Prava pacijenata i prava lekara

Po zanimanju sam hirurg. Pre dve godine sam se ubo iglom tokom operacije pacijenta koji nije testiran. Nije testiran jer niko od pacijenata nije testiran. Takodje, za one koji ne znaju, slucajevi da se hirurg ubode ili da ubode svog asistenta su svakodnevni. Posle operacije pacijent je pozuteo, a naknadnim testiranjem smo utvrdili da je oboleo od hronicnog progresivnog hepatitisa C. Inkubacija te bolesti traje do 6 meseci. Supruga i ja smo u to vreme planirali drugo dete. 6 meseci straha i godinu dana pomeranja u planiranju porodice. Na srecu, nije se razvila klinicka bolest.
Vidim da diletanti stite prava pacijenata tako sto ih postedjuju testiranja? Sto ne stite pacijente trako sto bi nabavili sav materijal, opremu i lekove neophodne za adekvatno lecenje? Poenta je u tome sto ministarstvo pokusava da smanji troskove time sto nece testirati pacijente (po pacijentu testiranje je oko 2500 dinara x broj svih elektivnih operacija u Srbiji). A lekare i medicinsko osoblje niko ne stiti, jer je nase zdravlje u svemu tome najjeftinije. Cak nam se ne priznaje profesionalna bolest u slucaju slicne infekcije osim ako tacno znamo od kog smo se pacijenta zarazili. Jedino niko da nam objasni kako da znamo ako pacijenti nisu testirani. Dakle, ako se razbolite, padate na 60% od startne plate (bedne) jer Vam fond ne priznaje profesionalno oboljenje. Tako da strada i Vasa porodica, a ne samo Vi.
Uzgred, direktori zdravstvenih ustanova se ni po cemu ne razlikuju od ljudi iz ministarstva. Pa to je ista kategorija ljudi - profesionalno nekompetentni, a moralno talog drustva. Direktore vecine zdravstvenih ustanova interesuje samo da se dodvore politicarima da bi ostali to sto jesu, jer iz ugovora sa dobavljacima, stalnih rekonstrukcija i dogradnji izvlace provizije. A za zdravlje zaposlenih i kvalitet lecenja pacijenata ih nije ni najmanja briga.

Cak i u zapadnim zemljama, ukljucujuci Ameriku (u kojoj zivim), a koje su mnogo bogatije od nase, se ne rade testovi na HIV i Hepatitis B i C pred svaku hirursku intervenciju. Ti testovi su dosta skupi i brzo zastarevaju (vec par dana posle uradjenog testa mozete doci u kontakt sa virusom) pa ne bi imalo nikakvog smisla raditi ih pred svaku intervenciju. Lekari tretiraju svakog pacijenta kao da je vec zarazen, sto je jedini nacin resavanja ovog problema, pogotovu sto HIV i Hepatitis nisu jedini virusi koji se mogu preneti krvnim kontaktom. Za jednu siromasnu drzavu kao sto je nasa testiranje svakog pacijenta bi bilo finansijski pogubno. Za samo delic tog novca mogle bi se obezbediti rukavice koje su i najbolji nacin zastite. A sto se tice lekara koji imaju problem da rade sa pacijentima zarazenim od infektivnih bolesti, o tome su trebali da razmisljaju pre nego sto su se odlucili da studiraju medicinu. I HIV i Hepatitis C virus mogu da prezive samo nekoliko minuta van organizma, i nisu preterano infektivni. Sta bi radili da imaju pacijenta obolelog od Ebole.

Postoji par problema:
1 - Lekar (hirurg) mora da zna koje bolest pacijent ima da bi znao da ih leci. Sa sidom pacijent oboljeva od raznoraznih oportunistickih bolesti (gljivicna oboljenja, TB) koje mogu da se preventuju i lece. Zato su testovi vazni.
2. - lekar NE SME da odbije lecenje sem ukoliko bi tretman ugrozio zivot bolesnika. To ukljucuje i hirurge. Na zapadu bi za to izgubili licencu i pravo da se bave medicinom
3. zastita osoblja - osoblje IMA pravo da zahteva rukavice, mantile i ostalo. Osoblje IMA pravo da tuzi zdrastvenu ustanovu i vladu za okupacionu bolest (bolest rada)
4. - do sada svi hirurzi operisu u rukavicama a u slucaju virusa u duplim rukavicama. Sanse za zarazu su skoro nepostojece.
5. bez obzira da li neko ima ili nema sidu - lekar (zdrstveno osoblje) NE SME da mu popuje. Onaj ko je bez greha neka prvi baci kamen.
Prema tome - zapretiti hirurzima oduzimaljem dozvole.

