekamo da prodje guzva. Naravno, policajac u civilu nas je ubrzo upozorio da bi bilo dobro da se sklonimo. Svaka cast policiji, bar su lepo sacuvali kovnicu novca. Moj sin je, kada smo se vratili te noci u stan moje sestre, nastavio da zabavlja sve prisutne prepricavanjem dozivljaja sa koncerta, a ja sam se bacila u horizontalu iznemogla od vrucine i osecaja da ovakve stvari ipak vise nisu za mene. A vala i Dugmici su omatorili.

Ozvucenje na ovom koncertu je bilo isto tako lose kao i pre 25 godina kada je Dugme sviralo na Hipodromu. I tada se cula vise publika nego muzika sa ozvucenja. Znaci imali su Dugmici iskustvo sa tog koncerta ali su napravili isto to jer je izgleda najvaznija stvar bila da se dalje prica kako je bilo 200 000 nego sta su ljudi culi. Ekipa misli da mi njih toliko volimo da nam mogu davati sta bilo. Iznenadi nekada tolika sloboda i narcisoidnost. A on kaze "Eh pa svirac sam ja pa i treba ocekivati od mene da vas prevarim". Rece on i povuce se u udobnost svog luksuznog doma.

Ko o cemu baba o ustipcima... Cemu sve to, oni su digli pare i boli ih uvo za sve nas.
Iduci put ponesite sa sobom jaja.

Sta se bunite. Tako vam i treba kad slusate bijelo dugme.

Izneverili su obozavatelje nostalgicare i znatizeljnike.Organizatori i izvodjaci zasluzuju alternativnu kaznu da omoguce i izvedu koncertni repertoar sa ozvucenjem po evropskim Roken rol normama.Pitam se koliko je bend kriv sto je pevao i svirao isto sto i ranije i u okviru tehnickih mogucnosti.Ko je taj sto je bio zaduzen za nabavku neadekvatnog razglasa.Sta na to sve kaze roken rol porota sastavljena od muzicara tonaca.

Ja ne mogu ni danas da poverujem da je toliko ljudi, i to tako predano, otisao jos jednom na 'sisanje ovaca' od strane Bregovica i ekipe. Stavise, mene zaista cudi taj fenomen kojim je Bijelo Dugme postalo 'popularno' s obzirom na to da se sastoji od uglavnom trecerazrednih muzicara i najveceg plagijatora na Balkanu.
Ne znam samo sta su ocekivali ljudi koji su isli na taj koncert? Romanticarsko-nostalgicne osecaje? Dogadjaje iz svoje mladosti? Nema toga - panta rei, zivot tece a mladost se ne vraca. To sto ste tada bili spremni da se zbog nekakve fiktivne popularnosti doticne grupe ponizavate davajuci im novac za koncerte, albume, sta-vec, to bi trebali da otpisete na mladost-ludost. Pa valjda ste nesto naucili u proteklih 20 godina - ako nista drugo, ono da u BD nema nikakvog muzickog kvaliteta, i da su uvek igrali striktno na nostalgicarsko-hipi osecanja, ne ponudivsi apsolutno nista ispod te fine 'peace brother' oblande.

Na koncert sam malo zakasnio, tako da sam se probijajuci kroz zbijene redove, usput raspitivao, sta se desava, kada ce koncert da pocne i svi su slegali ramenima. Na velikom ekranu je bio Tifa, ali su svi mislili, da je to snimak iz Sarajeva ili Zagreba. Mozete razumeti onda moje razocarenje, kada sam shvatio da je kocert vec uveliko u toku. Pa mogao sam bez problema da cujem moju zenu i kad mi sasvim tiho kaze da sam nepristojan kada sam par puta opsovao, nervirajuci se sto sam uopste dolazio. U Kragujevac sam se vratio oko 6 ujutro, umoran i sa gorkim osecanjem prevare. IZDAJA! SRAMOTA! Menjam stanicu na radiju kada pustaju dugme.

