Ambasador upao u šaht

Ovo je strasno i nije usamljeno, ima jos sahtova i rupa. Ali provlaci mi se jedna misao: Mozda ne bi bilo lose namestiti rupe nasim politicarima pa da poupadaju u njih i stave se u polozaje obicnih gradjana kojima se zivot sastoji iz sve veceg tonjenja u ponor, a ne rupu, iz dana u dan.

Zamalo da dobijemo nuklearno oruzje od Irana, samo da ambasador nije upao u saht. Ima toga, ali kod brace Grim.

Toliko od nasih "briznih" gradskih otaca. Rupe, a i ljudi, dotrajale fasade, unistene ulice, vodovod i kanalizacija, to njima nije bitno. Prodaju nam pricu oko nadleznosti. Naravno, kada su u pitanju provizije za trzne centre, nadogradnje, stambenu izgradnju i slicno, tu su nadleznosti veoma jasne, jako dobro se zna kome i koliku treba proviziju dati. Kada treba nesto uraditi za gradjane, sto im je i posao, tu su "nadleznosti" nepremostiva prepreka.

Рупа на шахтовима има зато што се поклопци масовно краду и продају у старо гвожђе, исто као и улошци из мермерних канти за ђубре.

Mislim strasno. Potrebno je da ambasador upadne u saht da bi videli ozbiljnost takve nemarnosti komunalnih sluzbi. Pored njihove nemarnosti, ne treba zaboraviti i nevaspitanje i odsustvo socijalne svesti nasih gradjana. Veliki broj gradjana koji grade svoje kuce ne prezaju od kradje javnog vlasnistva, poklopaca sa sahti na ulicama, pa time doprinose opstoj opasnosti od upadanja u njih.

Strasno je sto sahtovi nisu obelezeni pa se desavaju ovakvi lomovi. To jeste sramota i treba neko da odgovara. Medjutim, zanimljivo je da je ovaj ambasador obavestio sve medije o ovom dogadjaju i svuda, ali svuda, naglasio da je on, eto, umalo obezbedio velike pare ali je upao u saht. Svasta.Opste je poznato da se nasi ambasadori po zemljama tog tipa "ubijaju" od posla. Ova nesreca mu je dosla kao neka vrsta licne reklame i promocije. Tuzno i jadno i pokazuje kako nase "diplomate" rade sta stignu, umesto da rade svoj posao, kako-tako. Bilo je za vreme Slobe mnogo strasnijih slucajeva od upadanja u sahtove, pa se nesto ne secam da sam cuo za ovakve slucajeve samosvesti i gradjanske odgovornosti. Sramota i jad Srbije.

I u Novom Sadu je isto: preko noći nestaju poklopci za šahtove, pa se neko u međuvremenu dosetio kako da doskoči tim mangupima. Jednostavno se sada prave šahtovi sa pričvšćenim poklopcima sa šarkama za šahtove. Njih je malo teže skinuti, jedino sa nekim aparatima ili testerama za metal, a to bi već nekog probudilo i zna se vinovnici bi bili uhvaćeni na delu.
Možda bi inspekcija mogla da poseti i neke firme koje se bave gvožđurijama pa možda uspeju tamo da pronađu i po neki poklopac. Zaposleni bi morali da dokažu odakle im na skladištu poklopci,onda moraju reći od koga su ih kupili i tako bi se pronašli mangupi koji nehaju za sigurnost svojih sugrađana.A onda ...zna se...u bajbokanu!

Strasno je sto niko ne vodi racuna o sahtovima i uopste bezbednosti gradjana.

Ali je jos strasnije (i B92 bi to trebao da istrazi) kako to da se Ambasador SCG bavi zakljucivanjem poslova od 40 miliona evra - to Ambasadorima nije u opisu radnog mesta. Ambasador mi vise zvuci kao poslovni covek; Ambasador moze samo da pomogne nekoj domacoj firmi da napravi kontakt u zemlji gde sluzi kao Ambasador, a ne da sklapa poslove. Cak i da to jeste u radnom opisu naseg hiper-ambasadora, gde su mu zamenici i savetnici?

Posle 40 godina vratila sam se u Beograd. Zapanjena sam. Grad je prljav, vozaci nemaju obzira da njihove sirene nekom mogu da smetaju, sirene njihovih automobila sviraju i nocu i danju, fasade i ulazi u zgrade su u ocajnom stanju. Da li oni koji promovisu turizam u Srbiji se zapitaju kakav utisak to ima na turiste koji dolaze ovde?

Ово је у одговорности града. Ако неко краде шахтове, нека град уведе астрономске казне за починиоце а награде за онога ко их пријави. (Нека казна буде 1000 евра а награда 500 - поред сваког шахта ће дежурати пензионер! Ако починилац нема да плати - плени се имовина.)
Они који су повређени требају да туже град, ваљда ће неко из тога извући поуку.
Нажалост, страшно је да неки људи више размишљају о милионима из изјаве повређеног амбасадора, а мање о опасним рупама у свом суседству.

To nije ništa novo, otvoreni šahtovi su naša svakodnevica. Najnoviji primer koga sam se setila čim sam pročitala ovu vest. Na ulazu na stadion u Guči, na kojem se održava sabor trubača koji pretenduje da postane srpski brend, gde je prema podacima organizatora ove godine prodefilovalo pola miliona ljudi, čekajući u redu da kupim kartu koja košta 300 dinara videla sam čoveka kome je noga do kuka uletela u otvorenu šahtu. Ustvari poluotvorenu zato što je ogroman kamen stavljen na sred rupe taman dovoljan da ti noga uleti izmedju kamena i ivice šahte i da ne možeš da mrdneš. Užas, možda su nam šahte ne pokrivene zato što su to ipak sitnice i nisu investicije od kapitalnog značaja.