nijedan lekar ,doktor, hirurg, stomatolog, laborant nije rekao pacijentu da je nosilac nekog virusa. Da, pacijenti su potrosna roba. njih ce biti vise nego sto to medicinsko osoblje zeli videti. Kadsam trazio od svog lekara uput za preventivi pregled koji za svojih 50 godina nisam nikad radio, lekar je sve ucinio samo da ne odem,jel to uputstvo Ministarstva?

htela bih dr djordju bajcu da zahvalim sto me je spasio 2007 god.tu abdominalis ,zeleo je da me spase radi moje male dece,neverovatno vreme je proslo uzivam u zivotu i ocekujemo 3 dete hvala

Zena mi radi kao laborant u domu zdravlja. Oni nemaju nikakvu zastitu. Rukavice im daju jedne za nekoliko dana. Loseg su kvaliteta i sa njima ne moze da se radi. Inace i njima se desi da ponekad pogrese, da se ubodu na iglu ili na slomljenu epruvetu. Ko stiti njihova prava? Inace zarazene igle se posle bacaju u obicno smece.

Svugde u svetu se vodi borba protiv side i hepatitisa. Kod nas nema te borbe. Jedino se kod nas samo vodi borba za zastitu ljudi obolelih od tih bolesti.

Nije lepo zeleti drugom zlo, ali mozete SANJATI da ste se zarazili (na primer od hirurga koji se ne stiti dovoljno prilikom operacije, a nije proslo sest meseci od njegove infekcije) i da ste se najednom obreli u ulozi BESNOG PSA koga svi zele da se po kratkom postupku oslobode!
Predlazem da se uvede kao obavezan ispit - uslov za diplomu jedno nedelju dana brige za HIV pozitivne pacijente, ako vec ne moze apsolventsko staziranje u Africi. NARAVNO da ne moze SVAKO ko to zeli da bude lekar, za to je potreban odredjeni izuzetan tip licnosti. Nekada, u vreme kada su svetom harale uzasne epidemije, to je bilo jasno onima koji bi se odlucili za taj poziv. U medjuvremenu, od kako je pronadjen penicilin, dosta se slabica, gramzivaca i egocentrika odenulo u belo. Lekari koji se ne hvataju u kostac sa stvarnim opasnostima - pouzdani su i upotrebljivi kao i vojska koja nije decenijama ratovala (sto smo imali prilike da vidimo). "Variola vera" je film cija se vaznost ne moze preceniti.

