Potpomognuto samoubistvo u Lozani

U Holandiji postoji odavno eutanazija kao resenje ukoliko nema bioloske osnove za pobedu nad bolescu i povratka iz duboke kome.Znaci ukoliko je izlecenje nemoguce, koma duboka ,odrzavanje u zivotu skupo, nega i osoblje deficitni i skupi, i bitno oslobadja se dragoceni prostor za druge bolesnike cije se boljke jeftino i brzo lece. Potrebno je samo da je Samrtnik izrazio slobodnu volju ,zdravog razuma pre bolesti. U mnogim slucajevima bracni drug ili potomci pokrecu inicijativu za prekidanje zivotnih funkcija terminalnog bolesnika u dubokoj komi. Nuznost izvrsenja eutanazije razmatra se komisijski u sastavu lekar pravnik i teolog.Eutanazija je ovde poprimila meru rutinske pojave ne u bolnicamaOvde umire neznatan broj pacijenata u klasincim klinikama. Eutanazija se primenjuje kuci ili u posebnim ustanovama za negu bolesnika i u ustanovama specijalizovanim za umiranje.Posebna grana Zvana Tanatologija bavi smrcu a Tanatotolozi nadziru umiranje. Na ovim prostorima postoji neprofitno udruzenje strucnjaka hemicara toksikologa farmaceuta koji pomaze strucnim savetimone one koji imaju potrebu za samoubistvom.Ne odvracaju ih. Naprotiv savetuju ih sa kojim sredstvom i kako to efikasno sprovesti.U senci neko drugi koji ce ta sredstva prodaje ili zana ko ih prodaje.

Ja sam svakako protiv samoubistva, ali ako bih ja dosao u situaciju da patim u nekoj 'terminalnoj' bolesti kojoj nema leka, napr. dubokoj komi, polakom i sporom umiranju gde se ne nazire poboljsanje, svakako da bih vise bio za opciju da dostojanstveno umrem nego da 'zivim' pod takvim uslovima (produzujuci muke i meni i mojoj porodici, zauzimajuci krevet u bolnici ili iziskujuci nekoliko ljudi da rade oko mene 24h dnevno). Mislim da je eutanazija, svakako, pod uslovom da je citav proces strucno nadziran i izveden, prihvativo resenje.
Da budem iskren, ne znam kako bih postupio da je neko u mojo porodici u pitanju (roditelji, recimo), ne znam koliko bih bio sposoban da ja sam 'pritisnem dugme', to je uzasno tesko i nadam se da nikada necu morati da to sam uradim, ali ako nema boljitka niti nade u oporavak, eutanazija je bolje resenje od uzasnih patnji i bolova, ponizenja i gubitka ljudskog dostojantsva kroz koje neizlecivi bolesnici koji polako umiru moraju da prolaze svaki dan, neki i godinama. treba misliti i o tome.
Pravni problemi mogu nastati ako se pacijent dok je jos bio svestan nije izjasnio po tom pitanju. Tada tim lekara koji daje svoju ideju, preporuku ili savet, zajedno sa rodbinom ili familijom bolesnika, ili osobama koje brinu o bolesniku, donosi odluku u ime bolesnika (sto, nazalost, moze nekada otvariti vrata i zloupotrebi).
U Kanadi, u kojoj sam ziveo, u praksi je da se u testamentu paznja posveti i ovakvom pitanju, tako da svaka osoba ima sanse da se izjasni da li je za pokretanje procesa eutanazije ako se ikada nadje u belzizlaznoj situaciji sa nekom neizlecivom bolesti. Ako je odgovor potvrdan (sto u mom slucaju jeste), to umnogome olaksava polozaj familije koja ne bi morala da snosi pravnu (a pre svega moralnu) odgovornost za pokretanje eutanazije.
Na kraju, ja jesam za eutanaziju, ali samo ako nema boljeg resenja, i ako je ona izvedena strucno i pod nadzorom komisije (ne samo jednog lekara ili jedne osobe). Neke zemlje, poput Kanade, imaju razradjen sistem eutanazije (mada je u vecini zemalja zakon jos 'siv' po pitanju eutanazije). U isto vreme, lekari ili osoblje koje su protiv eutanazije (iz bilo kojih razloga, najcesce su to religiozni ili moralni razlozi) nisu primorani da budu deo ovako necega, niti bi trebalo da budu. Holandija i Belgija su za sada jedine zemlje koje po pitanju eutanazije (tkzv. 'pomognutog samoubistva') imaju sve zakonske regulative na snazi.

