"Dolce vita"u Veneciji !

Iako Bojan plaća Baldininijeve cipele, verovatno, preko 400 USD, nije nikada naučio pravopis. Nema veze, i bez njega se mogu kritikovati siromašniji koji nemaju 300 USD za gondolijere. Mislim da si promašio poentu, a to je da Venecija, prima svakog gosta a najbogatiji ili najostrvljeniji da se obogate su napravili Veneciju neprijatnom turističkom destinacijom. Ja i dalje pijem vodu iz vodovoda i lutam njenim uličicama, obilazim redovno San Mišel i Geto i uživam gledajući na Muranu kako deca skaču s mostića u kanal. Opušteno.

Kada sm pre dve godine otisla u Italiju turisticki, Veneciju sam docekala sa neverovatnim predrasudama! Ocekevala sam naj oporiji miris ustajale vode i zabokrecinu na sve strane. Vec pri prvom koraku na jedno takvo kulturno bogato tlo, nisam se ni setila da razmisljam o svim gadostima kojima su mu prijatelji i rodbina napunili glavu! Mesto ocarava arhitekturom, jedinstvenoscu i samom cinjenicom da mozda moji unuci nece moci da je vide a ja cu im poput starih moreplovaca u pricama, pricati o Veneciji price kao o Atlantidi! Obisla sam skoro celu Evropu i nigde nisam zalutala kao tamo, potrosila puno para na osnovne stvari i izgorela od julskog sunca ali bila je to neverovatna i jedinstvena avantura!

I obavezno posetiti galeriju cuvene teta Peggy Guggenheim!

Za prvi maj sam bio u Veneciji 3 dana i Veroni 2 dana. Venecija me je oduševila. U svakoj uličici imaš nešto zanimljivo da vidiš, dok hodaš gde je malo veča gužva čuje se klasična muzika sa svih strana, muzeji, galerije na sve strane. Trg S. Marka nocu je priča za sebe, ispred svakog restorana po orkestar i sviraju odlično. Sto se tiče cena-svako može da nađe šta traži. Na trgu S.Marka sam popio coca colu jer sam bio strašno žedan (inače bih uzeo kafu) 7.5 eura. Ali u prodavnicama ( kojih baš nisam previše video) je sve mnogo jeftinije. 3 dana sam hodao kroz sve uličice koje sam mogao da zamislim i Venecija dobija po svemu od mene najviše ocene.
ps. Venecija ne smrdi (barem kad sam ja bio), to su me pitali svi kad sam se vratio, očistili su sve kanale pre neku godinu.

Nikako ne razumem ljude koji idu bez para u Veneciju a onda hoce da se prema njima obracaju kao preme bogatasima.
Ako nemate pare, prema vama ce se obracati isto u bilo kom delu sveta ukuljucujuci i nasu zemlju. Venecija je ako ne najpoznatija sigurno jedana of tri najpoznatije turisticke atrakcije na svetu. Da li vi stvarno mislite da mozete da odete na takvo mesto i da tamo bude jeftino? Ja sam ponovo bio tamo letos i svidelo mi se podjednako kao i kada sam bio tamo kao student. Sada sam mogao sebi da priustim da sednem bilo gde i da uopste ne razmisljam o tome koliko kosta kafa, pizza, flasa vina ili kolaci. Prema meni su svi bili ljubazni, cak su mi u prodavnici gde sam kupio Baldininijeve cipele poklonili kisobran jer je pocela kisa. U restoranima su bili spremni da mi greju kokakolu za dete posto im svo pice stoji u frizideru. Gondolijer je bio ljubazan, cak nam je i pevao, slikali smo se koliko smo hteli. Da platio sam mu 300 eura za 90 minuta (izvinite mogu sebi da dozvolim).
Kad sam u Veneziji bio kao student nisam imao pare ni za vodu (pio sam sa javne cesme) a kamoli za kafu ili restoran. I sve jedno mi je bila predivna Venezija, jer ona je lepa svojom istorijom, arhitekturom i atmosferom.
Ne svidja vam se Venezija, pa ne idite u Veneziju niko vas nece ubiti ako neodete!

Bila sam u Veneziji vise puta...Proputovala sam mnogo i videla mnoge evropske gradove,ali je Venezija bez premca najlepsi od svih...Ona je lepa i kada imas 1000 evra i kada imas 10 evra u dzepu.Nije sve u parama i restoranima....Vazne su emocije i secanja koja kasnije ostaju.