Srbija se mora uhvatiti u korak sa vremenom. Higijena i zastita medicinskog osoblja mora biti na mnogo vecem nivou nego sto je to sada. Na higijeni i zdravlju osoblja se ne sme stediti (napr., rukavice su SAMO za jednokratnu upotrebu - i tacka!).
Svugde u savremenom svetu je protivzakonito testirati pacijente na, recimo, HIV bez njegovog znanja i odobrenja. Znam koliko su hirurzi zabrinuti, ali sto se toga tice, ne vidim da im nesto osim para svezih kvalitetnih rukavica i uvek mnogo opreza moze pomoci.
Osim toga, HIV testovi su cesto nepouzdani - evo primera: imate saobracajnu nesrecu i povredjena osoba se mora operaisati, urade joj HIV test i rezultat se pojavi kao negativan, BO. Hirurzi su zadovoljni je "nema brige" sa ovim pacijentom. A da li!? Inkubacija HIV virusa (od trenutka zaraze do pojavljivanja pozitivnog rezultata na testu) je od 3 do 6 meseci, ne zaboravite to! To znaci da ako je taj pacijent postao zarazen 2 meseca pre testa, ili 2 nedelje, rezultat njegovog testa ce jos uvek biti negativan, shvatate? Sto, opet, po meni, ne daje pravilnu sliku o zdravlju pacijenta. Ako je to slucaj, lekari jos vek imaju sansu da se zaraze (jer je taj pacijen vec zarazen i sposoban da dalje siri virus na ostale), iako je rezultat testa doticnog pacijenta izasao kao negativan. To su vrlo rizicne stvari. Na zapadu se pretpostavlja da je svaki pacijent zarazen, tek da bi medicinsko osoblje uvek prakticiralo paznju i opreznost kad su u kontaktu sa pacijentom, sto je za svaku pohvalu. Tamo lekari, medicinsko osoblje, hitna pomoc, pa cak ni policajci vam golim rukama nece dodirnuti ni jedan deo tela, cak ni vasu ruku, ako prethodno nisu stavili svezi par rukavica (koje su, opet, SAMO za jednokratnu upotrebu).
Moja sestra je hirurg i radi operacije bubreznih bolesnika. Od nje cujem horor-price o ne sposobnosti i nemogucnosti osoblja da se pravilno zastite, o bezbrojnim ubodima na upotrebljene igle, o pretnjama od strane bolesnika da ce ih zaraziti, itd... stvarno zalosno.
Ako je do materijalne strane, zasto se ne apeluje na medjunarodne institucije za donacije!? Opet, na higijeni se ne sme i ne moze stediti, a sa zdravljem osoblja se ne moze kockati.

Meni se cini da se svi ovi propisi cine sa nekom pozadinskom namerom. Zasto da se neko ne testira na HIV ili hepatitis? Uzimanje osnovne lekarske anamneze podrazumeva uzimanje podatke o prethodnim bolestima, pa ne vidim gde se tu narusava integritet bolesnika. Da li je neko zarazen a ne treba da se zna. Sta se desava sa osobljem koji su prelezali hepatitis inokulacijom na poslu? Ovakvim testiranjem ce se imati i bolji uvid u broju obolelih (narocito HIV-om) sto ce doprineti daljem kontrolisanju ove (ovih) bolesti. Jos jedna od najblaze receno neobicnih odluka Ministra.

Zastitimo zdrave, narocito one koji pomazu drugima. Kada je covek bolestan (tumor, gangrena) on uklanja bolesno tkivo da sacuva zdravo. Kada je deo drustva bolesno najbitnije je sacuvati zdrav deo.

Medju rizicne grupe za oboljevanje od HIVa i hepatitisa spadaju i zdravstveni radnici. Veliki broj zdravstvenih radnika, narocito laboranata, stomatologa i hirurga, oboljeva od koksakija, hepatitisa, side i sl. Zastitimo ih.

Po ovome gore ispada da je zuvot hirurga u cije skolovanje je utroseno najmanje 24 godine bezvredan. On nema prava da testira pacijenta na Sidu i ako se u toku operecije inficira zna se sta mu sleduje. Ne sumnjam da ne postoje nikakava sredstva zastite, jer je takvo stanje u ovoj zemlji normalno.
Za razliku od toga zivot jednog politicara koji je obavezan da ima samo osnovnu skolu strasno vredan sto se vidi po gomilama policije koja ih stiti i nevidjenim privilegijama koje uzivaju. Svoj zivot izuzetno cene , tudji za njih ne znaci nista.

Nije u redu da se pacijenti ne kontrolisu na pomenute viruse. Mislim da je to preterivanje oko prava pacijenata jer sta zaista sa medicinskim osobljem? Ja nisam medicinar, ali imaju li i oni neka prava?

Pa kakvo se pravo ugrozava.
Svakome treba pomoci, i treba voditi racuna da se opasne zaraze (ne samo HIV) drze pod kontrolom. Kako lekar da adekvatno pomogne pacijentu, ako nema kompletnu sliku njegovog zdravstvenog stanja.
Ode kod lekara, i ovaj mu da lek jer ga boli glava, a nije proverio od cega to nastaje, da ne bi ugrozio njegova prava da mu pregleda glavu, pa nije video hematom.....

