ANKETA: Treba li država da traži garancije stranih investitora?

Garancije na sta?
Ako se radi o subvencijama, sve zavisi od ugovora. U ugovoru stoji i kako ce se realizovati. Mozda u nekom ugovoru stoji da se subvencije odmah isplate. Negde mozda stoji da se isplacuju parcijalno, u ritmu ispunjenja preuzetih obaveza, a negde tek kada se svi uslovi ispune.
Imate i "normalno" stanje kada firma bankrotira, kad nesto jednostavno nije moguce ispuniti - na primer otvore pogon koji ce snabdevati FIAT sa delovima za 200 000 vozila, a onda FIAT ima proizvodnju od 30 000. Da li je ta Irma kriva, ili FIAT.
Imate firme koje ispune sve, pa se onda pojave na naplatu, a imate firme koje prema stepenu ispunjenja dobijaju sredstva, ili su oslobodjena nekih placanja. Na primer, drzava je preuzela placanje doprinosa na zarade zaposlenih. Ako zaposle samo 10% obecanih, onda su i oslobodjeni 10%.
Imate i firme koje su dobile zemljiste, hale,... To je nesto sto ne mogu da odnesu, pa tako je ta imovina prakticno garancija.

Апсолутно

Kakve garancije, od koga i za šta? Da li bilo ko u svetu uslovljava investitore garancijama?

Nadležno ministarstvo je moralo da traži bankarsku garanciju svakom investitoru kome je prodavalo državnu imovinu. Država kada pregovara sa investitorom je sa njim u obligacionom odnosu. Po našim zakonima, ugovarači u privrednim poslovima imaju obavezu ponašanja u skladu sa načelom savesnosti i poštenja (Bona Fidae), što uključuju da imaju povećanu pažnju i odgovornost prilikom ugovaranja poslova, odnosno da se ponašaju po standardu "dobar privrednik". zapravo, pretpostavka je da se tako ponašaju, a ako se tako ne ponašaju, povredili su fiducijarnu obavezu prema firmi ili državi koju zastupaju, pa su za to imovinski odgovorni državi i građanima koje bi trebalo da zastupaju policija i tužilaštvo. Državnik činovnik, ministar, koji je zaključio ugovor sa stranim investitorom, na časnu reč ili lepe oči i poverio mu državnu imovinu i/ili državne povlastice (novčani podsticaji, izgradnja puta, poštedu od inspekcijskog nadzora i drugo), a da nije sa njim precizno ugovorio šta je cilj i zašto se imovina i korist daju (jasan Biznis plan sa definisanim rezultatima i rokovima, npr. nivo produkcije, broj zaposlenih, nivo plata..., preciznim izuzecima i oslobođenjima od obaveze i penalima ako se to ne postigne), je zloupotrebio položaj zaključenjem štetnog ugovora. Gde nema garancije (Performance Bond), tu imamo krivično delo. Ideja za istraž. novinarstvo: probajte da pitate nadležne pa će te videti kako će te se provesti, jer to je oblast najveće potencijalne korupcije.

Ponašaj se lepo, ulicom i gradom!
Ponašaj se lepo, u parkiću!
Ponašaj se lepo, na svakome mestu!
Ponašaj se lepo... Ulicom, i gradom!

Kakve garancije, od koga i za šta? Da li bilo ko u svetu uslovljava investitore garancijama?

Апсолутно

Garancije na sta?
Ako se radi o subvencijama, sve zavisi od ugovora. U ugovoru stoji i kako ce se realizovati. Mozda u nekom ugovoru stoji da se subvencije odmah isplate. Negde mozda stoji da se isplacuju parcijalno, u ritmu ispunjenja preuzetih obaveza, a negde tek kada se svi uslovi ispune.
Imate i "normalno" stanje kada firma bankrotira, kad nesto jednostavno nije moguce ispuniti - na primer otvore pogon koji ce snabdevati FIAT sa delovima za 200 000 vozila, a onda FIAT ima proizvodnju od 30 000. Da li je ta Irma kriva, ili FIAT.
Imate firme koje ispune sve, pa se onda pojave na naplatu, a imate firme koje prema stepenu ispunjenja dobijaju sredstva, ili su oslobodjena nekih placanja. Na primer, drzava je preuzela placanje doprinosa na zarade zaposlenih. Ako zaposle samo 10% obecanih, onda su i oslobodjeni 10%.
Imate i firme koje su dobile zemljiste, hale,... To je nesto sto ne mogu da odnesu, pa tako je ta imovina prakticno garancija.

Ponašaj se lepo, ulicom i gradom!
Ponašaj se lepo, u parkiću!
Ponašaj se lepo, na svakome mestu!
Ponašaj se lepo... Ulicom, i gradom!

Nadležno ministarstvo je moralo da traži bankarsku garanciju svakom investitoru kome je prodavalo državnu imovinu. Država kada pregovara sa investitorom je sa njim u obligacionom odnosu. Po našim zakonima, ugovarači u privrednim poslovima imaju obavezu ponašanja u skladu sa načelom savesnosti i poštenja (Bona Fidae), što uključuju da imaju povećanu pažnju i odgovornost prilikom ugovaranja poslova, odnosno da se ponašaju po standardu "dobar privrednik". zapravo, pretpostavka je da se tako ponašaju, a ako se tako ne ponašaju, povredili su fiducijarnu obavezu prema firmi ili državi koju zastupaju, pa su za to imovinski odgovorni državi i građanima koje bi trebalo da zastupaju policija i tužilaštvo. Državnik činovnik, ministar, koji je zaključio ugovor sa stranim investitorom, na časnu reč ili lepe oči i poverio mu državnu imovinu i/ili državne povlastice (novčani podsticaji, izgradnja puta, poštedu od inspekcijskog nadzora i drugo), a da nije sa njim precizno ugovorio šta je cilj i zašto se imovina i korist daju (jasan Biznis plan sa definisanim rezultatima i rokovima, npr. nivo produkcije, broj zaposlenih, nivo plata..., preciznim izuzecima i oslobođenjima od obaveze i penalima ako se to ne postigne), je zloupotrebio položaj zaključenjem štetnog ugovora. Gde nema garancije (Performance Bond), tu imamo krivično delo. Ideja za istraž. novinarstvo: probajte da pitate nadležne pa će te videti kako će te se provesti, jer to je oblast najveće potencijalne korupcije.