Simpaticno napisno sa nekoliko manjih (ili mozda vecih)propusta.U Veneciji sam bio vise puta pa dozvoljavam sebi par komentara.
1)Ne mislim da je kafa za 5 Evra jeftina.Za tu lovu je jos nisam popio, a nisam bas samo sedeo kod kuce.
2)U doticnom restoranu na trgu Svetog Marka, cim sednete pridje vam konobar i da vam u ruke vinsku kartu . Ne cini to da biste sto pre porucili, vec da procitate da je konzumacija (za muziku koja se bas i ne ubi od svirke)5 Evra po osobi.Tek toliko da posle ne kazete da niste znali.Ovo mi mozete verovati jer sam zadnji put bio tamo 30. jula ove godine.
3)Chianti piju pre siroke narodne mase, nego ljudi rafiniranog ukusa.
4)Sto se tice italijanske ljubaznosti,i u to se ne bih bas zaklinjao. U privatnim kontaktima su zaista komunikativni i nasmejani. Kad se radi o parama, gospodo, cuvajte novcanike. Nista nema za Dz. Secam se,pre 5-6 godina, da mi gondolijer nije dozvolio da mog tada 7-godisnjeg sina fotografisem pored njegove gondole(bar ne besplatno).Uzgred, cena voznje je letos bila 100 Evra za 30 minuta, a 120 evra za 40 minuta.
I pored svega Venecija je prekrasna, jedinstvena i vredna posete.Bas zato treba da pre puta imate manje-vise tacne informacije.Srecan put.

veneciju treba osetiti korakom -da koraci idu daleko od turistickih masa vec u Gheto izmedju razapetog vesa. Muzej pod otvorenim nebom. Veneziaaaa

Koliko god da me je uzasavala gomila turista u Veneciji (a i ja bejah deo iste), toliko su me odusevljavale ulice i ulicice kojima se moze lutati satima. I naci neki obicni mali restoran u kome se hrana sluzi na rasparnim tanjirima, ali je boljeg ukusa nego u mnogo "turistickijim mestima". Nadjoh i muzej Grcke pravoslavne parohije za severnu italiju, i bastu sa mackama i razapet ves medju zgradama, i groblje na sred ostrva (ne znam zasto, mislim da je to najjezovitije groblje koje sam ikada video). I bukvalno napustena ostrvca dalje u laguni, oko Toricela. Sigurno sam propustio mnoga mesta, Santa Mariu de la Salute pod jedan, ali mi je Venecija ostala u fantasticnom secanju.

ajopet jednom prilikom
ujednoi pivnici u
dizvinete
češkoi
navratima vecea pisaloje

venecia

ugodjaj je skorom isti
alsu cene umerenie
površinski doživljai
umeu dabidu dubinski

Neko mi je rekao ili sam procitala... da ako bi se gradovi delili na muske i zenske - Venecija bi, sigurno bila lepseg pola. Misteriozna i sarmantna dama, raskosne garderobe i omenog ponasanja...
Sem sto je putopis divno uradjen, cak sam podjednako uzivala, citajuci dva komntara, o tekstu.
Nimrode, imate dusu putnika.
Na komentarom M.-a sam se vise puta vracala.Bravo! Prednost licnih impresija nad -obavezno videti-

Mislim da lepotu Venecije umanjuju brojni kanali jer je grad prakticno na vodi,a toga se uzasavam.Stoga bih se posluzio onom starom i proverenom:"Hvali more,drzi se kopna"...

Nije sustina u cenama i u nazivu vina vec u atmosferi koju ovaj tekst priziva. Iskustva su razlicita,u tome je i lepota putovanja.

Ljiljana,
predivan putopis. Prepun istorije, licnih utisaka i prakticnih stvari, boja, mirisa.
Upravo sam se spremila sam se da gledam film Hleb i lale, bas si me zaintrigirala. Bilo bi divno da opises jos neko svoje putovanje.
Veliki pozdrav i nastavi da putujes!

Svima preporucujem predivan roman o Veneciji Andjeo gospodjice Garnet - Seli Vikers. Tema je preobrazaj postarije neudate zene, koji se desava u Veneciji, pod uticajem kulture u lepote grada.