Dobro sad, kako se to razlikuju operacije ako je pacijent zarazen u odnosu na one kada nije?
Ne dao mi bog da dopadnem na operaciju hirurzima koji ne koriste zastitnu opremu ili se ubodu ili poseku prilikom nje.
Ili, da to nije mozda kao u onom vicu sa kondomima koji se suse na kanapu, tj. oprema namenjena za jednu upotrebu se samo plakne i opet koristi? Aman ljudi, u kom veku zivite? Pa sigurno vec sada postoje izazivaci bolesti sa dugim periodom inkubacije za koje jos i ne znamo (i naravno ne testiramo) nego cemo saznati kroz koju deceniju, a jedina sansa nam je u pridrzavanju mera zastite "na slepo".

Problem je, nazalost, u strahu. Ne vidim problem da se svi testiraju, lekari, kao deo standardnih analiza, svakih sest meseci, a pacijenti, naravno, pred svaki hirurski zahvat. Naravno, uz prethodno obavestavanje i jednih i drugih. Naposletku, ishod svake operacije moze da bude ugrozen losim zdravstvenim stanjem pacijenta, pa je onda testiranje i te kako vazan element, a medicinsko osoblje ipak u nekim redjim slucajevima moze da ugrozi zivot pacijenta ako je i samo nosilac nekog virusa. Testiranjem pacijent nece izgubiti pravo da bude operisan, a lekar nece izgubiti pravo da se bavi medicinom, samo ce svako znati svoje rizike... znam, uz mogucu stigmatizaciju, ali to je cena koja se mora platiti da bi se sirenje bolesti koliko-toliko zustavilo.

Ako Ministarstvo tako malo brine o lekarima i zdravstvenom osoblju,( pa ih pusta niz vodu) koliko li tek brine o obicnom pacijentu koji treba svoj zivot da prepusti nekome, ko je i sam ugrozen ,zato sto mu nije obezbedjena odgovarajuca oprema.
Zamislite ronioca bez zastitnog odela i boce sa kiseonikom!!!

Svako ima pravo na zastitu, kako lekar, tako i pacijent.
Medjutim, u ovoj situaciji sam na strani lekara, jer ako je vec neko zarazen HIV virusom, hepatitisom, trebalo bi sam da saopsti to lekaru, ili ako pacijent ne zna da je zarazen virusom, procedura testiranja krvi moze pomoci lekaru, da se zastiti (mislim u slucaju da dolazi u kontakt sa krvi pacijenta) i pacijentu, koji bi onda bio upucen na adekvatno lecenje!
Smatram da se niko ne diskriminise ovom procedurom, u pitanju je samo zastita, a medicinskom osoblju zastita uvek treba!

U potpunosti podrzavam medicinske radnike. Smatram da je zaista neophodno da oni znaju da li je pacijent zarazen ili ne. Niko pacijentu ne uskracuje pravo na lecenje time sto ce od njega/nje zahtevati dodatni test. Vecina zdravstvenih radnika ima porodice koje su i same potencijalno ugrozene ukoliko se neko od njih zarazi preko pacijenta. Takodje mislim da bi Sekretara komisije za HIV i AIDS trebalo poslati iz ususkane kancelarije u hirusku salu da vidi da prilikom operacije krv zna da prska na sve strane a medicinski radnici u sali su zasticeni rukavicama! Verujem da je Povelja o pravima pacijenata doneta mnoge pre nego sto se HIV pojavio i da je nekim amandmanom modifikovana da odgovara savremenoj situaciji. Isto tako je izvodljivo da se ona ponovo doradi. U krajnjoj liniji, podaci o broju zarazenih bi bili precizniji i sve ostale sluzbe koje se bave ovim pacijentima mogle bi da svima pruze adekvatno lecenje.

Medicinsko osoblje MORA imati adekvatnu opremu kako bi zastitili sebe i pacijente. Drugo medicinsko osoblje se TREBA testirati svakih sest meseci. A trece ne vidim nikakav problem niti krsenje nekakvih prava ako se i pacijenti pred operaciju testiraju. Po mom misljenju treba preduzeti malo drasticnije mere da bi se sprecilo sirenje virusa. Npr. da se svaka trudnica OBAVEZNO testira na HIV, da to jednostavno postane zakon. Da se svi parovi (kao u nekim drzavama SAD) testiraju pre sklapanja braka (posle niko nikome nije kriv)! Bolje spreciti nego leciti!!!

