Greške lekara

Danas sam imala suđenje sa Institutom Sremska Kamenica i jako sam se uznemirila njihovom bezobzirnošću. Ne samo da poriču da su napravili grešku zbog koje sam postala doživotni invalid nego me i vređaju. Kažu da ne mogu ni da ih tužim za pretrpljeni bol jer bola nema iz razloga što mi je presečen nerv femoralis i ne osećam desnu nogu od prepona do kolena. Baš ih briga što stalno padam jer nemam osećaj; što sam izgubila svako dostojanstvo, što imam zbog invalidnosti problema na poslu; što mi je narušen fizički izgled... To nije njihov problem, a otišla sam na svojim nogama na operaciju srca, da bih nakon toga godinu i po dana išla sa štakama; a sada šepam...I još me "ucenjuju" veštaci jer traže 140.000 dinara za veštačenje iako je utvrđeno da u otpusnoj listi nije napisano da je bilo komplikacija na operaciji; iako je njihov lekar u svedočenju naveo da je tačno da mi je nerv presečen; iako mi nisu uopšte predočili način na koji će se operacija vršiti i koji su mogući rizici i komlikacije (a to je njihova dužnost!)Stvarno treba sve da ih je sramota kada sebe nazivaju Institucijom koja ima svetski ugled: U SVETU SE TAKO NEŠTO PLAĆA I ODGOVARA SE ZA SVAKU ŠTETU KOJA JE NASTALA KAO POSLEDICA NESAVESNOG LEČENJA!

Po prvi put otkrivam da ovako nesto postoji, verovatno zahvaljujuci tome sto i ja spadam u "populaciju ogorcenih", da nas tako nazovem.
Apsolvent sam psihologije filozofskog fakulteta u Nisu, a vest je ta da je pre nepunih mesec dana, u Zajecaru, gde zivim, moja majka pocinila samoubistvo. Bila je dusevni bolesnik. Nakon dve hospitalizacije i izrazeno pogorsanog stanja dobila je uput za specijalnu psihijatrijsku ustanovu u Nisu i to bez organizovanog ambulantnog prevoza. Dakle, pustena je kuci, da bi tog istog dana ucinila to, bacivsi se sa terase 4. sprata, nase zgrade i to pred mojim ocima. Nisam uspela da je sprecim, niti da primenim svoje znanje iz psihologije.
Olaksavajuca za mene, jeste cunjenica da sam uspela da to podelim sa ostatkom sveta koji ovo cita, jer ne planiram da preduzimam bilo kakve mere koje bi pretstavljale Sizifov posao. A otezavajuca, cinjenica da cu biti psiholog cija je majka izvrsila samoubistvo i sto ce biti jos takvih ,uslovno receno, slicnih psihologa, kasirki, prostodusnih ljudi..koji ce naici na nesavesno lecenje lekara i poneti sa sobom ogroman dusevni bol.

Svaka cast sudijama, ja sam otac dvoje dece i dovoljno sam pre dve godine bio lud da na silu izvedem svoje dete iz pomenute bolnice, kasnije se ispostavilo da je samo zbog toga jos uvek ziv. Cestitam Majci na hrabrosti i veri u zakon, ali da se to meni dogodilo, samo bi jedan zakon vazio za gospodina doktora-moj! Pitam se da li bi Stefan bio ziv da su njegovi roditelji ispostovali doktorsku tarifu?! pozdrav

ovo je 37. dan od kako sam postala ozaloscena tetka i kao buduca preplasena majka imam hiljadu pitanja a nijedan odgovor. U Leskovackom porodilistu 23.aprila carskim rezom rodila se zdrava muska beba ocenjena viskom ocenom koja je zaplakala na porodjaju da bi nakon samo dva sata pala u komu i ostala u kriticnom stanju do danasnjeg dana. Moj mali hrabri bratanac se jos bori za zivot iako ce ako prezivi ostati sa trajnim posledicama do kraja zivota. Svaki dan se pitam ZASTO? Namarnost ginekologa? Nazainteresovanost babica? Ili je prosto Bozja volja ?