Pre 10 dana sam se vratila sa proputovanja Italija, Francuska, Španija i Monako i necete verovati da mi je baš Venecija ostala u najružnijem sećanju.
Naime, drugarica i ja izgubismo se u istoj, tj. nismo stigle na zakazano mesto u dogovoreno vreme i brodić sa našom grupom i vodičem je - otišao! To je bila prava agonija. Od nadobudnih i neljubaznih italijana ništa nismo tražile, jer između ostalog ne pričamo italijanski, a oni neće ili ne žele da pričaju engleski. Tražile smo samo malo hladovine, jer je bilo 14 časova, najveća vrućina i trebalo nam je samo malo vremena da ohladimo glave i da vidimo šta dalje. Pokušale smo da sednemo u baštu nekog hotela (koja je bila prazna) i da pozovemo telefonom vodiča puta i da se dogovorimo šta i kako dalje. Brže-bolje je istrčao konobar i na lošem engleskom nam objasnio da ne možemo da sedimo tu, ako ništa ne poručimo. Onda smo mi otišle u lokal pored hotela, misleći da je to ipak običan kafić i da se nece valjda svuda tako negostoljubivo ponašati. Međutim, tu nas je isto dočekalo, ali ovaj put na italijanskom. Sreća u nesreći pa smo znale o čemu se radi. Ustale smo i odatle i krenule ka hladovini koju pravi obližnja trafika, dok su ljuti i besni konobari bukvalno za nama vikali, ko zna šta, naravno na italijanskom.
Naravno, možete da pretpostavite da je čovek iz trafike bukvalno istrčao iz iste i oterao nas i odatle... Na kraju smo morale da sednemo u treći kafić i naručimo sokove, koje smo basnoslovno platile i koji su ostali nepopijeni, jer nam je bilo svega preko glave. Iako smo naručile i platile, ni tu nas nije dočekao osmeh, a o lepoj reči (na bilo kom jeziku) nije bilo ni reči.
Prosto ne znam da li treba nešto još da dodam. Možda samo da napomenem da nisu znali odakle smo, samo su znali da smo stranci.

Sto se procitanog teksta tice, moji utisci slicni su Miminim, posebno kada su u pitanju boje i mirisi. Dodacu samo da zelju za putovanjem i sposobnost da ga svim svojim culima dozivi covek nosi u sebi, a ne u novcaniku. Najbolji nacin da sebi upropastite putovanje jeste da idealizujete mesto na koje idete. Bez svesti o tome da putujete negde gde se takodje odvija realan svakodnevni zivot, a ne negde gde ce sve biti prilagodjeno vasem dolasku, na putovanje ne treba ni krenuti. Kao i kod kuce, tako i tokom putovanja, kako cemo doziveti svoje okruzenje zavisice od toga kakvim ga ocima gledamo. Svakako da je lepse priustiti sebi i kafu na Trgu Svetog Marka, i voznju gondolom, i dobro italijansko vino, ali ipak, i sama setnja gradom poput Venecije, i poneki pogled uronjen u njene kanale mnogo vise vrede od sedenja kod kuce. A i besplatni su. Nakon toga ostanu vam barem emocije koje mozete, poput autorke ovog teksta o Veneciji, da stavite na papir i podelite sa drugima. Istinski putnici ne pisu turisticke vodice pomocu kojih ce druge navesti ili im finansijski olaksati neko slicno putovanje, vec pisu poeziju punu boja i mirisa, zacinjenu konkretnim cinjenicama koje omogucavaju tekstu da ostane u sferi realnog.

Generalno lepo napisano . I sam sam bio u Veneciji, samo nisam imao toliko para da negde sedim , a opet, i ja sam stekao sliku o otvorenom i u odnosu na nas postenom narodu .

Ja sam bio tamo, ali nigde tako lose nisam proveo. Soba gde sam stanovao bio je suvise skupo oko 150 tada nemacki maraka, prlavstine bilo je dosta, arogantno ponasanje i tako. Cene ishrane su bile astronomske, konobari su bili jako agresivni i nervozni, cene rucka do 100 maraka a zamislite desert 50, jedva da razgovarate ili da pitate nesto sto vam interesuje, skoro da nemate sanse. To je neka mesta bez ikakve topline. Bilo je to godine 95-te.

Interesuje me prica o Bijenalu- ima li nastavak ovom tekstu?