Medicinsko osoblje MORA imati adekvatnu opremu kako bi zastitili sebe i pacijente. Drugo medicinsko osoblje se TREBA testirati svakih sest meseci. A trece ne vidim nikakav problem niti krsenje nekakvih prava ako se i pacijenti pred operaciju testiraju. Po mom misljenju treba preduzeti malo drasticnije mere da bi se sprecilo sirenje virusa. Npr. da se svaka trudnica OBAVEZNO testira na HIV, da to jednostavno postane zakon. Da se svi parovi (kao u nekim drzavama SAD) testiraju pre sklapanja braka (posle niko nikome nije kriv)! Bolje spreciti nego leciti!!!

Svako ima pravo na zastitu, kako lekar, tako i pacijent.
Medjutim, u ovoj situaciji sam na strani lekara, jer ako je vec neko zarazen HIV virusom, hepatitisom, trebalo bi sam da saopsti to lekaru, ili ako pacijent ne zna da je zarazen virusom, procedura testiranja krvi moze pomoci lekaru, da se zastiti (mislim u slucaju da dolazi u kontakt sa krvi pacijenta) i pacijentu, koji bi onda bio upucen na adekvatno lecenje!
Smatram da se niko ne diskriminise ovom procedurom, u pitanju je samo zastita, a medicinskom osoblju zastita uvek treba!

U potpunosti podrzavam medicinske radnike. Smatram da je zaista neophodno da oni znaju da li je pacijent zarazen ili ne. Niko pacijentu ne uskracuje pravo na lecenje time sto ce od njega/nje zahtevati dodatni test. Vecina zdravstvenih radnika ima porodice koje su i same potencijalno ugrozene ukoliko se neko od njih zarazi preko pacijenta. Takodje mislim da bi Sekretara komisije za HIV i AIDS trebalo poslati iz ususkane kancelarije u hirusku salu da vidi da prilikom operacije krv zna da prska na sve strane a medicinski radnici u sali su zasticeni rukavicama! Verujem da je Povelja o pravima pacijenata doneta mnoge pre nego sto se HIV pojavio i da je nekim amandmanom modifikovana da odgovara savremenoj situaciji. Isto tako je izvodljivo da se ona ponovo doradi. U krajnjoj liniji, podaci o broju zarazenih bi bili precizniji i sve ostale sluzbe koje se bave ovim pacijentima mogle bi da svima pruze adekvatno lecenje.

Po zanimanju sam hirurg. Pre dve godine sam se ubo iglom tokom operacije pacijenta koji nije testiran. Nije testiran jer niko od pacijenata nije testiran. Takodje, za one koji ne znaju, slucajevi da se hirurg ubode ili da ubode svog asistenta su svakodnevni. Posle operacije pacijent je pozuteo, a naknadnim testiranjem smo utvrdili da je oboleo od hronicnog progresivnog hepatitisa C. Inkubacija te bolesti traje do 6 meseci. Supruga i ja smo u to vreme planirali drugo dete. 6 meseci straha i godinu dana pomeranja u planiranju porodice. Na srecu, nije se razvila klinicka bolest.
Vidim da diletanti stite prava pacijenata tako sto ih postedjuju testiranja? Sto ne stite pacijente trako sto bi nabavili sav materijal, opremu i lekove neophodne za adekvatno lecenje? Poenta je u tome sto ministarstvo pokusava da smanji troskove time sto nece testirati pacijente (po pacijentu testiranje je oko 2500 dinara x broj svih elektivnih operacija u Srbiji). A lekare i medicinsko osoblje niko ne stiti, jer je nase zdravlje u svemu tome najjeftinije. Cak nam se ne priznaje profesionalna bolest u slucaju slicne infekcije osim ako tacno znamo od kog smo se pacijenta zarazili. Jedino niko da nam objasni kako da znamo ako pacijenti nisu testirani. Dakle, ako se razbolite, padate na 60% od startne plate (bedne) jer Vam fond ne priznaje profesionalno oboljenje. Tako da strada i Vasa porodica, a ne samo Vi.
Uzgred, direktori zdravstvenih ustanova se ni po cemu ne razlikuju od ljudi iz ministarstva. Pa to je ista kategorija ljudi - profesionalno nekompetentni, a moralno talog drustva. Direktore vecine zdravstvenih ustanova interesuje samo da se dodvore politicarima da bi ostali to sto jesu, jer iz ugovora sa dobavljacima, stalnih rekonstrukcija i dogradnji izvlace provizije. A za zdravlje zaposlenih i kvalitet lecenja pacijenata ih nije ni najmanja briga.