Ma, ozvučenje je bilo odlično što se snage tiče! Samo je bilo katastrofalno postavljeno: kutija na kutiju. To je trebalo iskošeno postaviti tako da "gleda" u ljude, a ne u Dedinje i Banovo brdo!
Treba tužiti Dugme, i slepce koje je mrzelo da naprave skelu kako treba!

Važno je samo da se *makne* lova, a Bregović je uvek bio čovek u trendu. Zar, ne !!?.

Posto sam jedna od tih koji su "izmislili" da je bilo lose ozvucenje na koncertu, molila bih da se objavi neki kontakt ili da se na neki drugi nacin omoguci i ljudima van Beograda ili cak Srbije koji su dosli na ovaj koncert, da iskazu svoje nezadovoljstvo pridruzivanjem ovoj tuzbi. Sigurna sam da bi se sakupilo mnogo vise od 100 ljudi koji trenutno tuze Bijelo Dugme.
Ovo bi makar doprinelo moralnoj satisfakciji osecanja prevarenosti posto smo izasli sa pola koncerta i onda slusali koncert sa brda gde nismo morali ni da kupujemo karte...
a da ne pricamo o maltretiranju, nocnoj voznji i nespavanju samo da bi se videli "dugmici" posle toliko vremena. Naravno niko nam nije kriv sto smo naseli na pricu o ponovnom okupljanju i svirci iz romanticnih razloga...

Potpuno podrzavam tuzitelje...Bijelo Dugme je napravilo veliku prevaru i treba da plati odstetu, nadam se da ce tako i biti.

E bas bih voleo da grupa gradjana dobije parnicu i da dugme mora da odrzi jos jedan koncert.... meni i je i na proslom bilo sjajno...samo zabrljali su sa zabranom unosenja plasticnih flasa... bio sam mrtav zedan.

Milsim da od 200.000 posetilaca može da se nađe bar 190.000 svedoka protiv "Bijelog Dugmeta". Ja sam jedan.

Lično sam bio na koncertu, na nekih tridesetak metara od bine i nisam čuo ništa! Ozvučenje je bilo užasno!!! Bar pola posetilaca je više puta u znak protesta zviždalo i čučnulo na zemlju! Podržavam tužbu!

Ako tuziteljima trebaju svedoci da je ozvucenje bilo lose, ja se prvi javljam :)

Bijelo dugme je deo moje mladosti. Bio sam na koncertu i ne očekujem nikakvu nadoknadu, jer jednostavno nisam sačuvao kartu. Troškovi nisu mali, 1000 din. za kartu, plus prevoz iz Niša.
Želim da kažem da je ozvučenje bilo stvarno užasno! Za vreme koncerta sam promenio nekoliko lokacija i na svim sam čuo više publiku nego ozvučenje. Stajao sam i pored samog ozvučenja i opet isto. Ovo mi je prvi koncert sa kog sam izašao, a da mi nije zujalo u ušima :(

Ponavljam: ne očekujem ni nadoknadu, ni novi koncert na koji sigurno ne bih otišao. Očekujem samo priznanje da je PREVARENO toliko ljudi!!!

Mozda je ozvucenje bilo izvanredno ali je svakako bilo neadekvatno za taj prostor i broj ljudi. Ja nisam bila na koncertu a kako zivim u blizini vise sam cula nego monogi koji su platili kartu. Ovo je tipicno sleparenje i otimanje novca od naivnih gradjana, tipicno za Bregovica i ekipu iz doticne producentske kuce! Zelim uspeh podnosiocima tuzbe!!!
PS.Imam jos jedan predlog za sve posetioce famoznog koncerta: ako do sada nisu primetili na reklami za pivo (koje je bilo sponzor koncerta) se prikazuje, postignuto naknadnom montazom da svi posetioci koncerta klicu tom pivu ! Niko od posetilaca, kupivsi ulaznicu, nije dao svoj pristanak da ucestvuje kao statista u reklami za pivo i da mu se umecu reci.To treba ozbiljno razmotriti i pokrenuti postupak za naknadu stete.