Nikako ne razumem ljude koji idu bez para u Veneciju a onda hoce da se prema njima obracaju kao preme bogatasima.
Ako nemate pare, prema vama ce se obracati isto u bilo kom delu sveta ukuljucujuci i nasu zemlju. Venecija je ako ne najpoznatija sigurno jedana of tri najpoznatije turisticke atrakcije na svetu. Da li vi stvarno mislite da mozete da odete na takvo mesto i da tamo bude jeftino? Ja sam ponovo bio tamo letos i svidelo mi se podjednako kao i kada sam bio tamo kao student. Sada sam mogao sebi da priustim da sednem bilo gde i da uopste ne razmisljam o tome koliko kosta kafa, pizza, flasa vina ili kolaci. Prema meni su svi bili ljubazni, cak su mi u prodavnici gde sam kupio Baldininijeve cipele poklonili kisobran jer je pocela kisa. U restoranima su bili spremni da mi greju kokakolu za dete posto im svo pice stoji u frizideru. Gondolijer je bio ljubazan, cak nam je i pevao, slikali smo se koliko smo hteli. Da platio sam mu 300 eura za 90 minuta (izvinite mogu sebi da dozvolim).
Kad sam u Veneziji bio kao student nisam imao pare ni za vodu (pio sam sa javne cesme) a kamoli za kafu ili restoran. I sve jedno mi je bila predivna Venezija, jer ona je lepa svojom istorijom, arhitekturom i atmosferom.
Ne svidja vam se Venezija, pa ne idite u Veneziju niko vas nece ubiti ako neodete!

Mislim da lepotu Venecije umanjuju brojni kanali jer je grad prakticno na vodi,a toga se uzasavam.Stoga bih se posluzio onom starom i proverenom:"Hvali more,drzi se kopna"...

Pre 10 dana sam se vratila sa proputovanja Italija, Francuska, Španija i Monako i necete verovati da mi je baš Venecija ostala u najružnijem sećanju.
Naime, drugarica i ja izgubismo se u istoj, tj. nismo stigle na zakazano mesto u dogovoreno vreme i brodić sa našom grupom i vodičem je - otišao! To je bila prava agonija. Od nadobudnih i neljubaznih italijana ništa nismo tražile, jer između ostalog ne pričamo italijanski, a oni neće ili ne žele da pričaju engleski. Tražile smo samo malo hladovine, jer je bilo 14 časova, najveća vrućina i trebalo nam je samo malo vremena da ohladimo glave i da vidimo šta dalje. Pokušale smo da sednemo u baštu nekog hotela (koja je bila prazna) i da pozovemo telefonom vodiča puta i da se dogovorimo šta i kako dalje. Brže-bolje je istrčao konobar i na lošem engleskom nam objasnio da ne možemo da sedimo tu, ako ništa ne poručimo. Onda smo mi otišle u lokal pored hotela, misleći da je to ipak običan kafić i da se nece valjda svuda tako negostoljubivo ponašati. Međutim, tu nas je isto dočekalo, ali ovaj put na italijanskom. Sreća u nesreći pa smo znale o čemu se radi. Ustale smo i odatle i krenule ka hladovini koju pravi obližnja trafika, dok su ljuti i besni konobari bukvalno za nama vikali, ko zna šta, naravno na italijanskom.
Naravno, možete da pretpostavite da je čovek iz trafike bukvalno istrčao iz iste i oterao nas i odatle... Na kraju smo morale da sednemo u treći kafić i naručimo sokove, koje smo basnoslovno platile i koji su ostali nepopijeni, jer nam je bilo svega preko glave. Iako smo naručile i platile, ni tu nas nije dočekao osmeh, a o lepoj reči (na bilo kom jeziku) nije bilo ni reči.
Prosto ne znam da li treba nešto još da dodam. Možda samo da napomenem da nisu znali odakle smo, samo su znali da smo stranci.

Ja sam bio tamo, ali nigde tako lose nisam proveo. Soba gde sam stanovao bio je suvise skupo oko 150 tada nemacki maraka, prlavstine bilo je dosta, arogantno ponasanje i tako. Cene ishrane su bile astronomske, konobari su bili jako agresivni i nervozni, cene rucka do 100 maraka a zamislite desert 50, jedva da razgovarate ili da pitate nesto sto vam interesuje, skoro da nemate sanse. To je neka mesta bez ikakve topline. Bilo je to godine 95-te.