Meni se cini da se svi ovi propisi cine sa nekom pozadinskom namerom. Zasto da se neko ne testira na HIV ili hepatitis? Uzimanje osnovne lekarske anamneze podrazumeva uzimanje podatke o prethodnim bolestima, pa ne vidim gde se tu narusava integritet bolesnika. Da li je neko zarazen a ne treba da se zna. Sta se desava sa osobljem koji su prelezali hepatitis inokulacijom na poslu? Ovakvim testiranjem ce se imati i bolji uvid u broju obolelih (narocito HIV-om) sto ce doprineti daljem kontrolisanju ove (ovih) bolesti. Jos jedna od najblaze receno neobicnih odluka Ministra.

htela bih dr djordju bajcu da zahvalim sto me je spasio 2007 god.tu abdominalis ,zeleo je da me spase radi moje male dece,neverovatno vreme je proslo uzivam u zivotu i ocekujemo 3 dete hvala

Zena mi radi kao laborant u domu zdravlja. Oni nemaju nikakvu zastitu. Rukavice im daju jedne za nekoliko dana. Loseg su kvaliteta i sa njima ne moze da se radi. Inace i njima se desi da ponekad pogrese, da se ubodu na iglu ili na slomljenu epruvetu. Ko stiti njihova prava? Inace zarazene igle se posle bacaju u obicno smece.

Svugde u svetu se vodi borba protiv side i hepatitisa. Kod nas nema te borbe. Jedino se kod nas samo vodi borba za zastitu ljudi obolelih od tih bolesti.

Zastitimo zdrave, narocito one koji pomazu drugima. Kada je covek bolestan (tumor, gangrena) on uklanja bolesno tkivo da sacuva zdravo. Kada je deo drustva bolesno najbitnije je sacuvati zdrav deo.

Medju rizicne grupe za oboljevanje od HIVa i hepatitisa spadaju i zdravstveni radnici. Veliki broj zdravstvenih radnika, narocito laboranata, stomatologa i hirurga, oboljeva od koksakija, hepatitisa, side i sl. Zastitimo ih.

Po ovome gore ispada da je zuvot hirurga u cije skolovanje je utroseno najmanje 24 godine bezvredan. On nema prava da testira pacijenta na Sidu i ako se u toku operecije inficira zna se sta mu sleduje. Ne sumnjam da ne postoje nikakava sredstva zastite, jer je takvo stanje u ovoj zemlji normalno.
Za razliku od toga zivot jednog politicara koji je obavezan da ima samo osnovnu skolu strasno vredan sto se vidi po gomilama policije koja ih stiti i nevidjenim privilegijama koje uzivaju. Svoj zivot izuzetno cene , tudji za njih ne znaci nista.

Nije u redu da se pacijenti ne kontrolisu na pomenute viruse. Mislim da je to preterivanje oko prava pacijenata jer sta zaista sa medicinskim osobljem? Ja nisam medicinar, ali imaju li i oni neka prava?

Pa kakvo se pravo ugrozava.
Svakome treba pomoci, i treba voditi racuna da se opasne zaraze (ne samo HIV) drze pod kontrolom. Kako lekar da adekvatno pomogne pacijentu, ako nema kompletnu sliku njegovog zdravstvenog stanja.
Ode kod lekara, i ovaj mu da lek jer ga boli glava, a nije proverio od cega to nastaje, da ne bi ugrozio njegova prava da mu pregleda glavu, pa nije video hematom.....