Pridruzujem se ostecenima jer ozvucenje je bilo kriminalno. Verujte, sve vreme sam menjao mesto, trazio najbolji ugao ali ono je bilo strasno. Bilo, ne ponovilo se.
PS
Od tada nisam ni jednom pusto Bijelo dugme u svom stanu. Dosta mi ih je zanavek (a bili su moj omiljeni bend, uz Azru, naravno).

Nazalost, istina je da je ozvucenje bilo u najmanju ruku katastrofalno. Tendencija je da producentske kuce opasno stede na ozvucenju kada organizuju velike koncerte, jer, kao sto je neko lepo primetio, smatraju da je dovoljno da dovedu izvodjaca, postave ga na binu, pa da se cela stvar vodi kao koncert.

Pridruzujem se gradjanima koji su tuzili Bijelo Dugme. Prisustvovao sam koncertu i ozvucenje je mozda odlicno, ali za masu od maksimum 30.000 ljudi, a posto je nas bilo oko 200.000 - bilo je katastrofalno. Drugo, kivan sam na Dugmice zato sto nisu svirali Pljuni i zapevaj, a masa je vise od pola sata trazila bas tu pesmu. Ako smo vec platili i dosli, red je bio da nas ispostuju. Ako ovima koji su tuzili Dugmice treba jos neko za tuzbu, prijavljujem se.

Svi koji su bili na koncertu kao i oni koji nisu mogli doci ili nisu mogli kupiti skupe ulaznice za koncet su ocekivali rock spektakl. Umesto spektakla dokodila se rokenrol katastrofa . Nezadovoljni rokeri u krvi nostalgicari traze obestecenje i setne tonove iz lepih vremena koja se nikad vratiti nece ,ovaj put uz ozvucenje dostojno prostora publike i pesmi.Mozda nije sve izgibljeno i eto nas iz sivog sveta.

