Veza između osećanja sreće, straha i bruto nacionalnog proizvoda po glavi stanovnika

Onaj ko trazi srecu u zivotu, razocarace se, jer smisao zivota nije u trazenju srece, vec u ljubavi (sluzenju drugima). Covek koji trazi srecu u zivotu svakako nije srecan, jer onaj ko trazi srecu, time priznaje da je nema. Onaj ko zivi za druge, on time pokazuje da ima sta da drugima pruzi, i tako otkriva da je srecan (zadovoljen). Sama osecanja srece, ma kako bila snazna, uzvisena ili dugotrajna - ne mogu nikoga da zadovolje. Ona mogu samo da uguse svest coveka o njegovom unutrsnjem nezadovoljstvu (problemu). Da li se neko opija narkotikom, osecanjem moci i posedovanja, zloupotrebom muzike, seksa ili religioznim dozivljajima, to je svejedno. Nije isto osecati srecu i biti srecan. Da bi covek bio srecan, treba da dozivi promenu onog sto jeste (sebe samog, svog karaktera i svojih motiva) a ne promenu osecanja. Ta promena je posledica pokajanja. ...

Smisao zivota nije u potrazi za srecom,vec sreca lezi u potrazi za smislom... tragajte.

Mogao sam da se slozim sa clankom do momenta kada je cenjeni profesor pomenuo Skandinaviju. Ako su Finci tako srecni kao sto on misli, kako onda objasnjava da Finska ima jedan od najvecih procenata samoubistava? Nece biti da se ljudi ubijaju od tolike srece...

Uglavnom su sve to budalastine za malu decu. Ne mozes biti ziv i srecan!. Svako od nas (pa cak i autor pomenutog dela) ima neku moru. Siromasni su nesrecni naravno zbog nedostatka novca, bogati se jako plase da ne ne postanu siromasni, lepotice se plase kako ce izgledati kroz par godina, onaj ko se rekreativno bavi sportom plasi se bolesti (sanja o vecnom zivotu), nepusac isto tako plasi se raka pluca...

ja sam srecan.

Ne treba ocekivati mnogo ni od sebe ni od drugih. Ne treba sebe dozivljavati mnogo bitnim/bitnom. I onda sve izgleda mnogo bolje! Kako godine idu, u kliseima kojih sam se zgrazavala u tinejdzerskim danima, sve vise pronalazim smisao; kao na primer: zivot cine male stvari! A sto se Finaca tice... kako ide ona sala: primer gradacije - mala laz, velika laz, statistika.
Mozda su ostali Finci toliko srecni da podignu prosek naciji!

biti srecan je zapravo oksimoron. kada si srecan, to je trenutno stanje, koje kratko traje, i koje je nastalo usled nekog lepog dogadjaja. pravo je pitanje kako biti zadovoljan (sobom, svojim zivotom...).

Pricati o sreci nezavisno od ljubavi nema nikakvog smisla.

Onaj ko trazi srecu u zivotu, razocarace se, jer smisao zivota nije u trazenju srece, vec u ljubavi (sluzenju drugima). Covek koji trazi srecu u zivotu svakako nije srecan, jer onaj ko trazi srecu, time priznaje da je nema. Onaj ko zivi za druge, on time pokazuje da ima sta da drugima pruzi, i tako otkriva da je srecan (zadovoljen). Sama osecanja srece, ma kako bila snazna, uzvisena ili dugotrajna - ne mogu nikoga da zadovolje. Ona mogu samo da uguse svest coveka o njegovom unutrsnjem nezadovoljstvu (problemu). Da li se neko opija narkotikom, osecanjem moci i posedovanja, zloupotrebom muzike, seksa ili religioznim dozivljajima, to je svejedno. Nije isto osecati srecu i biti srecan. Da bi covek bio srecan, treba da dozivi promenu onog sto jeste (sebe samog, svog karaktera i svojih motiva) a ne promenu osecanja. Ta promena je posledica pokajanja. ...

Smisao zivota nije u potrazi za srecom,vec sreca lezi u potrazi za smislom... tragajte.

Mogao sam da se slozim sa clankom do momenta kada je cenjeni profesor pomenuo Skandinaviju. Ako su Finci tako srecni kao sto on misli, kako onda objasnjava da Finska ima jedan od najvecih procenata samoubistava? Nece biti da se ljudi ubijaju od tolike srece...

Uglavnom su sve to budalastine za malu decu. Ne mozes biti ziv i srecan!. Svako od nas (pa cak i autor pomenutog dela) ima neku moru. Siromasni su nesrecni naravno zbog nedostatka novca, bogati se jako plase da ne ne postanu siromasni, lepotice se plase kako ce izgledati kroz par godina, onaj ko se rekreativno bavi sportom plasi se bolesti (sanja o vecnom zivotu), nepusac isto tako plasi se raka pluca...

ja sam srecan.

Ne treba ocekivati mnogo ni od sebe ni od drugih. Ne treba sebe dozivljavati mnogo bitnim/bitnom. I onda sve izgleda mnogo bolje! Kako godine idu, u kliseima kojih sam se zgrazavala u tinejdzerskim danima, sve vise pronalazim smisao; kao na primer: zivot cine male stvari! A sto se Finaca tice... kako ide ona sala: primer gradacije - mala laz, velika laz, statistika.
Mozda su ostali Finci toliko srecni da podignu prosek naciji!

biti srecan je zapravo oksimoron. kada si srecan, to je trenutno stanje, koje kratko traje, i koje je nastalo usled nekog lepog dogadjaja. pravo je pitanje kako biti zadovoljan (sobom, svojim zivotom...).

Pricati o sreci nezavisno od ljubavi nema nikakvog smisla.