Dobro sad, kako se to razlikuju operacije ako je pacijent zarazen u odnosu na one kada nije?
Ne dao mi bog da dopadnem na operaciju hirurzima koji ne koriste zastitnu opremu ili se ubodu ili poseku prilikom nje.
Ili, da to nije mozda kao u onom vicu sa kondomima koji se suse na kanapu, tj. oprema namenjena za jednu upotrebu se samo plakne i opet koristi? Aman ljudi, u kom veku zivite? Pa sigurno vec sada postoje izazivaci bolesti sa dugim periodom inkubacije za koje jos i ne znamo (i naravno ne testiramo) nego cemo saznati kroz koju deceniju, a jedina sansa nam je u pridrzavanju mera zastite "na slepo".

Problem je, nazalost, u strahu. Ne vidim problem da se svi testiraju, lekari, kao deo standardnih analiza, svakih sest meseci, a pacijenti, naravno, pred svaki hirurski zahvat. Naravno, uz prethodno obavestavanje i jednih i drugih. Naposletku, ishod svake operacije moze da bude ugrozen losim zdravstvenim stanjem pacijenta, pa je onda testiranje i te kako vazan element, a medicinsko osoblje ipak u nekim redjim slucajevima moze da ugrozi zivot pacijenta ako je i samo nosilac nekog virusa. Testiranjem pacijent nece izgubiti pravo da bude operisan, a lekar nece izgubiti pravo da se bavi medicinom, samo ce svako znati svoje rizike... znam, uz mogucu stigmatizaciju, ali to je cena koja se mora platiti da bi se sirenje bolesti koliko-toliko zustavilo.

Nije lepo zeleti drugom zlo, ali mozete SANJATI da ste se zarazili (na primer od hirurga koji se ne stiti dovoljno prilikom operacije, a nije proslo sest meseci od njegove infekcije) i da ste se najednom obreli u ulozi BESNOG PSA koga svi zele da se po kratkom postupku oslobode!
Predlazem da se uvede kao obavezan ispit - uslov za diplomu jedno nedelju dana brige za HIV pozitivne pacijente, ako vec ne moze apsolventsko staziranje u Africi. NARAVNO da ne moze SVAKO ko to zeli da bude lekar, za to je potreban odredjeni izuzetan tip licnosti. Nekada, u vreme kada su svetom harale uzasne epidemije, to je bilo jasno onima koji bi se odlucili za taj poziv. U medjuvremenu, od kako je pronadjen penicilin, dosta se slabica, gramzivaca i egocentrika odenulo u belo. Lekari koji se ne hvataju u kostac sa stvarnim opasnostima - pouzdani su i upotrebljivi kao i vojska koja nije decenijama ratovala (sto smo imali prilike da vidimo). "Variola vera" je film cija se vaznost ne moze preceniti.

Ako Ministarstvo tako malo brine o lekarima i zdravstvenom osoblju,( pa ih pusta niz vodu) koliko li tek brine o obicnom pacijentu koji treba svoj zivot da prepusti nekome, ko je i sam ugrozen ,zato sto mu nije obezbedjena odgovarajuca oprema.
Zamislite ronioca bez zastitnog odela i boce sa kiseonikom!!!

Postoji par problema:
1 - Lekar (hirurg) mora da zna koje bolest pacijent ima da bi znao da ih leci. Sa sidom pacijent oboljeva od raznoraznih oportunistickih bolesti (gljivicna oboljenja, TB) koje mogu da se preventuju i lece. Zato su testovi vazni.
2. - lekar NE SME da odbije lecenje sem ukoliko bi tretman ugrozio zivot bolesnika. To ukljucuje i hirurge. Na zapadu bi za to izgubili licencu i pravo da se bave medicinom
3. zastita osoblja - osoblje IMA pravo da zahteva rukavice, mantile i ostalo. Osoblje IMA pravo da tuzi zdrastvenu ustanovu i vladu za okupacionu bolest (bolest rada)
4. - do sada svi hirurzi operisu u rukavicama a u slucaju virusa u duplim rukavicama. Sanse za zarazu su skoro nepostojece.
5. bez obzira da li neko ima ili nema sidu - lekar (zdrstveno osoblje) NE SME da mu popuje. Onaj ko je bez greha neka prvi baci kamen.
Prema tome - zapretiti hirurzima oduzimaljem dozvole.