Spremala sam se cele godine za koncert Bijelog dugmeta posle petnaest godina njihove ““zajednicke tisine.”” Ja sam se, naravno, zaustavila u vremenu pred koncert na Hajduckoj cesmi jer sam od tada, na ovamo, u konstantnom pomeranju.
Uzbudjeno sam zurila da sto pre kupim karte vec drugog dana boravka u Beogradu. Receno mi je da su se u Sarajevu karte brzo prodale, pa me je strah da ih necu naci, naterao da odjurim i da ih kupim u knjizari Mamut. Svoje uzbudjenje morala sam sa nekim da podelim, pa sam se poverila taksisti koga sam zaustavila u prepunom saobracaju, a koga je zabavilo moje odusevljenje. Na sam dan koncerta,moj sestric i sin, tinejdzeri kojima je smesna misao da su im i roditelji nekada bili tu gde su oni sada, zamisljaju da je Bijelo dugme bas to: osamdesete, godine nase mladosti....Moj sin ne kapira da je moju mladost obelezio i kraj sedamdesetih, a da sam najvise slusala muziku sezdesetih godina dvadesetog veka. Pricam o bezanju sa casova kako bih stigla na Bijelo dugme koje je sviralo negde u Zemunu. Sestra se seca svog ““zavijanja”” roditelja koji su je na kraju odgledali u zadnjem dnevniku, kako peva i vristi sa masom.
Na dan koncerta, jurnjava je pocela od ujutru. Sestric nam je predlozio odlazak u deset ujutru kako bi obezbedio sto bliza mesta bini. Vrucina, pakao, “upekla zvezda.” Moja sestra se kao komandos opremila rancem u koji je spakovala pribor za prvu pomoc, makazice, perorez...Kupujemo Fantu, coca-colu , zbog “mog Amerikanca” snack, za nas vodu, sto puta proveravamo da li su nam karte tu...Ne idemo u deset vec, peske, do Hipodroma, u pola tri popodne. Asfalt se topi pod nasim nogama. Prolazimo pored Sajma, pa se penjemo preko Topciderske zvezde. Prolazimo uskim ulicama, pored vila u kojima zive nasi bogatasi i strane diplomate...Neka mama na francuskom grdi malog sina.
Konacno stizemo na mesto koncerta. Guzva, narod, toplo, strava....Proveravaju nas na ulazu. Kao da sam na vasingtonskom aerodromu:
“Da li mogu da zadrzim bar telefon?”
“Kako da ne, sve drugo ostavite nama.”
Svi smo u soku od vrucine pa ne reagujemo, vec poslusno praznimo torbe i ustupamo ohladjene vode, Fante i coca-cole zednim cuvarima reda. Konacno nas pustaju. Prelazimo travnjak neociscen od korova koji je valjda na brzinu posecen tog, ili jutra pred koncert. Sve izgleda svetski sa billboard-ma, ogromnim ekranom, pozornicom......Sedamo napred, na travu. Konstatujemo da smo ispali glupi sto pred cuvarima nismo otvorili one nase flase i flasice i tamo ih prosuli na licu mesta. Budale, poklonili smo im pice uz hiljadu dinara, koliko kosta ulaznica. Naravno, organizacija je obezbedila standove za prodaju vode koju smo na kraju bili primorani da kupimo.
Oko nas, omladina iz unutrasnjosti koju su organizovano dovezli autobusima. Malo pripiti mladici i devojke, igraju se papirom iz montaznih WC-a tako sto obavijaju svoje glave i ruke verujuci da je tako na svim svetskim koncertima pod vedrim nebom. Ja davim sve prisutne prepricavanjem dozivljaja sa koncerta u Londonu kada mi nije smetala vrucina i gde sam cekala, od deset ujutru, do deset uvece kada je konacno zasvirao i zapevao Bob Dylan, praveci se gluva i slepa pred cinjenicom da se taj “particular event” desio pre dvadeset i neki sitnis, godina. Tamo smo Stefani i ja upozmale Stiva i Marka sa kojima smo sledeceg dana preplivavale jezerce u Hajd parku sto sam naravno precutala.
Masa sveta je pocela da nadire odjednom. Organizatorima koncerta nije palo na pamet da u cenu karte uracunaju i onaj “zamisljeni krug” oko svakog posmatraca. Umesto “kruga” skrhao nas je zagusen prostor i noge koje su nas skoro pregazile. Sestra se gusi, zet besni, ja sam bila spremna da se pobijem. “Nema veze ako nisi napred, cuce se i kod ulaza.
Pocinjemo da se medjusobno svadjamo uz upotrebu neprimernog recnika kojim je nas jezik bogat. Provukli smo se nekako kroz gomilu ljudi koji su nam poslusno napravila prolaz. Moja sestra srece poznate, pocinje da se pozdravlja dok se pred nama otvara put sa ljudima koji stoje sa njegove obe strane. . . .
Pogresila sam. Pozadi se nista nije culo. Kao da vise nije ni bilo zvuka. Ton je odleteo sa nasim neposlatim telefonskim porukama koje smo poslali nadajuci se da ce celularni telefoni ipak proradti. Videli smo Zeljka Bebeka kako otvara usta na velikom ekranu, skoro bez glasa. Masa je pevala i znala sve reci. Onda su neki poceli da pale vatre,, tako da se noc pretvorila u logorovanje bez Kozarackog kola. Sestra i ja smo igrale uz “Lipe cvatu....”
Na kraju koncerta, na samom izlasku, mirno, u kordonu, stajala je policija obucena u specijalne uniforme, kao iz doba demonstracija. Umorni od razularene mase koja se rasprsivala u svim pravcima, stali smo pored cuvara reda nadajuci se da ce nam dozvoliti da sacekamo da prodje guzva. Naravno, policajac u civilu nas je ubrzo upozorio da bi bilo dobro da se sklonimo. Svaka cast policiji, bar su lepo sacuvali kovnicu novca. Moj sin je, kada smo se vratili te noci u stan moje sestre, nastavio da zabavlja sve prisutne prepricavanjem dozivljaja sa koncerta, a ja sam se bacila u horizontalu iznemogla od vrucine i osecaja da ovakve stvari ipak vise nisu za mene. A vala i Dugmici su omatorili.