Simpaticno napisno sa nekoliko manjih (ili mozda vecih)propusta.U Veneciji sam bio vise puta pa dozvoljavam sebi par komentara.
1)Ne mislim da je kafa za 5 Evra jeftina.Za tu lovu je jos nisam popio, a nisam bas samo sedeo kod kuce.
2)U doticnom restoranu na trgu Svetog Marka, cim sednete pridje vam konobar i da vam u ruke vinsku kartu . Ne cini to da biste sto pre porucili, vec da procitate da je konzumacija (za muziku koja se bas i ne ubi od svirke)5 Evra po osobi.Tek toliko da posle ne kazete da niste znali.Ovo mi mozete verovati jer sam zadnji put bio tamo 30. jula ove godine.
3)Chianti piju pre siroke narodne mase, nego ljudi rafiniranog ukusa.
4)Sto se tice italijanske ljubaznosti,i u to se ne bih bas zaklinjao. U privatnim kontaktima su zaista komunikativni i nasmejani. Kad se radi o parama, gospodo, cuvajte novcanike. Nista nema za Dz. Secam se,pre 5-6 godina, da mi gondolijer nije dozvolio da mog tada 7-godisnjeg sina fotografisem pored njegove gondole(bar ne besplatno).Uzgred, cena voznje je letos bila 100 Evra za 30 minuta, a 120 evra za 40 minuta.
I pored svega Venecija je prekrasna, jedinstvena i vredna posete.Bas zato treba da pre puta imate manje-vise tacne informacije.Srecan put.

Nije sustina u cenama i u nazivu vina vec u atmosferi koju ovaj tekst priziva. Iskustva su razlicita,u tome je i lepota putovanja.

Generalno lepo napisano . I sam sam bio u Veneciji, samo nisam imao toliko para da negde sedim , a opet, i ja sam stekao sliku o otvorenom i u odnosu na nas postenom narodu .

veneciju treba osetiti korakom -da koraci idu daleko od turistickih masa vec u Gheto izmedju razapetog vesa. Muzej pod otvorenim nebom. Veneziaaaa

Ljiljana,
predivan putopis. Prepun istorije, licnih utisaka i prakticnih stvari, boja, mirisa.
Upravo sam se spremila sam se da gledam film Hleb i lale, bas si me zaintrigirala. Bilo bi divno da opises jos neko svoje putovanje.
Veliki pozdrav i nastavi da putujes!

Svima preporucujem predivan roman o Veneciji Andjeo gospodjice Garnet - Seli Vikers. Tema je preobrazaj postarije neudate zene, koji se desava u Veneciji, pod uticajem kulture u lepote grada.

Interesuje me prica o Bijenalu- ima li nastavak ovom tekstu?

Koliko god da me je uzasavala gomila turista u Veneciji (a i ja bejah deo iste), toliko su me odusevljavale ulice i ulicice kojima se moze lutati satima. I naci neki obicni mali restoran u kome se hrana sluzi na rasparnim tanjirima, ali je boljeg ukusa nego u mnogo "turistickijim mestima". Nadjoh i muzej Grcke pravoslavne parohije za severnu italiju, i bastu sa mackama i razapet ves medju zgradama, i groblje na sred ostrva (ne znam zasto, mislim da je to najjezovitije groblje koje sam ikada video). I bukvalno napustena ostrvca dalje u laguni, oko Toricela. Sigurno sam propustio mnoga mesta, Santa Mariu de la Salute pod jedan, ali mi je Venecija ostala u fantasticnom secanju.

ajopet jednom prilikom
ujednoi pivnici u
dizvinete
češkoi
navratima vecea pisaloje

venecia

ugodjaj je skorom isti
alsu cene umerenie
površinski doživljai
umeu dabidu dubinski