Srbija se mora uhvatiti u korak sa vremenom. Higijena i zastita medicinskog osoblja mora biti na mnogo vecem nivou nego sto je to sada. Na higijeni i zdravlju osoblja se ne sme stediti (napr., rukavice su SAMO za jednokratnu upotrebu - i tacka!).
Svugde u savremenom svetu je protivzakonito testirati pacijente na, recimo, HIV bez njegovog znanja i odobrenja. Znam koliko su hirurzi zabrinuti, ali sto se toga tice, ne vidim da im nesto osim para svezih kvalitetnih rukavica i uvek mnogo opreza moze pomoci.
Osim toga, HIV testovi su cesto nepouzdani - evo primera: imate saobracajnu nesrecu i povredjena osoba se mora operaisati, urade joj HIV test i rezultat se pojavi kao negativan, BO. Hirurzi su zadovoljni je "nema brige" sa ovim pacijentom. A da li!? Inkubacija HIV virusa (od trenutka zaraze do pojavljivanja pozitivnog rezultata na testu) je od 3 do 6 meseci, ne zaboravite to! To znaci da ako je taj pacijent postao zarazen 2 meseca pre testa, ili 2 nedelje, rezultat njegovog testa ce jos uvek biti negativan, shvatate? Sto, opet, po meni, ne daje pravilnu sliku o zdravlju pacijenta. Ako je to slucaj, lekari jos vek imaju sansu da se zaraze (jer je taj pacijen vec zarazen i sposoban da dalje siri virus na ostale), iako je rezultat testa doticnog pacijenta izasao kao negativan. To su vrlo rizicne stvari. Na zapadu se pretpostavlja da je svaki pacijent zarazen, tek da bi medicinsko osoblje uvek prakticiralo paznju i opreznost kad su u kontaktu sa pacijentom, sto je za svaku pohvalu. Tamo lekari, medicinsko osoblje, hitna pomoc, pa cak ni policajci vam golim rukama nece dodirnuti ni jedan deo tela, cak ni vasu ruku, ako prethodno nisu stavili svezi par rukavica (koje su, opet, SAMO za jednokratnu upotrebu).
Moja sestra je hirurg i radi operacije bubreznih bolesnika. Od nje cujem horor-price o ne sposobnosti i nemogucnosti osoblja da se pravilno zastite, o bezbrojnim ubodima na upotrebljene igle, o pretnjama od strane bolesnika da ce ih zaraziti, itd... stvarno zalosno.
Ako je do materijalne strane, zasto se ne apeluje na medjunarodne institucije za donacije!? Opet, na higijeni se ne sme i ne moze stediti, a sa zdravljem osoblja se ne moze kockati.

Cak i u zapadnim zemljama, ukljucujuci Ameriku (u kojoj zivim), a koje su mnogo bogatije od nase, se ne rade testovi na HIV i Hepatitis B i C pred svaku hirursku intervenciju. Ti testovi su dosta skupi i brzo zastarevaju (vec par dana posle uradjenog testa mozete doci u kontakt sa virusom) pa ne bi imalo nikakvog smisla raditi ih pred svaku intervenciju. Lekari tretiraju svakog pacijenta kao da je vec zarazen, sto je jedini nacin resavanja ovog problema, pogotovu sto HIV i Hepatitis nisu jedini virusi koji se mogu preneti krvnim kontaktom. Za jednu siromasnu drzavu kao sto je nasa testiranje svakog pacijenta bi bilo finansijski pogubno. Za samo delic tog novca mogle bi se obezbediti rukavice koje su i najbolji nacin zastite. A sto se tice lekara koji imaju problem da rade sa pacijentima zarazenim od infektivnih bolesti, o tome su trebali da razmisljaju pre nego sto su se odlucili da studiraju medicinu. I HIV i Hepatitis C virus mogu da prezive samo nekoliko minuta van organizma, i nisu preterano infektivni. Sta bi radili da imaju pacijenta obolelog od Ebole.

nijedan lekar ,doktor, hirurg, stomatolog, laborant nije rekao pacijentu da je nosilac nekog virusa. Da, pacijenti su potrosna roba. njih ce biti vise nego sto to medicinsko osoblje zeli videti. Kadsam trazio od svog lekara uput za preventivi pregled koji za svojih 50 godina nisam nikad radio, lekar je sve ucinio samo da ne odem,jel to uputstvo Ministarstva?