Ozvucenje na ovom koncertu je bilo isto tako lose kao i pre 25 godina kada je Dugme sviralo na Hipodromu. I tada se cula vise publika nego muzika sa ozvucenja. Znaci imali su Dugmici iskustvo sa tog koncerta ali su napravili isto to jer je izgleda najvaznija stvar bila da se dalje prica kako je bilo 200 000 nego sta su ljudi culi. Ekipa misli da mi njih toliko volimo da nam mogu davati sta bilo. Iznenadi nekada tolika sloboda i narcisoidnost. A on kaze "Eh pa svirac sam ja pa i treba ocekivati od mene da vas prevarim". Rece on i povuce se u udobnost svog luksuznog doma.

Ko o cemu baba o ustipcima... Cemu sve to, oni su digli pare i boli ih uvo za sve nas.
Iduci put ponesite sa sobom jaja.

Sta se bunite. Tako vam i treba kad slusate bijelo dugme.

Izneverili su obozavatelje nostalgicare i znatizeljnike.Organizatori i izvodjaci zasluzuju alternativnu kaznu da omoguce i izvedu koncertni repertoar sa ozvucenjem po evropskim Roken rol normama.Pitam se koliko je bend kriv sto je pevao i svirao isto sto i ranije i u okviru tehnickih mogucnosti.Ko je taj sto je bio zaduzen za nabavku neadekvatnog razglasa.Sta na to sve kaze roken rol porota sastavljena od muzicara tonaca.

Ja ne mogu ni danas da poverujem da je toliko ljudi, i to tako predano, otisao jos jednom na 'sisanje ovaca' od strane Bregovica i ekipe. Stavise, mene zaista cudi taj fenomen kojim je Bijelo Dugme postalo 'popularno' s obzirom na to da se sastoji od uglavnom trecerazrednih muzicara i najveceg plagijatora na Balkanu.
Ne znam samo sta su ocekivali ljudi koji su isli na taj koncert? Romanticarsko-nostalgicne osecaje? Dogadjaje iz svoje mladosti? Nema toga - panta rei, zivot tece a mladost se ne vraca. To sto ste tada bili spremni da se zbog nekakve fiktivne popularnosti doticne grupe ponizavate davajuci im novac za koncerte, albume, sta-vec, to bi trebali da otpisete na mladost-ludost. Pa valjda ste nesto naucili u proteklih 20 godina - ako nista drugo, ono da u BD nema nikakvog muzickog kvaliteta, i da su uvek igrali striktno na nostalgicarsko-hipi osecanja, ne ponudivsi apsolutno nista ispod te fine 'peace brother' oblande.

Na koncert sam malo zakasnio, tako da sam se probijajuci kroz zbijene redove, usput raspitivao, sta se desava, kada ce koncert da pocne i svi su slegali ramenima. Na velikom ekranu je bio Tifa, ali su svi mislili, da je to snimak iz Sarajeva ili Zagreba. Mozete razumeti onda moje razocarenje, kada sam shvatio da je kocert vec uveliko u toku. Pa mogao sam bez problema da cujem moju zenu i kad mi sasvim tiho kaze da sam nepristojan kada sam par puta opsovao, nervirajuci se sto sam uopste dolazio. U Kragujevac sam se vratio oko 6 ujutro, umoran i sa gorkim osecanjem prevare. IZDAJA! SRAMOTA! Menjam stanicu na radiju kada pustaju dugme.

Ma, ozvučenje je bilo odlično što se snage tiče! Samo je bilo katastrofalno postavljeno: kutija na kutiju. To je trebalo iskošeno postaviti tako da "gleda" u ljude, a ne u Dedinje i Banovo brdo!
Treba tužiti Dugme, i slepce koje je mrzelo da naprave skelu kako treba!

Važno je samo da se *makne* lova, a Bregović je uvek bio čovek u trendu. Zar, ne !!?.