Zamalo da dobijemo nuklearno oruzje od Irana, samo da ambasador nije upao u saht. Ima toga, ali kod brace Grim.

Strasno je sto niko ne vodi racuna o sahtovima i uopste bezbednosti gradjana.

Ali je jos strasnije (i B92 bi to trebao da istrazi) kako to da se Ambasador SCG bavi zakljucivanjem poslova od 40 miliona evra - to Ambasadorima nije u opisu radnog mesta. Ambasador mi vise zvuci kao poslovni covek; Ambasador moze samo da pomogne nekoj domacoj firmi da napravi kontakt u zemlji gde sluzi kao Ambasador, a ne da sklapa poslove. Cak i da to jeste u radnom opisu naseg hiper-ambasadora, gde su mu zamenici i savetnici?

Ovo je strasno i nije usamljeno, ima jos sahtova i rupa. Ali provlaci mi se jedna misao: Mozda ne bi bilo lose namestiti rupe nasim politicarima pa da poupadaju u njih i stave se u polozaje obicnih gradjana kojima se zivot sastoji iz sve veceg tonjenja u ponor, a ne rupu, iz dana u dan.

Toliko od nasih "briznih" gradskih otaca. Rupe, a i ljudi, dotrajale fasade, unistene ulice, vodovod i kanalizacija, to njima nije bitno. Prodaju nam pricu oko nadleznosti. Naravno, kada su u pitanju provizije za trzne centre, nadogradnje, stambenu izgradnju i slicno, tu su nadleznosti veoma jasne, jako dobro se zna kome i koliku treba proviziju dati. Kada treba nesto uraditi za gradjane, sto im je i posao, tu su "nadleznosti" nepremostiva prepreka.

Рупа на шахтовима има зато што се поклопци масовно краду и продају у старо гвожђе, исто као и улошци из мермерних канти за ђубре.

Mislim strasno. Potrebno je da ambasador upadne u saht da bi videli ozbiljnost takve nemarnosti komunalnih sluzbi. Pored njihove nemarnosti, ne treba zaboraviti i nevaspitanje i odsustvo socijalne svesti nasih gradjana. Veliki broj gradjana koji grade svoje kuce ne prezaju od kradje javnog vlasnistva, poklopaca sa sahti na ulicama, pa time doprinose opstoj opasnosti od upadanja u njih.

Strasno je sto sahtovi nisu obelezeni pa se desavaju ovakvi lomovi. To jeste sramota i treba neko da odgovara. Medjutim, zanimljivo je da je ovaj ambasador obavestio sve medije o ovom dogadjaju i svuda, ali svuda, naglasio da je on, eto, umalo obezbedio velike pare ali je upao u saht. Svasta.Opste je poznato da se nasi ambasadori po zemljama tog tipa "ubijaju" od posla. Ova nesreca mu je dosla kao neka vrsta licne reklame i promocije. Tuzno i jadno i pokazuje kako nase "diplomate" rade sta stignu, umesto da rade svoj posao, kako-tako. Bilo je za vreme Slobe mnogo strasnijih slucajeva od upadanja u sahtove, pa se nesto ne secam da sam cuo za ovakve slucajeve samosvesti i gradjanske odgovornosti. Sramota i jad Srbije.

I u Novom Sadu je isto: preko noći nestaju poklopci za šahtove, pa se neko u međuvremenu dosetio kako da doskoči tim mangupima. Jednostavno se sada prave šahtovi sa pričvšćenim poklopcima sa šarkama za šahtove. Njih je malo teže skinuti, jedino sa nekim aparatima ili testerama za metal, a to bi već nekog probudilo i zna se vinovnici bi bili uhvaćeni na delu.
Možda bi inspekcija mogla da poseti i neke firme koje se bave gvožđurijama pa možda uspeju tamo da pronađu i po neki poklopac. Zaposleni bi morali da dokažu odakle im na skladištu poklopci,onda moraju reći od koga su ih kupili i tako bi se pronašli mangupi koji nehaju za sigurnost svojih sugrađana.A onda ...zna se...u bajbokanu!

Posle 40 godina vratila sam se u Beograd. Zapanjena sam. Grad je prljav, vozaci nemaju obzira da njihove sirene nekom mogu da smetaju, sirene njihovih automobila sviraju i nocu i danju, fasade i ulazi u zgrade su u ocajnom stanju. Da li oni koji promovisu turizam u Srbiji se zapitaju kakav utisak to ima na turiste koji dolaze ovde?

Ово је у одговорности града. Ако неко краде шахтове, нека град уведе астрономске казне за починиоце а награде за онога ко их пријави. (Нека казна буде 1000 евра а награда 500 - поред сваког шахта ће дежурати пензионер! Ако починилац нема да плати - плени се имовина.)
Они који су повређени требају да туже град, ваљда ће неко из тога извући поуку.
Нажалост, страшно је да неки људи више размишљају о милионима из изјаве повређеног амбасадора, а мање о опасним рупама у свом суседству.

To nije ništa novo, otvoreni šahtovi su naša svakodnevica. Najnoviji primer koga sam se setila čim sam pročitala ovu vest. Na ulazu na stadion u Guči, na kojem se održava sabor trubača koji pretenduje da postane srpski brend, gde je prema podacima organizatora ove godine prodefilovalo pola miliona ljudi, čekajući u redu da kupim kartu koja košta 300 dinara videla sam čoveka kome je noga do kuka uletela u otvorenu šahtu. Ustvari poluotvorenu zato što je ogroman kamen stavljen na sred rupe taman dovoljan da ti noga uleti izmedju kamena i ivice šahte i da ne možeš da mrdneš. Užas, možda su nam šahte ne pokrivene zato što su to ipak sitnice i nisu investicije od kapitalnog značaja.