U Holandiji postoji odavno eutanazija kao resenje ukoliko nema bioloske osnove za pobedu nad bolescu i povratka iz duboke kome.Znaci ukoliko je izlecenje nemoguce, koma duboka ,odrzavanje u zivotu skupo, nega i osoblje deficitni i skupi, i bitno oslobadja se dragoceni prostor za druge bolesnike cije se boljke jeftino i brzo lece. Potrebno je samo da je Samrtnik izrazio slobodnu volju ,zdravog razuma pre bolesti. U mnogim slucajevima bracni drug ili potomci pokrecu inicijativu za prekidanje zivotnih funkcija terminalnog bolesnika u dubokoj komi. Nuznost izvrsenja eutanazije razmatra se komisijski u sastavu lekar pravnik i teolog.Eutanazija je ovde poprimila meru rutinske pojave ne u bolnicamaOvde umire neznatan broj pacijenata u klasincim klinikama. Eutanazija se primenjuje kuci ili u posebnim ustanovama za negu bolesnika i u ustanovama specijalizovanim za umiranje.Posebna grana Zvana Tanatologija bavi smrcu a Tanatotolozi nadziru umiranje. Na ovim prostorima postoji neprofitno udruzenje strucnjaka hemicara toksikologa farmaceuta koji pomaze strucnim savetimone one koji imaju potrebu za samoubistvom.Ne odvracaju ih. Naprotiv savetuju ih sa kojim sredstvom i kako to efikasno sprovesti.U senci neko drugi koji ce ta sredstva prodaje ili zana ko ih prodaje.

Ja sam svakako protiv samoubistva, ali ako bih ja dosao u situaciju da patim u nekoj 'terminalnoj' bolesti kojoj nema leka, napr. dubokoj komi, polakom i sporom umiranju gde se ne nazire poboljsanje, svakako da bih vise bio za opciju da dostojanstveno umrem nego da 'zivim' pod takvim uslovima (produzujuci muke i meni i mojoj porodici, zauzimajuci krevet u bolnici ili iziskujuci nekoliko ljudi da rade oko mene 24h dnevno). Mislim da je eutanazija, svakako, pod uslovom da je citav proces strucno nadziran i izveden, prihvativo resenje.
Da budem iskren, ne znam kako bih postupio da je neko u mojo porodici u pitanju (roditelji, recimo), ne znam koliko bih bio sposoban da ja sam 'pritisnem dugme', to je uzasno tesko i nadam se da nikada necu morati da to sam uradim, ali ako nema boljitka niti nade u oporavak, eutanazija je bolje resenje od uzasnih patnji i bolova, ponizenja i gubitka ljudskog dostojantsva kroz koje neizlecivi bolesnici koji polako umiru moraju da prolaze svaki dan, neki i godinama. treba misliti i o tome.
Pravni problemi mogu nastati ako se pacijent dok je jos bio svestan nije izjasnio po tom pitanju. Tada tim lekara koji daje svoju ideju, preporuku ili savet, zajedno sa rodbinom ili familijom bolesnika, ili osobama koje brinu o bolesniku, donosi odluku u ime bolesnika (sto, nazalost, moze nekada otvariti vrata i zloupotrebi).
U Kanadi, u kojoj sam ziveo, u praksi je da se u testamentu paznja posveti i ovakvom pitanju, tako da svaka osoba ima sanse da se izjasni da li je za pokretanje procesa eutanazije ako se ikada nadje u belzizlaznoj situaciji sa nekom neizlecivom bolesti. Ako je odgovor potvrdan (sto u mom slucaju jeste), to umnogome olaksava polozaj familije koja ne bi morala da snosi pravnu (a pre svega moralnu) odgovornost za pokretanje eutanazije.
Na kraju, ja jesam za eutanaziju, ali samo ako nema boljeg resenja, i ako je ona izvedena strucno i pod nadzorom komisije (ne samo jednog lekara ili jedne osobe). Neke zemlje, poput Kanade, imaju razradjen sistem eutanazije (mada je u vecini zemalja zakon jos 'siv' po pitanju eutanazije). U isto vreme, lekari ili osoblje koje su protiv eutanazije (iz bilo kojih razloga, najcesce su to religiozni ili moralni razlozi) nisu primorani da budu deo ovako necega, niti bi trebalo da budu. Holandija i Belgija su za sada jedine zemlje koje po pitanju eutanazije (tkzv. 'pomognutog samoubistva') imaju sve zakonske regulative na snazi.