ovo je 37. dan od kako sam postala ozaloscena tetka i kao buduca preplasena majka imam hiljadu pitanja a nijedan odgovor. U Leskovackom porodilistu 23.aprila carskim rezom rodila se zdrava muska beba ocenjena viskom ocenom koja je zaplakala na porodjaju da bi nakon samo dva sata pala u komu i ostala u kriticnom stanju do danasnjeg dana. Moj mali hrabri bratanac se jos bori za zivot iako ce ako prezivi ostati sa trajnim posledicama do kraja zivota. Svaki dan se pitam ZASTO? Namarnost ginekologa? Nazainteresovanost babica? Ili je prosto Bozja volja ?

Svaka cast sudijama, ja sam otac dvoje dece i dovoljno sam pre dve godine bio lud da na silu izvedem svoje dete iz pomenute bolnice, kasnije se ispostavilo da je samo zbog toga jos uvek ziv. Cestitam Majci na hrabrosti i veri u zakon, ali da se to meni dogodilo, samo bi jedan zakon vazio za gospodina doktora-moj! Pitam se da li bi Stefan bio ziv da su njegovi roditelji ispostovali doktorsku tarifu?! pozdrav

Danas sam imala suđenje sa Institutom Sremska Kamenica i jako sam se uznemirila njihovom bezobzirnošću. Ne samo da poriču da su napravili grešku zbog koje sam postala doživotni invalid nego me i vređaju. Kažu da ne mogu ni da ih tužim za pretrpljeni bol jer bola nema iz razloga što mi je presečen nerv femoralis i ne osećam desnu nogu od prepona do kolena. Baš ih briga što stalno padam jer nemam osećaj; što sam izgubila svako dostojanstvo, što imam zbog invalidnosti problema na poslu; što mi je narušen fizički izgled... To nije njihov problem, a otišla sam na svojim nogama na operaciju srca, da bih nakon toga godinu i po dana išla sa štakama; a sada šepam...I još me "ucenjuju" veštaci jer traže 140.000 dinara za veštačenje iako je utvrđeno da u otpusnoj listi nije napisano da je bilo komplikacija na operaciji; iako je njihov lekar u svedočenju naveo da je tačno da mi je nerv presečen; iako mi nisu uopšte predočili način na koji će se operacija vršiti i koji su mogući rizici i komlikacije (a to je njihova dužnost!)Stvarno treba sve da ih je sramota kada sebe nazivaju Institucijom koja ima svetski ugled: U SVETU SE TAKO NEŠTO PLAĆA I ODGOVARA SE ZA SVAKU ŠTETU KOJA JE NASTALA KAO POSLEDICA NESAVESNOG LEČENJA!

Po prvi put otkrivam da ovako nesto postoji, verovatno zahvaljujuci tome sto i ja spadam u "populaciju ogorcenih", da nas tako nazovem.
Apsolvent sam psihologije filozofskog fakulteta u Nisu, a vest je ta da je pre nepunih mesec dana, u Zajecaru, gde zivim, moja majka pocinila samoubistvo. Bila je dusevni bolesnik. Nakon dve hospitalizacije i izrazeno pogorsanog stanja dobila je uput za specijalnu psihijatrijsku ustanovu u Nisu i to bez organizovanog ambulantnog prevoza. Dakle, pustena je kuci, da bi tog istog dana ucinila to, bacivsi se sa terase 4. sprata, nase zgrade i to pred mojim ocima. Nisam uspela da je sprecim, niti da primenim svoje znanje iz psihologije.
Olaksavajuca za mene, jeste cunjenica da sam uspela da to podelim sa ostatkom sveta koji ovo cita, jer ne planiram da preduzimam bilo kakve mere koje bi pretstavljale Sizifov posao. A otezavajuca, cinjenica da cu biti psiholog cija je majka izvrsila samoubistvo i sto ce biti jos takvih ,uslovno receno, slicnih psihologa, kasirki, prostodusnih ljudi..koji ce naici na nesavesno lecenje lekara i poneti sa sobom ogroman dusevni bol.