Sto se procitanog teksta tice, moji utisci slicni su Miminim, posebno kada su u pitanju boje i mirisi. Dodacu samo da zelju za putovanjem i sposobnost da ga svim svojim culima dozivi covek nosi u sebi, a ne u novcaniku. Najbolji nacin da sebi upropastite putovanje jeste da idealizujete mesto na koje idete. Bez svesti o tome da putujete negde gde se takodje odvija realan svakodnevni zivot, a ne negde gde ce sve biti prilagodjeno vasem dolasku, na putovanje ne treba ni krenuti. Kao i kod kuce, tako i tokom putovanja, kako cemo doziveti svoje okruzenje zavisice od toga kakvim ga ocima gledamo. Svakako da je lepse priustiti sebi i kafu na Trgu Svetog Marka, i voznju gondolom, i dobro italijansko vino, ali ipak, i sama setnja gradom poput Venecije, i poneki pogled uronjen u njene kanale mnogo vise vrede od sedenja kod kuce. A i besplatni su. Nakon toga ostanu vam barem emocije koje mozete, poput autorke ovog teksta o Veneciji, da stavite na papir i podelite sa drugima. Istinski putnici ne pisu turisticke vodice pomocu kojih ce druge navesti ili im finansijski olaksati neko slicno putovanje, vec pisu poeziju punu boja i mirisa, zacinjenu konkretnim cinjenicama koje omogucavaju tekstu da ostane u sferi realnog.

Neko mi je rekao ili sam procitala... da ako bi se gradovi delili na muske i zenske - Venecija bi, sigurno bila lepseg pola. Misteriozna i sarmantna dama, raskosne garderobe i omenog ponasanja...
Sem sto je putopis divno uradjen, cak sam podjednako uzivala, citajuci dva komntara, o tekstu.
Nimrode, imate dusu putnika.
Na komentarom M.-a sam se vise puta vracala.Bravo! Prednost licnih impresija nad -obavezno videti-

I obavezno posetiti galeriju cuvene teta Peggy Guggenheim!

Za prvi maj sam bio u Veneciji 3 dana i Veroni 2 dana. Venecija me je oduševila. U svakoj uličici imaš nešto zanimljivo da vidiš, dok hodaš gde je malo veča gužva čuje se klasična muzika sa svih strana, muzeji, galerije na sve strane. Trg S. Marka nocu je priča za sebe, ispred svakog restorana po orkestar i sviraju odlično. Sto se tiče cena-svako može da nađe šta traži. Na trgu S.Marka sam popio coca colu jer sam bio strašno žedan (inače bih uzeo kafu) 7.5 eura. Ali u prodavnicama ( kojih baš nisam previše video) je sve mnogo jeftinije. 3 dana sam hodao kroz sve uličice koje sam mogao da zamislim i Venecija dobija po svemu od mene najviše ocene.
ps. Venecija ne smrdi (barem kad sam ja bio), to su me pitali svi kad sam se vratio, očistili su sve kanale pre neku godinu.

Bila sam u Veneziji vise puta...Proputovala sam mnogo i videla mnoge evropske gradove,ali je Venezija bez premca najlepsi od svih...Ona je lepa i kada imas 1000 evra i kada imas 10 evra u dzepu.Nije sve u parama i restoranima....Vazne su emocije i secanja koja kasnije ostaju.

Kada sm pre dve godine otisla u Italiju turisticki, Veneciju sam docekala sa neverovatnim predrasudama! Ocekevala sam naj oporiji miris ustajale vode i zabokrecinu na sve strane. Vec pri prvom koraku na jedno takvo kulturno bogato tlo, nisam se ni setila da razmisljam o svim gadostima kojima su mu prijatelji i rodbina napunili glavu! Mesto ocarava arhitekturom, jedinstvenoscu i samom cinjenicom da mozda moji unuci nece moci da je vide a ja cu im poput starih moreplovaca u pricama, pricati o Veneciji price kao o Atlantidi! Obisla sam skoro celu Evropu i nigde nisam zalutala kao tamo, potrosila puno para na osnovne stvari i izgorela od julskog sunca ali bila je to neverovatna i jedinstvena avantura!

Iako Bojan plaća Baldininijeve cipele, verovatno, preko 400 USD, nije nikada naučio pravopis. Nema veze, i bez njega se mogu kritikovati siromašniji koji nemaju 300 USD za gondolijere. Mislim da si promašio poentu, a to je da Venecija, prima svakog gosta a najbogatiji ili najostrvljeniji da se obogate su napravili Veneciju neprijatnom turističkom destinacijom. Ja i dalje pijem vodu iz vodovoda i lutam njenim uličicama, obilazim redovno San Mišel i Geto i uživam gledajući na Muranu kako deca skaču s mostića u kanal. Opušteno.